Сообщений в теме: 386

[Зорге]

Штрајкачи траже новог власника
У „Икарбусу” се с нестрпљењем очекује одговор руских власника којима треба осам дана да га саопште. Штрајкачи писали руском амбасадору у Београду, а он писмо проследио српском премијеру и председнику

Ранији протест: Председник Синдиката Велимир Глигорић
Радници „Икарбуса” с нестрпљењем очекују сутрашњи дан, тачно 14 часова, када би представник руског менаџмента Александар Имидијев требало да им саопшти шта је Управни одбор „Автодетала” у Уљановску прошлог четвртка одлучио о њиховој судбини. Како је радницима саопштено, потребно је чак осам дана да ова информација „допутује” из Русије.
– Уколико не будемо задовољни протестоваћемо – каже Велимир Глигорић, председник Штрајкачког одбора.
Штрајкачки одбор је, иначе, пре два дана због ситуације у којој су се нашли упутили отворено писмо председнику и премијеру Русије Дмитрију Медведеву и Владимиру Путину и српским државним званичницима.
Штрајкачи су недавно писали и руском амбасадору у Србији Александру Конузину, а наду за фирму виде у томе што се он после њиховог писма обратио председнику и премијеру Србије с молбом да се овом предузећу пружи помоћ. Такође, надају се и да ће имати неке користи од кредита у вредности милијарду евра које је Русија обећала Србији.
– Од државе која нам је нашла оваквог власника тражимо помоћ. И то не било какву. Не новац за плате или оних 5.000 динара за предузећа која су у штрајку. Ми тражимо да држава врати своје акције, распише нови тендер, одблокира фирму, реши проблем намета и дугорочних кредита – каже Глигорић.
Око 700 радника „Икарбуса” ступило је у генерални штрајк 1. јула захтевајући да им се исплате заостале зараде и уплате сви доприноси. Они су од почетка године примили само две зараде и, како тврде, угрожена им је егзистенција.
У отвореном писму председнику и премијеру Русије штрајкачи су навели да су поред низа свакодневних преговора, овлашћени представници „Автодетал-сервиса” неразумни, бескрупулозни, немају разумевање за презадужене и гладне запослене у „Икарбусу”, а својим поступцима доводе у питање пословни углед, репутацију руских партнера и жељу за сарадњом у области индустрије.
Одбор наводи и да нови власник остаје при ставу да „дуговања запослени забораве на дужи период” и да „треба да без личне зараде завршавају производњу аутобуса” за купце – „Ласту”, „Веолију” и град Сарајево, „у коју нису уложили и немају намеру да уложе средства за завршетак производње”.
„Успели су да буквално избаце незавршену производњу поручених аутобуса дугогодишњег италијанског пословног партнера из Болоње за италијанско тржиште и онемогућавају његово даље присуство као пословног партнера са планом сарадње у наредним годинама”, наводи се у писму Штрајкачког одбора.
Ни Агенција за приватизацију нема слуха за раднике, сматрају радници, „јер не спречава шпекулацију и не раскида штетне уговоре по привреду земље”.
„Штитећи се законским роковима, не осврће се на биолошки опстанак запослених, њихове чланове породице и обећану производњу. Не врши контролу да ли купац испуњава обавезе према уговору од самог почетка примене и не преиспитује оправданост куповине акција из портфеља Акцијског фонда”, наводи Штрајкачки одбор.
Агенција, иначе, у контролу долази 17. августа.
„Влада Србије добро зна да свуда у свету, па и код нас има много појединаца који добро разумеју проблеме кроз које пролазимо, а чији је интерес да профитирају на несрећи народа, да максимално искористе његово знање и имовину коју нису купили. Дозвољава им се да да несавесно инвестирају шпекулишући економском кризом и да улажу капитал у привреду, само са циљем да извуку максимални профит...”, оцењено је у отвореном писму Штрајкачког одбора.
Уговором о продаји „Икарбуса” који је склопљен средином прошле године са руском компанијом „Авотодетал-сервис” било је предвиђено да Руси за пакет акција ове београдске фабрике аутобуса и специјалних возила издвоје 7,2 милиона евра и да у првој години инвестирају 1,4 милиона евра. „Икарбус” је акционарско друштво са 730 запослених и до сада је био лидер у производњи аутобуса у југоисточној Европи.
Ј. Рабреновић [Политика: 06/08/2009]


Интервју: Вадим Јаковљев, нови председник УО Нафтне индустрије Србије
Стање у НИС-у је компликовано
До краја 2011. године НИС ће не само сачувати своје позиције, већ их и знатно ојачати. – Отпремнине за вишак радника су без преседана не само у Србији, већ и у Русији

Вадим Јаковљев
Иако је на место председника Управног одбора Нафтне индустрије Србије дошао тек пре два дана, Вадим Јаковљев, заменик председника Извршног одбора и заменик генералног директора „Гаспромњефта”, већ је засукао рукаве и кренуо у реализацију идеје да НИС што пре постане лидер у региону. Његов приоритет је да компанија на најбољи могући начин реализује програм добровољног одласка запослених и да што пре стане на зелене гране.
Од потписивања уговора о купопродаји НИС-а Ви сте члан Управног одбора. Како себе видите у новој улози?
Сада се НИС налази у прелазној фази. Шестомесечна фаза почетних организационих промена се завршава, компанија почиње системски да ради на повећању ефикасности и промени квалитета пословања. Акционари су поставили амбициозне циљеве да се у кратком року реализује програм модернизације, компанија припреми за либерализацију тржишта, разради стратегија регионалног лидера. Данас кључну улогу имају питања текуће финансијске стабилности и економске ефикасности. Управо за та питања сам задужен у „Гаспромњефту”.
Како оцењујете резултате рада НИС-а у првих пола године?
Тренутно стање компаније је прилично компликовано и то се појачава због слабе тражње, великог обима заосталих потраживања и високог нивоа кредитног оптерећења. Ипак, први позитивни корак је начињен у првом полугођу 2009. године. Према резултатима из тог квартала компанија је имала губитке од око једанаест милијарди динара, у априлу је успела да заустави негативне процесе и, по подацима прелиминарног, неревидираног финансијског извештаја, приход на основу резултата за други квартал износи 3,8 милијарди динара. Неспорно, приход другог квартала неће моћи у потпуности да покрије губитке првог и укупан резултат за шест месеци биће негативан, али најважније је да је данас компанија већ показала своју способност да оствари позитиван резултат.
Тренутно с Владом Србије водимо конструктиван дијалог. Мислим да смо у последње време веома напредовали по питању разумевања узајамних интереса и потреба.
Да је ли Ваше именовање на дужност председника Управног одбора НИС-а знак повећања пажње „Гаспромњефта” према НИС-у?
Нафтна индустрија Србије је компанија која има стратешки значај за „Гаспромњефт”, познат по прилично агресивној стратегији и предвиђеном повећању обима пословања, између осталог и преко међународних пројеката. Нафтна индустрија Србије је прва европска ластавица, ако могу тако да се изразим, и ми сматрамо да је то најповољнија база за развој „Гаспромњефта” на европским тржиштима. Осим тога, постоје и други активи, као што је рецимо недавно купљена Рафинерија уља у италијанском граду Барију.
Учешће „Гаспромњефта” у процесу управљања НИС-а предвиђа и испуњавање инвестиционих обавеза већинског акционара. Реч је о улагању у развој произвођачких капацитета компаније више од петсто милиона евра. Тренутно је већ почела реализација програма инвестиција, расписани су први тендери, у пуном јеку је процес израде техничке документације. Ако то узмемо у обзир, онда је јасно да моје именовање одражава повећану пажњу „Гаспромњефта” према оперативној делатности и развоју НИС-а.
Које главне задатке Управни одбор поставља менаџменту НИС а.д. за наредних шест месеци?
Повећање рентабилности компаније и јачање њених позиција на тржишту. У једногодишњој перспективи то су: повећање ефикасности, реализација програма модернизације, организационе промене, разрада и почетак спровођења стратегије. Једна од мера која има за циљ повећање ефикасности пословања је реализација програма добровољног одласка запослених, што захтева релативно велике трошкове.
На једној од следећих седница УОбиће предлог буџета тог програма и детаљи његове реализације, које ће предложити менаџмент. Да ли НИС располаже средствима да би се тај програм реализовао?
Управни одбор је одобрио програм добровољног одласка. Наравно, ова мера је веома сложена и скупа, али данас управо кадровски биланс и напредовање запослених могу да буду локомотива компаније. По мом мишљењу идеологија програма је тачна – чувајући најбоље кадрове и пружајући запосленима с добрим потенцијалом могућност напредовања у оквиру компаније, НИС поштујући све услове из купопродајног уговора нуди запосленима који заузимају дуплирана или сувишна радна места, исплату отпремнине које је без преседана не само у Србији, већ и у Русији.
Да ли ћете са садашњим темпом улагања спремно дочекати либерализацију тржишта 1. јануара 2011. године? Када ће НИС постати конкурентан играч у регионуи почети да производи гориво у складу са стандардима ЕУ? Шта се дешава с реализацијом еколошких пројеката у оквиру програма модернизације?
До краја године укупан износ инвестиција достићи ће око сто осамнаест милиона евра. Треба знати да се изградња комплекса за хидрокрекинг у Рафинерији „Панчево” завршава крајем 2011. године. То значи да током 2011. године, још пре пуштања у рад нових постројења, НИС треба да буде спреман за тешку конкурентну борбу с највећим ривалима из региона. Управо зато данас акционари посвећују велику пажњу повећању ефикасности компаније и захтевају спровођење хитних мера. Сигуран сам да ће НИС до краја 2011. године не само сачувати своје позиције, већ их и знатно ојачати. Већ сада бележимо прве позитивне резултате. Први пут у Србији је покренута производња евродизела. Компаније је спремна да обезбеди до 50 одсто потреба домаћег тржишта. Повећава се обим производње безоловних бензина, до краја године удео ове врсте горива чиниће 80 одсто укупне производње. Ми видимо да НИС већ сада производи гориво европског квалитета и има могућност да повећа обим производње у складу са захтевима тржишта.
Еколошки пројекти су тренутно за нас приоритет. Компанија је расписала тендер за избор партнера за обављање еколошке провере, на основу чијих резултата ће бити детаљни план еколошких побољшања. Купопродајни уговор предвиђа инвестиције у износу од око шездесет милиона евра само у еколошке пројекте.
Јасна Петровић
---------------------------------------------------
Искуство
Имате ли искуства у учешћу или руковођењу управним одбором заједничког предузећа с два или више акционара?
„Гаспромњефт” поседује велико искуство у том погледу. Имам искуство у раду у органима управљања великих руских и међународних нафтних компанија. Био сам председник Управног одбора компаније „Томскњефт”, руске нафтне компаније, којом на паритетним начелима управљају „Гаспромњефт” и компанија „Росњефт”, учествујем у раду Управног одбора једне велике нафтне компаније компаније као што је „Славњефт” и Управног одбора компаније Сибир Енергy.
Ј. П. [Политика: 02/08/2009]


Са кригле на чашу
За шест месеци ове године потрошња пива у Србији опала за 12,8 одсто. – Домаћи брендови углавном опстали након доласка великих страних компанија, али многи само у локалним срединама

Српско тржиште пива, на коме се тиска десет пивара са око 3.700 запослених, ни по чему се не разликује од околних, па чак ни од највећих. Понуда је велика, али потрошња полако, али сигурно опада. Када ће се зауставити, то нико не зна, али, према речима директора Удружења пивара Србије Миодрага Максимовића, стрепња мути пословне изгледе домаћих пивара.
У првих шест месеци ове године на тржишту је продато и попијено 2,3 милиона хектолитара пива. Страним купцима (претежно у Босни и Херцеговини) продато је 414,7 хиљада хектолитара. Кад се све сабере и одузме, за пола године потрошено је око 2,7 милиона хектолитара, или 12,8 одсто мање него лане у исто време.
Максимовић каже да је ситуација таква, јер је економска криза учинила своје – пиво се сркуће. На ту чињеницу ваља додати и доста хладно време у првим месецима ове године, али и „врео” порески туш државе. Акцизе су повећане са 12 на 15 динара по литру. Из пивара у државни буџет по свим основама слије се годишње више од 100 милиона евра. Максимовић се нада да држава неће поново посегнути за вишим порезима и акцизама, јер би то и за њу било контрапродуктивно.
– Сва наша, али и инострана истраживања доказују да потрошња пива расте са спољном температуром, али опада чим пређе неку границу од 33 до 35 степени Целзијуса. Шта ће друго полугодиште показати, тек ће се видети, али наше процене указују да се општа тржишна ситуација с пивом неће много побољшати чак ни идуће године. Биће добро ако потрошња не опадне више од осам процената – каже Максимовић и додаје да се пиваре веома труде да маркетиншким потезима отупе оштрицу кризе, али то им за сада не помаже много.
Србија је, поготово после убрзане приватизације пивара након 2003. постала тржиште на коме послују све највеће и најпознатије светске пиваре, али и земља која је у највећој мери сачувала своје брендове. Максимовић, као најбољи пример, истиче пиваре у Апатину и Челареву. Оне су одржале, па чак и знатно унапредиле, своје робне марке „јелен” и „лав”.
Остали су, тврди наш саговорник, поделили судбину својих фабрика – опала им је производња, а некадашње познате марке постале су локални бренд. То се, рецимо, догодило јагодинском „брки”, ваљевском, нишком, вршачком пиву. Нажалост, ту судбину је доживео и БИП. Поједине пиваре, које је недавно преузео велики „Хајнекен” (МБ „Родић” – Нови Сад, панчевачка и зајечарска пивара) које сада раде под именом Уједињене српске пиваре, имају другачију судбину. Тако се некадашњи панчевачки „вајферт” пуни у Новом Саду. А зрењанинска, бечејска и панчевачка пивара не раде.
Максимовић истиче да су наши потрошачи веома верни домаћим маркама пива. О томе сведочи податак да је у првих шест месеци у земљу допремљено свега пет хиљада хектолитара увозног пива.
Понуда је, ипак, веома богата јер иностране компаније, које су до сада уложиле у ову нашу индустрију више од 600 милиона евра, допремају своје познате брендове као допуну домаћем асортиману.
С. Костић [Политика: 06/08/2009]


СЛОВАЧКЕ НАРОДНЕ СВЕЧАНОСТИ КАО НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК
Словаци на окупу
НОВИ САД - Словачке народне свечаности проглашене су недавно националним празником Словака у Србији и ове године ће у Бачком Петровцу од 7. до 9. августа први пут бити одржане у том својству, речено је у Извршном већу Војводине.
Традиционална културна, забавна и спортска манифестација те националне заједнице, 48. по реду, окупиће многобројне домаће и стране госте, међу којима би требало да буду потпредседник владе Словачке Душан Чаплович, српски министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић, представници покрајинске власти, градова и општина.
Председник бачкопетровачке општине Владимир Туран је, у име организатора, најавио богат тродневни програм свечаности, које су практично већ почеле отварањем неколико изложби народног стваралаштва, слика, фотографија и другим пратећим приредбама.
После отварања свечаности, у петак у 20 сати у Словачком војвођанском позоришту, биће приређен културно-уметнички програм „Угледао сам живот у чистој кошуљи, са везом од песме“, а преко викенда ће учесници и посетиоци манифестације уживати у разним такмичењима, презентацијама, сусретима и концертима.  


АНА ИВАНОВИЋ ПОСЛЕ ПАУЗЕ ИЗБОРИЛА ПРВУ ПОБЕДУ НА ТУРНИРУ У ЛОС АНЂЕЛЕСУ
Грешила сам
Можда сам направила малу грешку када сам, на опште изненађење, престала да будем тако добра, почела сам да тражим одговоре за све на погрешним местима, рекла је Ана

После 36 дана паузе Ана Ивановић је одиграла свој први такмичарски меч и тим поводом она испричала како јој недостаје притисак из времена када је била број један. Српска тенисерка победила је у другом колу турнира у Лос Анђелесу Американку Вању Кинг са 6:4, 4:6, 6:1 и изборила пласман у осмину финала. Ана Ивановић, која је шести носилац, тако је после нешто дуже паузе и одмора ухватила добар ритам на турниру који је освојила 2007. године, а чији је укупни наградни фонд 700.000 долара.
- Схватила сам колико ми недостаје притисак, колико ме је он подстицао и на неки начин чинио много фокусиранијом - испричала је Ана Ивановић, тренутно 11. играчица света.
Последњи меч Ивановићева је одиграла на Вимблдону против Венус Вилијамс, а сада када је победила Вању Кинг она каже како осећа да има још простора за напредак, као и да је веома срећна што има прилику да игра други меч. После ране елиминације са лондонског гренд слема, Српкиња је направила паузу, коју је делом искористила да проведе више времена са својим новим дечком голфером Адамом Скотом.
- Мислим да сам направила добру ствар што сам одморила од тениса, посебно јер је Вимблдон био разочаравајући и помало болан. Заиста сам се тада трудила, зато је добро што је тај период иза мене, јер требало би све то да заборавим и кренем свежа у нове победе - додала је лепа Српкиња.
Шампионка Ролан Гароса 2008. године, Ана Ивановић је још признала да је грешила у прошлости, да ју је привлачило да се бави још неким стварима поред тениса, те да је на тај начин платила данак губитком првог места на ВТА листи, али и испадањем из Топ 10.
- Можда сам направила малу грешку када сам, на опште изненађење престала да будем тако добра, почела сам да тражим одговоре за све на погрешним местима. Желела сам да променим ствари и да се докажем или радим у другим интересним сферама које су ме привлачиле, а у којима се осећам добро - рекла је Ивановићева, коју смо у протеклих 15 месеци доста пута видели у модним едиторијалима и рекламним кампањама.

Зики и Нестор у четвртиналу
Ненад Зимоњић и Данијел Нестор добро су стартовали у игри парова на турниру у Вашингтону. Они су у првом колу, брже него што су очекивали, успешно завршили посао, пошто су им Џеф Куци и Џонатан Ерлих предали меч у првом сету (3:4). Јужноафриканац и Израелац су били приморани да се повуку после само пола сата игре, јер је Ерлих повредио десно раме. Српски и канадски тенисер, који су постављени за друге носиоце, у четвртфиналу играће против Шпанца Томија Робреда и Фернанда Гонзалеса из Чилеа.


Репортер „Блица“ у посети Тројице-Сергијевој лаври
Српски монаси у највећем руском манастиру
Аутор: Тања трикић | 05.08.2009. - 05:00

Архиепископ Теогност, старешина Тројице-Сергијеве лавре[/img]
„Видите ову реку ходочасника. Овде се вековима ништа не мења. И у совјетско време било је исто овако, само се о томе није говорило јавно“, каже архиепископ Теогност, старешина Тројице-Сергијеве лавре, једне од најдрагоценијих светиња Руске православне цркве и највећег мушког манастира, удаљеног стотинак километара од Москве. Овде има око 300 монаха, школа иконописа, Духовна академију на којој су и осморица Срба. „То је стара традиција сарадње међу нашим сестринским црквама“, објашњава владика и присећа се како се априла 1999. у Београду молио заједно с патријархом руским Алексијем II и патријархом српским Павлом за мир. „Био је то велелепан призор.“
Упитан колико верника годишње овде дође да се помоли и поклони моштима светог Сергија Радоњешког, оснивача манастира с почетка XИВ века, он одмахује руком. „Вера се не може изразити статистиком“, кратко примећује владика који је на чело братства лавре дошао 1988. са свега 28 година као најмлађи старешина у њеној историји. Са терасе резиденције се отвара поглед на модроплаве куполе Успенског сабора, подигнутог у XВИ веку по узору на истоимени у московском Кремљу. А статистика каже да лавру годишње посети око милион људи или трећина од укупно три милиона верника колико их походи руске светиње. Осим што овде траже утеху и храну за душу, верници у лаври, која је од XВИИ века потчињена непосредно руском патријарху, имају шта и да виде. Ансамбл манастира обухвата преко 50 здања различите намене. Најстарији, Троицки сабор, направљен је од белог камена почетком XВ века на месту раније дрвене цркве, а велики допринос његовој изградњи дали су српски монаси са Косова, који су нашли уточиште у манастиру после битке на Косову пољу. Иконостас су осликавали чувени иконописци Андреј Рубљов и Данил Чорни. За тај иконостас Рубљов је насликао икону „Свете тројице“ која се данас налази у Третјаковској галерији у Москви, а манастир се нада да ће у догледној будућности она бити враћена где јој је место. После кратког упознавања са светињама лавре, монаси доносе чај и мед у саћу.

Кабинет архиепископа је велика просторија са масивним столом у дуборезу, сликама патријарха и претходних старешина манастира, а на истакнутом месту је слика духовног учитеља архиепископа, 90-годишњег архимандрита Кирила, једног од најугледнијих стараца Руске цркве. Ту је и компјутер, телевизор и ДВД уређај. Савремена достигнућа нису заобишла лавру, која има одличан сајт с исцрпним информацијама на свим важнијим европским језицима о историји, архитектури манастира. На сајту је и већина важнијих дела из богате манастирске библиотеке у којој се налазе руски летописи, рукописне књиге из XV до XVII века, антикварне штампане књиге, историјски документи. Завојитим дрвеним степеницама одлазимо на кулу са које се види лавра као на длану, градић Сергијев Посад у којем се налази, неколико оближњих манастира и цркава и непрегледна руска равница.

[i]Манастирски звоник је висок 88 метара
Монаси су за то време поставили ручак. Како је био петак, трпеза је посна. За предјело неколико врста димљене рибе, уз обавезни лосос и кавијар, салате од плодова мора, свеже поврће и крупне маслинке - са Свете горе. Пило се црно и бело вино, из манастирског винограда, које нам је наливао домаћин лично. Затим је послужен шчи, лака руска чорба од купуса, а као главно јело понуђено је неколико врста најквалитетније рибе, припремљене тако укусно као у елитним светским ресторанима. Али прилог је био типично руски: хељдина каша преливена маслиновим уљем. А феномен хељдине каше, незаобилазне у руској кухињи, архиепископ нам је објаснио вицем који се деценијама препричава широм Русије: Шта су јели руски војници који су поразили Наполеона? Хељдину кашу. Шта су јели руски војници који су поразили Хитлера? Хељдину кашу. А шта су јели руски војници који су изгубили руско-јапански рат 1904-1905? Пиринач!

Јапански православац и српски ђак

Мичитака Сузуки, професор историје уметности на јапанском универзитету Окајама, који се с репортером „Блица“ обрео у Тројице-Сергијевој лаври, завршио је специјалистичке студије код покојног професора Војислава Ђурића на Филозофском факултету у Београду и одлично говори српски. Када смо се потом у јулу срели у Београду, Сузуки, који данас координира програм помоћи јапанске владе за обнову фресака из XVI века у Јашуњском манастиру код Лесковца, испричао нам је да се за Србију заинтересовао проучавајући Византију. Сузуки је обишао готово све важније српске манастире, укључујући оне на Косову, за чију је будућност, каже, забринут. Често долази у Србију, где има доста пријатеља. Он се толико прожео српским духом и љубављу за Србију да је 2001. у Хиландару примио православље и сада је члан Јапанске православне цркве, која броји између 10.000 и 30.000 верника.


Хани Гиргиз, човек који је живот посветио птицама
Соко у срцу и на руци
Аутор: Борис Вуковић | Фото:с. ђалић | 06.08.2009. - 05:00

Са птицама сам од кад прогледају из јајета. Храним их, мазим, дружим се са њима, оне ме сматрају својом породицом, а и ја њих. Оне су исто као људи, тугују, воле, радују се, а најгоре је кад неко помисли да им може бити господар, јер је мајка природа њихова једина граница - прича Београђанин Хани Гиргиз (26) који се већ 13 година бави соколарством.
Хани Гиргиз је син Суданца и Српкиње, који су се упознали у Београду, где се и родио. Док је био мали показиовао је изузетно интересовање за птице и док су његови вршњаци јурили за лоптом, он је листао разне енциклопедије. Кад је имао 13 година одгледао је документарни филм о Казахстанцима који орловима лове срне, и од тада су птице дефинитивно постале главна страст у његовом животу.
- То су паметна створења, које имају невероватно памћење. Соколара познају по лику и кад се на њега навикну, он постаје главни пријатељ у њиховим животима. Уколико се соколару нешто деси, оне тугују, знају да се осаме и да никог не прихвате по три године. Храну неће да узимају од другог соколара и због тога ми имамо посао који нема одмор - каже Гиргиз.
Хани је са 15 година купио прву птицу из иностранства, отишао у Аустрију и тамо учио соколарски занат, где се и данас бави соколарством. На дворцу Розенбург код грофа Меркура Хојоса, први учитељ му је био Јозеф Хибелар, који му је показао да птице, пре свега треба поштовати. У дворцу му је први посао био дресура птица за продају и од тога је зарадио прву плату.
- На представе је долазила аустријска елита, познате личности и политичари, а једном приликом су били и Бред Пит и Роџер Мур. Након што сам научио како да дресирам птице за представу, почео сам да тренирам за лов, што ми је сада главни посао и што је најзанимљивија ствар пријатељства са овим дивним животињама - прича Гиргиз, који је до сада одгајио око 50 птица.
Ханијева прва птица био је јастреб Рапакс, што на латинском значи ловац. Међутим, после седам година погинула је у лову.
- Било је то у Панчеву, неки неискусан ловац је ловио фазана и чим је видео да се нешто помера пуцао је и убио мог јастреба. Био сам јако тужан и бесан, Рапакса сам осећао као члана породице, па сам насрнуо на ловца и пребио га. Остали ловци су ме гледали забезекнуто, нису знали шта се догађа - нерадо се сећа догађаја Гиргиз.
Свака птица захтева другачији приступ. Сове су познате као флегмани, тврдоглаве и истрајне птице, док су соколови хитри, темпераментни, халапљиви и птице које никад не изгубе дивљи нагон. Због тога се и разликује лов са птицама.
- Лов са птицама је право задовољство, јер птице лове плански, по природном току, убијају само најслабије јединке, оне које су болесне и које неће још дуго преживети. Претпрошле године, приликом једног лова, орао се обрушио на крдо срна. Од њих пет, очекивао сам да ће јурити најмању, најслабију, која се налази на зачељу колоне. Међутим, он се обрушио на водиљу, на најјачу и најдебљу и срушио је. Ништа ми није било јасно, то се пре није дешавало. Међутим, кад сам јој одрао кожу видео сам да јој је ребро напукло и да је кренуло да ураста у плућа. Орао је вероватно по начину трчања срне препознао да нешто са њом није у реду и зато је баш њу одабрао за плен - објашњава Гиргиз.
Хани је до 15. августа у Београду, на Ади циганлији где држи едукативне представе са птицама. Међутим, већ после неколико дана у Београду, сокола Фредија је ваздушна струја понела, па се изгубио у престоници.
- Фредија смо нашли сутрадан, неколико километара од Аде. Стајао је на неком дрвету и чекао. Он је знао да га тражим и био би спреман да тако чека и неколико дана, све док ја не наиђем. Иако сви причају да је пас човеков највернији пријатељ, мислим да се за птице може исто рећи - прича Хани Гиргиз.

Хоби сликање и свирање гајди
Осим бављења соколарством, Хани Гиргиз од детињства свира етно инструменте.
- Кад имам времена, највише волим да свирам гајде, поготово ирске и шкотске, а такође свирам и фрулу. Једно време сам наступао са групом „Ортодокс келтс“ и то је био незабораван период мог живота. Новац сам зарађивао и сликајући на дворцу у Аустрији, а главни мотиви су ми наравно биле птице.

На Ади циганлији до 15. августа
Сваког дана до 15. августа, од 18 сати, сви заинтересовани могу видети Хани Гиргиза и његове птице на представи, у пикник простору Аде циганлије, у близини тениских терена. Програм траје сат времена, а цена карте износи 250 динара за одрасле, 150 за децу и 200 за групу од 30 људи.


ПРЕДСЕДНИК ТАДИЋ С ВАТЕРПОЛИСТИМА У ПОСЕТИ ДЕЦИ НА ТАРИ
Хоће и они да буду светски шампиони

ТАРА - Школу пријатељства невладине организације „Наша Србија“, коју је ове године похађало око 400 малишана чији су родитељи настрадали на Косову и Метохији, јуче је посетио председник Србије Борис Тадић заједно са златним ватерполистима, који су међу децом изазвали праву еуфорију и одушевљење.

Учите одрасле
Током посете Школе пријатељства председник Србије Борис Тадић се захвалио деци „што хоће да буду наша деца“ и рекао да у њој они треба да буду учитељи одраслима.
- Битно је да сваког дана пружите свој максимум, чиме год да се бавите. Сутра ће можда неко од вас бити председник ове земље или рецимо светски првак у ватерполу и зато морате учинити све што можете како бисте били ближе циљу - посаветовао је малишане председник Србије и нагласио да не мора свако да буде врхунски у послу којим се буде бавио, али је битно да да све од себе.

Чика Тадић лоше црта
Иако видно уморни, малтене одмах после повратка из Рима са Светског првенства у ватерполу, светски шампиони Вања Удовичић, Филип Филиповић и Милан Алексић више од два сата дружили су се са децом и уједно присуствовали централној манифестацији, обележавању Дана земље пријатеља, посвећеном ове године Шпанији.
- Вања, хоћеш ли да ми кажеш како си постао светски шампион? Шта треба да урадим да бих и ја постао - само су нека од питања којима су малишани бомбардовали капитена ватерполо репрезентације који им је стрпљиво одговарао, делио аутограме, сликао се. Заузврат, деца су гостима приредила праву фешту, а председника Србије су чак учила ритмичкој гимнастици, као и да везе и слика.
- Јесте да је председник, али стварно лоше црта, у поверењу је рекла другарици дванаестогодишња Миљана Пејчин.
Током обиласка Школе пријатељства председник и ватерполисти у друштву амбасадора Кине, Шпаније и Кипра посетили су неколико креативних радионица које су деца похађала у периоду од 15. јула до шестог августа.
Данашња манифестација уједно је означила и крај овогодишње Школе пријатељства због чега је велики број малишана био видно нерасположен.
- Нећу да идем кући! Овде сам тренирао кошарку, ишао у етнолошку радионицу, упознао много другара и сад морам да идем... - бунио се дванаестогодишњи Стефан Нованица, који је овде пратио сваку утакмицу коју су наши ватерполисти играли и због којих је одлучио да после завршене основне школе упише ДИФ.

Лепше него код куће
Миљана Јередић, која се са Косова преселила у Јагодину, рекла нам је да ће јој највише недостајати другари које је овде стекла, али и часови фламенка.
- Научила сам да играм, везем, радим на рачунару, а ништа од тога нисам знала када сам дошла - прича Миљана. Међутим, осмех јој се брзо вратио на лице када је угледала, како нам је у поверењу рекла, своју симпатију, ватерполисту Филипа Филиповића, коме је одмах тражила аутограм.
У оквиру обележавања Дана Шпаније, деца су учествовала у квизу о пријатељској земљи, а такмичарске екипе су биле подељене од деце различите националности. Деца су покушала да спрече одлазак својих идола, али су их на крају ипак „пустили“ када су им обећали да ће их сигурно посетити и наредне године.

[Зорге]

Председник Румуније Трајан Басеску у незваничној посети Кладову
Без признавања самосталности Косова
Аутор: Ј. Бујдић-Кречковић

Кладово - Румунија ће се и надаље убрајати у државе које не признају самосталност покрајине Косово и ми ћемо дати пуну подршку Србији када пред Међународним судом у Хагу отпочне процес око утврђивања легалности проглашења независности јужне српске покрајине - изјавио је у Кладову председник Румуније Трајан Басеску, који је у овом подунавском граду боравио незванично у оквиру Конгреса новинара румунске дијаспоре који је одржан у Румунији у Србији (Турн Северин и Кладово).
Басеску је такође навео да ће Румунија подржати деблокирање и потписивање споразума о придруживању између Србије и ЕУ, али и да улаже све напоре да се либерализује визни режим са Унијом.
Румунија и Србија имају веома добре односе, а румунска национална мањина је мост који повезује Букурешт и Београд, оценио је у Кладову први човек суседне државе осврнувши се овом приликом и на положај румунске националне мањине у Србији.
- Покушавамо да на један пријатељски начин убедимо наше пријатеље у Србији да румунска мањина у вашој земљи мора да ужива све привилегије које имају Срби у Румунији. Ту пре свега мислим на очување језика, културу и слободу вероисповести. То ствара обавезу и за саму националну мањину да буду лојални грађани државе у којој живе - навео је Басеску.
Председник Румуније је боравећи у Кладову разговарао са представницима румунске националне мањине у Србији, као и са представницима НВО и културних установа ангажованих на очувању културе румунског народа.


Плач гораждевских беба
На изласку из Лепосавића, на бензинској станици, велика слика Медведева и српска застава, а скоро све албанске пумпе имају по четири заставе – албанску, косовску, америчку и ЕУ

Александар Вучић с припадником словачког контингента Кфора на Газиместану Фото Р. Фемић
„Овде ће ускоро остати само старци”, каже ми задовољно средовечни Албанац, припадник Косовске полицијске службе, док посматрамо колоне Гораждевчана, већином омладине, како улазе у Дом културе. За ово велико српско метохијско село, у околини Пећи, чуло се после 13. августа 2003, када су два дечака, Иван Јововић и Пантелија Дакић, мучки убијени док су се купали у реци Бистрици. И шест година касније, Гораждевчани живе у неизвесности, а етнички мешовите патроле КПС-а, које непрекидно шпартају околином, тек донекле ублажавају њихов страх и бригу.
– Како то, само старци – упитах га гласно, да би ме чуо од граје, али и да би ме боље разумео, иако је сасвим добро говорио српски.
– Сви ће они ускоро да оду. Многи иду у школе и на факултете, а преко године остају само старији – рече полицајац, показујући нехајно руком на масу младог света.
У суботу увече Гораждевчане је посетила делегација Српске напредне странке, предвођена замеником председника Александром Вучићем, који је целог дана обилазио српска села и општине на Косову и Метохији. Велика поворка мештана и напредњака, у пратњи џипа КПС-а, са укљученом ротацијом, најпре се упутила ка спомен-обележју, подигнутом у знак сећања на убијене дечаке и још двадесетак Гораждевчана настрадалих од руке ОВК. Одржана је и страначка промоција у дому културе. Вучић је дешавања у последњих 20 година упоредио с фудбалском утакмицом у којој Србија губи с 3:0. „Наш циљ је да дамо гол, затим други и трећи, да изједначимо. А тек после тога да се боримо и за победу”, поручио је Вучић, нагласивши да треба реално сагледати положај наше земље, без илузија.
Плач гораждевских беба, које су мајке држале у наручјима док је Вучић говорио, ипак даје наду за опстанак. Само да Србија помогне, кажу Гораждевчани.
Делегација СНС-а, заједно с неколико новинара, кренула је пут Космета, не обавестивши о томе власти у Приштини, већ само српску полицију. Четири аутомобила с београдским таблицама напустили смо у Лепосавићу и пресели у возила са ознакама „КС” која припадају локалним члановима СНС-а. Они су већ одавно навикли да мењају таблице пре уласка у подручја на којима живе Албанци.
На изласку из Лепосавића, на бензинској станици, видели смо велику слику Медведева и српску заставу, а скоро све пумпе на албанским подручјима имају по четири заставе: албанску, косовску, америчку и ЕУ.
Најпре смо обишли Газиместан. Сада га чувају припадници словачког Кфора, заменивши на том месту турске колеге. Чекамо неко време дозволу за улазак у ограђено подручје. Словаци забрањују уношење камера. Локални Срби из Доње Брњице, села од 150 кућа, који су испред меморијала косовским јунацима, дочекали напредњаке хлебом, сољу и ракијом, деловали су очајно – као права илустрација давно изгубљених битака. „Хајде клинци, сви код председника да се сликате”, виче чича с качкетом и деца се окупљају око Вучића.
Пролазећи кроз Вучитрн, примећујемо редом попаљене и срушене српске куће. Свуда газдују Албанци.
– Главни бизнис им је бело робље. Увозе га и из Србије и из Русије. Бордели су на сваких 100 метара. Али, и дрога. Пре две недеље, немачки полицајац открио је у кукурузишту, у селу Суви До код Липљана, два хектара засађеног канабиса – каже ми наш возач-сапутник и показује насеље крај пута, које је Милошевић својевремено изградио за Србе прогнанике из Хрватске. Сада и ту живе Албанци. – Дневно се из српских средина украде по пет-шест аутомобила. Краве, трактори, све нестаје. Ниједно убиство наших људи није још разрешено – каже овај Србин из Липљана.
Стижемо у Грачаницу. У том тренутку нестаје струје, па Вучић даје интервју за локални радио уз помоћ свеприсутних, бучних агрегата. Манастир чувају шведски војници, има много народа.
Обилазимо, потом, и контејнерско избегличко насеље, дар Руске Федерације – 36 лимених објеката. Црвени крст им доноси ручак и хлеб.
– Добио сам од Руса ову „кућу”, гвоздени кревет и сто. Жена ми је умрла у овом контејнеру, пре четири године. Преко лета је вруће да изгориш, преко зиме је хладно – каже 78-годишњи Дмитар Тишма, који и данас има кућу у Приштини. Наравно, не може ни близу да јој приђе...
Одлазимо и у оближњу Ромску махалу, где Вучића дочекују узвицима „браво” и „здраво”.
– Бедно живимо, бога ми, само тако. По цео дан смо на улици – каже старија Ромкиња.
Крећемо даље, за Пећку патријаршију. Успут видимо срушене српске цркве, попаљене куће, запуштена имања. Обилазимо и Бадовац, Лапље Село, Чаглавицу... Свуда иста прича: изолација, забринутост, нема струје, често ни воде, напуштају се имања, продају. Албанци више не нуде астрономске суме за српска имања, све чешће их будзашто добијају.
После Пећке патријаршије, где смо се окрепили колачима, кафом, соковима и домаћом ракијом, долазимо и у Гораждевац, где нас мештани дочекују на главном тргу. Погачу држи сестра убијеног дечака с Бистрице. Призор је скоро надреалан: на само десетак метара једна од друге, вијоре се заставе Косова и Србије...
Бојан Билбија [Политика: 10/08/2009]


Тешко са старим путним исправама
Пут у Европу само са црвеним пасошем
Аутор: Б.Стаменковић | Фото:а. станковић | 10.08.2009. - 05:00
Плави пасоши су за грађане Србије већ неупотребљиви или ће то постати од септембра, иако званично важе до 31. децембра. Наиме, за вађење визе за већину европских држава је потребно да путна исправа важи још шест или евентуално три месеца након повратка са путовања.

Испред грчке амбасаде: за путовање у Грчку стари пасош треба да важи још три месеца од повратка са путовања
Они који су планирали да отпутују на летовање у августу вероватно су се већ суочили са овим проблемом, па је зато савет за оне који се спремају на одмор у септембру да што пре изваде нову путну исправу.
Забуна је настала због тога што се стално помиње како стари пасоши важе до краја текуће године, па многи нису журили да плави пасош замене за биометријски. Ово је иначе редован поступак који амбасаде спроводе када је у питању истек докумената. Ситуација се разликује од амбасаде до амбасаде, те оне углавном траже да пасош траје од три до шест месеци након истека путовања.
Тако Бугарска на пример тражи да за транзитну визу пасош важи још шест, а за боравак још три месеца, док је за Грчку потребно да пасош важи још три месеца после завршетка путовања.
Оно што је такође занимљиво јесте да је за већину амбасада и даље потребан велики број докумената и потврда. Треба рећи да за неке земље грађанима Србије нису потребне визе, али да многе наплаћују улазне таксе.
Такође, није на одмет да сви који овог лета бораве у земљама Европске уније буду упознати са неколико практичних информација.
Прво, важно је запамтити телефонски број хитне службе 112 који је бесплатан и доступан у свих 27 земаља чланица. Затим, за возаче, врло битно, јесте да не седају за волан уколико имају више од 0,5 промила алкохола у крви, односно 0,2 промила уколико се ради о возачима почетницима и професионалним возачима. За оне који путују авионом треба да знају да постоје авио-компаније које су на европској црној листи због лоших безбедносних стандарда. Када је реч о вирусу новог грипа, путницима се може догодити да им буде забрањено укрцавање у авион због сумње да су заражени. У случају губитка пртљага, путник има право на накнаду од 1.100 евра под условом да је пријавио нестанак у року од 21 дана.

Важење старог пасоша
- плави пасош званично важи до 31. 12. 2009.
- за бугарску транзитну визу пасош мора да важи још шест месеци после завршетка путовања
- за боравак у Бугарској пасош мора да важи још три месеца након завршетка путовања
- за Турску се виза добија при уласку у земљу и углавном је важно да важење пасоша покрива путовање
- Шпанија прима плаве пасоше до октобра
- за Италију стари пасош мора да важи четири месеца по повратку са путовања
- за Египат стари пасош мора да важи још два месеца након путовања
- за Тунис ће плави пасош важити до почетка новембра


Дејан Петровић прва труба Сабора

Победник Сабора Дејан Петровић на раменима чланова свог оркестра Фото Г. Оташевић
Гуча – Одлуком стручног жирија, за прву трубу 49. Драгачевског сабора трубача у Гучи проглашен је Дејан Петровић (24) из села Дубоко код Ужица, док је најбољи међу оркестрима састав Екрема Мамутовића (27) из Врања. Победницима је традиционалне награде, трубу и бубањ, доделила редакција „Илустроване политике”. Оркестар Гвоздена Росића из Ртију награђен је „Златном јабуком” листа „Политика” за најизворније музицирање на овом сабору, и награду капелнику предао је Слободан Костић, новинар нашег листа.
Награда публике, коју додељују „Вечерње новости”, припала је Дејану Петровићу из Дубоког, за кога је порукама гласало 1.410 гледалаца.
Иначе у категорији трубача, по оцени жирија, други је био Вељко Остојић из Злакусе а трећи Елвис Ајдиновић из Сурдулице, док је међу оркестрима друго место припало саставу Бојана Крстића из Владичиног Хана, треће оркестру Дејана Лазаревића из Пожеге.
Такмичење 16 најбољих трубачких оркестара Србије на саборишту у Гучи пратило је око 10.000 гледалаца. Опширније страна 6
Г. О. [Политика: 10/08/2009]


Милосављевић: Цене неће расти до краја године
10. август 2009. | 08:07 |    Извор: Танјуг
БЕОГРАД - Министар за трговину и услуге Србије Слободан Милосављевић изјавио је да слабија куповна моћ грађана и добар род житарица, са значајним пољопривредним вишковима, гарантују стабилне цене до краја године и да нема ниједног разлога за њихов раст.
"Када сам најављивао дефлацију у другом делу године, било је неверице. Сведоци смо, ипак, да је до тога дошло. У односу на просек Европске уније, у Србији су - према најновијим подацима 'Еуростата', европске агенције за статистику - цене намирница и безалкохолних пића ниже за 18 одсто...", рекао је Милосављевић за "Новости".
Према његовим речима, анализа "Еуростата" је показала да су у Србији, збирно, цене хране, пића, дувана, одеће, електронике и превозних средстава за 42 одсто ниже од просека Европске уније.
"Далеко од тога да је стандард добар, али направљен је помак. Не можемо да кажемо да живимо теже него на почетку демократских промена", рекао је Милосављевић.
Милосављевић је рекао да није за повећање ПДВ-а јер, како је рекао, "морамо да гледамо 'кроз кризу', на дан када ће она бити иза нас".
"Верујем да ће то бити већ почетком идуће године. У том тренутку конкурентност привреде Србије мора да буде што јача, и ја бих се зато максимално суздржао од повећања ПДВ. Морамо све да учинимо да привучемо стране инвеститоре. А верујте ми, тренутно у Европи не постоји боља земља за инвестиције од Србије", изјавио је министар трговине.
Милосављевић је рекао да цене још "могу да иду доле" и да ће се почетком септембра преиспитати цене јестивог уља и 10-12 одсто лекова.
Потребна нам је нова формула за формирање цене горива и већ смо почели преговоре о томе, рекао је он најављујући да средином следеће године очекује да бензин не буде више најскупљи у овом делу Европе.
"Потпуно је неприхватљиво да цене у суседним земљама, где не постоји ни приближно тако моћан власник рафинерија као што је наш руски партнер, буду ниже", рекао је министар.


Проституција близу легализације
Многи присвајају зараду на рачун свог тела па другачије не би требало да буде ни са проституткама, тврди асистент Славица Динић чије ће истраживање бити „подлога” за легализацију заната „црвених фењера” у Србији

Кампања против трговине женама: улични плакат о робињама секса у Бечу Фото АФП
Важећи казненоправни систем проституцију третира као прекршај којим се угрожава и ремети јавни ред и мир, а за који је законом прописана казна затвора до два месеца. У судској пракси се, међутим, поред законом прописане затворске казне, изриче и новчана. Али, на видику је другачији однос према занату „црвених фењера”. Блажи, чак и несанкционисан. Славица Динић, асистент на Факултету за државну управу и администрацију универзитета „Мегатренд”, сматра да би проституција у Србији, у наредном периоду могла да буде легализована.
Наша саговорница наводи да је овакав расплет догађаја поприлично известан. После бројних истраживања која је спровела, она верује да ће даваоци сексуалних услуга свој „посао” моћи да обављају без страха од привођења, а потом и одговорности пред судијом за прекршаје. Наравно, мора претходно да се припреми законски оквир за овакав коренит друштвени заокрет.

Славица Динић
Динићева се већ неколико година бави питањем проституције у престоници. Заузимајући став да „сви, са изузетком богатих и незапослених, присвајају зараду на рачун свог тела и да другачије не би требало да буде ни са проституткама”, она верује да ће када заврши истраживање на ову тему имати довољно релевантних чињеница да законодавцу предложи да легализује проституцију.
– Професори, радници у фабрикама, адвокати, оперски певачи, лекари, авијатичари раде ствари користећи делове тела и за то добијају плату. Исти случај је и са особама које се баве проституцијом. Неки од теоретичара сматрају да због оваквог облика друштвеног понашања долази до угрожавања јавног морала и развијања паразитизма, односно негативног односа према раду. Пре би могло да се каже да паразитизам постоји и да се развија код особа које се баве посредовањем у проституцији, а не код оних које пружају сексуалне услуге. Проститутке и сви други који пружају сексуалне услуге фактички раде, док се посредници у овом послу баве „организацијом посла” иза које се, у ствари, крије принуда – каже Динићева на почетку разговора за наш лист.
Поред критика досадашњег рада законодавца, Динићева замера и одређеним академским круговима који су учествовали у изради прохибитивних прописа у овој области, а који данас оклевају да на темељу најновијих научних сазнања учествују у радикалној реформи материјалног кривичног и прекршајног права.
– На подручју српске престонице у последњих десет година, евидентирана је 861 особа која се бави проституцијом – 823 жене и 38 мушкараца, односно трансвестита. У истом периоду поднето је 1.123 захтева за покретање прекршајног поступка због бављења проституцијом, односно прекршаја из Закона о јавном реду и миру. Анализом података које сам сакупила долази се до закључка да број људи који се баве проституцијом није велики. Притом, међутим, не би требало занемарити чињеницу да се једна особа овим занимањем бави више година. Забрињава број посредника, односно макроа. Тако на пример, на једног посредника долази 2,08 особа које се баве проституцијом. Мушкарци предњаче у овом послу, па је тако за последњих десет година евидентирано 415 посредника у вршењу проституције, од чега су 236 мушкарци и 179 жена. Они се, углавном, баве само овим послом, а за себе узимају велики проценат зараде – чак од 60 до 70 одсто – износи податке наша саговорница.

Улично погађање око цене сексуалних услуга Фотодокументација Политике
Дешава се, наводи Динићева, да макро дође у део града у којем је проституција развијена и услови проститутку да ради за њега, односно да му даје одређени део зараде. При том јој, наводи наша саговорница, запрети да, уколико не испуни његове услове, неће више моћи да се бави проституцијом на тој локацији. Слична ситуација је и са „конкуренцијом”. Тако на пример, жене које раде на одређеном месту тешко ће допустити да им се придружи још нека, нарочито ако је она млађа и изгледом атрактивнија. „Нова проститутка”, наводи наша саговорница, биће тучена и шиканирана на различите начине све док сама не потражи друго место.
– Проститутке у Београду се најчешће окупљају око такозваног Плавог моста, однедавно и код хале „Арена”, а хотел „Национал” на аутопуту Београд–Загреб је одраније познат као место „ординирања”. На овим местима се, углавном, окупљају жене које се баве уличном проституцијом. Насупрот овој, постоји и „висока” проституција. Девојке које се њом баве обично се „изнајмљују” на недељу или месец дана, а често клијентима друштво праве током читавог викенда. Дешава се и да девојку која је била привођена због проституције, касније видимо уз неког познатог мушкарца.
– О заради проститутки је незахвално говорити с обзиром на то да се она разликује. Оно што је изражено код уличне проституције јесте да је клијент спреман проститутки да плати дупло више од траженог уколико не користи кондом. Више се наплаћује и секс са трудницама, а нарочито су тражене оне у седмом и осмом месецу. Добила сам информацију да девојке које се баве „високом” проституцијом за месец дана могу да зараде и за стан. У ову групу девојака спадају и неке које се баве јавним послом: певачице, водитељке… – открива наша саговорница.
Поред макроа, жене које се одају проституцији, неретко злостављају и сами клијенти. Они се, према речима наше саговорнице, руководе ставом: „Платио сам и радићу шта хоћу”. Неретко се жене, не могавши да трпе све са чиме се сусрећу, самоповређују или се одају пороцима. Јер, после извесног времена бављења проституцијом, жене падају у посебно психичко стање, а да би то превазишле многе почињу да користе алкохол или постају зависнице од дроге.
Мирослава Дерикоњић
-----------------------------------------------------------
Затвор или новчана казна
Судије за прекршаје су у Београду од 2004. до 2009. године, изрекле укупно 6.998 дана затвора и новчане казне у укупном износу од 2.235.600 динара. Уколико узмемо да 500 динара замењује дан затвора, закључујемо да би уместо ове новчане казне могла бити изречена 4.472 дана затвора – наводи Динићева.
-----------------------------------------------------------
Црвени фењери у свету
У великом броју земаља проституција је законом забрањена. То је случај у земљама са већинским муслиманским становништвом, неким бившим комунистичким државама источне Европе, али и у САД осим у деловима Неваде и у Роуд Ајленду. У Албанији је забрањена, али је по оцени Стејт департмента ова земља „велики извозник у трговини људима”, са чим је проституција често тесно повезана.
Још је више оних земаља које не бране саму размену сексуалних услуга за новац, али су забрањене све „пратеће активности”, бордели и сви облици подвођена, што практично онемогућава бављење овим послом без кршења неког прописа. Тако је у највећем делу Европе, Латинске Америке, у Канади, Индији и још неким земљама, пише на Википедији.
Најстарији занат декриминализован је и законом регулисан у осам европских земаља (Холандији, Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Грчкој, Мађарској, Летонији и Турској) са различитим одступањима у прописима, али и између онога што је прописано и спровођења у пракси. У Немачкој је забрањено оглашавање услуга, док је у Холандији дозвољено. Редовне контроле сексуалних радница нису свуда обавезне јер се посматрају као врста дискриминације пошто се клијенти не тестирају.
Шведска, Норвешка, Финска и Исланд третирају проституцију као насиље према женама и кршење људских права, па њих саме не гоне, али су им на мети подводачи и клијенти. У Норвешкој је од ове године на снази закон који за куповину сексуалних услуга, чак и у иностранству, предвиђа велику новчану казну или шест месеци затвора, а три године ако су жртве деца.
Легална је и у неколико јужноамеричких држава, у Либану, неким аустралијским државама, на Новом Зеланду...
Ј. К. [Политика: 10/08/2009]

[Зорге]

Заборављени бисери Дунава, два панчевачка светионика
Водене капије града на Тамишу
Аутор: Александар Родић | 09.08.2009. - 00:02

Два панчевачка светионика која се налазе на ушћу Тамиша у Дунав, ове године славе стоти рођендан. Једини речни парњаци у Европи нису у функцији још од шездесетих година. Заборављени и запуштени, пропадали су све донедавно када су градски Завод за заштиту споменика и Општина решили да их рестаурирају и сачувају.
Панчевачки светионици, или „водене капије града“, како их још зову, подигнути су 1909. године у златно доба паробродског саобраћаја на Дунаву. Данас су ту као подсетник да је Панчево и пре сто година било велики индустријски центар чијим рекама су се превозили со, свила, пиво, цигле, дрвена грађа и људи. Тада је саобраћај на реци без њих био незамислив, нарочито почетком прошлог века када је одлучено да се ток Тамиша скрати прокопавањем канала.
– Просецањем Тамиша ископано је доста земље па растиња није било, тако да ноћу или када водостај нарасте није било оријентира на левој и десној обали. Насукани бродови били су чест призор, а дешавале су се и озбиљније ствари будући да је било доста саобраћаја. Због тога се приступило сигнализацији и обележавању обала, те смо тако добили и ове светионике – каже за „Блиц недеље“ Милорад Тимченко из Одсека за развој наутичког туризма општине Панчево.
Додуше, светионици су функцију изгубили чим су пароброди уступили место модернијим речним пловилима. Временом, након затварања пристаништа на Тамишу и измештања старе индустријске зоне, на светионике и њихово одржавање заборавили су сви. Дунав и Тамиш су им неуморно спирали темеље, а локално становништво односило камен, па су се неколико пута нашли у опасности.
– Још 2000. године, после ко зна колико времена, изведени су први радови да би се спасао темељ. У опасности су поново били 2006. године када су на нашу и иницијативу општине отпочели радови који за циљ имају рестаурацију и конзервацију светионика. Проблем смо имали због специфичности архитектуре, односно материјала, јер је приликом изградње светионика коришћен профилисани камен који се више није у употреби. Међутим, до краја месеца би требало да нам стигне испорука из Кањиже – каже Весна Потпара, конзерватор из Завода за заштиту споменика Панчево.
Сем камена, из светионика су однесене и металне степенице, а нестала је и светионичка лампа која је радила на петролеј, мада, уколико успе да се дође до нацрта из архива у Бечу, биће израђена нова.
Тренутно је прилаз светионицима с копна затворен јер се с једне стране налази земљиште луке, а с друге приватног власника, па и ако добијете дозволу да туда прођете, стаза је зарасла и скоро непроходна. У општини, упркос томе и чињеници да је Панчево најзагађенији град у Србији, рачунају на развој туризма који ће се базирати на овим „самотњацима“.
– Страни наутичари, сем тога што су зачуђени што овакве грађевине још увек постоје, фасцинирани су сазнањем да се овде налазе два светионика. Како смо сазнали, јединствени у Европи. У Панчево је још 1854. године упловио први пароброд с путницима из Земуна, међутим, данас постоји само лука „Дунав Панчево“ која је намењена теретним бродовима, док путнички само пролазе. Верујем да бисмо изградњом пристаништа и пратећих објеката уз рестаурацију ове две куле у Панчево довели и туристе, нарочито када се има у виду да се преко пута налази речно острво Бела стена које има потенцијал да прерасте у велико излетиште – додаје Тимченко.
Иако су први туристи, додуше домаћи, и то из Земуна попут оних путника првог пароброда, посетили светионике, како ствари тренутно стоје, друштво овим бисерима Дунава за сада праве само аласи којима је лева кула још увек омиљено место за риболов. Међутим, чини се да претераног разлога за бригу немају јер доста ће воде протећи док се не регулише статус земљишта које куле окружује, измести градска канализација која се излива у непосредној близини, а рестаурација и конзервација потпуно заврше.

Новосадски светионик
На ушћу Тисе у Дунав постојао је још један речни светионик. Нажалост, он је сада претворен у стуб са сигналном лампом, међутим, Нови Сад би, према одлуци Скупштине града, у наредном периоду требало да добије нови светионик са панорамским мостом који ће представљати симбол града.

Поштанске маркице
У едицији поштанских маркица која је издата још у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, поред бројних светионика који су се на маркицама нашли а красили су тадашњу државу, своје место, као једини речни, нашли су и панчевачки.


Славан после 30 секунди с Енди Мекдауел
Аутор: Александар Николић | Фото:С.Ђалић | 09.08.2009. - 00:02
Жак Кисески, француски редитељ, долазио је у 18 месеци четири пута у Београд ради одабира глумаца за свој филм. Сваки пут сам био спреман да најзад добијем улогу, али се он увек премишљао. На крају сам га питао у чему је проблем, а он ми је рекао да би ме ангажовао још пре пола године, али да је велики проблем за продукцију моје непознавање француског језика. Предложио сам му да се после два месеца видимо у Паризу и да онда процене да ли говорим француски довољно добро да бих играо у његовом филму, каже у исповести за „Блиц недеље“ млади и већ светски познати глумац Радивоје Буквић.

Најзад улога
Осам недеља сам учио француски уз идеју да ћу познавањем светских језика моћи да радим од Токија до Милвокија. Када сам коначно после два месеца слетео на аеродром Шарл де Гол видео сам да ме чекају Жак и још двојица непознатих људи. Један је био продуцент, а други глумац. Питао сам службеницу на шалтеру како могу да стигнем до Париза и она ми је мирно одговорила да могу да користим аутобус или метро. Додала је „препоручујем метро“ и ја сам знао да сам добио улогу јер сам исто тако мирно на француском разговарао са Жаком у колима. Одвели су ме на ручак, дуго смо разговарали и дошло је време да се вратим у Београд и нико ми није рекао да ли сам добио улогу или не. Тек на улазу у аеродромски терминал Жак ми је добацио: „Нисам стигао да ти кажем да си добио улогу. Све је у реду.“ По повратку у Београд сам разбио све посуђе у кухињи с пријатељима.

Енди Мекдауел
Француска агентица ми је предложила да напустим Београд и да се преселим у Париз. „Дај ми годину дана и учинићу те цењеним и траженим глумцем“. Послушао сам је и после три месеца добио улогу у продукцији Лика Бесона. После снимања филма „Такен“, Никол Гарсија, велика француска редитељка и глумица, ангажована је за снимање рекламне кампање козметичке куће „Лореал“. Инсистирала је да на снимању будем партнер славној Енди Мекдауел. Из „Лореала“ су инсистирали на кастингу, али је она била изричита да се у кадру са Енди Мекдауел нађе баш Раша Буквић. Снимали смо у великом студију у Белгији и никада нећу заборавити моменат када сам угледао високу и блиставу Енди Мекдауел. У шминкерници сам јој пружио руку, представио се и то је било све првог дана. Енди је свесна своје лепоте и сигурна у свој шарм. Она је мени прва почела да поставља питања јер је неминовно из медија обрадила информације о дешавањима из региона одакле ја долазим. Причала ми је о Српкињи из Сарајева коју је упознала и распитивала се колико сам година имао када је рат почео. Енди је лепа, растерећена, филмска звезда и много ми је помогла да јој будем достојан партнер у тих финалних тридесет секунди „Лореалове“ рекламе.

Роман Полански
Славног редитеља Романа Поланског сам упознао на вечери код Никол Гарсије. Била је опуштена атмосфера у којој смо разговарали о уметности и прва реченица којом сам му се обратио била је: „Романе, додај ми бибер.“ Моментално сам се ујео за језик јер сам имао утисак да сам се превише опустио. Све истинске велике звезде су једноставни људи јер немају потребу за самодоказивањем по сваку цену. Додао ми је бибер и наставио да вечера као да смо најбољи ортаци.

Радивоје и тачка
Име сам добио на инсистирање бака-Маре која је била фасцинирана легендарним радио репортером Радивојем Марковићем који је нацији објавио да је Други светски рат завршен. Моји родитељи су хтели да се зовем потпуно другачије, али је бака Мара била неумољива. „Мој унук ће се звати Радивоје и тачка“, закључила је бака Мара. Тако почиње исповест за „Блиц недеље“ глумац Радивоје Буквић.

Родитељи
Мој отац Данило Буквић је са својом фамилијом из Лике дошао у Апатин 1932. Стигли су у равницу у којој је било лакше живети. Мој деда Дане и бака Мара изгубили су сина и ћерку у Другом светском рату, али су Данила и моју тетку Марицу успели да сачувају. Данило је постао саобраћајни инжењер и у Сомбору упознао моју мајку Верицу Клаћ која је рођена у селу Војвода Степа на граници између Србије и Румуније. И њена фамилија се ту доселила из динарских крајева, па сам по ходу одувек препознавао људе који су сишли са брда. Мама је завршила права и постала судија у суду у Сомбору, где се и удала за мог оца Данила. Мене су добили 1979. године.

Панкери
Обожавао сам зиме у Војводини јер су тада старији око мене имали више времена за различите приче које су разгоревале моју машту. Увече сам по команди први ишао у кревет, али никада нисам пропуштао разговоре одраслих у суседној просторији. Преко дана бих бабе и деде стално нешто запиткивао и кад год би ме неко удостојио одговором или причом, претварао сам се у уво. Због тога сам био најомиљенији унук у породици. С клинцима из краја сам играо фудбал по цели дан. Кад је грађански рат почео, имали смо редовна увежбавања ситуације у којој на Апатин падају бомбе. Часови су нам били скраћивани и једини излаз из таквог психолошког притиска је био каналисање енергије у музику. Пред распад СФУ је свака школа имала по два панк бенда и сви смо живели за општинску гитаријаду како бисмо се на почетку лета коначно попели на позорницу и пред публику. Од напетости и страха од будућности смо се бранили галамом уз похабане инструменте.

Странпутица
Желели смо нове инструменте и појачало, па смо дошли на идеју да у пограничном подручју кријумчаримо бомбе и касније их продајемо за скупе паре у Београду. Моја тетка је живела тада у Абудабију и када је била код нас у посети дала ми је двадесет немачких марака којим сам моментално „финансирао“ набављање бомби. Другар ми је дао старо појачало које је у соби било алиби за питања мог оца на шта сам „бацио“ толико богатство. Када сам у школском тоалету видео торбу пуну кашикара и „паштета“, одузео сам се од страха и побегао главом без обзира. Касније је долазила полиција у школу и пало је неко шамарање и претње поправним домом. Цела та ситуација ме је сломила и био сам потиштен јер сам у једном тренутку изиграо поверење мојих родитеља угледних државних чиновника. Никада више ми није пало на памет да прелазим на другу страну закона. Због свега тога сам рано сазрео и постао озбиљно одговоран према себи и људима с којима сам у комуникацији.

Бојана
У моју школску симпатију Бојану био сам заљубљен до ушију. Да бих што чешће био у њеном друштву, учланио сам се у драмску секцију у којој је Бојана била права звезда. Никада јој нисам признао шта осећам према њој јер је она имала дечка. Ни када сам уписао чувену сомборску Гимназију „Вељко Петровић“, нисам стекао више куражи, без обзира што смо тада обоје играли у драмском студију сомборског Народног позоришта. Тек недавно је из медија Бојана сазнала за моју љубав према њој. Њен садашњи муж а ондашњи дечко јој је предложио да ми се јави, видели смо се и слатко исмејали. Рекао сам јој да одувек верујем да туђу срећу не треба кварити и да сам задовољан што је она срећна у животу.

„Погодба“ с оцем
Чим сам напунио 17 година рекао сам оцу да желим да постанем глумац. Он ми је рекао: „У реду. Ако успеш да упишеш ФДУ после трећег разреда средње школе, немам ништа против. Имаш моју подршку. Ако паднеш на пријемном, онда ћеш после матуре да упишеш неки ’крштени’ факултет као што је хемија или математика.“ Пошто сам патријархално васпитан, пристао сам на „погодбу“ с оцем и у новембру почео да се припремам за пријемни на ФДУ као да ми од тога живот зависи. Глумац Никола Ивошевић ми је много помогао да ослободим себе на школским рецитаторским такмичењима. Победио сам у мају на републичком рецитаторском такмичењу у Ужицу, а у јуну отишао на пријемни у Београд. За моменат изласка пред професорску комисију на ФДУ сам се психофизички спремао осам месеци. Пред комисијом сам „експлодирао“ и било ми је мало и времена и простора да покажем све што знам. Као први на листи, уписао сам глуму на ФДУ у класи професорке Биљане Максић. Непосредно после објављивања резултата пријемног испита, затекао ме је отац како седим насмејан на степеништу испред ФДУ. Исијавао сам радост око себе. Ћале ме је загрлио јер је био уверен да сам пао и рекао ми да је хемија лепа наука. Први пут у животу сам матирао оца реченицом „Не брини ћале. Уписао сам глуму.“

Кувар, улични свирач…
У лепо 1998. после друге године факултета, ћале ме је са 150 немачких марака послао у Лондон да би ме склонио из ратне психозе и изолације у Србији. Тамо сам шест недеља преживео радећи свакакве послове. Свирао сам гитару на Пикадилију мотрећи на полицајце који су обилазили кварт. Кад су они били на врху степеништа, ја сам глумио случајног пролазника. Чим би сишли, опет бих започео „солистички концерт“. После неког времена сам у мароканском ресторану питао има ли посла и одмах су ме послали у кухињу јер нисам имао папире да бих био конобар. После недељу дана сам „купио форе“ од кувара и постао његов шегрт. Нисам веровао да је могуће толико брзо сецкати шаргарепу и лук на дрвеној табли. За цео живот сам у том ресторану научио да спремам разнолике гурманлуке у којима данас уживају моји пријатељи. Скупио сам довољно пара да одем на чувени фестивал у Единбургу.

Академија
На студијама глуме нема слободног времена јер су обавезе огромне а темпо неиздржив. Дешавало се да слатко дремнем по ходницима факултета јер ме је мрзело да идем кући на два сата. Пошто сам штребер, све вежбе и предавања сам на време одрађивао. Занатски сам глуму освајао са јако талентованим и посвећеним колегама и колегиницама са класе Вуком Костићем, Гораном Јефтићем, Ненадом Стојименовићем, Соњом Колачарић, Бојаном Стефановић, Аном Маљевић и Иваном Јовановић. Било је ту љубави, разочарања, праштања, изолације, беса. Били смо упућени једни на друге и кроз студије али и живот смо пролазили заједно. Једном смо из Позоришта „Душко Радовић“ без питања позајмили рефлекторе и однели их у мој стан. Разместили смо их по соби у којој није било намештаја. До пет ујутру смо се проводили и онда полако вратили рефлекторе у позориште. За време бомбардовања смо између две узбуне организовали журку на неком сплаву у Макишу. Одлагали смо повратак јер смо се много добро проводили. Спојили смо ноћ и дан на том сплаву, све док ми изнад главе није пролетео томахавк. Видео сам ракету на навођење уживо и тек тада схватио колико се коцкамо са сопственим животима. Побегли смо трчећи главом без обзира.

Ван Гог
Редитељка Ања Суша ме је позвала да играм улогу коју сам препознао као праву прилику. На читајуће пробе сам дошао са комплетним текстом у глави. Насловна улога у представи „Винсет“ у Београдском драмском позоришту снашла ме је у најбољем могућем тренутку мог живота. Кроз њу сам убедио себе да сам глумац. Имао сам среће да и редитељка и ја гледамо у истом правцу у припреми представе Винсет. Никада Ван Гог није заокружио свој карактер јер је као геније могао да буде шта је желео, а одабрао је да се представља сликама. Нека дела је насликао за двадесет минута јер их је тада видео у својој глави. Веровао је у уметност. Није ми било лако да савладам сву комплексност тог лика, али су ме подржале колеге и редитељка.

Лична карта
Радивоје–Раша Буквић рођен је у Сомбору 1979. Дипломирао је глуму на ФДУ и неко време играо у београдским позориштима. Бриљирао је у представи „Винсет“ у београдском драмском позоришту. Француски редитељ Жак Киески га ангажује за свој филм, чиме започиње његова интернационална каријера. Играо је у продукцији Лика Бесона у филму „Taken“, а светска јавност га је упознала у реклами козметичке куће „Лореал“ у којој му је партнерка била славна америчка глумица Енди Мекдауел.


Поново тензије у Брђанима

К. МИТРОВИЦА - Срби у насељу Брђани у северном делу Косовске Митровице јуче су започели градњу три стамбене зграде за које су им представници Унмика уручили грађевинске дозволе. Пре тога, у насељу су поново појачане тензије доласком Шиптара са захтевом да започну рашчишћавање и радове на још једној локацији у близини српских кућа. Шиптарски гест изазвао је протест око 300 Срба, после чега су они одустали од радова.
Представник Срба из Брђана Драгослав Живковић оценио је јучерашњи поступак Шиптара као инцидент.
- Ово је типичан инцидент којим Албанци желе да стопирају изградњу српских кућа. Они су реконструисали 18 кућа уместо пет, а наше захтеве да им се обустави градња и да на терен изађе грађевинска комисија нико није уважио - рекао је Живковић.
С друге стране, председник општине јужна Митровица Бајрам Реџепи изјавио је да ће Албанци, највероватније у понедељак, почети радове на рашчишћавању терена за пет кућа на још једној локацији у непосредној близини српских кућа у Брђанима.
- Нормални људи требало би то да прихвате. Ако неко хоће да ради нешто на своју руку, треба да се суочи с полицијом и правдом. У понедељак ће људи, вероватно, ићи на рашћишћавање, имају право - поручио је Реџепи.
Градња три стамбене српске зграде изводи се наспрам пута преко којег Шиптари граде три нове куће. На српском градилишту јуче је било само седам радника, док је у изградњи шиптарских кућа учествовало више од 20 радника. Припадници француског Кфора оклопним транспортерима више пута су пролазили путем који раздваја будуће српско-шиптарско насеље, а транспортери су примећени и у околини Брђана.


Одржана фијакеријада у Темерину
08. август 2009. | 18:44 |    Извор: РТВ
ТЕМЕРИН - У Темерину је одржано пето коло државног првенства за двопреге, где се скупило 50 запрега из читаве Војводине од којих се, након квалификација, такмичило 10. видео прилог можете погледати у вести
Остали такмичари су затим учестовали у ревијалном делу.
Наредно, шесто коло овог првенства одржаће се већ следећег викенда у Стапару.
<object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.c...></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.c..._embedded&fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object>


Сваке године у Србији се одржи више од 700 манифестација
Извор: Танјуг
недеља, 9. август 2009.

Сваке године у Србији се одржава више од 700 различитих манифестација које привуку велики број посетилаца како из земље тако и из иностранства
Сваке године у Србији се одржава више од 700 различитих манифестација које привуку велики број посетилаца како из земље тако и из иностранства, саопштено је из Туристичке организације Србије.
Поред добро познатих манифестација као што су Егзит и Сабор трубача у Гучи, многе су везане за неке гастрономске обичаје, па се организује сланинијада, купусијада, кобасицијада, затим манифестације које су посвећене бербама грождја у винородним регионима, регате, смотре народних ставралаштва и многе друге.

Егзит: добро позната манифестација
Свака од ових манифестација, без обзира да ли је једнодневна или вишедневна, осим што привуче велики број посетилаца, повећава познатост краја у коме се одржава, број смештајних капацитета и вуче развој региона који временом постаје озбиљна туристичка дестинација, рекла је заменица директора ТОС-а Весна Раца Радисављевић.
Она је, као пример једне од познатијих манифестација, навела "Косидбу на Рајцу", која је посвећена старим обичајима косидбе, уз такмичење најбољих косача на планинским ливадама Рајца, традиционални културно-уметнички програм, народно прело и изложбу пољопривредне механизације, а која сваке године окупља десетине хиљада посетилаца.

Сабор трубача у Гучи
"Косидба није само пуко такмичење косача, већ приказ традиције, почев од окупљања косача, трубача, здравичара, водоноша, до самог одласка на косидбу и косачког ручка на трави", нагласила је она.
Значајније туристичке манифестације финансира Министарство економије и регионалног развоја, док је већина осталих у надлежности локалне самоуправе, као и њихова сама организација, указала је Радисављевић.

Поред добро познатих манифестација као што су Егзит и Сабор трубача у Гучи, многе су везане за неке гастрономске обичаје
Према њеним речима, ретке су општине које могу саме да финансирају цео пројекат и управо из тог разлога честе су помоћи са стране у виду спонзорстава.
У Србији су популарне и такозване "ијаде" и углавном су посвећене гастрономским специјалитетима.
Велики број заинтересованих привлаче пршутијада у Мачкату, тортијада у Јагодини, јагњијада у Младеновцу, гулашијада у Дебељачи, ракијада у Прањанима, јагодијада у Малом Орашју, затим пасуљијада у Краљеву која се одржава у септембру, али и октобарске пасуљијаде у Темерину и Пироту.
Ту су још и штрудлијада у Новом Милошеву, бостанијада у Силбашу, бурекџијада у Нишу, роштиљијада у Лесковцу, пројада у Ратини, питијада у Чачку, прасићијада у Петровцу на Млави и наравно, купусијаде у Мрчајевцима и Футогу.
"Ијаде" су веома посећене, па тако сланинијаду у Качареву, код Панчева, посети више десетина хиљада људи, као и познату туријску кобасицијаду.

Домаћини овогодишње кобасицијаде у Турији, код Србобрана, су направили и најдужу кобасицу на свету
Домаћини овогодишње кобасицијаде у Турији, код Србобрана, су направили и најдужу кобасицу на свету, која би могла да се надје у Гинисовој књизи рекорда, јер је била дуга 2.025 метра и тешка две тоне, а сви посетиоци Турије могли су да купе један њен део.
Интересовање посетилаца изазивају и манифестације посвећене берби грожђа у Вршцу, Смедереву, на Палићу и у Тополи које се организују у септембру и октобру.
Манифестације представљају један вид додатног садржаја који иде уз главне видове туризма - бањски, планински и све израженији културни туризам, али циљ им је и побољшање туристичке понуде тамо где нема услова да се развију други видови туризма, рекла је Данијела Вићентијевић из Министарства економије и регионалног развоја.
Са друге стране, важна функција манифестација јесте да ублажи ограничено време које стоји туристима на располагању за туристичка путовања и боравке и које се углавном своди на периоде годишњих одмора, дане викенда и празника, објаснила је она.

Ту је и Нишвил, где звуци чувених џез музичара окупљају љубитеље ове врсте музике
Манифестације имају позитивне ефекте по нашу земљу, рекла је Вићентијевићева и додала да се они пре свега испољавају кроз побољшање туристичке понуде, на локалном нивоу се повећавају приходи од продаје сувенира, хране и пића, а један од битнијих ефеката, мада још недовољно изражен, јесте стварање навика код домаћих туриста да путују из једног дела земље у други.
Осим манифестација посвећених гастрономским уживањима, у Србији су многобројне и оне које задовољавају разноврсне музичке укусе.
Поред две најпознатије, Егзита и Сабора трубача у Гучи, ту је и Нишвил, где звуци чувених џез музичара окупљају љубитеље ове врсте музике, затим сабори фрулаша и гајдаша, фестивали изворне српске музике, народних оркестара, класичне музике, дечије и забавне музике.
Ту су и Тамбурица фест који се одржава у Дероњама, Гитар арт фестивал у Београду, Џез фестивал у Крагујевцу, Нишке музичке свечаности и незаобилазна Зајечарска гитаријада.
Средином августа у Београду се одржава и познати Београдски фестивал пива, који је прилика да сви домаћи и страни посетиоци, током пет дана фестивала, пробају најбоља пива и уживају слушајући добру музику.
Смотре и сабори народног стваралаштва, као што су "Златне нити" у Врњачкој Бањи, "Златне руке Златара", "Хомољски мотиви" или "Чучук Станини дани" у Сиколама, код Неготина, имају за циљ очување традиције и обичаја српског народа.

Поред културних и гастрономских, током године често се одржавају и спортско-рекреативне манифестације као што је Београдски маратон
"Хомољски мотиви" у Кучеву углавном приказују стари начин испирања злата у реци Пек, а у оквиру те манифестације одржава се и такмичење "Златне руке" у припремању влашких јела, везењу, плетењу, уз наступ изворних музичких група из целе Србије, изложбу народних рукотворина и продајну изложбу сира.
Поред културних и гастрономских, током године често се одржавају и спортско-рекреативне манифестације као што су Београдски маратон, Љубичевске коњичке игре, сеоска спортска олимпијада у Рудној Глави, код Мајданпека, и сеоски вишебој у Јабланици.
Посебну атракцију и интересовање посетилаца привлаче регате на Дунаву, Сави, Дрини, Ибру, Морави и Увцу, као и Карневал бродова у Београду.
Ове године престоница Србије имала је ту част да буде домаћин и 25. Универзијаде, која је после Олимпијских игара најмасовније спортско такмичење.

[Зорге]

недеља, 16. авг 2009, 11:07 -> 11:17
Угрожена права Срба у региону
Срби као мањина имају проблеме у неколико земаља у региону - Албанији, Хрватској, Словенији, Црној Гори и Мађарској, оценио државни секретар у Министарству за дијаспору Србије Миодраг Јакшић. Позитивни примери Румунија и Македонија.

Државни секретар у Министарству за дијаспору Србије Миодраг Јакшић изјавио је да Срби, као мањина, имају проблеме у неколико земаља у региону - Албанији, Хрватској, Словенији, Црној Гори и Мађарској.
Срби у Албанији данас су најугроженија мањина у Европи, јер немају права на употребу језика, на верско опредељење, а већини су током владавине Енвера Хоџе присилно промењена имена и они данас не могу да их врате, наводи се Јакшићева изјава у саопштењу Министарства за дијаспору.
У Хрватској су, навео је државни секретар, проблеми Срба "велики и познати" - од неизвршавања реституције станарског права до проблема са неисплаћеним пензијама и непоштовањем Закона о правима националних мањина.
Срби у Мађарској су једна од тринаест признатих националних мањина, али већ седамнаест година чекају на доношење закона и на право да имају свог посланика у мађарском парламенту, што им Устав мађарске државе гарантује, указао је Јакшић.
Јакшић је проблем Срба у Словенији означио као комплексан јер у тој земљи Срба има више од педесет хиљада, на другом месту су по бројности, иза Словенаца, а немају статус националне мањине.
Јакшић је изјавио да је "најболније српско питање" у Црној Гори, где се више од 35 одсто грађана изјаснило да су Срби, више од 65 одсто да говоре српским језиком, а не постоји ни минимум уставних и статусних права за Србе у областима културе, информисања, просвете и вероисповести.
Државни секретар је, додаје се у саопштењу, као позитивне примере навео и похвалио активности Савеза Срба у Румунији и Демократске партије Срба у Македонији, која је већ други мандат коалициони партнер у Влади Македоније.


Милица Бисић, професор јавних финансија на ФЕФА
Ова влада је неспособна за реформе
Аутор: Владимир Спасић | Фото: ФоНет | 16.08.2009. - 00:01

Решавање проблема јавних финансија Србије захтева крупне и систематске промене и на приходној и на расходној страни буџета. Оне никад нису популарне и не дају резултате преко ноћи. Тешко је очекивати да коалициона влада попут наше може доћи до политичког договора и упустити се у овакве промене – каже за „Блиц недеље“ Милица Бисић, професорка јавних финансија на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА).
Колико су биле успешне државне мере после првог ребаланса буџета?
– Те мере у основи представљају краткорочно и изнуђено прилагођавање паду привредне активности, политичким компромисима и условима које је ММФ поставио за добијање кредита. На приходној страни, смањење планираних примања буџета је резултат смањења пореских и повећања непореских прихода. Прво је природна последица смањења царина из јануара и пада увоза који је отпочео у последњем кварталу прошле године. Ребалансом планирани порески приходи представљају исправљање грешке при састављању оригиналног буџета. Друго је резултат увођења нове категорије непореских прихода – сопствених прихода буџетских корисника, који је требало да донесу 12 милијарди. Досадашњи прилив показује да је ово очекивање било неосновано. Од увођења пореза на мобилне телефоне или повећавања ефективних пореских стопа на неке категорије дохотка појединаца због невелике основице не може се очекивати да значајније поправе буџетске приливе.

Милица Бисић
Како је планирано смањивање расхода?
– Најзначајније је смањење трансфера локалним самоуправама које само повећава њихове дефиците, а тиме и дефицит у укупном јавном сектору. Смањење трошкова добара и услуга које купује држава може, уколико није засновано на стварном одлагању или одустајању од набавки, имати за последицу повећање обавеза државе, што је скривени дефицит. Рекордно повећање расхода на дотације Фонду ПИО, које представљају готово 30 одсто свих буџетских издатака, јасно сведочи о односима унутар коалиције на власти. Имајући у виду да је ребалансом повећани дефицит у протеклом периоду већ нарастао на четири петине планираног годишњег износа, јасно је да нам предстоји нови ребаланс. То само по себи говори о успешности предузетих мера.
Како преговарати са ММФ-ом? Које опције има Влада?
– У датим условима ни ММФ-у није у интересу да не нађе решење. Највероватније ће се излаз наћи у комбинацији повећања дефицита, његовог покривања делом одобреног кредита ММФ за одржање стабилности динара, козметичких промена и обећања наше стране да ће се у 2010. години предузети системске промене прихода и расхода. ММФ ће вероватно инсистирати на одређивању параметара за израду буџета за следећу годину, пре свега на страни расхода.
Има ли доброг решења или се бира између више и мање лоших?
– Добра решења су само она која трајно решавају проблеме. Она, наравно, постоје, али никад нису популарна. Уколико под добрим подразумевате решења којима су сви задовољни или, што је сад популарно говорити, која погађају само оне које је праведно да погоде, шта год то значило – тешко да их има. Али то није посебно само за Србију, тако је увек и свуда.
Како ускладити приходе и расходе буџета на дужи рок?
– Чини ми се да су за ово усклађивање битније промене на расходној страни. Реч је о нужној реформи система обавезног социјалног осигурања, пензијског и здравственог. Реформа државне управе је такође неопходна. Под њом не подразумевам пуко линеарно смањење броја запослених и плата. Напротив, она може значити и да се у неким државним установама повећа и број запослених и плате, а да се неке сасвим укину.
Кажете да повећање и увођење нових пореза не утиче на повећање броја запослених. Шта држава треба да уради да би привукла стране инвеститоре?
– Иако политички јако популарни, порески подстицаји нису кључни за одлуку да ли ће се инвестирати у некој држави или не. Порез је трошак који постоји у свим државама. Широј јавности је мало познато, на пример, да све стране компаније које имају своје огранке у Србији порез на добит плаћају по стопи која важи у земљи њиховог седишта. Уколико им је седиште, на пример, у Америци, порез плаћају по стопи од 35 одсто. То значи да ако су на добит остварену у Србији платили 10 одсто, остатак пореза до 35 одсто плаћају у Америци.
Какве су наше пореске стопе?
– У поређењу са окружењем или тако често цитираном Европском унијом, знатно су ниже. Да би повећали инвестиције и број запослених, и страни и домаћи инвеститори пре свега очекују стабилност и предвидљивост укупног регулаторног окружења, усклађеност и доследну примену прописа, без које нема могућности за разумно планирање пословања. Честе промене пореских или било којих других прописа, па и самог буџета, доносе неизвесност, али и стално прилагођавање новим правилима које само по себи повећава трошкове пословања.

Анкета „Блица Недеље“: Питали смо привреднике шта замерају Влади и каква решења они предлажу

Никола Павичић, председник УО „Синтелона“ и потпредседник Уније послодаваца Србије
Политичари морају да буду храбри и да донесу одлуке које ће резултате дати у будућности. Морају да буду визионари, али очигледно да је њима најбитније – власт сада и одмах! Народу се мора рећи истина – да могу да живе само од онога што створе. Мора се неговати филозофија стварања, а не трошења. Сада је држава више окренута онима који троше паре из буџета, а не онима који га стварају. Политичари морају да буду храбрији у смањивању јавне потрошње. Проблем је што то није популарно за њих јер губе рејтинг у народу. Тај политички опортунизам спречава да Србија добије јефтинију државу. Створила се фама да службеници морају да добијају плате редовно и да им се сваке године повећавају, иако су плате у приватним фирмама смањене или касне јер смо у озбиљној економској кризи. Тога нема нигде у свету.

Слободан Спасовић, власник предузећа „Цини“ које производи робу из области термотехнике
Држава може да уштеди на 1.001 начин, ако хоће. Чини ми се да је наша администрација већа него кинеска. И то зато што се запошљавају чиновници због припадности некој партији. Сада поново нема довољно пара, па мора да се обави ребаланс буџета. Треба се запитати у каквим бисмо проблемима били да није било приватизације и прилива новца у буџет по том основу. Државна администрација не само да је гломазна, него је и неспособна – пуно кошта, лоше ради. Двострука штета. По Београду ради на десетине агенција. Паре се одливају непотребно, односно неки имају корист од тога јер заврше у њиховим џеповима. Каква је сврха управних одбора бројних државних и јавних предузећа? Састану се два пута месечно и за то добију стотине хиљада динара, а фирме којима управљају су губиташи. То је отимање пара држави, народу и привреди!

Бошко Станисављевић, власник „Југохема“ и председник Одбора малих и средњих предузећа ПКС
Уместо да се уради нешто, само се прича о смањивању броја чиновника. У време електронике неприхватљиво је да се стално повећава број службеника. Оно што се дешава на републичком нивоу пресликано је и на локалу. Тако председник општине има неколико саветника, па заменике, па је ту потпредседник, не само један, па секретари разних ресора... То је неиздрживо. Приватне фирме имају проблема због кризе, свако се бори на свој начин да преживи, али у последње време дешава се да им кадрови беже у државну администрацију или предузећа, јер тамо нема кризе. Многи размишљају да се баве политиком јер ће им то лакше обезбедити посао, затим и чланство у некој комисији, управном одбору, и решили су егзистенцију. Иако се политичари куну да се штеди, да ће се штедети, да се смањују плате, не видим помака. Поново по новинама можете видети огласе о запошљавању у државном апарату.

Мирослав Богићевић, власник концерна „Фармаком“ који чине млекара, рудници, топионице, ливнице...
Држава би била јефтинија када би фирме које производе у Србији више радиле и више извозиле. Да би се то десило, потребно је да држава обезбеди повољније, јефтиније кредите јер су камате за привреду код нас највеће у свету. Чак мислим да не би био проблем и повећање ПДВ-а када бисмо могли да се задужимо повољније и на основу тога повећамо производњу. Камата коју плаћа мој партнер из Немачке је 2,4 одсто на годишњем нивоу, у БИХ је шест одсто на 12 месеци, а за фирме у Србији само за месец дана износи два одсто. На име камата „Фармаком“ је од 2003. године потрошио 35 милиона евра. Не знам где је завршио тај новац, али могао је у нове погоне и производњу. Држава би могла да се угледа на приватнике јер смо ми због кризе смањили трошкове, наставили инвестиције и доста успешно послујемо.

Омиљене мере политичара
Како повећати приходе буџета?
– Присталица сам ниских пореских стопа, али без ослобађања, изузетака, подстицаја и свих осталих политичарима толико омиљених мера. То би значило и једноставнији систем, лакши за контролу. Истовремено би сви морали да схвате да плаћање пореза није неправда која их је ничим изазвано погодила, већ дужност и обавеза сваког појединца и предузећа. Ово схватање би морало да буде подстакнуто доследним, систематским и стручним радом Пореске управе. За то је потребно да се овој, по мени најважнијој установи сваке државе, обезбеди високообразован кадар. Али за то су потребна и средства и суштинско разумевање њене улоге и сврхе пореза. Потези попут отписивања камате на доспеле пореске дугове, што је држава радила, говоре да овог разумевања нема или да му се не придаје значај. Јер шта значи та мера? Значи да су они који су редовно плаћали порез то чинили непотребно.


Третман пацијената у Србији
16. август 2009. | 01:17 -> 02:05 | Извор: Б92
Београд -- Пацијенти у Србији најчешће се жале на нељубазност и дужину чекања на прегледе. Надлежности заштитника права пацијената притом су ограничене.

(ФоНет, архив)
Скоро свакодневно се у новинама могу прочитати приче грађана о томе како су незадовољни стањем у српском здравству и третманом медицинског особља. Најгласније у томе су породиље и труднице чије исповести можете читати и на Б92 блогу Круголине Боруп.
И док се грађани користећи право на приговор најчешће жале на нељубазност и дужину чекања на прегледе посебно рендген и ултразвуком, заштитиници права пацијената са друге стране немају довољно надлежности да њихове проблеме у потпуности реше.
Према последњем истраживању Светске банке, рађеном 2007, Србија је четврта земља у свету по степену корупције у здравству, док је по улагању у здравство претпоследња у Европи, иза Албаније.
Свака здравствена установа има заштитника права пацијената који између осталог штити право на доступност здравствене заштите, право на слободан избор лекара, право на приговор.
Зорица Тишма, заштитница права грађана у Дому здравља Нови Сад каже да се пацијенти обраћају преко телефона или писаним путем.
“Најчешће се жале на нељубазност медицинског особља, на дужину чекања за неке прегледе, нарочито за прегледе рендген дијагностики и ултразвука”, наводи она.
Зорица Станковић, заштитница права грађана у Дому здравља Ваљево истиче да је у тој установи заштита пацијената на високом нивоу, јер се људима предоче њихова права која желе да искористе.
Омбудсман Саша Јанковић, међутим, каже да је лекар дужан да пружи све информације о здрављу пацијената и пре него што их они затраже.
“Закон каже да пацијент има право да од здравственог радника добије све информације о стању свог здравља, укључујући и дијагнозу, прогнозу болести, кратак опис и врсту и вероватноћу могућих ризика, и алтернативне методе лечења, могуће промене стања, дејство могуће терапије итд”, подсећа Јанковић.
“Доктор, односно здравствени радник, то треба да уради и без посебног захтева пацијента. Знамо сви који се лечимо у здравственим установама колико ретко или колико често то наше право бива заиста и остварено”, каже заштитник права грађана.
Иако Станковићева каже да су смањења плате и упозорења пред отказ неке од мера, и даље постоје приговори због којих се лекари не санкционишу.
“Пацијента изнад свега чини задовољним и враћа му достојанство и самопоштовање наша лепа реч, наше стрпљење и разумевање, па и онда када нисмо у моћи да његов проблем решимо. На основу месечног извештаја предлаже се директору предузимање одређених мера против запослених, посебно уколико се примедбе понављају на истог запосленог”, објашњава она.
Заштитници права пацијента требало би да буду самостални и раде без притисака са стране, али омбудман Саша Јанковић сумња у њихову објективност.
“Ја морам рећи да заштитник права пацијента није омбудсман, нити је део система омбудсмана формално и да су се и они сами, а и грађани налазили у ситуацији да ипак не могу од стране заштитника права пацијената добити или ефикасну заштиту или тја заштитник права пацијената није у ситуацији да буде довољно објективан, с обзиром да га одређује на то место директор установе који, наравно, у сваком моменту ту своју одлуку може променити”, оцењује он.
Јанковић истиче да је неопходно да се у самом здравству поново пробуди етички порив и да се ојачају интерне структуре.
Он апелује да је првенствени циљ да се створи свест о томе да је грађанин у болници грађанин са правима, а не објекат.


Прво вече Џез фестивала „Нишвил” на Нишкој тврђави
Сексепилна Кенди Далфер на делу
Аутор: Весна Торовић | Фото: к. каменов | 15.08.2009. - 05:00

Мало ко је очекивао да ће у нишкој Тврђави моћи уживо да чује и види чувену саксофонисткињу Кенди Далфер, коју су пре 15 и више година гледали у спотовима како заносно свира саксофон. Појавила се у белој хаљиници, у комбинацији са сандалама са високим потпетицама и многим мушкарцима је застао дах. Преслатка, непосредна, али ипак сјајна музичарка Кенди и њен бенд одушевили су око четири хиљаде Нишлије на отварању 26. међународног фестивала „ Нишвил”.
- Драго ми је што смо овде и што ову позитивну енергију можемо да поделимо са вама. Сјајна сте публика, а ми ћемо вам свирати песме са новог албума „Funked Up and Chilled Out”, али и старе које су вам познатије. Желим да се добро забавите, да играте и проведе се с нама - поручила је Кенди нишкој публици.
Заносна музичарка која је свирала са Принсом, „Пинк Флојдом”, Ван Морисоном и другим планетарним музичким звездама свирала је око два часа, што је доста дуже него што је организатор најавио. Концерт је био на врхунцу када је на бис одсвирала свој највећи хит „Sax-a-Go-Go”.
Европски покрет
Кенди Далфер је добила Гран при „Нишвила”, који носи име познатог нишког џезера Шабана Барјамовића, а нишку публику одушевио је и наступ групе „Mingus Dinasty Band”, чији су чланови сјајни њујоршки музичари који настављају дело једног од највећих џез свирача Чарлса Мингуса.
На самом отварању „Нишвила” чувени београдски композитор и диригент Војислав Симић добио је признање за животно дело.

Ко помаже фестивал?
Надица Момиров, државна секретарка Министарства културе, рекла је да је „Нившил” јединствен фестивал џез и етномузике и „да је уврштен у манифестације од националног значаја у Србији”.
- Први пут чујем за то. То није тачно јер да је тако, „Нишвил” би морао да буде на списку манифестација које се финансирају из буџета Србије, као Гуча или „Егзит”. Ја сам конкурисао код Комисије за пројекте у Министарству културе и добио два милиона динара. Нема ни речи о томе да је „Нишвил” добио такав статус - каже директор „Нишвила” Иван Благојевић.

[Зорге]

Кравченко: Исплата малих акционара
16. август 2009. | 12:45 | Извор: Танјуг
Београд -- НИС је спреман да малим акционарима исплати цену акције која неће бити мања од оне која је плаћена приликом приватизације тог предузећа, кажу у управи НИС-а.

Кирил Кравченко (Бета, архив)
Поред тога, генерални директор Нафтне индустрије Србије (НИС) Кирил Кравченко најавио је да ће до почетка новембра бити завршен ревизорски извештај о пословању компаније у 2008. години.
Кравченко је, у интервјуу Танјугу, рекао да постоје јасни услови уговора акционара који предвиђају да цена акције не може да буде мања од цене коју је "Гаспромњефт" платио за једну акцију НИС-а, односно, 96 евра по акцији.
"Конкретна цена треба да буде дефинисана према резултатима тромесечних трговања непосредно пред куповину, зато она може да буде или иста таква или већа", рекао је Кравченко истичући да ће менаџмент уложити напор да та цена буде виша.
Одговорајући на питање када би требало да буде завршена нова ревизија финансијског извештаја о пословању НИС-а за 2008. годину, Кравченко је рекао да је почетак новембра рок до када би ревизорска компанија "Ернст и Јанг" требало да заврши тај посао.
Кравченко је истакао да би до 1. децембра, у складу са споразумом са Министарством финансија, завршни рачун о пословању НИС-а у прошлој години требало да буде послат Народној банци Србије, након што га одобри Управни одбор компаније.
"Што се тиче успостављања односа са ревизорима, менаџмент компаније испуњава одлуке Управног одбора и ради све што треба да би се могући спорови на нивоу акционара решили у најкраћим роковима", навео је Кравченко.

Планови НИС-а за будућност
Говорећи о будућим плановима, Кравченко је прецизирао да ће петогодишња стратегија развоја НИС-а, која треба да буде усвојена на јесен, бити базирана на две компоненте - даљем смањењу трошкова компаније и на ширењу гарантованих канала крајњег пласмана производа, пре свега на тржишта ван Србије.

Вишак рафинерија на Балкану
Коментаришући најављену градњу нове рафинерија у Смедереву, коју треба да гради холандско-амерички конзорцијум, Кравченко је рекао да на Балкану постоји вишак производних капацитета, тако да је конкуренција на тржишту веома велика, што треба узети у обзир приликом доношења таквих одлука, посебно "приликом градње производних капацитета од нуле, с обзиром на то да је то увек скупље него реконструкција постојећих".
Генерални директор НИС-а није могао, међутим, да потврди да ће нови менаџмент за годину дана руковођења компанијом успети да извуче НИС из губитака, пошто су, како је рекао, губици у прва два месеца ове године били сувише велики.
Говорећи о модернизацији рафинерија НИС-а, Кравченко је нагласио да све везано за реновирање рафинерија напредује у складу са планом и да се припрема финална презентација за разматрање на Управном одбору НИС-а 11. септембра.
Разматрају се прелиминарни резултати тендера, а у септембру ће бити склопљени први уговори, док ће у четвртом кварталу почети радови на терену.
Кравченко је рекао да је ће ове године бити реновирано максимално 18 бензинских станица широм Србије, најављујући да ће се највећи део модернизације бензинских станица одвијати у 2010. години.
"Завршавамо анализу и категоризацију свих станица НИС-а и нафтних база, крајем септембра биће представљени резултати и стратегија и познат износ потребних инвестиције", казао је он, додајући да ће у оквиру неких од њих бити изграђена и постројења за снабдевање течним гасом.
Кравченко је најавио да ће НИС отварати нове бушотине у Банату 2010. и 2011. години, истакавши да Србија има потенцијал у тој области и да ће НИС користити такозване тродимензионалне моделе који ће омогућити да се квалитетније предвиди где и како треба да се буши.


недеља, 16. авг 2009, 08:29 -> 13:49
Сећање на краља Петра И Карађорђевића
Уз највише државне и војне почасти обележена 88 годишњица смрти краља Петра И Карађорђевића. Након архијерејске литургије, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, на саркофаг ловорове венце положиле делегације министарстава рада и социјалне политике и одбране и принца Александра I Карађорђевића. Венац положио и праунук краља Петра - принц Владимир.

Црква Светог Ђорђа на Опленцу
Навршава се 88. годишњица смрти краља Петра И Карађорђевића.
На саркофаг краља Петра И Крађорђевића (1844-1921), у северној певници опленачке цркве, ловорове венце су положиле делегације министарстава рада и социјалне политике и одбране и принца Александра I Карађорђевића.
Венац је лично положио и праунук краља Петра - принц Владимир, који на Опленцу борави са супругом Бригитом.
Венце су положили и представници општина Топола и Аранђеловац, Задужбине краља Петра Првог, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године и Средње школе "Краљ Петар Први" у Тополи.
Пре подне је, у присуству великог броја грађана из Шумадије и целе Србије, свету архијерејску литургију са парастосом служио владика шумадијски Јован са свештеницима опленачког намесништва. Епископ Јован је у беседи рекао да је краљ Петар владао служењем народу.
Краљ Петар Први је дошао на престо 1903. године, после 45 година проведених у изгнанству. Његову владавину одликовао је највиши степен парламентаризма, уставности и демократије.
Водећи ослободилачке ратове - два балканска и Први светски, називали су га краљем Ослободиоцем.
Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде 11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а школовање је наставио у Швајцарској и Француској где је завршио војну академију.
После убиства Кнеза Михајла Обреновића маја 1868. године, породици Карађорђевић забрањен је повратак у Србију.
У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског књаза Николе.
До преврата 1903. године, када је проглашен за краља, живео је на Цетињу и у Женеви. Због лошег здравља краљ Петар Први је јуна 1914. предао власт престолонаследнику Александру.
Повлачење преко Албаније у Првом светском рату оставило је траг на здравље остарелог Петра, али је доживео победу и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
Умро је 16. августа 1921. у Београду.


Стандард грађана све лошији
16. август 2009. | 12:33 Извор: Б92
Према статистичким подацима, сваки осми становник Србије живи на ивици сиромаштва, и месечно располаже са око девет хиљада динара.
Од септембра прошле до марта ове године број запослених смањен је за 133 хиљада лица. Б92 је истраживао какав је данас стандард грађана Србије, пола године након кризе. Поједине намирнице један број грађана Србије може само да гледа. Ту не помажу ни министарске изјаве, да смо међу најјефтинијима у Европи.
Влада је формирала радну групу, која би требала да помогне онима који су остали или остају без посла.
Од почетка године више од 130 хиљада особа више не ради, показује статистика. И то, вероватно, није крај отпуштањима.
Средња класа која се после деценије беде и санкција тек формирала поново почиње да број сваки динар у новчанику.
“Тренд куповине беле технике, конфекције и кућних апарата је у паду за проценат око 20 одсто. Скупа храна слабије иде, има благи тренд опадања у односу на јефтиније. Углавном купују стратешке атрикле - шећер, уље, брашно, со”, наводи Љубиша Благојевић, пословођа “Меркатор-Рода” центра.
Од када је криза узела маха, купци брижљиво прате производе који су на снижењу, јер једино тако могуда финасније да растегну од првог до првог.
Економисти се слажу да транзиција у много чему узима свој данак, као и да је неколико финансијских удара од почетка године за многе значило прелазак у сиромашнију класу.
“То је депресијација, снажна депресијација почетком године због кризе. Даљи расте цена, Србија и даље имам највећу инфлацију у Европи у ових првих шест седам месеци”, упозорава економски аналитичар, Иван Николић.
Ипак, један мали проценат људи у овој земљи има новца да купи све што замисли. У једној београдској парфимерији за Б92 су рекли да се женске креме, чија је цена око 300 евра, и даље добро продају.


Завршно вече Бир феста
Вест објављена: 16.08.2009 | 12:17 Извор: С медиа,Бета

Завршне, пете вечери фестивала музике и пива "Бир фест" (Beer Fest) наступају као носиоци музичког програма "Валентино", Влатко Стефановски трио и Кики Лесендрић.
Сарајевска поп група "Валентино" вође Зије Ризванбеговића, која се у Југославији прославила осамдесетих хитовима "Ока твоја два", "Нема је нема", "Само склопи окице" или "Без тебе", наступа на "Бир фесту" од 20.20.
Гитариста Влатко Стефановски са својим триом са којим изводи самосталне радове али и хитове своје бивше групе "Леб и сол", излази на позорницу у 21.15.
После традиционалног финала у испијању пива, које траје од 22.35 до 23.00, на бину излази некадашњи вођа београдске групе "Пилоти" Кики Лесендрић, који се прошле године огласио првим самосталним албумом "Месец на вратима".


16. август 2009.
Поклони под зубом небриге
Аутор: Б. Ђорђевић Извор: Вечерње новости
Гомиле страних туриста у Београду, којима се дичимо у време Егзита и Гуче, не затичемо како се гурају испред улаза у музеје и легате или на хоклицама чекају сатима на свој ред.
Српска културна политика деценијама је држала под анестезијом музејски живот, па ни генерације Београђана немају појма шта би све могле да виде у свом граду и шта све чами и трули иза катанаца.
Прошлогодишња културна хорор епизода у којој смо сазнали колико је пропала Лубардина кућа и у њој његове непроцењиве слике, поново је оживела питање небриге о легатима у Београду.
Тужне судбине је и заоставштина књижевника Вељка Петровића (1884-1967) - његова кућа у улици Теодора Драјзера број 32 и у њој драгоцена културна добра. Овај легат никада није био отворен за јавност и данас је у несхватљиво запуштеном стању. Мара Петровић, супруга једног од најзначајнијих представника постреализма у српској књижевности, академика, председника Матице српске и Српске књижевне задруге, дугогодишњег управника Народног музеја у Београду, поклонила је граду, 1970. године, његову личну библиотеку са око 3.200 књига, рукописе, преписку, фотографије, одликовања као и збирку од око 390 дела ликовне и примењене уметности, међу којима су слике Саве Шумановића, Милана Коњовића, Зоре Петровић...
- Кућа је 37 година била на старању Музеја града. Како је било то старање показује чињеница да је од сјајног, раскошног дома, где је Вељко са супругом живео после пензионисања, дошло до стања девастације: нема грејања, димњак није био поправљан десет година и из њега је излазила чађ, фасада је отпала, станари су у бочном делу - каже Ана Поповић Бодрожа, директор Куће легата, установе која је 2007. године преузела старање о овом легату.
Одмах по примопредаји ове збирке, морао је бити покренут и поступак враћања у посед. Ова кућа, иначе, није једини београдски легат чије делове користе лица која за свој боравак немају правни основ. Исти проблем је у случају легата Риста Стијовића, односно Томе Росандића, о којима се стара Музеј града.
Оваква ситуација створена је махом током деведесетих, када је једна од бивших управа Музеја града дозволила да се запослени радници у Музеју сместе у легате да станују. Оправдање за ову катастрофалну идеју било је да ће тако да се обезбеде објекти и да ће људи који станују у кућама славних уметника и писаца на неки начин сачувати заоставштину. Међутим, онда се десило да понегде ти људи добију и станарско право, тако да сада у легатима Петровића и Стијовића живе особе које су у поступку исељења, али ти процеси су дуготрајни и ометају рад легата.
Иако легати чине око 80 одсто сваког музејског фонда, па музеји заправо почивају на њима, не постоје званични подаци колико их има у Београду, а камоли у Србији.
Последњи покушај да се направи именик или регистар легата пропао је 2004. године. Тада је Скупштина града Београда основала Кућу легата са седиштем у Кнез Михаиловој 46 и циљем да ова установа покуша да реши сложену проблематику легата и поклона учињених Београду од 1955. до данас.
Почетна идеја оснивања Куће легата била је обједињавање бриге над свим легатима Скупштине града, пошто је било оцењено да је старање о београдским легатима било лоше (за разлику од Новог Сада који има одличан систем бриге о легатима). Реч је о заоставштинама поклоњеним граду, а које град даје на старање музејима.
Директорка Ана Поповић Бодрожа каже да је тадашњи покушај да се истражи колико има легата, прошао неславно.
- Послали смо упитник на адресе свих музеја, архива, библиотека и свих осталих који чувају легате, али одговорила нам је једна трећина. Неке установе ни не знају које легате имају или нерадо о томе говоре због њиховог стања. Нисмо успели да направимо регистар - каже директорка Куће легата.
Када би, по њеним речима, био оформљен један тим који би сада кренуо у обилазак Београда и Србије са задатком да попише легате, тај посао би трајао три-четири године. По незваничним подацима у Београду има око 200 легата!

Центар за књигу
Замишљено је да овај легат буде комбинација неколико зона: приземље као архив-депо, први спрат као зона поставке уметничких дела, плус галеријски простор где би се одржавале гостујуће изложбе; трећа зона била би центар за књигу, у сарадњи са Пен центром. Ту би се преиспитивала не само заоставштина Вељка Петровића него и друге књижевне заоставштине, а замишљен је и резиденцијални део у коме би одседали писци гости Београдског Сајма књига или других манифестација.


Етно кућа "Јазак" на обронцима Фрушке Горе
Аутор: Мирјана Кнежевић
Извор: Putujem.com
петак, 14. август 2009.

На надморској висини од 180-220 метара, на Фрушкој Гори, смештена је Етно кућа "Јазак". Приказује сеоски начин живота крајем 18. и почетком 19. века. Удаљена је само 70 километара од Београда, а налази се у истоименом селу. Стара је више од 300 година.

Кућа приказује сеоски начин живота крајем 18. и почетком 19. века
Кућа је изграђена од камена и набоја. Кров је од дрвене конструкције и прекривен бибер црепом. Испред ње је сеоско двориште у коме је пећница за хлеб и пушница за сушење меса, воћа и поврћа. За тај период било је карактеристично да се куће састоје из два дела, стамбеног и економског. Економски обухвата вајат, амбар за житарице, котобању, качару, која се користила за припрему производње вина и ракије. Свака кућа обавезно је имала засебан пољски WЦ.

Економски део обухвата вајат, амбар за житарице, котобању, качару, која се користила за припрему производње вина и ракије
Качара данас служи за бројне активности. У њој се организују песничке вечери, модне ревије, промоције, обуке за припремање сремачких специјалитета, обука за ткање и вез. Када су велики празници, Божић, Ускрс, Ђурђевдан, у њој се припремају велике свечаности, како би се очувала традиција. У дворишту се од априла до октобра одржава "Школа у природи".
У близини Етно куће "Јазак" је и Јазачки манастир у коме су мошти цара Уроша, манастир Сремска Раваница и Мала Ремета. Овај крај обогаћује и прелеп хотел "Термал" у бањи Врдник, удаљеној само 5 километара, као и фабрика најздравије воде "Јазак".

У близини Етно куће "Јазак" је и Јазачки манастир
За своје потребе Етно окућницу "Јазак" користе Завичајно друштво "Теочин", Културно уметничо друштво "Теодор Аврамовић Тиција", као и Књижевна задруга "Другари". Сви су из села Јазак.
Ово месте је идеално за културне манифестације. Прва субота у октобру резервисана је за догађај који се зове "Јесен иде дуњо моја, кукурузи већ су зрели", а често се организују и такмичења у фолклору, због очувања сеоске традиције из прошлих векова.


Еулекс и МУП Србије на прагу потписивања споразума
15. август 2009. | 12:24 Извор: Бета Град: Приштина
Мисија Еулекс на Косову и Министарство унутрашњих послова (МУП) Србије на прагу су потписивања споразума о полицијској сарадњи у који нису укључене институције Косова, пише у данас дневник "Коха Диторе".
Лист наводи да протокол који још само треба да буде потписан, садржи одредбе о полицијској сарадњи и размени информација у циљу борбе против организованог и прекограничног криминала и других илегалних активности.
"Протокол ће потписати по један представник Еулекс-а и МУП-а Србије, док су представници Косова изостављени из тог процеса", пише приштински дневник.
Наводи се да протокол регулише сарадњу између Еулекс-а и МУП-а Србије у складу са "резолуцијом 1244 и одлуком Савета Министара Европске уније, од којег и произилази мандат мисије Еулекс.
"Као релевантан документ за сарадњу у протоколу се помиње и извештај генералног секретара Уједињених нација од 24. новембра 2008. који евидентира дијалог са Београдом у шест области: полиција, царине, правда, саобраћај и инфраструктура, границе и српско наслеђе", наводи "Коха Диторе".


среда, 12. авг 2009, 10:09 -> 15:24
Пет векова манастира Крушедол
Светом литургијом и великим црквено-народним сабором свечано обележена петстота годишњица манастира Крушедол на Фрушкој Гори.
Пред више хиљада верника и гостију пристиглих из свих крајева Србије, Републике Српске, Црне Горе и других делова српског духовног простора, свету архијерејску литургију на бини у манастирској порти служио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уз саслужење 14 епископа Српске православне цркве.
Света литургија у манастиру Крушедол
После богослужења, којем су присуствовали председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић и чланови покрајинске владе, амбасадор Русије у Београду Александар Конузин и други гости, изасланик патријарха Павла, митрополит Амфилохије, је истакао да "овај сабор није само данашњи него траје пет векова".
Преносећи благослов патријарха Павла, митрополит је честитао епископу Василију, свештенству и верницима Сремске епархије овај велики празник и нагласио да и за будућа покољења манастир Крушедол буде место "где ће се јављати лице и слава божја и где ће се нове генерације "освећивати светлошћу истине божје и богопознања".
Владика Василије је подсетио на историјат светиње, коју је почетком 16. века основао владика Максим (Ђорђе) Бранковић и захвалио свима који су помогли како у грађењу тако и у обновама манастира више пута рушеног и пљачканог током пет векова постојања.
Епсикоп сремски је потом саопштио одлуку Светог архијерејског синода и предао Орден Светог Саве првог реда, високо одликовање Српске православне цркве којим је манастир Крушедол одликован за вековни допринос очувању вере и духовном узрастању српског народа.
За материјалну и другу помоћ у најновијој обнови манастира, највеће признање Сремске епархије, Орден Светог Арсенија Сремца добили су Влада Србије, Извршно веће Војводине, Руска православна црква и Румунска православна црква.
Примајући орден из руку епископа Василија, Пајтић је истакао да је то за њега изузетно велика част јер је он верник.
"Веровати и владати није могуће у исто време, јер онај ко верује зна да ће му судити и бог и време и људи. Онај ко верује тај види да народ не бира владара него вођу и не бира господара него слугу", рекао је Пајтић.
Нагласио је да ће покрајина и убудуће помагати манастир јер тиме "ми Крушедолу враћамо дуг, али никад му не можемо вратити онолико колико је он нама дао".
Орден Светог Максима Бранковића додељен је Покрајинском заводу за заштиту споменика, а Орден Свете мајке Ангелине, која је и манастирска слава, добиле су три мајке из епархије које имају троје или више деце.
То одликовање, као симбол многородства и просперитета српског народа добиле су Бранка Ђурђевић из Инђије, Вера Спасојевић из Јарка, код Сремске Митровице, и Бранислава Баришић из Батајнице.
Централна свечаност поводом пет векова постојања најзначајнијег српског манастира на Фрушкој гори, планини која је због многобројних светиња изграђених протеклих столећа на њеним падинама прозвана српском Светом гором, завршена је богатим културно-уметничким програмом.


Наставак протеста малинара испред Владе
13. август 2009. | 16:56 |    Извор: РТВ
БЕОГРАД - Пољопривредници из јужног Баната настављају протест испред Владе Србије, заједно са малинарима из ужичког и шабачког краја.
Због протеста је блокирана једна трака Немањине улице и саобраћај се одвија без прекида, али успорено.
Председник Удружења Драгиша Терзић рекао је агенцији Бета да ће се протесту током дана придружити и други малинари из ужичког краја.
Преко 30 хиљада српских радника у штрајку
У Србији штрајкује више од 30.000 радника. У Србији, према подацима Савеза самосталних синдиката, тренутно штрајкује између 32 и 33 хиљаде радника који раде или су радили у укупно 29 предузећа. Портпарол Савеза самосталних синдиката Србије Мара Ђорђевић изјавила је Тањугу да више од 8.300 радника протестује због неисплаћених зарада, нешто мање од 5.000 штрајкује због неисплаћених отпремнина, а запослени прекидом рада изражавају незадовољство и због неуплаћених доприноса за здравствено и пенизоно осигурање, као и других повреда колективних уговора или уговора о приватизацији предузећа. Према подацима тог синдиката, у штрајку су радници из свих привредних грана.
Он је додао да ће протест трајати до испуњења захтева и да петоро учесника од јуче штрајкује глађу.
Представници Удружења произвођача јагодичастог воћа "Виламет" из Ариља предали су Министарству пољопривреде Србије захтев за повећање откупне цене малина.
Малинари траже и да се утврди да ли хладњаче имају монопол, да аконтна цена малине буде 160 динара за килограм и да по извозу тог воћа поделе добит са власницима хладњача.
Незадовољни откупним ценама, али и општим условима у пољопривреди, они захтевају да им се обрати неко из Министарства за трговину или за пољопривреду, каже за Радио Нови Сад потпредседник Удружења пољопривредника у Банатском Новом селу Зоран Новаковић.

Влада не може да утиче на цену пољопривредних производа
Министарство пољопривреде саопштило је данас да подржава напоре пољопривредника који покушавају да добију већу цену својих производа истичући да Влада Србије не утиче на цену пољопривредних производа, већ се цена формира на тржишту у зависности од понуде и тражње.
Министарство пољопривреде се у протекла два месеца више пута састајало са произвођачима малина и власницима хладњача са намером да помогне у решавању проблема у овогодишњој кампањи откупа малина, наведено је у саопштењу.
"И даље ћемо се залагати да се произвођачи малине и власници хладњача нађу за истим столом и дођу до заједничког решења њиховог проблема", додаје се у саопштењу.
Министарство је подсетило да је на једном од састанака председник Удружења произвођача јагодичастог воћа "Виламет" Драгиша Терзић дао писмену изјаву да је министарство учинило све што је тражено.
"На жалост, према нашим сазнањима током прошле недеље све је добило политичку позадину и изречене су грубе неистине на рачун Министарства пољопривреде", навело је министарство.

[Зорге]

среда, 19. авг 2009, 08:51 -> 10:01
Србија чека Медведева
Почеле припреме за посету Дмитрија Медведева Србији. Током његовог боравка у Београду биће потписан низ стратешких споразума, изјавио је амбасадор Русије у Београду Александар Конузин.

Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин изјавио је да су припреме за посету председника Русије Дмитрија Медведева Србији већ почеле и да ће током његовог боравка у Београду бити потписан низ стратешких споразума.
У пратњи председника Медведева биће репрезентативна делегација. Током посете је предвиђено разматрање широког круга питања билатералних односа, сарадње у најразличитијим областима, као и у сфери међународних проблема.
"Сигуран сам да ће испуњење споразума који су већ на снази, нарочито оних који се тичу нафтне сфере, енергетике као и нови споразуми, подићи односе између наших земаља на квалитативно нов ниво. Не само да ће Србија учврстити своју позицију битног трговинско-економског партнера Русије, већ ће и заузети виши положај као европски фактор", изјавио је Конузин за "Вечерње новости".
Већ у овом моменту европски оператери проучавају како да остваре корист од наших привилегованих привредних веза", истакао је Конузин.
Амбасадор Конузин је нагласио да се посета Медведева може подударити са годишњицом ослобађања Београда, у којој је учествовала и Црвена армија.
"Отуда и идеја да председници двеју земаља заједно обележе годишњицу протеривања нацистичких трупа Немачке. И то је сасвим прикладно, јер су народи наших земаља заједно ратовали против фашиста", рекао је Конузин.


Мере за разговоре са ММФ-ом још у припреми
19. август 2009. | 12:32 |    Извор: Бета
БЕОГРАД - Предлози мера које Влада Србије намерава да предузме да би уравнотежила буџетске приходе и расходе, још се припремају и није извесно да ће се о њима расправљати на сутрашњој седници Владе, речено је данас агенцији Бета у Министарству финансија.
То министарство је завршило свој део посла и премијеру Мирку Цветковићу доставило предлог мера које треба да обезбеде повећање прихода и смањење расхода државне касе, али о њима треба да се изјасне и остала министарства.
У Министарству финансија не желе говоре о томе шта је предложено, јер је договор да се у јавности не објављују информације о предлозима нових мера које треба да буду предочене Међународном монетарном фонду (ММФ), док се о њима не постигне сагласност у Влади.
Мисија ММФ-а у понедељак, 24. августа, стиже у Београд, када ће почети разговори са представницима Владе Србије и Народне банке Србије (НБС) поводом ревизије текућег кредитног аранжмана у вредности око три милијарде евра.
Представник ММФ-а у Србији Богдан Лисоволик је потврдио да ће у предстојећим разговорима са представницима Србије та међународна финансијска институција тражити "избалансиране и веродостојне мере које су усмерене ка обезбеђивању фискалне одрживости".
Тренутни дефицит буџета Србије је 56 милијарди динара, а ребалансом буџета за 2009. годину он је био ограничен на 70 милијарди динара.
Највише спорења у Влади изазива предлог Министарства финансија да се повећањем пореза, пре свега пореза на додату вредност (ПДВ), имовину и зараде, обезбеђују већи буџетски приходи.
Министар економије Млађан Динкић је изјавио да ће Влада уместо повећања пореза у разговорима са ММФ-ом предложити да се реформом државне управе смањи удео јавне потрошње у бруто домаћем производу.


уторак, 18. авг 2009, 13:23 -> 20:50
Школска година 1. септембра?

Синдикати просветара од Владе траже да реши проблем исплате у појединим школама, у противном, почеће генрални штрајк. Министар Жарко Обрадовић изјавио за РТС да ће проблем бити решен и да нова школска година почиње 1. септембра.
Репрезентативни синдикати образовања најавили су да ће од 1. септембра ступити у генерални штрајк, уколико до тада просветним радницима не буду исплаћена сва дуговања.
Гостујући у Дневнику 2, министар просвете Жарко Обрадовић најавио је да ће у наредних неколико дана бити решен проблем дуговања просветарима и да ће школска година почети на време.
Министар је рекао да је тај проблем решен у 60 школа, а да ће у преосталих 40, дуг бити исплаћен у наредних неколико дана.
"Бесплатни уџбеници су дошли до школа, реновирано је 13 установа, а у новој школској години ђацима ће бити доступан и бесплатни Интернет", навео је министар просвете.
Обрадовић је најавио да ће нови систем финасирања, на основу Закона о основном образовању, почети са применом 2014. године.
Представници Синдиката образовања Србије, Уније синдиката просветних радника и Гранског синдиката просветних радника "Независност" саопштили су на конференцији за новинаре да су рачуни око 50 школа у Србији са око 2.500 запослених блокирани, због чега не може да буде исплаћен први део јулске плате.
Подсетили су да су рачуни око 100 школа, због дуга од 137 милиона динара, блокирани 5. августа, а у међувремену је половина школа измирила своја дуговања, па су рачуни одблокирани.
"Разлог за блокаду у већини случајева су неисплаћене јубиларне награде, које школе по извршним судским пресудама треба да исплате запосленима. Поједини рачуни су блокирани и зато што школе по неколико година нису плаћале рачуне за струју или воду", навео је председник Синдиката образовања Србије Бранислав Павловић.
Павловић је додао да се већина од око 50 школа чији су рачуни тренутно блокирани, налази у Врању, Лесковцу, Зајечару и Крагујевцу, док блокаде рачуна нема у војвођинским и београдским школама.

Споран и предложени закон о образовању
Други разлог због кога школска година можда неће почети 1. септембра је, кажу у синдикатима, и то што нису усвојене њихове примедбе на Предлог закона о основама система образовања и васпитања.
Главне примедбе на тај законски предлог су превелика овлашћења директора школа, систем финасирања школа "по ученику" као и могућност да се у просвети ради до 65 године, што ће према оцени синдиката успорити процес рационализације броја радних места у образовању.
Председник Уније синдиката просветних радника Србије Леонардо Ередељи оценио је да Министарство просвете протеклих годину дана није урадило ништа да се утврди прецизан број запослених у образовању и започне процес рационализације броја радних места и мреже школа у Србији.
"Открили смо разне малверзације, постоје случајеви и да неко ради на 11 места. Дефектолог предаје праксу у саобраћајној школи, а бравар држи часове енглеског језика, свашта је могуће о овој Србији", рекао је Ердељи.
Председник Гранског синдиката просветних радника "Независност" позвао је надлежна министарства просвете и финансија да са представницима синдиката заједно реше све проблеме у вези са неисплаћеним дуговањима просветарима како би школска година почела на време.


ДС и Г17 разматрају смањење Владе
Министри у ужем избору за одлазак
Аутор: Тамара Спаић | 19.08.2009. - 08:00

-Верица Калановић (Г17), министарка за НИП
-Сулејман Угљанин (СДА), министар без портфеља
-Слободан Милосављевић (ДС), министар трговине
-Јасна Матић (Г17), министарка телекомуникација
-Саша Драгин (ДС), министар пољопривреде
-Снежана Самарџић (Г17), министарка спорта
-Светозар Чиплић (ДС), министар за људска права
-Богољуб Шијаковић (листа ДС), министар вера
Разговори о реконструкцији Владе у врху владајуће коалиције своде се на кадровске комбинаторике јер не­ма ни снаге ни политичке воље да се заиста реформише извршна власт, смањи гломазна и прескупа Влада. Како „Блиц“ сазнаје из извора у врху Владе, имена осам министара се помињу као „кандидати“ којима ће бити укинути ресори или ће бити замењени, а у оптицају је варијанта са укидањем свега пет министарстава.
То су Верица Калановић (Г17 плус), министарка за НИП, Слободан Милосављевић (ДС), министар трговине, Богољуб Шијаковић (нестраначка личност али предлог ДС), министар вера, Светозар Чиплић (ДС), министар за људска и мањинска права, Јасна Матић (Г17 плус), министарка телекомуникација, Саша Драгин (ДС), министар пољопривреде, и Снежана Марковић Самарџић, министарка спорта, као и министар без портфеља Сулејман Угљанин, који води Канцеларију за одрживи развој недовољно развијених подручја.
Иако је свима у Влади јасно да би смањење броја министарстава и људи који у њима раде позитивно утицало на преко потребно смањење јавних расхода, у странкама нема спремности да се међу партијске функционере уноси незадовољство дељењем отказа, као што нема ни снаге да се међу главним коалиционим партнерима праве нови коалициони договори и нова подела, овог пута мањег плена. Пре свега се СПС још од пролећа противи било каквим померањима и променама, па без њиховог пристанка нема ни никакве веће или суштинске реконструкције.
Лидер социјалиста и заменик премијера и министар полиције Ивица Дачић рекао је јуче за „Блиц“ да са председником Тадићем није разговарао о реконструкцији Владе, а на питање да ли сматра да је потребна промена министара и смањење ресора одговорио да не зна како изгледа предлог промене кабинета Цветковића.
- Па, не знамо шта је предлог. Осим уколико то није само тема за релаксацију публике у време ових разних других дешавања - рекао је Дачић на питање „Блица“ какав је његов став по питању реконструкције и да ли би се СПС одрекао неких функција у Влади, не само министарских, уколико други то учине.
Социјалисти, очито је, нису спремни да промене своје раније противљење реконструкцији Владе, тако да ће се евентуалне промене задржати на функционерима које су поставили ДС и Г17 плус.
Како су „Блицу“ рекли саговорници у врху коалиције, Г17 плус је спреман да се одрекне министарства за НИП, при чему би садашња министарка Калановић била пребачена у кабинет Млађана Динкића, министра економије и регионалног развоја, а њени послови би били пребачени код Милутина Мркоњића, министра инфраструктуре. У овој странци размишљају да ли да се одрекну министарке спорта Снежане Марковић-Самарџић, што је вероватнија опција, или министарке за телекомуникације Јасне Матић. У првој варијанти, Министарство спорта било би припојено Министарству просвете, док би у другој Министарство за телекомуникације било придодато Министарству инфраструктуре. Одрицање од ресора спорта мање би „болело“ Г17 плус, посебно с обзиром на то да је министарка Матић показала одличне резултате.
Размишљања у врху ДС иду у правцу тога да укину Министарство вера јер је оно „потпуно невидљиво“ по својим резултатима, а приликом усвајања Закона о забрани дискриминације у јавности представљено негативно као канал преко којег је Црква покушала да га стопира и промени. Такође постоји предлог да се укине Министарство трговине и припоји Министарству економије. Упућени тврде да је лидер ДС незадовољан досадашњим радом министра Слободана Милосављевића. Министар пољопривреде Саша Драгин такође, није сигуран. На њега има много примедаба из кругова страних инвеститора, а у кадровским комбинаторикама се не помиње коме би припао његов ресор. Кадар ДС из Војводине Светозар Чиплић, такође би, према размишљањима у ДС, могао остати без портфеља јер многи у Влади мисле да је бесмислено да ово министарство буде одвојено од Министарства правде и да би било логично претворити га у канцеларију која би се бавила људским и мањинским правима под руководством министарке Снежане Маловић.

Влада сутра мења Уредбу о становима
На сутрашњој седници Владе Србије биће усвојена измена постојеће Уредбе о коришћењу државне имовине. Према сазнањима “Блица” измењен је део Уредбе који се односи на откуп станова. Генерални секретаријат коме је премијер Мирко Цветковић наложио да провери на који су начин су откупљивани државни станови и да предложи решење за убудуће, завршио је интерну контролу. Извештај је предат јуче премијеру.
Ж. Ј.


У закопаној цистерни у Бујановцу пронађено оружје
БЕОГРАД, 19. августа 2009. (Бета) - У цистерни за нафту у селу Кончуљ, у општини Бујановац на југу Србије, полиција је данас пронашла већу количину оружја, изјавио је министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић.
Он је агенцији Бета рекао да је у цистерни која је била закопана и заварена пронађена велика количина бомби, ручних бацача, пушака и муниције.
Акција коју води мултиетничка полиција из Бујановца је у току, ради се на пребројавању и спецификацији пронађеног оружја, као и на утврђивању да ли постоји још таквих цистерни, односно закопаног оружја, додао је Дачић.


Тадић: Кина стратешки партнер Србије
Верујем да се могу очекивати кинеске инвестиције у Србију, рекао је председник Србије, али и упозорио да би требало промовисати нови принцип у српској политици која не обећава превише, а много тога доноси

Борис Тадић: Много земаља стоје у реду да би потписале са Кином такав споразум
Односи Србије и Кине сада су најбољи у историји и ту чињеницу ће формално озваничити потписивање Споразума о стратешком партнерству, изјавио је за Фонет председник Србије Борис Тадић уочи званичне посете Кини, која би, како је нагласио, требало да буде четврти стуб спољне политике Србије.
Тадић је подсетио да је ово трећи пут у протекле четири године да путује у Пекинг и потврдио да ће добри односи са овом земљом бити озваничени потписивањем кровног споразума о сарадњи.
„Има много земаља које данас стоје у реду да би потписале са Кином овакав споразум, али он неће имати пуни значај уколико не буде пропраћен економском сарадњом. Због тога и привредници и чланови Владе Србије, који су у делегацији, имају врло конкретан посао”, нагласио је Тадић.
Према његовим речима, на конкретним питањима, попут проблема Косова и Метохије, економске сарадње, дугогодишњег пријатељства и принципијелног става Србије о „једној Кини”, изграђено је стратешко партнерство са овом земљом.
Не постоји ниједно отворено питање између Србије и Кине, рекао је Тадић и истакао да би после добре политичке требало да уследи и боља економска сарадња.
Подсећајући на изборе из 2004. године, када је кандидована политика да би Србија требало да има три стуба спољне политике, Брисел, Москву и Вашингтон, Тадић је нагласио да је дошло до промене геополитичке ситуације, у којој Србија мора трагати за четвртим стубом своје спољне политике у лику званичног Пекинга.
Нема никакве дилеме да ће у наредних 20-25 година Кина преузети доминантну улогу у појединим секторима економије, а самим тим и међународне политике, оценио је Тадић и додао да то може бити веома корисно за Србију.
Проблем Косова и Метохије и покушај да се оно издвоји из састава Србије велики је државни и национални проблем, указао је Тадић и напоменуо да се Кина показала као снажан савезник и партнер.
Он је подсетио да Кина није признала једнострано проглашену независност Косова и да је предала поднесак Међународном суду правде.

„Као стална чланица Савета безбедности, Кина ће недвосмислено бити и сведок коначне одлуке суда, за коју верујем да ће бити у корист Србије, јер је једностраним проглашењем независности повређено међународно право”, рекао је Тадић.
Србија за Кину, на овој тачки у Европи, може бити значајан партнер, јер она трага за новим тржиштима на којима може инвестирати у време кризе, сматра Тадић и најављује да ће то бити једна од тема његових разговора са кинеским председником Ху Ђинтаом.
Верујем да се могу очекивати кинеске инвестиције у Србију, рекао је Тадић, али и упозорио да би требало промовисати нови принцип у српској политици која не обећава превише, а много тога доноси.
„Најбоље би било да застанемо на тренутак са лицитирањем око тога шта ће све Кина и Србија радити у будућности. Оно што је недвосмислено јесте да ћемо потписати овај споразум, као највиши могући споразум који кинеска држава потписује са неком државом у свету”, нагласио је Тадић.
То сматрам великим спољнополитичким успехом за нас, додао је Тадић, напомињући да би о економским ефектима посете требало разговарати по повратку из Кине.
Он је констатовао да овакве државне посете имају изузетан политички потенцијал, али је приметио, када је реч о инвестицијама, да је боље говорити о подршци развоју Србије, а не о подршци буџету.
Тадић је прецизирао да ће са кинеским званичницима разговарати о могућностима сарадње у области инфраструктуре, информационих технологија, о сарадњи у фармацеутској индустрији и металском комплексу, можда и пољопривреди.
Размена Србије са Кином пати, како је Тадић оценио, од „хроничног дефицита”, посебно имајући у виду потенцијал кинеског тржишта, које је у међувремену постало веома избирљиво.
„На маргинама политичких биће и економски сусрети. Ја ћу учествовати на пословном форуму и то је прилика за разговоре”, рекао је Тадић, „али нико у Кину више неће моћи да оде и продаје производе само због добрих политичких односа”.
„То време је прошло и наша економија и компаније мораће да постану конкурентније”, закључио је Тадић.
Фонет [Политика: 19/08/2009]


Хладњачари оптужују малинаре да траже немогућу цену
Аутор: М. Шкрбић | 19.08.2009. - 09:00
Удружење власника хладњача Србије саопштило је јуче да поједини државни органи и Удружење произвођача малине „Виламет” из Ариља на хладњачаре врше незабележен притисак” да им се исплати немогућа цена малине.
Цена малине се формира на светском тржишту, Србија није једини произвођач малине и никакви притисци удружења „Виламет” или државних органа не могу приморати озбиљне хладњаче да мењају услове откупа, посебно у ситуацији када за то не постоје тржишни предуслови, наводи се у саопштењу.
Удружење хладњачара наводи да сматра да им је у овом случају угрожено Уставом загарантовано право на слободно предузетништво и додаје да ће тражити помоћ од институција ЕУ.
- Начин на који удружење „Виламет” покушава да оствари свој интерес наноси велику штету малинарству Србије и ствара веома лошу слику о условима привређивања у Србији. Све хладњаче су пре почетка бербе и у току бербе јасно понудиле својим кооперантима услове откупа које су они самим чином предаје малине прихватили - каже се у саопштењу.
У саопштењу се критикује и Министарство пољопривреде јер „није имало храбрости да чињенице изнесе у јавност и да преко независних експерата утврди да ли су захтеви удружења Виламет реални с обзиром на услове откупа које су хладњаче понудиле пре почетка бербе и с обзиром на тржишна кретања”.
- Малинарство Србије је на ивици пропасти. Ако наша држава не створи нормалан амбијент пословања какав влада у земљама које су наши конкуренти у извозу малине, ово је почетак краја једне веома уносне производње која је доносила добит и произвођачима и прерађивачима - каже се у саопштењу.


19. Август 2009.
Уместо повећања пореза смањење државне управе
Влада Србије ће Медјународном монетарном фонду (ММФ) уместо повећања пореза предложити да се реформом државне управе смањи удео јавне потрошње у бруто домаћемММФ производу (БДП), изјавио је у уторак потпредседник Владе Млађан Динкић.
"На тај начин успоставиће се нова равнотежа и то је рационалније од повећања пореза на додатну вредност (ПДВ)", казао је за Емпортал Динкић, који је и министар економије Србије.
Он је изразио уверење да ће представници ММФ-а прихватити предлог Владе Србије и као разлог за оптимизам навео је да су до 15. августа наплаћени јавни приходи били само 0,9 одсто мањи него у истом периоду 2008.
"То није тако лоше. Дефицит буџета у првом полугођу био је 56 милијарди динара и не видим како до краја године може да нарасте на 140-150 милијарди, као што неки процењују, јер је повећан прилив у буџет током јула и августа", навео је Динкић.
Извор: Бета, Пословни Магазин


Градови дају земљиште за станове
19. август 2009. | 14:14 | Извор: Политика, Танјуг
Београд -- Представници локалних самоуправа кажу да је иницијатива министра за инфраструктуру Милутина Мркоњића о градњи непрофитних станова у начелу добра.

Иако још нису добили никакве званичне понуде о условима изградње, наведени градови су спремни да уложе земљиште а да заузврат добију станове. У Ужицу већ увелико спремају и локације. Најизвеснија, према речима градоначелника Јована Марковића, јесте на месту касарне у Крчагову, која се простире на 26 хектара.
„Имамо још неколико војних објеката, чији плацеви би могли да буду понуђени за станоградњу. До септембра ћемо завршити попис државне имовине“ каже Марковић и додаје да сматра да је идеја о изградњи непрофитних станова реална јер би грађани дошли до крова над главом под знатно повољнијим условима од тржишних и при том би била упослена грађевинска оператива Србије.
Понуда је примамљива и Крагујевцу. Али сувише је рано о томе говорити, напомиње Владан Михајловић, директор Градске стамбене агенције у том граду, јер није било ниједног званичног састанка са представницима министарстава просторног планирања и инфраструктуре, задужених за план масовне непрофитне станоградње.
Овај град би могао да понуди плацеве на локацијама Аеродром, Сушички поток и Метино брдо, али основни услов да се уђе у ту причу јесте да се прецизирају услови градње и да се одреди цена квадрата.
Сретен Јовић, заменик председника Скупштине Краљево, каже да ће овај град најпре саградити 600 станова започетих пре девет година на Ратарском имању, које је тадашња Дирекција за обнову земље подизала широм Србије.
„Ове године смо издвојили два милиона динара за наставак радова. Према нашој процени цена квадратног метра не би требало да буде виша од 400 евра. Очекујемо састанак са министром и спремни смо да понудимо и друге инфраструктурно опремљене локације. Јер, Краљево је специфично будући да у њему живи 20.000 до 30.000 избеглица и имамо много нерешених стамбених питања“, каже Јовић.

Мркоњић: Цена квадрата до 500 евра
Министар за инфраструктуру Србије Милутин Мркоњић каже да је реална цена станова између 300 и 500 евра по квадратном метру, у зависности од локације. "Верујем да ће сви градови, посебно који имају проблем са станоградњом, прихватити наш предлог, јер Србији данас треба 150 хиљада станова", казао је министар.
"Нећемо пореметити трзиште станова, али ћемо створити услове да већина грађана, нарочито млади, купе стан", истакао је Мркоњић и рекао да је формирана радна група која ради пројекту изградње јефтиних станова и да очекује да ће у року од две недеље он бити представљен јавности.
"Држава је за време власти Слободана Милошевића нашим грађанима поделила 500 хиљада станова, међу којима и мени, по цени знатно нижој од тржишне", рекао је министар и истакао да држава и данас мора да створи услове да млади додју до стана по повољним ценама.


уторак, 18. авг 2009, 13:42 -> 19:46
Зилкић: Морам да се штитим сам
Реис-ул-улема Адем Зилкић рекао да ће носити пиштољ све док му држава не обезбеди адекватну заштиту. Зилкић тврди да је једини верски поглавар који нема обезбеђење и службени пасош. Уколико се утврде безбедносни ризици Зилкић ће добити дозволу, тврди министар Дачић.
Адем Зилкић, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије рекао је да је из личне безбедности и превентивне заштите носио пиштољ за чије ношење нема дозволу.
Изјаве реис-ул-улеме Адема Зилкића и министра Ивице Дачића
"Свесно сам носио пиштољ стар 40 година који сам наследио од оца и који ће и даље бити са мном док ми држава не обезбеди адекватну заштиту", рекао је Зилкић на конференцији за новинаре поводом јучерашње интервенције београдске полиције која му је одузела пиштољ.
Зилкић је рекао да је пре 14 месеци у Тутину покренуо поступак за добијање дозволе за ношење пиштоља због тога што је, како је навео, поглавар и што свакодневно путује, али и ради превентивне заштите.
"Како је човек у испостави МУП-а на 'другој страни' и чак ради на Универзитету муфтије санџачког Муамера Зукорлића, до данас нисам могао то право да остварим. Покушао сам и преко Новог Пазара али тражену дозволу нисам могао да добијем", рекао је Зилкић.
Зилкић је додао да ће се, ако му држава не пружи заштиту, "сам организовати".

Бројне претње, "сијасет" пријава
Наводећи да је изложен бројним претњама путем телефона, СМС порука упућеним његовој породици и њему лично, Зилкић је рекао да није спреман да буде глинени голуб и да мора да штити своје достојанство.
"Покушао сам да се сам заштитим на путу до Београда и то је био једини начин на који сам се могао превентивно заштитити", рекао је Зилкић додајући да је он једини верски поглавар који нема обезбеђење нити службени пасош.
Зилкић је истакао да је о свим претњама које је добијао током прошле и ове године обавестио надлежне органе у Новом Пазару, полицију и тужилаштво, да је поднео "сијасет" пријава, али да то нико није узео у разматрање.
"Ниједан случај није решен нити је једна реч по том питању дошла до мене до дана данашњег", рекао је Зилкић истичући да одговорни који треба да воде рачуна о безбедности једног верског поглавара ништа нису учинили.
Додао и да помало сумња да јучерашњи инцидент има поред осталог за циљ и да се умањи значај скупа међународног карактера који се одржава сутра у Новом Пазару поводом предстојећег Рамазана.

Дачић: Решићемо питање Зилкићеве безбедности
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић потврдио је да ће полиција разговарати са Адемом Зилкићем о угрожености његове безбедности и потом одлучити о дозволама за ношење оружја.
"Разговараћемо и ако постоје претње видећемо да се Зилкићу и његовим пратиоцима дају дозволе за ношење оружја, или да се пружи полицијска заштита, ако за то има потребе", рекао је Дачић новинарима у Скупштини Београда.
Према његовим речима, током редовне полицијске контроле возила, Зилкић је пријавио оружје за које је имао само дозволу за поседовање, али не и за ношење.
"У нормалној процедури, без инцидената, размотрићемо шта ће се са тим на крају десити. Ако постоје разлози за безбедносни ризик, МУП ће око тога предузети одређене кораке", објаснио је министар и негирао наводе да су пратиоци Зилкића већ раније тражили дозволе за ношење пронађеног оружја.
Министар Дачић нагласио је да Зилкић није имао примедбе на полицију која је спровела редовну контролу "од које нико у држави није изузет, без обзира на функцију или титулу".
"Треба имати у виду да се у обезбеђима многих људи налазе лица са таквим досијема и која не би ни могла да добију дозволу за ношење оружја. Зато је полиција спремна да свима којима је ургрожена безбедност изађе у сусрет и гарантује безбедност", прецизирао је Дачић истакавши да нико не може да крши законе због тога што има неку функцију.


Живот и смрт Порно банде у Сава центру 16. септембра

БЕОГРАД, 19. августа 2009. (Бета) - Филм Младена Ђорђевића "Живот и смрт Порно банде", који је премијеру имао зимус на ФЕСТ-у, биће 16. септембра приказан у београдском Сава центру, а дан касније ће ући у редовну биоскопску дистрибуцију, речено је у среду агенцији Бета у дистрибутерској кући "Так".
"Живот и смрт Порно банде", Ђорђевићев први дугометражни играни филм, дебитовао је у такмичарском програму "Европа изван Европе" на ФЕСТ-у, и том приликом добио награду "Небојша Ђукелић" Удружења филмских новинара и критичара Београда.
Филм је добио специјално признање фестивала Синема сити у Новом Саду, као и специјалну награду за сценарио фестивала у Врњачкој бањи, а био је врло запажен на фестивалу фантастике ПиФан у Пушону у Јужној Кореји. Најављено је његово приказивање на фестивалу у Торонту.


Дани пива у Зрењанину
Уторак, 18 август 2009 10:43

Традиционална забавно-туристичка манифестација, која се по 24. пут одржава у Зрењанину од 26. до 30. августа, ове године би требало да у организационом, продукцијском и реализационом смислу постави референтни стандард за реализацију будућих сличних активности, како у региону, тако и шире.
Програм фестивала ће се реализовати на Житном тргу, Тргу Републике, Тргу слободе, у Градској башти, у улици Краља Александра Карађерђевића, СЦ „Партизан“ и на пешачком мосту.
На Житном тргу, који је стециште великог броја посетилаца биће постављени пиварски штандови и централна фестивалска бина на којој ће се одржавати такмичење у брзом испијању пива и држању литарске кригле и богат музички програм са наступима рок бендова.
На Тргу Републике, осврћући се на традицију манифестације, овог пута се враћамо коренима и самом настанку Дана пива.
Тако ће се идентитет који ће бити препознатљив за овај део манифестације огледати у традиционалној, војвођанској атмосфери у знаку Симе Цацина, као омаж десетогодишњици од смрти Радована Луковића, креатора заштитног лица и маскоте Дана пива, Симе Цацина.
На овом локалитету ће се одржати Међународни фестивал фолклора „Лала“, као и фестивал тамбураша „Прим за примом, фестивал са пивом“. Ове године посебно треба напоменути и један јубилеј, обележавање десетогодишњице Банатских вредних руку.
Дуж улице К. А. Карађорђевића ће бити постављени униформни мини-штандови продајног карактера са етно садржајима, уз наступе тамбурашког оркестра у традиционалној банатској ношњи, а за реализацију дечијег програма резервисан је плато код водоторња.
У ексклузивном простору Градске баште ће традиционално бити организоване вечери џез и евергрин музике. У оквиру манифестације на Тргу слободе ће се одржати трећи сусрет Добровољних ватрогасних друштава и ревија добровољних ватрогасаца и ватрогасне технике, а у СЦ „Патризан“ ће се одржати турнир у кошарци.
Пратећи програм фестивала реализоваће се код ресторана „Пивница“, у виду такмичења под називом „Златни котлић“, затим изложба паса на излетишту Мотел "Ада Шумица“, шаховски турнир у градској башти...

[Зорге]

Мркоњић обећава "европски профит" за масовну градњу
Аутор: Танјуг | Фото:ФоНет | 22.08.2009. - 09:59

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић поручио је данас неимарима и банкама, као и представницима осталих грана које ће учествовати у масовној стамбеној градњи, да ће у том послу остварити "европски профит" упркос ниској цени квадратног метра.
"У изградњи једног квадратног метра стана учествује око 40 привредних грана и свима гарантујем европски профит и део зарађеног колача, али ће цена стана бити 500 евра по квадрату", рекао је Мркоњић у интервјуу Тањугу.
Он је нагласио да се држава, која би требало да стане иза овог посла, неће мешати у тржиште станова, али неће, како је упозорио, дозволити корупцију и отимање пара од грађана на земљишту и на нераду.
"Нека се станови на Сењаку, Врачару и другим елитним локацијама у Београду и другим градовима продају по тржишној цени онима који то могу да плате".
"Ми решавамо 'кров над главом' за највећи број наших грађана који себи не могу то да приуште, па ће уместо кирије плаћати исти износ за њихов будући стан", нагласио је министар.
Мркоњић је позвао банке које раде у нашој земљи да узму учешће у том, за њих профитабилном послу,који може да се заврши за годину дана.
Предуслов за то је да држава, како је истакао, "ако је паметна и ако не буде много дрвених филозова", одмах уђе у тај пројекат, јер имамо способну оперативу и произвођаче грађевинског материјала,као и раднике који знају посао.
"Тиме бисмо решили многе наше проблеме, јер само на моделу изградње 20.000 станова у Београду се може запослити 100.000 радника". Према његовим речима, млади данас траже само две ствари - посао и свој стан.
"Ако им решимо 'кров над главом' - неће у толиком броју одлазити у иностранство", сматра Мркоњић.
С обзиром на то да и војска и полиција "потражују" барем 40.000 станова за своје припаднике, добра је идеја да се земљиште које припада војсци али тренутно нема намену уступи (замени) за изградњу јефтиних станова. Говорећи о изградњи Коридора 10, Мркоњић је оценио да је "остварено оно што је била наша стратегија у реализацији тог путног коридора" и да смо показали светским банкама да озбиљно улазимо у тај посао.
Недавно је у саобраћај пуштена нова деоница аутопута од Прешева до Левосоја, дужине 20,5 километара, а завршена је и деоница обилазнице код Орловаче крај Београда. У току је изградња две деонице од по 10 км између Новог Сада и Хоргоша, а планира се и још нових 20 километара на том делу пута, док ће бити настављени радови од Левосоја до Нерадовца (16км), на којој је већ завршен деоница од осам километара, а требало би да почне и изградња обилазнице код Димитровграда (8,6 км). Иако радови на северном краку коридора касне због, како су рекли извојдачи, лоших временских услова, министар најављује да ће бити завршени у року, 29. новембра.
"Нема лошег времена, већ само лоше организације. Извођаче треба опоменути и обављати сталну контролу радова", рекао је Мркоњић, додавши да је квалитет до сада извршених радова врло добар, у шта су се уверили и надзорни органи.
Ових дана је расписана лицитација за обилазницу код Димитровграда, а тендер је прилагођен нашим грађевинским фирмама. Расписан је у три дела - за тунеле, трасу и мостовске конструкције.
"Припремили смо такву тендерску документацију да и наша предузећа, која немају велике бонитете и гаранције банака, могу да конкуришу за извођење тих радова, чија је укупна вредност око 119 милиона евра".
Радови би требало да почну већ крајем октобра, до када би требало да буде завршена лицитација и изабрани извођачи. Министарство за инфраструктуру ће, према речима министра, наћи форму да и наша предузећа учествују у свим тим пројектима.
"Не можемо пустити, примера ради, 'Мостоградњу', која је већински државно предузеће и запошљава 1.500 људи, а нема бонитет да конкурише на нашим тендерима, да остане без посла и потпуно пропадне". Мркоњић је поновио да изградња ауто-пута од Београда до Чачка има исти приоритет као и Коридор 10 и истакао да је деоница између Београда и Љига врло рентабилна и да може "сама себе да исфинансира".
"Алпина", у којој ради и 500 наших радника, гради и мост преко Дунава, код Бешке, који би, након много кашњења, требало да буде завршен октобра идуће године. Мркоњић сматра и да Београд мора да добије још најмање два или три моста. Један је, како каже, сигуран и то онај према Борчи, који отвара нову перспективу граду и омогућава и масовну изградњу станова у том делу Београда, други код Вишњице, који такође мора да буде реализован, и трећи - железнички и друмски мост код Винче.
"И, наравно, овај који се гради на Ади, а ја стално истичем да Београду треба и метро-мост", закључио је Мркоњић.


Шокантне фотографије са лета за Kос и Kрит
Са „Јатовог“ авиона отпадали шрафови
Аутор: Б. Стаменковић | 21.08.2009. - 08:00

Авиони националног авио-превозника „Јат ервејза“ су већ толико дотрајали да са њих у току лета отпадају шрафови. Иако звучи као виц, истина је да су путници на лету Крит-Кос-Београд недавно били пренеражени када су кроз прозор на крилу свог авиона видели извучене шрафове, који су били на ивици да испадну.
У питању је „боинг“ националног превозника који је 14. августа летео са грчких острва за српску престоницу. На фотографијама које су читаоци „Блица“ доставили редакцији јасно се види како се, када авион полети, извлаче шрафови на левом крилу, а један већ недостаје. Из ове перспективе њихова забринутост изгледа потпуно оправдано, јер се јасно види да крило авиона на лету ЈУ 5245 само што није остало без спона.
- Један шраф је већ фалио, а остали само што нису поиспадали - испричао је „Блицу“ забринути путник са лета 5245.
На питање да ли су квар пријавили стјуардеси, он додаје да нису, јер су само желели да се што пре врате кући.
- Тад смо већ били слетели у Кос и скупљали неке путнике, а механичари су већ нешто поправљали. Рачунали смо, ако им и ово пријавимо, никада нећемо стићи кући - објашњава овај путник.
У „Јату“ кажу да одвртање шрафова са крила, са становишта стручних служби националног авио-превозника, није могло да угрози авион и сигурност летења. У компанији, међутим, признају да је неопходна обнова флоте јер је, како кажу, „одржавање авиона због њихове старости изузетно скупо“. У Информативној служби „Јата“ тврде да су и даље безбедна компанија и да су авиони којима летимо технички исправни.
О самом случају лета 5245 добили смо следеће објашњење од српског авио-превозника:
- У конкретном случају реч је о неструктуралном панелу, чије неукрућење не угрожава структуру авиона. Као што се на слици може видети, у току лета панел је пратио конфигурацију пилона и из тог разлога није могло да дође до оштећења (панел је оплата, односно горњи слој лима на крилу, а пилон је носач мотора).
Стручњаци са којима се „Блиц“ консултовао тврде да није нормално да завртњи на крилу нису скроз причвршћени.
- Завртњи би морали да буду затегнути до краја. Не верујем да би овакав пропуст могао да изазове неки већи проблем на авиону, али је у сваком случају непрофесионално што нико није видео да су одврнути. Не би били ту да ничему не служе - објаснио нам је стручњак за авио-технику и додао да је уобичајено да се сваком авиону ради линијско сервисирање, претповратно и послеповратно.
Ово је само један у низу проблема који је снашао домаћу авио-компанију, с обзиром на то да се све више могу чути коментари да је право чудо како „Јат“ уопште лети са тако старом флотом.
Компанија је ове године већ имала мањи квар, и то почетком лета у египатском Шарм ел Шеику, када је полетање авиона одложено за 24 сата. Пилоти су уочили мањи квар на авиону, па се чекао део из Београда.
Није, међутим, мали број пута поменуто да је флота домаћег авио-превозника дотрајала и да јој треба обнова, али за сада у том смислу нема никаквих помака.
Просечна старост авиона ове компаније је преко 20 година и најстарија је у Европи. „Јат“ у власништву има 12 авиона и још четири узета на лизинг - два „боинга 737“ и два АТР-72.
Срђан Радовановић, новоизабрани директор „Јата“, убрзо након ступања на дужност је изјавио да од тих 16 авиона пет лежи, док су два „очерупана“ ради делова и поправки. Ипак, додао је да су они који су у употреби на највишем безбедносном нивоу.
Недавно је „Јат“ покренуо поступак узимања у закуп још два авиона типа „боинг 737-700“, што је требало да буде почетак четврте фазе програма пословног преокрета компаније, али је овај поступак обустављен.

Листа дозвољених кварова
Авион не полеће са земље пре него што дозволу не дају механичари који прегледају авион и док се са тим се не сагласи капетан авиона. „Постоји детаљна листа кварова са којима је полетање авиона дозвољено. Ту листу у авио-струци зову помела“, објашњава за „Блиц“ стручњак упућен у процедуру која претходи полетању авиона. Уколико је квар наведен на тој листи, полетање је могуће јер се процењује да то не утиче на безбедност путника и рад авиона.

Ранији кварови у „Јату“
2. јула ове године путници су сатима чекали на полетање више „Јатових“ авиона. Проблеми су почели јер је „Јат“ имао мањи квар на авиону АТР-72 који је требало да лети за Тиват. Путницима ни јавности није саопштено о каквом се квару радило.
25. јуна 2009. године авион из Шарм ел Шеика је долетео у Београд са закашњењем од 24 сата. Приликом полетања, посада није успела да из првог пута покрене стартер мотора, због чега је одлучила да не ризикује и да одложи полетање. Авион је полетео тек када је из Београда послат нови део за авион.
24. августа 2008. авион „Јат ервејза“ који је био предвиђен да лети за Москву морао је у хангар на ванредни технички преглед. Како је тада објашњено, квар који је уочен био је мали, али није било прецизирано о чему се ради.
10. августа 2007. године „Јатов“ „боинг 737-400“, који је из Рима требало да слети у Београд, због квара на уређају за избегавање судара морао је да се врати назад за Рим и путнике смести у хотел. После целодневног чекања да нови уређај стигне из Београда, авион у коме је било нешто више од 40 путника полетео је из Рима.
30. јуна 2007. око 140 путника из Хургаде за Београд је због квара електричних инсталација на „Јатовом“ авиону провело готово 20 сати на аеродрому у Атини.
29. маја 2007. године „Јатов“ авион на лету ЈУ 211 из Лондона за Београд каснио је због квара на авиону. Тада је такође објашњено да је на авиону било „мањих техничких проблема“.


Дуже важење старог пасоша?
22. август 2009. | 00:38 | Извор: Бета, Вечерње новости
Београд -- Влада Србије могла би да продужи важење старог пасоша за још неколико месеци, пишу Вечерње новости.
Како преноси лист, ако се то догоди најављени "бели шенген" за 1. јануар 2010. године могли би да користе само грађани са биометријским пасошима, док би власници старих исправа могли да путују само са визом. Замена пасоша најспорије иде у конзулатима Србије у иностранству.
Шеф бироа за међународну сарадњу и европске интеграције МУП-а Дражен Маравић казао је за Новости да би због Срба у дијаспори могла да се донесе одлука о продужетку важења плавог пасоша.
"Они сва документа у земљама где живе ваде на основу пасоша. О томе је разговарано са представницима Министарства спољних послова и видећемо шта ће бити одлучено", казао је Маравић.
Министар за дијаспору Срђан Срећковић рекао је за Новости да се "сигурно неће дозволити да било ко у дијаспори остане без путне исправе".
"Грађанима који живе у Швајцарској, Немачкој, Аустрији, али и осталима, саветовали смо да пасоше ваде када допутују у Србију. Многи су тако и урадили, а МУП им је исправе издавао у краћем року. Проблем су они који живе преко океана, у Аустралији и Америци, којима је проблем да дођу у матицу", казао је он.
Одлуку о продужетку рока важења старих пасоша доноси Влада Србије, а затим то треба да потврди и Скупштина Србије.
Одлазак "плавих" у пензију већ је једном одложен и то одлуком парламента 23. децембра прошле године, када је рок важења продужен до 2010. године.


ИНТЕРВЈУ: АДЕМ ЗИЛКИЋ, РЕИС-УЛ-УЛЕМА ИСЛАМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ
Неће бити сукоба у Санџаку
Вређа ме кад било ко, па био он и муфтија, најављује нешто за шта Бошњаци у Санџаку нису спремни. Можда смо економски највише трпели, али смо показали висок степен разумевања. Зато искључујем било какав ризик у Санџаку

БЕОГРАД - Реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић каже у разговору за Глас јавности да апсолутно искључује било какву могућност већих сукоба у Санџаку, јер су Бошњаци национална мањина која се показала најлојалнијом.
- Можда смо економски највише трпели, али смо показали висок степен разумевања. Зато искључујем било какав ризик у Санџаку.
Муфтија Муамаер Зукорлић тврди да проблеми у Санџаку постоје?
- Вређа ме кад било ко, па био он и муфтија, најављује нешто за шта Бошњаци у Санџаку нису спремни. Неће бити сукоба, то вам тврдим.
Уколико до њих дође, да ли сте спремни да преузмете део одговорности?
- Свакако! Подразумева се да сам спреман за одговорност као први човек Исламске заједнице. Ипак, учинићемо све да до сукоба не дође.
У каквим сте односима са Зукорлићем?
- Персонално, ни у каквим и нема разлога да будем. Кад причамо о службеним дужностима, имамо 1.001 разлог да будемо у контакту и да размењујемо мишљења.
Он је недавно основао политички савет?
- Господин се од 1998. понајмање бави Исламском заједницом и вером. Не разумем порив да неки верски лидер преузима дужности политичара и државника. Ако треба и политиком да се бавимо, онда то није добро. Ми смо верски службеници свима, без обзира на политику.
У каквим сте односима с министрима Расимом Љајићем и Сулејманом Угљанином?
- У коректним. Ценим оба министра и верујем у оно што раде. Можда сам у некој конкретнијој комуникацији са Угљанином, али то не би требало да значи да сам ближи овом или оном. Желим да имам, и имаћу, добре односе с обојицом.
У вашем аутомобилу нађено је оружје. Тврдите да имате право на одбрану?
- Полиција ради свој посао. Она то чини савесно, поштено и одговорно, као што сам и ја обавезан да радим свој посао савесно и одговорно. Једино се није имало довољно разумевања за то што сам поглавар једне заједнице и што сам се на неки начин сам организовао у обезбеђењу. Али, то не значи да сам имао неке посебне намере.
Два пиштоља, није ли то превише?
- Један пиштољ је мој, за који имам уредну дозволу за држање. Други је оружје мог возача.
Имате ли дозволу за ношење оружја?
- Немам. Али, стално путујем на релацији Београд-Тутин. Речено ми је да имам право на то. Искрено, нисам се тиме бавио. Пиштољ је био у аутомобилу, превентивно.
Мислите ли да би сваки верски лидер требало да носи оружје?
- Сигурно да не мислим тако! Претпостављам да поглавари конфесионалних заједница не носе пиштоље. Можда их поседују, али их не носе. Нажалост, било је много конфликтних ситуација у последње две године, поделе су актуелне... У таквој ненормалној ситуацији, ето, и код једног поглавара нађен је пиштољ.
Да ли ћете наставити да га носите?
- Уколико будем адекватно обезбеђен, нема потребе. Верујем у државне органе. Уосталом, министар полиције јавно је рекао да ће размотрити аспект моје безбедности и да ћемо то заједно решити. Да није било конфликтних ситуација, не бих носио оружје. МУП, Министарству вера и Влади послао сам 17 дописа, у којим децидно и аргументовано кажем да ми је угрожена безбедност, као и да су верски објекти нападнути. Имам дубоко поверење и надам да ће се то решити. Такође, надам се да ћемо превазићи разлике и да нам неће бити потребно оружје.


петак, 21. авг 2009, 08:45 -> 19:34
Велике могућности сарадње Србије и Кине
Уколико могућности стратешког партнерства са Кином буду ваљано искоришћене, грађани Србије имаће велике користи у годинама и деценијама које долазе, рекао председник Тадић после разговора са кинеским премијером Веб Ђабаом и председником парламента Ву Бангуом. У оквиру посете Кини, председник Србије обишао Кинески зид.
Председник Србије Борис Тадић разговарао је са премијером Кине и председником кинеског парламента Вен Ђиабаом и Ву Бангуом о политичким темама и могућности развоја економске сарадње двеју земаља. Обе стране су констатовале да договорено стратешко партнерство треба конкретизовати привредним пројектима.
Тадић је, након разговора са кинеским званичницима, истакао да ће грађани Србије, уколико могућности стратешког партнерства са Кином буду ваљано искоришћене, имати велике користи у годинама и деценијама које долазе.
Две земље су, према речима Тадића, сагласне да би требало пронаћи тачке сарадње кинеских и српских предузећа, којима ће власти у Београду и Пекингу дати снажан подстицај.
Желимо да стратешко партнерство искористимо да Србија буде једна од првих локација на које би кинески инвеститори дошли, производили и извозили, рекао је председник Тадић у изјави за Фонет.
Тема разговора била је и научно-техничка сарадња и сарадња у области инфраструктуре, са посебним освртом на планирану градњу моста Земун-Борча. Саговорници су се сагласили да две владе морају подстаћи привреднике како би ови реализовали српско-кинеску економску сарадњу.
Са председником кинеског парламента Ву Бангуом, Тадић је разговарао о сарадњи два парламента и оценио да је његово искуство драгоцено и због тога што је имао важну улогу у развоју Шангаја, у време Денг Сјаопинга.
Идеја изградње слободне бесцаринске индустријске зоне, у којој би се производило, а не трговало, негде у Србији, према Тадићевим речима, у доброј мери се ослања на оно што је некада чињено у Шангају.
Наравно, не желим да поредим овај наш пројекат и идеју са оним што је учињено у Шангају и што је имало глобалне размере, јер су наше претензије регионалне, али то може да буде корисно искуство за Србију, оценио је српски председник.
Тадић је подсетио да је Кина економија која производи 550 милиона мобилних телефона годишње, 120 милиона компјутера, 80 милиона телевизора, 40 милиона фрижидера и више десетина милиона других кућних апарата годишње и изразио уверење да актуелни политички односи две земље могу у будућности обезбедити дислоцирање дела те производње у Србију.
Председник Србије Борис Тадић је, током другог дана званичне посете Народној Републици Кини, посетио Кинески зид, где је у књигу утисака уписао: "Кинески зид је инспирација за мене и за мој народ колико свако може да допринесе заједничкој историји и јединственом циљу".
Тадић је кинески зид посетио у друштву амбасадора Кине у Београду Веи Ђингхуа.

Коверте са Тадићевим ликом

Кинеска пошта је, поводом државне посете председника Србије Тадића, објавила у 50 хиљада примерака, пригодну серију коверата са његовим ликом и потписом.
На ковертама је одштампана и Тадићева реченица пријатељства Србије и Кине.
Поводом посете делегације Србије, кинеска пошта је пустила у оптицај и серију марака са српском заставом.

Кредити за инфраструктурне пројекте у Србији
Министар за економију Млађан Динкић данас је  у Пекингу разговарао са председником кинеске Ексим банке Ли Жуогуом о могућностима коришћења повољних кредита те банке за инфраструктурне пројекте у Србији.
"Постоје две врсте кредита, један ће бити одобрен за мост Земун-Борча", прецизирао је Динкић у изјави ФоНету и напоменуо да ће, после студије изводљивости, вредност тог пројекта бити до 200 милиона евра.
"У Кини ће, уз подршку и надзор њиховог министарства трговине, бити изабрана најповољнија понуда неке од компанија, која ће бити главни извођач радова, али ће бити ангажоване и српске фирме као извођачи", истакао је Динкић.
Према његовим речима, кинеско министарство трговине ће и субвенционисати тај кредит, па ће он бити под веома повољним условима.
Динкић је објаснио да је то кредит на 15 година, са почеком отплате од пет година и нагласио да му је у Ексим банци речено да максимална камата може бити до три одсто годишње фиксно, што је изузетно повољно.
"Разговарали смо и о другим инфраструктурним пројектима у Србији, јер је наша амбиција да изградимо и друге регионалне пројекте, као што су обилазница око Крагујевца, тунел кроз Фрушку Гору, као и да повежемо Прокупље и Шабац са Коридором 10", рекао је Динкић.
"У разговору са председником Ексим банке дошли смо и до идеје да би ова банка у наредном периоду могла да суфинансира радове на аутопуту Београд-Чачак", истакао је Динкић.
Првог дана посете Кини, Тадић је у четвртак са домаћином, председником Ху Ђинтаом договорио успостављање стратешког партнерства двеју држава, и поручио да је интензивирање сарадње са Кином у свим областима постало један од стубова српске спољне политике.
Двојица председника су констатовала да између њихових земаља не постоје отворена политичка питања, и да је од великог значаја за будуће односе доследно узајамно поштовање територијалне целовитости, а Тадић је Ху Ђинтаоу упутио позив да посети Србију.
Тадић је у Пекингу говорио на српско-кинеском Трговинско-инвестиционог форуму, на којем су учествовали представници кинеских компанија из енергетског, грађевинског, финансијског, медицинског, консултантског, пољопривредног и текстилног сектора.

[Зорге]

Опет му увалили
Сви вајни економски стручњаци у Влади разбежали се широм света, делегацију ММФ у Београду дочекаће Расим Љајић!

БЕОГРАД - Министру рада и социјалне политике Расиму Љајићу колеге из Владе поново су увалиле врућ кромпир, пошто је њему запало да у понедељак прими делегацију Међународног монетарног фонда! Љајић ће се с представницима ММФ срести јер нико од ресорних министара у том тренутку неће бити у земљи!
Иако је мисија ММФ још крајем априла најавила да у Београд долази 24. августа, то није спречило министра економије и регионалног развоја Млађана Динкића, министарку финансија Диану Драгутиновић, као ни гувернера НБС Радована Јелашића да баш у то време побегну из Београда. Динкић је у петодневној посети Кини, Јелашић се до краја августа одмара у Чикагу, а Драгутиновићева ће прексутра бити у Црној Гори!
У Љајићевом кабинету потврђено нам је да ће министар „са задовољством примити чланове делегације ММФ“.
- Разговараћемо искључиво о стању у нашем министарству и о свим питањима која се тичу нашег ресора - кажу у Љајићевом кабинету.
Како сазнајемо, теме разговора неће бити повећање ПДВ или неког другог намета, чиме ће, практично, тешки преговори с ММФ бити одложени за октобар, када би требало да се разговара о свим аспектима српске економске политике и детаљима буџета за наредну годину.
Економиста Милан Ковачевић каже да је пракса да се пред долазак стручњака из ММФ овде најпре оформи делегација.
- С обзиром на то да ће их примити Љајић, надам се да немамо идеју да их наљутимо. С друге стране, можда су они тражили да разговарају с Љајићем јер је његов ресор доста важан. Верујем да је представницима ММФ стало до тога да виде колика је наша социјална издржљивост, односно како би изгледало када би се смањиле плате или пензије - истиче Ковачевић.
За економисту Александра Стевановића одлука да Љајић буде домаћин ММФ крајње је неозбиљна.
- Када год нешто тешко и непријатно треба да се одради, зна се, то се даје Расиму Љајићу. После Хага и акционог тима, југа Србије, Љајић, по професији лекар, сада ће постати стручњак и за ММФ. Не својом кривицом. Непојављивање ресорних министара је брука за земљу, а ММФ би могао да стекне утисак да Србија бежи од одговорности. Још је тужније то што Влада нема ни платформу за преговоре - огорчен је Стевановић. Иако истиче да је ММФ благ зајмодавац, то не значи да тако лако даје паре.
- Да ли ћемо повући још једну траншу из аранжмана зависи од тога шта ће се све Влада обавезати да уради и да ли ће на крају испунити те обавезе - упозорава овај економиста.
У кабинету Мирка Цветковића јуче нам је речено да ће се с делегацијом ММФ састати и премијер.  

ВАЗДА ПОДМЕЋЕ ЛЕЂА
Економиста Игор Бечић каже да одавно ништа жалосније није чуо од идеје да Љајић вади кестење из ватре у преговорима са ММФ.
Ценим Љајића, али је општепознато да га уваљују кад немају решење. Он је увек ту да подметне своја леђа, па тако, ни крив ни дужан, испада стручњак за све. Чињеница је да Љајић није компетентан да прими делегацију ММФ. Бојим се да постоји опасност да се због неозбиљног понашања и чињенице да ни неколико дана пред њихов долазак Влада нема јединствену платформу они не одлуче на раскид аранжмана - истиче Бечић.


Криза довела до раста зависности од клађења
Грађани Србије огрезли у коцки
Аутор: Бојана Стаменковић | Фото:С.Маричић | 22.08.2009. - 05:00

Не коцкам се већ осам месеци. Имао сам кризе и ризичне ситуације. Не можете после пет година коцкања тек тако да се скинете. Кризе сам на крају некако успео да пребродим, међутим коцкар не може сам да се излечи. За то је потребно потражити помоћ, прича 21-годишњи Миљан из Београда.
Миљанов случај није усамљен. Србија је огрезла у коцки! Патолошких коцкара, што значи зависника од овог порока, према званичним подацима је 250.000 и тај број стално расте, а 75 одсто њих током „каријере” изврши неки криминални акт. Наша земља је друга у Европи по броју кладионица, одакле се најпре почиње са овим пороком. Држава не чини ништа да овом проблему стане на пут, можда и зато што се велика количина новца од пореза од казина слива у државну касу.
И сви задовољни. Осим коцкара, којима се временом живот претвара у прави хаос.
- Полако се креће с кладионицом, а после се прелази на рулет. Што већи џепарац добијаш од родитеља, имаш и већу могућност да се коцкаш. Када се уђе у тај проблем, почну да се позајмљују паре од фамилије, другова. Ја сам почео са 16 година. Када сам напунио 18 могао сам да уђем у казино, међутим свуда пуштају да се игра и са 17 година - каже Миљан.
Његова прича није ни по чему специфична. Свако ко једном овако крене, заврши са истим проблемом. Разлика је само у томе што је за враћање дугова неко узео кредит, неко се задужио уз зеленашку камату, неко је украо од оца, неко је продао кола…
Специфично је и да број коцкара расте у време кризе, што због опште беспарице, што због стреса под којим се људи налазе.
Јелена Манојловић, психолог Фонда „Херц” за превенцију патолошког коцкања, једноставно објашњава да људи на тај начин желе да дођу до брзог новца.
- Желе углавном да врате дугове невезано за коцку, али то је само окидач за развијање проблема. Свака пета особа која покаже интересовање за игром постаје патолошки коцкар, док 75 одсто изврши неки криминални акт. Истраживања од прошле године показују да код нас постоји око 250.000 патолошких коцкара - објашњава Манојловићева.
Патолошки коцкар значи да је особа већ зависна од игри на срећу и представља и породични проблем јер зависник није у могућности да се одупре да изврши радњу која је штетна и за њега и за околину.
- Тако се руше бракови, извршавају самоубиства, краде се из куће… - истиче Манојловићева.
Колико год апсурдно звучало, за коцкаре није ни све у парама. Адреналин који добитак и игра доносе јесте нешто на шта се људи најчешће навуку.
- Моји родитељи су били имућнији и није ме занимао новац као такав. Са 18 година сам имао свој ауто. Мене је привукла забава, радио сам то из досаде и онда сам се полако навукао. У суштини пола проблема су паре, а пола досада и адреналин. Али када се коцкање увуче под кожу и упадне се у дугове, онда јесу битне паре. Мени је отац два пута враћао дугове и тек сам онда схватио да то није то - објашњава Миљан.
Ипак, коцкарима се најчешће дешава да се и после измирења дугова врате на „место злочина”. И настављају по старом.
Такође, ни то колико дуг износи није мерило дубине проблема. Некоме је 100.000 евра као неком 50, кажу познаваоци. Поента је колико коцка обузме човека и шта он губи, независно од материјалних вредности. А губи се много тога - самопоштовање, комуникација са људима, породица, пријатељи, здравље, интересовање.
Ипак није могуће дати тачан профил личности која ће се навући на коцкање. Стручњаци тврде да пред овим пороком може да поклекне било ко. Од високообразованих људи, до оних са дна друштвене лествице.
- Проблем у коцкању јесте што не постоје физички симптоми зависности. Коцкар релативно добро изгледа, тек после дуго година његово здравље пропада. Ипак, они се сви временом отуђују од породице и губе контакте с њима, занемарују обавезе, прилично запусте и физички изглед - каже Јелена Манојловић.
Још један проблем јесте и то што посао са казинима и кладионицама доноси паре држави, па се чини да јој није у интересу да води борбу овог порока. Друге земље, на пример, отварају СОС линије за помоћ коцкарима, док велика казина морају да буду друштвено одговорна и да имају фондове за донирање новца. Највише на шта коцкари код нас могу да рачунају јесте периодична или доживотна забрана играња, односно уласка у казино.
- Ако мислиш да имаш проблем можеш да себи затражиш забрану на три, пет, осам месеци. Ипак, минималан број људи то заиста и уради, можда три одсто. Ко ће то задовољство да забрани самом себи - прича Миљан.
Он ипак додаје да би управо коцкарима најмање одговарало када би се коцкање укинуло.
- Они би се први бунили. Па коцкарнице, зеленаши и на крају и држава - истиче Миљан.
Наше власти треба да забрине и то што је, према речима Јелене Манојловић, Србија друга земља у Европи по броју кладионица, а испред нас је само Босна и Херцеговина.
- Ипак и у свету је коцка најбрже растућа болест менталног здравља и невероватно прогресивно се шири - истиче она.

Да ли има помоћи
Радимо пет и по година и прошло је много људи кроз наш програм и постоји начин како да се превазиђе проблем. Ако се људи придржавају правила која уче са нама, може им се помоћи. Али свако је особа за себе. Битно је да можете да препознате ситуацију која може да буде окидач који може да доведе човека до проблема. Такође, битно је и да ли је особа која дође код нас спремна на промене. СОС телефон Фонда „Херц” је 063/786-15-30.

И рудар међу коцкарима
Међу коцкарима, али и на одвикавању, нашао се и један рудар. И он је као и остали почео безазлено, а онда су дошли велики дугови, а када до тога дође, ту је већ крај приче.
Има и жена међу коцкарима, и то не баш мали број. У неким казинима их буде и до 40 одсто. Међутим, на терапијама Фонда „Херц” их нема јер, како каже Јелена Манојловић, жене много теже траже помоћ и теже испољавају симптоме. Са друге стране, окружење теже прихвата да жена може да буде коцкар него мушкарац.


НЕИЗВЕСНА СУДБИНА ТРИ ИЗБЕГЛИЧКЕ ПОРОДИЦЕ У КУРШУМЛИЈСКОЈ БАЊИ
Живот им виси о хотелу
Струју и воду добијају од „Жубора“, који не ради већ пет година, а и оно мало електричне енергије коју су добијали, искључили им пре два месеца

КУРШУМЛИЈА - Три породице расељене са Косова, које су смештене у камп кућицама у Куршумлијској бањи, с првим мраком одлазе на спавање, јер им је пре два месеца искључена струја, а већ пет година немају ни воду. Они перу веш у речици Бањској, а пијаћу воду точе на неколико стотина метара удаљеном извору. Нажалост, у оваквој или сличној ситуацији је много људи у Србији, али живот ове породице не зависи од прилива средстава од Комесаријата за избеглице или Црвеног крста, већ је њихова судбина директно везана за хотел „Жубор“ у Куршумлијској бањи, који не ради већ пет година.
- У овим баракама избеглице се смењују годинама, а струју и воду смо добијали из „Жубора“. Када је он престао са радом искључена је вода, а струју смо имали до пре два месеца. Међутим, Електродистрибуција нас је искључила са мреже уз објашњење да ту струју нема ко да плати - прича Витомирка Гајић из Лебана код Приштине, која је избегла са Косова када је убијен њен супруг Грујица и сада у Куршумлијској бањи са синовима Бранком (24) и Мирославом (18) и ћерком Маријом (14), дели судбину „Жубора“.
У сличној ситуацији су и њене комшије, старији брачни пар Анчић и Оливер Влашковић, који са супругом и осмогодишњом ћерком чека да „Жубор“ проради како би добили струју и воду, и што је још важније, да бања оживи како не би били сами.
Без комшија, струје и воде ове три породице живе усамљеничким животом који им пада теже од тога што немају где да држе храну или спреме пристојан оброк. Витомирка каже да њена деца, осим што одрастају без оца, немају могућност ни да гледају телевизију.
- Ми желимо да плаћамо струју, али како смо обавештени за то не постоје техничке могућности јер смо везани за хотел „Жубор“. У септембру троје школараца одавде полази у школу и како ће они да уче поготову зими када мрак пада у четири сата - пита се Витомирка и све наде полаже у Фонд ПИО, који је одлуком суда преузео „Жубор“, и најављује његово поновно отварање.
У општини Куршумлија кажу да су упознати са проблемима три расељене породице, али да нису у могућности да им помогну, јер је њихово водоснабдевање и напајање струјом везано за хотел, који је сада у власништву Фонда ПИО.  


Повећано интересовање туриста за београдске хостеле
22. август 2009. | 09:38
Извор: Бета
Страни туристи су у београдским хостелима у првој половини године остварили 24.943 ноћења, што је за 22 одсто више него у истом периоду прошле године, саопштила је Туристичка организација Београда (ТОБ).
Како јеречено у ТОБ-у, за хостеле су све више заинтересовани и домаћи туристи, који су остварили 6.616 ноћења, што је повећање за 61 одсто, показују подаци Завода за статистику у информатику.
"Постоји велико интересовање за туриста хостеле, посебно током лета, када млади највише долазе у Београд", наводе у ТОБ-у.
У Београду има око 44 хостела, са смештајним капацитетом око 1.604 кревета, што је довољно за потребе главног града, а у неким периодима године раде и ученички и студентски домови и то девет таквих са око 2.000 кревета.
У хостелима у Београду цена ноћења се креће од око 12 евра по особи, па до око 25 евра, у зависности од броја кревета у соби.


Дивљи запад
Све чешћи ватрени обрачуни између два сукобљена клана унели немир међу Панчевце. Полиција још није саопштила званичне резултате истраге

ПАНЧЕВО - Панчево је у последња два месеца постао права стрељана. Пуца се дању, пуца ноћу, а званичних саопштења из истраге нема. Колико знамо, ни хапшења. Све чешћи окршаји унели су немир међу Панчевце, који подозриво причају између себе ко стоји иза тога, у страху да се "неком не замере".
Наставак црне серије десио се прошлог четвртка око 14 часова, у центру града, на углу Његошеве и Карађорђеве, улица препуних кафића. Према сведочењу гостију који су седели у оближњој башти, четири момка су се "дебело споречкала", а после краће расправе један од њих је извадио пиштољ и опалио неколико хитаца другоме у ногу. Рањени младић је остао на земљи, док су се остала тројица разбежала.
- Чуо сам расправу четири момка која иначе знам из виђења. По тону сам закључио да у свађи учествују два на два, били су толико бучни да смо сви гледали у њиховом правцу. Одједном је један од актера потегао пиштољ и опалио у правцу младића преко пута себе, који је пао на тротоар, после чега су побегли. Мало затим је стигла и полиција и затворила област, а рањеног пребацила у болницу. У башти кафића поред нас су седели и припадници полиције у цивилу, али нису реаговали. Не знам докле ће се ћутати о окршајима у граду, кад сви добро знају које су криминалне екипе у завади - каже један очевидац крвавог обрачуна, не желећи из страха да открије конкретна имена, пошто се "ради о озбиљном криминалу и превласти на тржишту дроге".
У граду смо од бројних "упућених" добили потврду навода нашег саговорника да је тренутно на снази обрачун два клана и да је све почело половином јула, испред клуба "Архив". Сукоб је настављен у насељу Тиса на новосељанском путу, затим у насељу Стрелиште, до последњег ватреног окршаја у центру града. Све је, како се прича, узроковао дуг од 40.000 евра, који је делимично измирен (38.000 евра). Изгледа да је остатак од 2.000 евра само повод да се преузме власт над прометом наркотика и утеривањем дугова.
Портпарол ПУ Панчево Јездимир Рачић потврдио нам једа се 28. јула у центру града десио и четврти ватрени окршај и да је том приликом лакше рањен у стопало Милош В. (25).
- На Милана В. је непознати починилац испалио пет метака, од којих га је један погодио у стопало. На срећу, у питању су лакше повреде. Иначе, овај догађај може да се доведе у везу с пуцњавом у Стрелишту 2. августа, где није било рањавања. Полиција је тада обавила увиђај и нашла чауре, а подељени су и позиви очевицима за сведочење. Све остало не можемо рећи у циљу истраге - каже Рачић.  


21. август 2009.
Подељени народ - Срби
У изолованом селу Велика Хоча на југозападу Косова – нове државе или побуњене српске покрајине, зависно од тога кога питате – мештани још причају о једној тучи од пре неколико година.
Пише: Крис Карол
Фотографија: Кристофер Андерсон
Извор: National Geographic Srbija

То се десило после косовског рата, који је започео као сукоб између албанске сепаратистичке гериле и српских снага, а окончао се кад је НАТО ваздушним ударима натерао Србију и њеног властодршца Слободана Милошевића да се повинују у јуну 1999. године. Запад се умешао да би зауставио злочине против косовских Албанаца и спречио избегличку кризу, са претпоставком да ће наступити мир када диктатор и његови борци буду побеђени.
Али у послератној стварности није наступио мир. Већински Албанци сада владају, а мањински Срби гурнути су у запећак. Настављено је убијање цивила. Са брдовитог Косова, области мањој од градског подручја Лос Анђелеса, у којој тиња ендемски етнички сукоб, кренуо је нови талас избеглица, али овог пута српских.
На дан те туче у Великој Хочи, где неколико стотина Срба живи у долини стешњеној између стеновитих брда, један локални политичар и бивши војник по имену Бојан Накаламић – корпулентни, самоуверени човек нешто млађи од 30 година – скочио је у одбрану српског поноса. А једва да је преостало нешто мало тог поноса на овој земљи коју Срби називају својом древном колевком.
Према тој причи, неколико младих Албанаца је ушло у село и почело да поклања превише пажње неким локалним девојкама. Тај дан се завршио тиме што су Албанци научени памети и истерани из српског уточишта. Бојан Накаламић је предводио оне који су тукли. За житеље Велике Хоче то је био доказ да Срби и даље имају бранитеље са којима нема шале. Мени је са сваким новим препричавањем догађаја Накаламић све више личио на насилног националисту.
Зато ме је, кад смо се упознали, изненадило што чујем – у стилу класичног уврнутог балканског преокрета – да овај чврсти момак, који је тукао Албанце јер су прекорачили културолошку баријеру, активно учествује у раду њихових политичких институција, упркос ставу српске владе. Накаламић не жели да подржава албански национализам. Као припадник поражене стране на непријатељској територији, међутим, закључио је да повлачење у српски гето не води никуда. Каже ми на пажљиво сроченом енглеском: „Ако желимо да опстанемо на Косову, морамо да учествујемо.“
Застава Српске православне цркве (СПЦ), чувара српског идентитета кроз векове борбе, садржи слоган: „Само слога Србина спасава“. Она се вијори над народом који је дубоко прожет историјом. Ратови и ћудљиви поступци освајачких царстава расули су Србе, којих има око десет милиона, на југ до џепова по Косову (где их је сада остало 150.000) и Црне Горе; широм централне Србије, где их већина и данас живи; на север до Мађарске; на запад по Босни и Херцеговини и Хрватској. (Многи други су се расули по западној Европи и Северној Америци). Вековима су са епским жаром тежили да уједине свој расути народ, одреде где је њихова земља и сачувају свој јединствени идентитет.
Али уједињавање је подухват који је Србе довео у оштар сукоб са суседима у балканском етничком мозаику и у сукоб са ширим светом. Данас њих често сматрају главним агресорима у крвавим ратовима деведесетих година којима је распарчана Југославија. Пошто су многи од њих повезивани са злочинима против човечности – међу којима су етничко чишћење и геноцид током рата у Босни – Срби гневно протестују, тврдећи да је Запад њих одабрао да их демонизује док истовремено свесно превиђа сличне злочине почињене над њима. Суочавају се са збуњујућим питањем: шта српско јединство значи у XXI веку?


Још једно признање Владимиру Перишићу на фестивалу у Сарајеву
„Обични људи” најбољи филм
Аутор: Бета | 22.08.2009. - 05:00

Српски филм „Ordinary People ” („Обични људи”) редитеља Владимира Перишића добио је награду „Срце Сарајева” за најбољи играни филм на 15. „Сарајево филм фестивалу”. Подсетимо, Перишић је за овај филм у Сарајеву већ добио награду Међународног удружења критичара ФИПРЕСЦИ.
Жири, којим је председавала српска глумица Мирјана Карановић, у образложењу награде је навео да „Ordinary People” „као блистави тренутак кинематографије истражује универзалну злоупотребу младих мушкараца у војсци”. Награду за најбољег глумца на фестивалу који је прексиноћ завршен добио је Реља Поповић који глуми у филму „Ordinary People ”. Награду за најбољу глумицу поделиле су глумице из грчког филма „Очњак”, Агелики Папулија и Мери Цони. Истоимени филм, који „на метафоричан начин, уз елементе хумора приказује како традиционална структура породице мора да поврати сигурност и контролу”, добитник је и специјалне награде жирија. Хрватски филм „Тулум” редитеља Далибора Матанића добио је награду за најбољи кратки филм, док је за најбољи документарни филм вечерас у Сарајеву проглашен „Кавијар конекшн” Драгана Николића. Сарајево филм фестивал отворен је 12. августа, а током девет дана приказана су 232 филма из 52 земље. Највеће одушевљене публике изазвао је долазак глумаца Микија Рорка, Стелана Скарсдарда, Џилијен Андерсон, Терија Џорџа, као и редитеља филма „Рвач” Дерена Аронофског.

Конвој за делије
Навијаче Црвене звезде више полицијских возила испратило до чешке границе, а разматрано је да бензинске пумпе буду затворене

Навијачи Црвене звезде који су јуче ухапшени због нереда и туче с полицијом у Прагу јуче у поподневним сатима коначно су пуштени да се врате у Србију. Остатак навијачке експедиције није хтео да напусти главни град Чешке све док 126 њихових другова не буду на слободи.
Чешка полиција је пронашла решење тако што су аутобуси са навијачима из Србије константно били у пратњи полицијских возила, све до границе. Такође, разматрана је могућност да привремено затвори неке од бензинских пумпи на аутопуту Праг-Брно, и даље до границе са Словачком, јер су хулигани већ на путу у Праг покрали пиво, сендвиче и плишане играчке на две пумпе, а једну ишарали спрејом, што је у Чешкој кривично дело.
- Против десетак навијача поднесене су кривичне пријаве, али је државни тужилац одустао од гоњења, тако да су сви могли да се врате. Такође, неколико наших сународника збринуто је у медицинским установама, али имали су само лакше повреде - рекла је Куриру Сузана Бошковић-Продановић, први саветник у Амбасади Србије у Прагу.
Навијачи Црвене звезде имају своју верзију приче и кажу да су направили неке грешке, али је полиција претерала с бруталностима.
- Чеси за себе кажу да су Европа, али је стварно страшно ово како су нас представили у својој јавности. Медији су предњачили у хушкању, а за нас су писали да смо фашисти, као и Хрвати, који су у Прагу пре годину дана направили срање. Било је грешака и с наше стране, млађи навијачи су писали графите по старим зградама, које су заштићене, и катедралама, па смо дошли у сукоб с полицијом. Неки момци су крали пиво, али то није разлог за онакву репресију. Ипак, полиција је била та која је желела инцидент како би показала силу и како би причала да је тукла примитивне Србе - прича за Курир Марко из Београда.

БЛЕСК: СВИЊЕ, ИЗВИНИТЕ СЕ
Какав је однос према навијачима из Србије, најбоље сведочи насловна страна чешког таблоида Блеск, на којој пише "Свиње, извините се". Ове новине детаљно су извештавале о дешавањима са улица Прага и инцидентима. Велики број навијача Звезде стигао је и из иностранства.
- Долазим из Аустрије и јако добро знам каква је полиција у Европској унији. Чим су видели нас 300 на главном тргу, одмах су то прогласили ултраризичним скупом. Окружили су нас и само чекали прилику да нас заскоче - поручио је Дејан из Гетеборга.


ПЕШТЕРСКИ ОВЧАРИ НЕМАЈУ КУПЦЕ ЗА КВАЛИТЕТНА РУНА
Сељаци бацају вуну, а Србија увози „шетланд“
Иако се на Пештерској висоравни узгаја више од 60.000 оваца, већ годинама нико у овом крају не откупљује вуну коју пештерски сточари нуде у бесцење или је држе на таванима чекајући неко боље време које никако да стигне.
Сточари истичу да вуна „није оно што је некад била“ те да је многи домаћини не нуде за продају, већ је остављају женама, кћерима и снајкама за плетење вунених чарапа и џемпера.
Сточар Радоман Михајловић истиче да је вуна из овог краја изузетно квалитетна и да би могла да буде злато овдашњих сточара.
- Продајемо вуну јефтино, мало квалитетнија иде 300 динара по килограму, а нешто лошија слабија се продаје за 250 динара. Са једне овце може да се ошиша два килограма вуне тако да сељак нема интереса - каже Михајловић, додајући да сељаци бацају вуну, док Србија увози „шетланд“.
Сточари често пале вуну, јер се не исплати да плаћају њено чешљање.
Некада је у Новом Пазару радило десетак вуновлачара, а у новије време вуновлачарски занат замире.
Ферид Шкријељ је последњи Новопазарац који данас чешља вуну у својој вуновлачарској радњи.
Задругари немају интерес да откупљују вуну, јер се код домаћих прерађивача и произвођача цени само предиво из увоза.
Пропадање Пољопривредног комбината „Пештер“ и стагнација Холдинга „Војин Поповић“, који су некада ткали ћилиме, проузроковали су тренутно стање у коме многи сељаци неће да дају вуну по ниској цени.


Бања Ковиљача: Јефтино бањање
Извор: Новости
петак, 21. август 2009.
Цене у објектима Хотелско-туристичког предузећа "Бања Ковиљача", од наредне седмице биће, од десет до двадесет одсто ниже, изјавио је Младен Милутиновић, генерални директор тог предузећа.

Младен Милутиновић: "и речју и делом, хоћемо, као и увек, да будемо место где могу да се одмарају и проводе и они са 'дубљим' и 'тањим' џепом, јер то је, између осталог, наша традиционална обавеза"
Пун панисон у хотелу "Гучево" сада је 1.200, а у "Подрињу" 1.800 динара. И по овим ценама, Бања Ковиљача има цене, које су међу најнижим у српским туристичким дестинацијама. Након најављеног поскупљења, у прелепој бањи, омиљеном одмаралишту и лечилишту династије Карађорђевић, пун пансион ће, у неким од објеката, бити тек око 1.000 динара.

Бања Ковиљача има цене које су међу најнижим у српским туристичким дестинацијама
ХТП "Бања Ковиљача" нуди три оброка за око 700 динара за госте Ковиљаче, који бораве у "домаћој радиности", где је лежај око 300 динара. Излети до Тршића, Троноше, Соко-града, Мачковог камена и Текериша, само су део понуде, уз традиционално добру забаву, нарочито ону у познатом ресторану "Три чесме", по чему је Ковиљача позната више од 120 година.
"Људи су, својевремено, долазили туристичким возом, популарним 'ћиром' у Ковиљачу на провод, бања је и тада била доступна и 'обичним' људима, па зато водимо рачуна да цене буду што прихватљивије, што је у данашњим условима кризе и те како важно", каже директор Милутиновић. "И речју и делом, хоћемо, као и увек, да будемо место где могу да се одмарају и проводе и они са 'дубљим' и 'тањим' џепом, јер то је, између осталог, наша традиционална обавеза. Плаћање пансиона могуће је и на неколико рата, у зависности колико гост жели да остане у неком од наших објеката".
Аутор: В. Митрић

[Зорге]

Мркоњић: Заинтересовани смо за Бар
26. август 2009. | 00:29 -> 08:18 | Извор: Бета, Танјуг
Подгорица -- Привреда Србије је веома заинтересована за куповину Луке Бар, изјавио министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић.

Милутин Мркоњић (ФоНет)
Мркоњић је подгоричкој Атлас телевизији рекао да српска привреда врло заинтересована за учешће на тендеру за приватизацију Луке Бар, и најавио заједнички рад влада Црне Горе и Србије на изградњи пута Бар-Бољари-Краљево.
"Српска привреда без Луке Бар нема излаз на море и то је природан пут. Очекујем да ћемо, као најбољи кандидати, тај посао и добити", најавио је Мркоњић, додајући да би желео да Железница Србије "купи теретни саобраћај на прузи кроз Црну Гору".
"У четвртак се ће Србија и Црна Гора потписати споразум о превозу путника и ствари у међународном друмском саобраћају, а водићемо прелиминарне, за сада оквирне, али врло прецизне разговоре о заједничком учешћу двеју влада у изградњи аутопута Бар-Београд", изјавио је Мркоњић.
Он је навео да је "Србија у потпуности опредељена и окренута ка реализацији (тог) аутопута".
"Тренутно се ради документација за деоницу Београд-Чачак, а почетак радова из сопствених средстава Србије биће 1. марта идуће године", казао је Мркоњић.
Најавио је да ће са црногорским министром саобраћаја Андријом Ломпаром разговарати о заједничком наступу код британских и америчких банака и, како је казао, пре свега турских грађевинских предузећа, за реализацију аутопута од Бара до Бољара, односно од Бољара до Чачка, или преко Ивањице до Краљева.
"То је пројекат који ћемо радити заједнички и за који су заинтересоване многе велике светске компаније", казао је Мркоњић.

Еколошки инцидент
Два радника су повређена приликом пребацивања каустичне соде из Луке Бар у Комбинат алуминијума у Подгорици (КАП) и један од њих је задржан на болничком лечењу, јавили су синоћ подгорички медији.
До претакања каустичне соде је дошло након што је установљено да течност цури из резервоара смештеног у Луци Бар на само 70 метара од мора, јавила је ТВ Вијести која тврди да сода цури већ два дана И да је до сада исцурело око 115 тона. У току је њено претакање у вагон- цистерне којима ће бити транспортована у КАП.
Претпоставља се да се пукотина, кроз коју је истекла каустична сода, појавила након серије земљотреса који су протеклих дана тресли подручје Улциња, а осетили су се и у Бару.
Размере овог еколошког инцидента још нису познате. Претпоставља се да се, како се наводи, каустична сода највероватније излила у земљу, јер у мору нису примећене флеке које би се стварале приликом контакта са водом.


Албанци после сукоба у Брђанима прекинули радове
Аутор: Бета | 25.08.2009. - 13:07 измена 16:34
У насељу Брђани код Косовске Митровице, данас после подне прекинути су радови на рашчишћавању терена за обнову кућа које припадају Албанцима. Данас раније се, одмах након почетка реновирања запаљених албанских кућа, сукобило неколико Албанаца и Срба.
После вишечасовног убеђивања Косовске полиције да безбедносна ситуација није задовољавајућа, албански повратници су прекинули радове.
Полиција је саопштила да никакав договор није постигнут о томе шта ће се и како радити сутра.
Неколико стотина Срба окупило се данас у Брђанима у знак протеста јер Албанци реновирају куће без њихове сагласности и мимо договора да се поштује реципроцитет.
У сукобу су повређена петорица Албанаца и двојица Срба.
Сукоби између Срба и Албанаца око изградње кућа и рашцишћавања терена у том мешовитом косовскомитровачком насељу почели су у октобру прошле године.
Повреде Срба и Албанаца, бацање сузавца, пуцњава и активација експлозивне направе су честа дешавања током тих инцидената.
Начелник Косовско- митровичког округа Раденко Недељковић изјавио је данас да радови на обнови албанских кућа у насељу Брђани представљају провокацију Албанаца, усмерену ка дестабилизацији ситуације у овом делу града. Он је указао да су представници УНМИК-а донели одлуку да албанска страна мора испоштовати законску процедуру, али да они то нису учинили, иако су јутрос започели рашчишћавање терена за обнову једне куће у насељу Брђани.
"Ово је једна провокација, која долази с те стране, а циљ је да се обустави изградња кућа у српској заједници. У УНМИК-овој одлуци јасно стоји да албанска страна мора да докаже своје власништво прилагањем одређене документације", рекао је Недељковић.


"Молотовљеви" на грчку амбасаду
25. август 2009. | 08:02 -> 19:45 | Извор: Б92, Бета, Танјуг
Београд -- Група младића бацила је јутрос два Молотовљева коктела на Амбасаду Грчке у Француској улици у Београду. У инциденту нема повређених, а амбасада ради нормално.

Стакло на једном прозору је напрсло, пламен је изазвао мања оштећења на фасади, али ватра није продрла у унутрашњост зграде. Према наводима очевидаца, на зграду грчке амбасаде два Молотовљева коктела бацила су петорица младића. Они су се затим поделили, па се једна група удаљила пешице са места догађаја, а друга таксијем.
Полиција је потврдила да су јутрос око три сата непознате особе бациле два Молотовљева коктела на зграду амбасаде Грчке и саопштила да се интензивно трага за починиоцима.
Све службе у амбасади Грчке у Београду нормално раде, а штета на амбасади је минимална, каже саветник у оделењу амбасаде задуженом за односе са медијима Петрос Царухис. "Полиција је обавила увиђај, и сада чекамо извештај", рекао је он.
Министарство спољних послова Србије осудило је "вандалски чин који се догодио јутрос када су на зграду амбасаде Грчке у Београду бачена два молотовљева коктела“, а представници тог министарства су у сталном контакту са грчком амбасадом.

Београдски анархисти одговорни за напад?
Одговорност за напад на амбасаду преузела је анархистичка група "Црни Илија" која захтева ослобађање Тодороса Илиопулоса ухапшеног током како се наводи "током народног устанка у Грчкој у децембру прошле године“.
У саопштењу које је са и-мејл налога "Црни Илија" послато редакцијама београдских медија наводи се да Илиопулос већ 46 дана штрајкује глађу захтевајући да буде ослобођен.
У саопштењу се наводи и да су београдски анархисти одлучили да се "придруже другарицама и друговима у Грчкој, и у читавом свету, који спроводе акције солидарности са Тодорисом, захтевајући његово ослобађање".
"Због тога су припадници наше групе током претходне ноћи напали грчку амбасаду у Београду молотовљевим коктелима. Наставићемо са активностима све до ослобађања друга Илиопулоса“, закључује се у том
саопштењу.

Тадић осудио напад
Председник Србије Борис Тадић осудио је синоћни инцидент у којем су непознати нападачи бацили два "молотовљева коктела" на Амбасаду Грчке у Београду, речено је у кабинету прдседника.
Тадић је данас разговарао с грчким амбасадором у Србији Димостенисем Стоидисем и казао да је такав напад недопустив. Председник Србије је рекао да ће држава предузети све кораке да се пронадју и адекватно казне починиоци.


РАДНИЧКИ ПОКРЕТ ЗА СПАС КУРШУМЛИЈЕ ОДМРЗНУО ПРОТЕСТ
Идемо Динкићу под прозор
Прво ће блокирати зграду општине, а затим и магистрални пут Ниш-Приштина. Уколико министар економије и тада не реагује „селе“ се у Београд

Србије и Министарство економије ништа нису учинили да помогну радницима, који нису примили плате више од шест месеци. - Када прође законски минимум за пријаву штрајка полицији, на 48 сати блокираћемо рад општине, а затим и магистрални пут Ниш-Приштина. Ако надлежни државни органи и тада не реагују, остаје нам само да протест наставимо у Београду - каже Боривоје Урошевић, председник УО ШИК „Копаоник“.
Наиме, представници „Копаоника“ и локалне самоуправе месецима траже пријем у Министарству економије како би се договорили о покретању производње, али позив још није уследио.
Заменик председника општине Куршумлија Дејан Милошевић оптужио је министра за економију и регионални развој Млађана Динкића да намерно запоставља развој овог краја, додајући да је пројекат за покретање производње у „Копаонику“ одавно урађен и достављен Министарству економије.
- Зашто политика владе за привлачење страних инвеститора не важи и за Куршумлију? Да ли је државна политика иста за целу Србију или није? Изгледа да није. Ми нећемо дозволити да будемо Динкићева пасторчад и зато ћемо масовно доћи под његов прозор да му јасно кажемо да смо још живи и да желимо и даље да живимо а не да се хранимо лишћем - поручује Милошевић.
Он истиче да је већина дугова „Копаоника“ према јавним предузећима, па је потребан њихов репрограм или да се претворе у државни удео у власништву фирме, а затим обезбедити почетна средства за поновно покретање производње.
- Ако се не покрене производња у „Копаонику“ и не упосле радници, то ће бити завршни ударац над овом општином. За то ће бити одговоран Млађан Динкић који не жели да нас прими ни на разговор. Уколико „Копаоник“ оде у стечај нико неће моћи да наплати потраживања, укључујући и Пореску управу, ЕПС и „Србијашуме“. Јавили су нам се и страни повериоци, иначе дугогодишњи партнери, и траже да општина посредује у проналажењу модела за покретање производње - наводи Милошевић.
ШИК „Копаоник“ је највеће предузеће у целој општини, али не ради од почетка јануара. У марту је раскинут уговор о приватизацији и сва настојања радника и локалне самоуправе да се покрене производња нису уродила плодом, а они за то оптужују Министарство економије. Многи се питају да ли маћехински однос овог министарства према Куршумлији има везе са катастрофалним изборним резултатом странке Г17 плус, која је на последњим локалним изборима у Куршумлији освојила мање од сто гласова.

Уништавање конкуренције
У Лапову је недавно отворен погон за прераду дрвета, чији је власник фирма „Хроношпан“, која у неким погонима у иностранству производи и лесонит, иначе стратешки производ „Копаоника“. Радници сумњају да неко намерно уништава производњу у „Копаонику“, који је основан пре 60 година и од које посредно или непосредно зависи цела општина, да би липовски погон био сам на тржишту.


Бензин код нас најскупљи, а не знамо какав је
Држава без пара за анализу квалитета горива
Аутор: Б. Стаменковић | Фото: ж. шафар | 26.08.2009. - 05:00
Гориво је данас још једном поскупело, а сваки пут када се то деси, неизоставне су и приче о квалитету домаћих деривата. Иако се често могу чути коментари да нам је гориво слабог квалитета, званичних података нема.

За сада једино знамо да састав горива задовољава домаће стандарде, али не и европске. Ипак, какав је тачно квалитет деривата и колико заостајемо за европским земљама није познато јер надлежни код нас гориво врло ретко контролишу.
За испитивање узорака горива надлежна је тржишна инспекција Министарства трговине, где кажу да све гориво стиже из Нафтне индустрије Србије, те да је праћено одговарајућом документацијом акредитоване лабораторије.
На питање да ли се ипак спроводи контрола квалитета горива на пумпама, у тржишној инспекцији кажу да су од 1. јануара до 31. маја ове године сектору тржишне инспекције поднете 83 пријаве потрошача. Испада, међутим, да се возачи слабо жале на квалитет.
- Највећи број пријава, и то 46, био је поднет на територији Београда и готово све пријаве су се односиле на количину горива, односно на нетачно мерење продате количине, и у два случаја су поднете прекршајне пријаве након утврђивања неправилности - истичу у инспекцији.
Тако произлази закључак да се контроле уколико нема пријава и не спроводе, па није ни чудо што званичних података о квалитету деривата и нема.
У Министарству енергетике кажу да су наши деривати у складу са стандардима. Ипак, пара за истраживање квалитета нема.
- Размишљали смо о пројектима за испитивање квалитета горива, али су те анализе јако скупе. Имамо инспекторе и за сада успевамо да држимо ствари под контролом - објашњавају у Министарству енергетике.
Зорана Михајловић-Милановић, стручњак за енергетику, каже да у нашим горивима дефинитивно има више лоших супстанци, сумпора и аромата, него што би требало да буде.
- Није ни могуће произвести квалитетно гориво док се рафинерије не модернизују. А стандарди се стално мењају и у ЕУ, зато стално мора да се улаже у модернизацију - објашњава Милановићева додаје да је чудно да ресорно министарство није скоро затражило да се уради неко истраживање о квалитету горива.
Ипак, сви учесници на тржишту нафтних деривата код нас се слажу да квалитет горива одговара домаћим стандардима, док ћемо на европски квалитет морати да сачекамо, отприлике још годину и по дана, када се отвара тржиште. Разлике између домаћих и европских стандарда када је квалитет у питању најчешће су садржај олова за бензине и сумпора за дизел горива.
У Србији се тренутно може купити само безоловни бензин од 95 октана, док се у окружењу, али и европским земљама може купити и онај од 85, па и 100 октана, који је најчешће у употреби за нове аутомобиле. Такође, код нас се још увек производи дизел гориво Д2, које се у земљама Европе више не продаје, а које садржи велику количину сумпора.
Небојша Атанацковић из компаније АД „Нафта” каже да је проблем код квалитета у томе што наше рафинерије нису на нивоу оних у свету.
- Ипак и критеријуми квалитета се стално мењају. Ми сада производимо евро 5 дизел, који има испод 10 ппм сумпора, а имамо и Д2 који има и до 1.000 ппм сумпора. То је једна од главних компонената која се гледа када су дизел горива у питању - објашњава Атанацковић.
Он додаје да када је бензин у питању, већи октански број значи да је бензин квалитетнији.
Однедавно постоји могућност да нафташи сами провере квалитет течног нафтног гаса који им дистрибутер доставља.
- Имамо уређај који врши контролу састојака ТНГ-а. Често је био испод квалитета када смо проверавали. Али смо сада у могућности да унапред опоменемо дистрибутера да нећемо у будуће примити такав гас - објашњава Атанацковић.

Поређење

Србија
- може се купити само бензин од 95 октана, не и од 98 и 100, који су квалитетнији
- још увек производимо дизел Д2 који се више не производи у Европи и који има велику количину сумпора, док је недавно започета производња евро 5 дизела

Европа
- продаје се безоловни бензин од 95,98 и 100 октана, који углавном користе новији аутомобили
- дизел Д2 се више не производи, док је најчешће у употреби дизел од 10 ппм сумпора


Модернизација постројења НИС-а
У НИС-у кажу да је ова компанија у циљу побољшања квалитета горива, у своје две рафинерије почела производњу евро 5 дизела, квалитета до 10 ппм сумпора, који у потпуности одговара европским стандардима.
- Паралелно с производњом евродизела, НИС поступно смањује обиме производње бензина који садрже олово, у корист безоловних бензина. Разрађује се могућност повећања производње безоловних бензина до 80 одсто од укупног обима производње. Сада 60 одсто бензина које производи НИС чине безоловни бензини. У перспективи, након завршетка програма модернизације прерађивачког комплекса НИС, производња оловних бензина биће потпуно обустављена - истичу у прес служби ове компаније и додају да НИС планира да потпуно престане са производњом оловних бензина.


ПОЛУЧАСОВНИ КОЛАПС У САОБРАЋАЈУ У ЦЕНТРУ ПРЕСТОНИЦЕ ИЗАЗВАЛА ЛАЖНА ДОЈАВА
„Бомба“ на Бранковом мосту

БЕОГРАД - Због анонимне дојаве о експлозивној направи Бранков мост у Београду јуче је био затворен за саобраћај више од пола сата. Непознати мушки глас, како сазнајемо, обавестио је полицију око 13.20 да је на мосту постављена бомба, после чега су припадници Контрадиверзионе јединице МУП и речна полиција изашле на место догађаја.
Према незваничним информацијама, судећи према боји гласа, полиција претпоставља да је мушкарац који је упутио позив стар између 20 и 30 година. Како сазнајемо, он је рекао да је експлозивна направа постављена са доње стране, испод лука, на самој средини моста. Специјалне екипе полиције, уз помоћ паса трагача, вршиле су претрагу на самом коловозу, док је речна полиција чамцима кружила испод моста. Полиција је мост затворила у 13.50, а за то време грађани су били принуђени да чекају док се претрага не оконча.
- Пошао сам на аеродром како бих испратио девојку која путује на море. Још сам и раније кренуо да бих стигао на време, али не вреди. Сад нема шансе да стигнем и то због неке будале која нема шта паметно да ради и ово му је изгледа забавно, али зато ми морамо да испаштамо - каже један од многих грађана који су преко сат времена остали заробљени на Бранковом мосту.
После детаљне претраге утврђено је да је дојава била лажна, па је саобраћај на мосту у Бранковој улици поново омогућен око 14.20. Полиција, како сазнајемо, интезивно ради на идентификацији телефонског броја с кога је позив упућен.  


Београд, 26.08.2009. Пресс
Изгибосмо по путевима!
У Србији је од почетка године погинуло 534 људи у саобраћајним несрећама, само у последњих пет дана страдало 26 особа! Годишње у нашој земљи погине 900 људи, штета већа од 900 милиона евра
Од почетка године на путевима у Србији погинуле су 534 особе! Само у последњих пет дана у саобраћајним несрећама страдало је 26 особа, а неколико десетина је теже или лакше повређено! Годишње у нашој земљи погине око 900 људи, а штета је око 900 милиона евра!
Дамир Окановић из Српског комитета за безбедност саобраћаја каже за Пресс да је протеклих неколико дана на српским друмовима погинуло 26 људи и да је држава могла да прогласи и дан жалости!
- Само у августу ове године погинуло је 80 особа! Свакодневно апелујемо на државу да нешто што пре треба да се предузме! У просеку у Србији троје људи погине у саобраћајним несрећама дневно, али је овај август по великом броју удеса завио у црно многе породице - каже Окановић, и додаје:
- Већ годинама покушавамо да утичемо на најодговорније људе у држави да се предузму конкретне мере којима ће се смањити број несрећа. Очекујем да државни врх реагује и да се обрати јавности поводом серије несрећа на путевима у Србији. С доношењем новог закона о безбедности саобраћаја годинама се одуговлачило. Прошле године на путевима је погинуло око 900 људи, 23.000 је повређено, а око 1.000 су остали трајни инвалиди!

Полиција: Мање удеса него у 2008.
У МУП-у Србије тврде да је број саобраћајних несрећа у Србији мањи него прошле године.
- Током првих седам месеци ове године смањен је број саобраћајних несрећа у односу на прошлу годину. Повољније је стање и по питању броја саобраћајних несрећа, као и последица несрећа, а смањен је и број најтежих удеса. Број погинули је такође мањи у односу на 2008, а самим тим и у односу на претходне године - кажу у саобраћајној полицији.
Трошкови лечења су огромни, трећина болничких кревета „резервисана" је за жртве саобраћајних несрећа! Ту су и милионске одштете које се наплаћују од осигурања за оштећења возила, полицијски и судски трошкови, трошкови затворских казни за особе које издржавају казне због саобраћајки. Да не помињемо и велику нематеријалну штету коју претрпе жртве удеса за душевни бол и претрпљени страх.
Окановић напомиње да би само системске промене у саобраћајној култури у нашој земљи донеле боље резултате.
- У више од 80 одсто саобраћајних несрећа узрок је понашање човека! Значи, само добар закон, уз правилан рад с младим возачима, може донети добре резултате и спасти многе животе - каже Окановић.
Српски комитет за безбедност саобраћаја објавио је да дневно у Србији у 185 незгода погину три особе, а повреди се њих 60.
- У 2008. години погинуло је 897 људи, а 22.275 особа је повређено у 67.708 саобраћајних несрећа. Највише тешких удеса изазивају возачи старости од 19 до 25 година, а критични месеци су јул, август и октобар.
Највише удеса има на Ибарској магистрали и путу Београд-Суботица, као и на деоницама око Београда, Сремске Митровице, Новог Сада, Шапца и Смедерева. Фактори који најчешће доприносе смртном исходу су брзина, невезивање појаса, вожња под дејством алкохола и неношење кациге - каже Дамир Окановић.    
Екипа Пресса


Натерао Американце да свирају Брегу
Београђанин Дарко Буторац, главни маестро Малеровог фестивала, постиже велике успехе у свету док се код нас о томе, нажалост, мало зна
Натерао Американце да свирају Брегу

Дарко Буторац
Дарка Буторца нашли смо у пустињи на граници између Аризоне и Јуте. На годишњем одмору, ту проводи време после завршене сезоне у Симфонијском оркестру Мизуле где је запослен као уметнички директор. Поред тога, Буторац је главни диригент Малеровог фестивала, недавно успешно одржаног у Сијетлу, где је побрао одличне критике.
О његовим наступима, иначе, у Кореји, Украјини, Аргентини, Кини пишу како страна штампа тако и новине које прате дешавања у дијаспори. О Дарку Буторцу се код нас, овде, пак врло мало зна. Довољан повод да га представимо нашим читаоцима?
Из Београда Дарко Буторац се у САД преселио 1988. године. Виолончело је студирао у Торонту, а дириговање учио на мастер студијама на Индијана универзитету. Из биографије, у разговору за „Политику”, издваја прву награду коју је освојио на Међународном такмичењу за композиторе „Vakhtang Jordania” у Украјини. Свира и на клавиру, а када су журке, и гитара се нађе у рукама.
– Мизула је културна оаза у држави Монтани. Реч је о веома лепом градићу близу границе са Канадом, који је изузетно културно активан. Самим тим публика на мојим концертима има велика очекивања. Последњих година свирали смо дела из различитих епоха а на сваком концерту било је више од 2000 људи, што је за америчке услове велики успех. Жеља ми је да упознамо публику са најбољом класичном музиком, од барока до 21. века – каже Буторац, причајући нам о свом тренутном ангажману у оркестру Мизуле.
Малеров фестивал у Сијетлу, где гостује, траје, пак, 15 година са веома једноставном идејом – да сваког лета представи публици једну од грандиозних симфонија Густава Малера. На  овогодишњем фестивалу на ред је дошла Малерова Шеста.
– Малерова музика бори се, иначе, сама против себе и таман када се очекује позитиван расплет, све се окреће песимистично уназад. Уместо да се дело које захтева више од сто људи на бини и траје скоро два сата заврши неким тријумфалним и великим акордима, оно, једноставно, умире… Малер је, иначе, био веома сујеверан човек и имао је визију своје смрти у овом делу – објашњава Буторац.
Пошто нам каже да се на својим наступима радо лати инструмента, и одсвира Бреговићеву музику, питамо га да ли је у питању освежење „суве” класике или мали омаж завичају.
– Много волим нашу музику. Обожавам Бреговића. Свирао сам његов слатки танго из филма „Подземље”. На музичком фестивалу у Бреварду једном сам аранжирао цели његов трубачки репертоар – од „Месечине” надаље, и „натерао” америчке колеге да га одсвирају. Концерт је био баш велики хит. Пошто нисам одрастао у нашем друштву, не знам пуно наших композитора, иако имам жељу да их представим публици по белом свету. Тако се и ствара каријера – када млади мађарски диригенти диригују Бартока и Кодаља, Пољаци Лутославског и Пендерецког, а Чеси Јаначека. Надам се да ће тога бити у блиској будућности – изражава наду Буторац и потврђује да диригенти од свог посла лепо живе јер су, по правилу, више плаћени од музичара. Криза, дакле, није на помолу:
– У Њујоршкој филхармонији „прва хорна” заради око 350.000 долара годишње, а диригент Мазел преко два милиона долара годишње. Очигледно није све у квалитету музичара, зато што у оркестрима већина музичара обично зна дело боље него сам диригент. Ствар је у одговорности. Диригент је лице оркестра и око њега се „врти” цела организација. У Америци је то још важније, пошто су оркестри искључиво приватно финансирани. Диригент је, самим тим, у центру не само музичких него и финансијских сфера – каже Дарко Буторац.
Светска економска криза, према његовом мишљењу, неће угрозити музичку индустрију. И даље ће, каже, бити пара, односно и даље – биће музике.
– Класичну музику највише угрожава друштво где је све доступно без рада, без муке. Људи воле поп музику јер свакодневно на радију чују исту мелодију која максимално траје четири минута. За недељу дана целу ту песмицу одслушају барем пет-шест пута. Лако науче речи песме, купе ЦД, оду на концерт и супер се проведу. А колико би времена требало да се чује Малерова Шеста пет-шест пута – малтене цео радни дан! Класична музика даје слушаоцу исто онолико колико он даје њој. Модерно светско друштво живи у журби па нема времена за такав ужитак, а на нама је да покажемо да је класика вредна пажње и времена, и да се модерном човеку исплати да искочи из машине која га меље од девет до пет – поручује овај успешни диригент.
И додаје да истински ужива у свом послу и да нема лепше професије од дириговања. Само да је што више добре музике и, успут, још неколико лепих путовања, ако може. А њих има и по Америци и по Европи у коју опет долази следеће године на оперски фестивал близу Парме.
Наступа Дарка Буторца у Београду за сада још нема али, млади диригент каже да се „ради“ и на томе. За море и роњење, нада се, биће времена, после планираног гостовања у Кини...
М. Сретеновић [Политика: 26/08/2009]


Кина: отворена врата нашој привреди

Тадић и Веи Ђингхуа испред воза који развија брзину од 450 километара на час
Шангај, 24. августа – Председник Србије Борис Тадић завршио је посету Кини разговорима са кинеским привредницима у Шангају.
Тадић је посету Кини оценио веома успешном рекавши да су сада „отворена врата нашој влади и привредницима да стратешко партнерство остваре кроз економску добит, на обострану корист”.
У разговору са председником Србије, на бизнис форуму о инвестирању и трговини одржаном јуче у Шангају, кинески привредници су се распитивали о условима инвестирања у Србију, могућностима пословних аранжмана и економској ситуацији у југоисточној Европи.
Тадић је на форуму рекао да Србија пружа мноштво могућности за покретање пословних аранжмана на обострану корист. „Велико ми је задовољство и сматрам ову посету вашој земљи историјском за Србију. Иако на почетку 21. века Кина и Србија имају различите улоге, ми смо наше дугогодишње пријатељске односе остварили кроз стратешко партнерство”, рекао је он.
Председник Србије је истакао да је Кина кључни економски фактор у свету, а да је Србија на европском путу, са централном позицијом у југоисточној Европи. „Веома је важно што нас Кина подржава у напорима да постанемо чланица ЕУ, јер је то обострани интерес”, рекао је Тадић.
Он је додао да долази из Пекинга где је разговарао са председником Ху Ђинтаом и да су у том разговору дефинисали будућу сарадњу. „То су три тачке – инвестирање, обезбеђивање профита нашим компанијама и реализација пројеката на обострану добробит. Кина је земља инвеститор, а Србија жели да обнови свој економски потенцијал у доброј геостратешкој позицији”, рекао је председник Србије.
Тадић је у Шангају са руководством града разговарао о светској изложби ЕXПО 2010, на којој се представљају земље које су економски јаке, али и оне које су перспективне и интересантне за страна улагања. „Србија ће се у оквиру својих могућности представити као модерна земља дуге културе и традиције, која се интензивно изграђује и која пружа велики број могућности за развој бизниса и производње”, рекао је он.
На крају боравка у Шангају, руководство града показало је председнику Србије последњу реч технике – воз на магнетну левитацију, који развија брзину од 450 километара на час, што је један од симбола овог кинеског мегалополиса.
Бета [Политика: 25/08/2009]

[Зорге]

Службено писмо: ћирилица
У вуковском моделу српског књижевног језика постојала је само ћирилица, што карактерише и читаву историју српског књижевног језика до 20. века

Илустрација Новица Коцић
Једна судска одлука донета прошле недеље изазвала је не само правничка спорења него и поново покренула питања о томе шта чини национални идентитет Срба. Поништење пресуде неформалном вођи „Националног строја” Горану Давидовићу због тога што првостепени суд није поштовао његов захтев да судски списи буду на ћирилици, повод је за нове расправе о духу нације, етнологији, идеологији, језику, писму, вери, моралу. На ова питања „Политика” ће покушати да да одговоре у наредном периоду, кроз разговоре са људима из различитих сфера јавног живота.
О овој теми разговарали смо са стручњацима за језик са Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду: др Вањом Станишићем, ангажованом на предмету Упоредна граматика словенских језика и др Александром Милановићем са предмета Историја српског језика. Оба наша саговорника слажу се у оцени да статус службеног писма треба да задржи само ћирилица, као и да је у пракси немогуће одржати равноправну примену латинице и ћирилице.

Да ли је у пракси могуће одржати равноправну употребу и ћирилице и латинице?
Станишић: У случају наше писмености реч је о алтернативној употреби двају писама за исти језик услед чега је немогуће у пракси одржати њихову равноправну примену. То је класичан пример диграфије као последице ширења јачег, империјалног писма које у одређеној средини потискује домаће национално писмо. Често исказана тврдња како су „оба писма наша” – у нашем случају није тачна. Такву би тврдњу с правом могли да изнесу Јапанци или Кинези, који користе различита писма у функционално разграниченој употреби (нпр. канџи – кана у јапанском случају, или кинеско писмо и његова латиничка транскрипција пинјин). У нашем случају „наша” је само ћирилица, која постепено нестаје. Како сада стоје ствари, сви су изгледи да ћемо и ми у будућности постати чланови интернационалног латиничног комонвелта и придружити се оним народима који су се на графичком плану својевољно или насилно одрекли спољашњег израза своје изворне културе.
Милановић: Сматрам да у пракси не би требало изједначавати статус ова два писма, а он по закону то није ни сад. Статус службеног писма мора задржати само ћирилица, а латиница треба да буде и даље писмо у јавној употреби. Паметном језичком политиком, која би подразумевала и одређене казне за кршење закона, могуће је задржати оба писма у употреби. То би и требало остварити. Предност, међутим, због традиције и културног идентитета српског народа, треба дати ћирилици, што су и постојеће законске одредбе врло коректно решиле. Питање је, међутим, колико се то поштује у пракси. Кључну улогу у одређивању статуса писама у Србији, и на нивоу појединца и на нивоу државе, има образовни систем. Личност учитеља, наставника и професора ту је од кључне важности.

Вања Станишић

Када су се у историји ова два писма „укрштала” и колико уопште имају заједничког?
Станишић: „Укрштање” је услед претходно реченог било незамисливо и остало је такво свуда у словенском свету осим у нашој средини, у којој је после Бечког књижевног договора 1850. године између Вука Караџића и водећих представника хрватског илирског покрета био створен заједнички књижевни језик Срба и Хрвата. Тај договор је постао један од главних идејних ослонаца потоње југословенске државне заједнице и чувеног братства и јединства између Срба и Хрвата. Стварањем заједничког књижевног језика створене су и претпоставке за ширење латинице код Срба. Међутим, ту нема никаквог „укрштања” – латиница се код Срба шири као алтернативно писмо које ћирилицу потискује из употребе. При томе, изузев једног броја заједничких знакова (А, Е, Ј, К, М, О, Т), крупан проблем представља различито значење знакова В, C, H, P, X. Упркос повременим предлозима да се ова два писма заиста укрсте и да се од њих створи једно ново национално писмо – практично, да се у латиници уведу поједина функционално боља ћириличка слова или графичка решења која би боље одговарала гласовној природи нашег језика, до сада је испољено само прећутно настојање да се ћирилица постепено угаси и нестане пред спонтаним ширењем латинице.
Милановић: Што се српског народа тиче, латиницу су кроз историју користили Срби католици, који су створили значајну културну баштину које се понекад данас лако одричемо. Ту пре свега мислим на дубровачку књижевност. Срби православне вероисповести су се после краћег периода напореде употребе глагољице и ћирилице определили само за функционалнију ћирилицу. Од 12. века у кругу светских ћирилица постоји и посебна српска ћирилица, настала уношењем специфичног српског слова ђерв, претече данашњег слова /ћ/, па и /ђ/. Латиница Србима православцима стиже тек кроз идеју југословенства, што је плод новије историје.

Какав је био однос Вука Караџића према ћирилици и латиници?
Станишић: О Вуковом односу према питању писма најбоље говори његова графичка реформа. У његово доба такве дилеме није било. У српској култури постојала је само ћирилица као старо национално писмо. Међутим, целокупна Вукова реформаторска делатност сведочи да је он имао у виду и оне своје сународнике који су услед историјске судбине остали изван токова којима се кретала српска национална култура. Више од тога, његово окретање дубровачком говору и зидање мостова према католицима и муслиманима истога језика сведочи да је њега руководила идеја племенског заједништва насупрот културним поделама. Управо из Вукове реформе израсло је српство и југословенство таквих босанскохерцеговачких књижевних великана какви су Иво Андрић и Меша Селимовић и дубровачких писаца Матије Бана, Меда Пуцића, Ива Војновића и других. На графичком плану такав мост представља слово Ј које је Вук узео из латинице. Дакле, у овом сегменту Вук Караџић је извршио управо укрштање ова два писма зарад своје браће „римскога” (и „турскога”) закона.
Милановић: Вук Караџић није размишљао о латиници као о српском писму. Он је, на трагу идеја Саве Мркаља, реформисао српску ћирилицу у смеру Аделунговог начела „пиши као што говориш“, избацивши непотребна слова и коначно уобличивши систем од 30 слова у којем је и /џ/. Утицај латинице на Вука огледа се у чињеници да је 1818. из ње преузео слово /ј/ за српску ћирилицу, што је тада изазвало бројна негодовања. У вуковском моделу српског књижевног језика постојала је само ћирилица, што карактерише и читаву историју српског књижевног језика до 20. века.

Да ли се у нашој култури однос ћирилице и латинице мењао у зависности од политичких идеја (од времена краља Александра Карађорђевића, Титове Југославије…)?
Станишић: Добро је познато да је у југословенској заједници однос између ова два писма ишао у правцу гашења ћирилице. У неким периодима то је зарад југословенског јединства било наметано вољом власти и толико је узело маха да се наставља и данас када се могло очекивати да ће се Срби после краха југословенске идеје и заједничког српско-хрватског језика вратити својим коренима и афирмисати своју културну баштину. Један од ослонаца те баштине управо је ћириличко писмо као древно словенско културно наслеђе, као жива веза с почецима словенске писмености и њених цивилизацијских домета, које не могу без штете занемаривати ни други учесници ћирилометодског наслеђа.
Милановић: Јасно је да је статус писама зависио од политичке ситуације. У оквиру идеје југословенства је, хтели то да признамо или не, ипак у пракси форсирана латиница, нарочито у Титовој СФРЈ. Док је у Хрватској, на пример, постојала искључиво латиница у јавном језику, па чак у пракси и у образовном систему (што показује податак да моји вршњаци Хрвати не знају ћирилицу), у Србији се у многим сферама јавног живота суптилно предност давала латиници.

Александар Милановић

Какав је био однос људи из нашег културног и јавног живота према ћирилици и латиници?
Станишић: О том проблему се већ скоро читав век воде жестоке полемике, али без икаквог решења. Све су те расправе биле јалове и нису измениле кобну судбину овог сегмента српске културне баштине. Чињеница да о том питању постоје тако супротна схватања указује на то да би проблем требало тражити у функцији и намени самог писма. Писмо је у првом реду цивилизацијска и културноисторијска тековина, па тек после тога и средство комуникације. Писмо се рађа само с државом и представља једну од њених битних функција. То је средство колективног памћења и ризница информација одређене цивилизације. Писмо које нема ту функцију ће нестати: без функције оно нема разлога да постоји, јер се они који га користе без тога не могу идентификовати с његовим цивилизацијским значењем.
Милановић: Људи из српског културног живота углавном се у свом јавном језику (нпр. у објављеним књигама) опредељују за једно од два писма. Приватна употреба нема битнији значај за ово питање. Ваља истаћи да су најзначајнија имена српске културе своја дела ипак углавном објављивала на ћирилици, чак и у време Титове Југославије.

Постоји ли стара или нека новија статистика о коришћењу оба писма код нас?
Станишић: Није ми познато да је неко правио таква статистичка истраживања. Пре бих рекао да је то једна од табу тема овога друштва.
Милановић: Вероватно постоји, али ја немам те податке. Чињеница је да у јавном језику, нарочито у области трговине (називи фирми, производа и сл.), доминира латиница, која све више потискује ћирилицу и у медијима. Једино што поуздано знам јесте да код студената српског језика и српске књижевности доминира ћирилица.
-----------------------------------------------------------
Заједнички корен
– Корен оба писма је заједнички. Оба писма представљају огранке грчког писма, али су они настали у тако различитим условима и припадају толико различитим културним круговима („латинско” и „западно” насупрот „словенском” и „православном”), тако да би, упркос заједничком пореклу, њихова међусобна замена била немогућа без великих и у суштини разорних потреса у култури датог друштва. Таква се замена може упоредити с појавом арабице – арапског писма прилагођеног за наш језик, коју су у доба турске владавине на овим просторима почели да употребљавају наши муслимани уместо раније ћирилице (босанчице) – подсећа др ВањаСтанишић.

Марина Вулићевић
Мирјана Сретеновић
[Политика: 26/08/2009]


Ало, ало на српски начин
26.08.2009. - 00:43
Радња се дешава у једној варошици, негде на простору некадашње Југославије
Борис Комненић има улогу лекара, који је Хрват по националности, док је Дубравко Јовановић у улози газда Ибре, власника локалне бербернице.

СМЕХ - Од јесени домаћи серијски програм постаће богатији за још једну серију. То је нова комедија звана „Кад на врби роди грожђе”. Планира се да серија у којој глуме Иван Бекјарев, Борис Комненић, Јелица Сретеновић, Јана Милић и други, има 120 епизода и да се емитује на ТВ Пинк у наредне три године.
Радња се дешава у једној варошици, негде на простору некадашње Југославије. У истом месту срећно живе све нације. Прича се врти око газда Јордана, којег игра Иван Бекјарев и његове супруге Добриле, чији лик носи Јелица Сретеновић. Борис Комненић има улогу лекара, који је Хрват по националности, док је Дубравко Јовановић у улози газда Ибре, власника локалне бербернице.
- Ова серија се жанровски сврстава у гротеску. Тумачим лик Хрвата, Крешимира, човека који жели да постане градоначелник - рекао је Комненић.


Шта је Мадона радила пре, а шта после концерта на Ушћу?

Стишавају се страсти око Мадониног концерта, а никад нисам видела да је публика толико подељена око тога да ли је концерт био добар или не. Многобројне лоше критике су се могле чути у току јучерашњег дана поводом организације концерта, Мадониног кашњења, у тој мери ремиксованих старих песама до нивоа непрепознавања…
Са друге стране, она друга половина публике је и даље одушевљена концертом на ком су се многи, укључујући и мене, одлично провели.
Било како било, оно што се пише о Мадони после концерта је да се десио један јако занимљиво догађај пре самог наступа. Певачица је наиме изашла на тонску пробу, обучена у тренерку и са качкетом око 18 сати. Међутим, у једном тренутку десило се нешто неочекивано, рекла је организаторима да се људи који су купили карте за фан пит пусте на концертни простор. Највернији фанови трчали су како би били тик до бине, а онда им је Мадона, уместо тонске пробе приредила мини концерт од пар песама. Овако нешто се врло ретко дешава. Ево делића те атмосфере!
<object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.c...></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.c..._embedded&fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object>
Из EXIT тима кажу да је општи утисак био да је Мадона током целог концерта била расоложена више него обично и њен однос са фановима је био блискији. То су потврдили и њени играчи.
Са друге стране, после концерта Мадона је у црној лимузини одмах напустила Београд, упутивши ка Будимпешти где су је код куће чеклала болесна деца. На сурчинском аеродрому чекао је приватни авион, са којим је за свега 55 минута била у свом хотелу са децом.
извор: мтсмондо, Блиц


Руска журка са дозволом
Витка ВУЈНОВИЋ, 23.08.2009 18:18:49

Острво Ластавица са тврђавом Мамула
ЗАГОНЕТНИ дводневни закуп острва Ластавица са тврђавом Мамула, једног од најатрактивнијих споменика културе на приморју Црне Горе, и даље изазива огорчење мештана овог краја.
Илмар Темирбулатов, руски бизнисмен са фирмом чије је седиште у Тивту, током два дана крајем прошле недеље је на овом лепом острву организовао приватну забаву за око стотинак пријатеља и познаника. За то време, обезбеђење је забранило приступ мештанима и туристима на увек отворено острво које је, иако деценијама занемарено и запуштено, увек мамило посетиоце прелепом плажом, загонетном тврђавом коју су у 19. веку саградили Аустроугари, морем чистим као суза... Осим у Првом и Другом светском рату, када је овде био затвор, острво је увек било синоним слободе и доступно свима који су море и сунце желели да осете пуније и непосредније. Све до ”дводневне журке”.
Оно што је после свега извесно, закуп је одобрило Јавно
предузеће ”Морско добро” из Будве. Нико не верује да за то није имало и сагласност надлежног министарства. Оствро је у закуп дато, наводно без накнаде! Услови који су дати закупцу били су једностави - да пред лето очишћену и уређену тврђаву остави у таквом стању и наравно да скуп пријави полицији. Из ”Морског добра” су, када се око целог случаја дигла прашина, а у јавност доспеле бројне приче о бахатом понашању и закупца и његовог обезбеђења, упутили објашњење, да је Темирбулатов, уколико су наводи медија тачни, ”злоупотребио сагласност за организовање журке”.
То накнадно појашњење није било нимало утешно, јер су се мештани, овог пута прилично болно, ”сударили” са чињеницом да је све мање простора који је њихов, а све више за њих забрањених поседа које чува нечије повремено или стално обезбеђење. Ово је покренуло нову лавину старих питања. Зашто на Арзу, супротно законима Црне Горе, годинама нема приступа? Зашто се ни у обрисима не назире обећано туристичко насеље Лустреца, на Луштици? Зашто је и даље све што је лепо, по чему се препознајемо, на продају, или се нуди у дугорочни закуп, укључујући и Мамулу, када су искуства са новопеченим власницима и закупцима, углавном из Русије, најчешће негативна?
Јавност и даље чека одговоре.

ТЕНДЕР У МАРТУ 2010.
ПРЕД почетак лета општина Херцег Нови, ”Морско добро” и херцегновска ”Чистоћа” организовали су чишћење Мамуле, јер су желели да атрактивна локација, која припада општини Херцег Нови, буде приступачна свим гостима. Потез хвале вредан јесте допринео промоцији острва са стрмим странама, тврђавом, мирисним магнолијама и агавама, јатима галебова који су овде нашли сигурно станиште...
Међународни тендер о закупу Мамуле најављен је за март наредне године. С новим искуством, можда би Мамулу требало и гласније бранити.


Вековно искуство под лупом Европе
Мирољуб НИЋИФОРОВИЋ, 23.08.2009 19:52:33

Многи су се уверили у квалитет сјеничког сира
ЗА сјенички сир, здраву храну из нетакнуте природе, одавно се чуло до Истамбула, Беча, Минхена, Париза, Дубаија... Разним каналима овај специјалитет са Пештера стизао је и у друге крајеве света, али, упркос вековној традицији, сјенички сир није успео да се пробије на тржиште Европске уније, нити да, како се очекивало, постане озбиљан извозни адут Србије.
- За то постоје два разлога: најпре, сјенички сир као ”бренд” још није добио потребне сертификате ни у Србији, а камоли од Европске уније, где су правила за производњу и увоз животних намирница веома строга. Други разлог је неорганизован откуп. Иако се сјенички сир производи у огромним количинама, свако се сналази како сам зна и уме, па откупа, ако изузмемо накупце, скоро и да нема. Не може сваки сељак са Пештера да буде и извозник - сматра Рамо Куртановић, сточар из Тузиња код Сјенице, власник 100 оваца.
Мада је квалитет сјеничког сира неспоран и потврђен кроз векове, начин справљања за многе је споран, за Европску унију посебно.
Сјенички сир се справља од свежег овчјег или крављег млека (може и мешавине), које се не прокувава, и ту настаје проблем, јер изостаје ”убијање бацила” или такозвана термичка обрада.
- Некима је то проблем, нама на Пештеру није, јер добро знамо да је реч о еколошки изузетно чистом и здравом производу из нетакнуте природе. То знају и многи у Европи, који су спремни да увезу велике количине сјеничког сира, али, због административних ограничења и заштите тамошњих произвођача, не могу да добију потребне папире - каже Сабит Бибић, сточар из Угла код Дуге Пољане.
Као што француски и швајцарски сиреви имају своје рецепте за справљање, у које нико не дира, тако и сјенички сир има своју технологију у коју, како тврде сточари на Пештеру, не би требало улазити, нити је оспоравати.
Годишње се на Пештеру, где се узгаја око 70.000 оваца и 50.000 крава, произведе више вагона сјеничког сира који се продаје на пијацама у Новом Пазару, Сјеници, Тутину, Београду, Сарајеву, Скопљу... Шверцерским каналима овај производ стиже и до Дубровника, Загреба, Љубљане и Беча.
- Од сира углавном живимо: да је производња боље организована, да нам је држава регистровала бренд, да имамо добре извозне куће и сигуран откуп, за годину-две могли бисмо да удвостручимо производњу. Србија у свет не може аутомобилима, електроником и техником, али може здравом храном - истиче Душан Куч, сточар из Буђева на Пештеру.
Више десетина тона сјеничког сира сточари су овога лета морали да униште, јер није било купаца, нити расхладних уређаја у којима би сир сачекао неко боље време. И док су пештерски сточари сир продавали у бесцење или га закопавали на локалним депонијама, српске продавнице преплављене су сиревима из Мађарске, Данске, Немачке, Швајацарске, чак и из Аустралије.

ЛУКСУЗ КАД ЈЕ БЕСПАРИЦА
МАДА килограм крављег сјеничког сира кошта од 150 до 200 динара, а овчјег од 300 до 400, што су за сточаре багателне цене, продаја иде слабо, делом и због тога што је народ у овом крају и Србији драстично осиромашио, па је за многе породице и килограм правог сјеничког сира - луксуз за који немају новца.

ЧИСТ И АПСОЛУТНО ЗДРАВ
ТО што млеко од ког се прави сјенички сир не пролази термичку обраду (кување), није мана овог производа. Уосталом, већина најпознатијих сирева у свету такође не пролази термичку обраду, па им нико не оспорава квалитет и бренд који имају - каже Сеадет Врцић, прехрамбени технолог и професор из Сјенице. Он истиче да је кључни проблем сјеничког сира тај што није стандардизована његова технологија прављења, и што има великих варијација у квалитету и масноћи. Примера ради, под фирмом ”сјенички” појављује се сир са 77, али и са 20 одсто масноће.


Тродимензионални Београд на "Google Earth-у"
Извор: Блиц уторак, 25. август 2009.
Београд је поново показао да је светска метропола. Овог пута стао је раме уз раме са великим светским и европским градовима, попут Варшаве, Лос Анђелеса, Прага и Беча. Од пре месец дана, посетиоци интернет сајта "Google Earth", потпуно бесплатно могу да упознају тргове, улице, велелепна здања и историјске споменике у Београду.
Интернет страницу "Google Earth" која приказује сателитске снимке свих држава и детаљније мапе већих светских и европских градова, дневно посети око 350 милиона људи. Неки градови, попут Берлина или Прага, имају тродимензионалан приказ свих значајнијих зграда и тргова, па посетиоци могу и визуелно да се упознају са знаменитостима ових градова. До пре три месеца, на овом познатом интернет сајту није постојала ни једна слика престонице Србије, па је Жељко Здравковић, студент треће године индустријског дизајна, одлучио да то промени. За месец дана, сликао је све значајније улице, тргове и зграде у Београду, обрадио их и послао администратору "Google Earth-а" на проверу. Сви модели су прихваћени, па је Жељко наставио са својим хобијем.

Београдска арена локација на Гугл Ерту
"Пошто сам редован посетилац "Google Eartha", често се занимам и гледам градове широм света и њихове знаменитости. Закључио сам да је Београд веома слабо представљен на интернету и желео сам то да променим. Распитао сам се како се модели постављају и кренуо са фотоапаратом на Трг Републике. Сликао сам, вратио се кући, обрадио слике и послао администраторима. Пошто су били задовољни мојим радом, наставио сам и сада на "Google Earth" има око 80 локација у Београду које су тродимензионално представљене", прича Жељко Здравковић коме за израду модела помажу фотографије Београда између два светска рата чији је колекционар.

Београд мост
Жељко Здравковић, студент треће године индустријског дизајна: "Сада на "Google Earth" има око 80 локација у Београду које су тродимензионално представљене"
Посетиоци "Google Eartha" сада могу да виде Бранкову улицу, Трг Републике и Николе Пашића, Дом Народне скупштине, Косанчићев и Зелени венац, Поп Лукину улицу, Теразије, Бранков мост, Народно позориште, споменик Победник, кафану "Руски цар"...
"Циљ је да до краја године на сајту буде више од 200 модела у Београду. Интересантно је да се доста Београђана јавило и подржало ову идеју, па тако један момак слика Нови Београд, добили смо појачање за Миријево, односно распоредили смо се по реонима. Такође, почело је и постављање слика из Крагујевца, Ниша, Вршца, а једино за сада нема никог из Новог Сада ко би желео да овим путем представи свој град, иако има пуно лепих места и знаменитости", додаје Здравковић, ком је историја и дух Београда, као и архитектура, главна инспирација за рад.
У зависности од величине и сложености зграде коју слика, за завршени тродимензионални модел Жељку треба од неколико сати до целог дана.
"Све што радимо то је у потпуности волонтирски у циљу туристичког представљања Београда. У зависности од сложености зграде, најчешће ми је потребно неколико сати за финалну верзију. Међутим, за зграду Дома Народне скупштине био ми је потребан цео дан. Морам напоменути да су Београђани веома љубазни и у великој мери ми помажу. Пошто ми највише одговара да на слици нема људи, пролазници се сагињу, заустављају саобраћај, све у циљу да "ухватим" што бољу слику", захвалан је суграђанима Жељко Здравковић.


Умивање кула Јерининог града
Извор: Новости уторак, 25. август 2009.
Највећа равничарска тврђава у Европи од наредне године могла би постати и једна од најлепших. Планирана је изградња шеталишта, фонтана, озелењавање и уређење инфратсруктуре. Посао вредан 10 милиона динара, на који се чека бар деценију почеће на јесен.

Куле Јерениног града
Зидине 25 кула, Малог града у коме је био двор Бранковића
Осим голих древних зидина 25 кула, Малог града у коме је био двор Бранковића, у смедеревској лепотици из 15. века нема готово ничега. Древно здање "краси" стари павиљон од дрвета претворен у кафић, мини игралиште за малишане, атлетска стаза. И оно што највише забрињава је неуређена водоводна и непостојање канализационе мреже.
Ствари су се помакле са мртве тачке прошле и ове године када је Тврђава прошла третман великог спремања. Зидине зарасле у коров, смеће, запуштени објекти, већ месецима су слика из прошлости. Тврђава је умивена, покошена трава, очишћена од легла змија и наркоманског прибора. Постављене су нове клупе, жардињере, инфо-табле, нови тоалети, посађено цвеће.
Сада је све спремно да почну и велики радови на уређењу инфраструктуре што годинама успорава развој и немогућим чини бројне пројекте туриситичких посленика.
Планирана је комплетна реконструкција водоводне, и постављање канализационе мреже, као и изградња парка на десет хектара.
"Пројекат, који је већ готов, предвиђа хортикултурно уређење читаве површине Великог града. Осим озелењавања, садње цвећа и дрвећа, биће изграђено и шеталиште, фонтана, дечје игралиште. Верујемо да ће то бити један од најлепших паркова на Балкану. Планирамо да отворимо и етно ресторан у складу са амбијентом", најављује директор Туриситичке организације Смедерева Часлав Илић.
За овај пројекат из градског буџета биће издвојено десет милиона динара, а радови би могли да почну на јесен.
"Криза може да нас успори, али не и да нас одврати од намере да завршимо овај посао. Радови би требало да почну после манифестације "Смедеревска јесен", крајем септембра, и планирамо да се заврше до наредног лета", каже Часлав Илић.

Крстарење реком
Туристичка организација најавила је да ће ускоро поново организовати крстарење Дунавом на две релације, до ушћа Велике Мораве и до шпица аде. Уколико буде интересовања, бродом ће туристи моћи да путују и узводно до Београда.

[Зорге]

Динкић: Русима 7 дана за Икарбус
27. август 2009. | 00:27 -> 08:09 | Извор: Б92
Београд -- Руска компанија "Автодетал сервис" могла би да остане без власништва над "Икарбусом" због неиспуњених обавеза, рекао за Б92 министар економије Млађан Динкић.

Возило Икарбуса (Икарбус)
Како је за Б92 рекао министар економије Млађан Динкић, договорени рок за спровођење социјалног програма је истекао, али је компанији дата друга шанса - до среде. Ако не испоштују нови рок, уговор ће бити раскинут, навео је Динкић. У Икарбусу поздрављају најављену иницијативу.
Уколико руски Автодетал сервис до следеће среде не почне бар да исплаћује заостале плате радницима, уговор о власништву над Икарбусом биће поништен, рекао је министар економије Млађан Динкић. Он је рекао да та компанија није испоштовала обавезе из уговора и да је рок за то истекао 17. августа. Сада су добили додатних седам дана.
"И у том смислу ми смо разговарали с једном од водећих кинеских команија за производњу аутобуса, ми смо разговарали око могућности генералног инвестирања у Србију где смо поменули да постоји вероватна могућност да Руси који 5 месеци не извршавају обавезе неће бити у стању да даље воде Икарбус и да ће се можда отворити могуцност да они, ако су заинтересовани, буду партнери", рекао је Динкић.
У Икарбусу не крију радост због изјаве министра Динкића. Један од синдикалних лидера Велимир Глигорић каже да радницима те компаније руски партнер тренутно дугује седам плата.
"Не терамо Русе као послодавце зато што су Руси, терамо их да почну да поштују своје уговорне обавезе нек се врате слободно у фабрику, нек донесу оно сто су обећавали. Нека донесу милион евра анекс уговора који су они направили с Владом и агенцијом, добили су инвестиције од милион евра које су требали у инвестициони програм да инвестирају у обртна средства ни то нису испоштоивали. Према томе шта више чекати, дакле тих седам дана које им је Динкић дао, ја сам потпуно сагласан. Мислим, да се ја питам не бих им дао ни тих седам дана више“, каже Глигорић из Самосталног синдиката "Икарбуса".
Запослени у Икарбусу били су у генералном штрајку укупно 51 дан. Штрајк је замрзнут у петак након договора о наставку сарадње с сарајевским ГРАС-ом. Глигорић наводи да ће новац од ГРАС-а бити довољан за исплату две зараде.


четвртак, 27. авг 2009, 08:01 -> 08:20
Влада о помоћи запосленима
На данашњој редовној седници Влада Србије разматраће и предлог мера за заштиту права запослених у време економске кризе. Радна група усагласила низ мера од којих су најважније оне које се односе на повезивање радног стажа запосленима. Основни циљ предложених мера је, превентиван, како би се, зауставила незадовољства радника у фирмама где за то постоје оправдани разлози, али и у фирмама где су штрајкови радника у току.
Предлог мера за заштиту права запослених у време економске кризе, Влада Србије разматраће на данашњој седници, потврђено је Тањугу у кабинету премијера.
Реч је о предлогу мера који је прошле седмице начелно усагласила владина радна група и који је, како је најављено, пре усвајања требало да буде усаглашен са социјалним партнерима - послодавцима и синдикатима.
Како је раније рекао министар рада и социјалне политике Расим Љајић, радна група је усагласила низ мера од којих су најважније оне које се односе на повезивање радног стажа запосленима, што би једном броју њих омогућило да остваре право на пензију, али и питање регулисања здравствене заштите и исплата неисплаћених зарада.
Основни циљ предложених мера је, према речима министра, превентиван, како би се, заједно са послодавцима и репрезентативним синдикатима, зауставила незадовољства радника у фирмама где за то постоје оправдани разлози, али и у фирмама где су штрајкови радника у току.
Са друге стране, каже Љајић, надлежни органи ће испитивати да ли код појединих послодаваца постоје елементи кршења закона који би се могли подвести под кривична дела после чега ће уследити одређене санкције.


Аренда селима за обнову
26. август 2009. | 21:56 |    Извор: РТВ
НОВИ САД - Тешка финансијска ситуација у којој се налазимо неће угрозити улагања у пољопривреду у Војводини, поручују покрајински званичници.
Данас је готово трећина војвођанских села добила помоћ за обнову инфраструктуре, а новац је обезбеђен од давања у закуп пољопривредног земљишта.
<object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.c...></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.c..._embedded&fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object>


МИСИЈА ЕУ НА КИМ ЗАТРАЖИЛА ДОЗВОЛУ ТАЧИЈЕВЕ ВЛАДЕ ЗА ПРЕГОВОРЕ СА БЕОГРАДОМ О ЦАРИНИ
Поданичко понашање Еулекса
Представници Срба са Космета верују да Еулекс учествује у стварању косовских институција, док званични Београд негира да је Мисија ЕУ, као извршна, тражила било какву дозволу од шиптарских власти

БЕОГРАД - Мисија ЕУ на Косову и Метохији затражила је од привремене владе у Приштини да „одобри“ разговоре са Србијом у области царина „у име олакшања трговине“, преносе приштински медији. Власти у Београду негирају овакву врсту поданичког односа ЕУ према „косовској влади“, док лидери Срба из покрајине верују да је то истина и да користи сврси стварања косовских институција.
Заменик премијера Косова Хајредин Кучи потврдио је ту информацију и додао да Влада још није размотрила захтев.
- Размотрићемо захтев и одлучићемо - рекао је Кучи.
Портпаролка Еулекса Кристина Херодес није потврдила али ни негирала те информације.

Тражили базу података
Директор такозване царине Косова Наим Хуруглица потврдио је да је Еулекс послао захтев за приступ бази података царинама Косова, али није прецизирао да ли се ради о истом захтеву који је послат и Влади. Он је рекао да ће Еулексу допустити приступ бази података али не да би те информације разменили са Србијом.
- Та одговорност не припада Еулексу и они то нису ни тражили - рекао је Хуруглица и додао да је мисија ЕУ тражила информације потребне за надгледање рада царине.

- Еулекс је разменио неке техничке информације око криминалних случајева са неким земљама региона, не само са Србијом. Ми такође имамо око 400 посматрача на целом Косову у органима правде и полиције - рекла је Херодес.
С друге стране, државни секретар за КиМ Оливер Ивановић упозорава да мисија ЕУ не мора ни од кога у јужној покрајини да тражи одобрење.
- Еулекс има извршна овлашћења и не верујем томе што пишу албански медији. Пре ће бити да желе да овај напад на Еулекс прикажу као своју победу. Уосталом, и Европска комисија је издала саопштење у којем подржава потписивање протокола са српском полицијом. Што се тиче царина, овде се неће радити ни о каквом споразуму, већ размени информација, а разговоре ће водити Министарство финансија - открива Оливер Ивановић и додаје да је према споразуму ЦЕФТА роба која иде на КиМ ослобођена српског ПДВ од 18 одсто, јер се ради о територији под међународним протекторатом.
- Обрачунава се само два одсто пореза. Нас занима где иде та роба. Желимо да чинимо уступак Србима на северу који признају интегритет Србије. Међутим, ако роба продужава даље, ка Албанцима, и ако су они ослобођени пореза, а не признају државу Србију, онда то желимо да знамо. Не желимо да помажемо оне који су за независно Косово и то на штету наше привреде - закључује државни секретар.
Милан Ивановић, председник СНВ северног Косова, поручује пак, да Србија треба да наплаћује ПДВ на целој територији КиМ.
- Нема потребе да будемо ослобођени српског ПДВ! Тако ће престати и приче о шверцу и злоупотребама - изричит је Ивановић.
Пема његовом тумачењу, Еулекс крши резолуцију 1244, јер „тражи дозволу од институција непризнатих од УН, за разговоре са признатим институцијама“.
- Очигледно Еулекс жели да успостави полицијске, правосудне и царинске органе квазидржаве. Све се то дешава уз невешто изрежирану фарсу за наивне, јефтину представу коју спроводи Аљбин Курти са својим присталицама. Праве се нереди како би се наводно изразило незадовољство Албанаца присуством Еулекса и споразумима са Србијом - напомиње председник СНВ северног Косова.    


НАША ПРИЧА - Извештај Европске комисије о напретку Србије у процесу европских интеграција у протеклих годину дана биће представљен 14. октобра, сазнаје Данас
Чаша и даље полупуна
ДЕЛЕВИЋ: Верујем да извештај неће негативно оценити наш напредак ка чланству * ТОДОРИЋ: У односу на време владе Војислава Коштунице, помак свакако јесте направљен
Аутор: Снежана Чонградин

Београд - Европска комисија представиће 14. октобра извештај о напретку Србије у процесу прикључења ЕУ у периоду октобар 2008 - октобар 2009. године, изјавила је за Данас директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић. Први прилог Владе Србије за допуну извештаја ЕК прослеђен је Бриселу у јуну, а убрзо ће чланови Комисије добити и други прилог, у коме се наводе учинци Србије у процесу евроинтеграција у протеклих годину дана. Претходни такав документ Брисела објављен је крајем октобра 2008. и односио се такође на једногодишњи период.
Милица Делевић очекује да најновији извештај ЕК садржи позитивне оцене односно да, како истиче, буде окарактерисан као „полупуна чаша“.
- Посао усклађивања и усвајања пакета правосудних закона скоро је готов. Већина неопходних задатака у вези с процесом визне либерализације је урађена, тако да верујем да извештај неће бити генерално схваћен као негативан. Наравно, постоје и области у којима није направљен значајнији помак у односу на прошлу годину. Ипак, уопштено говорећи, извештај ће моћи да се окарактерише као „полупуна“, а не „полупразна чаша“ - каже Милица Делевић за Данас.
Владимир Тодорић, председник Правног форума, такође оцењује да извештај ЕК неће бити негативно оцењен у изјавама европских званичника, пре свега због чињенице да ће бити објављен уочи коначне одлуке ЕУ о укидању шенгенских виза за грађане Србије.
- Требало би да ми сами према себи будемо јако строги, а не Брисел, и да чланови Владе не покушавају да јавности представе лажну или превише ружичасту слику садржаја онога што Комисија буде закључила. У односу на време владе Војислава Коштунице, помак у интеграцијама свакако јесте направљен – наглашава Тодорић за Данас.
Оцењујући страначку контролу над посланичким мандатима, што је у прошлогодишњем извештају истакнуто као један од највећих проблема, Тодорић истиче да се суштина налази у чињеници да је Устав тај који омогућава „бланко оставке“ и да би се законским решењима врло мало могло утицати на ту област. Евентуално се може прецизирати, односно учинити транспарентним начин одрицања од посланичког мандата.
Коментаришући шта је урађено на исправљању онога што су биле замерке из прошлогодишњег извештаја, Тодорић истиче да иако је основана Агенција за борбу против корупције проблематична су њена овлашћења, а тешкоће постоје и у погледу приступа информацијама.
- Ангажовање Повереника за информације од јавног значаја и Заштитника грађана били су у протеклом периоду врло делотворни, али рецимо државни ревизори се понашају као да им одговарају услови да ништа не морају да раде. Озбиљни и стручни ревизори не прихватају се посла контроле трошења буџетског новца и то довољно говори о озбиљности државе када је реч о омогућавању услова за функционисање Државне ревизорске институције - упозорава Тодорић.
Наш саговорник напомиње да је „срамотно што још није усвојен закон о реституцији“ јер, како каже, изостанак је условио одустајање многих страних инвеститора да уђу на српско тржиште.
Када је реч о сарадњи Србије са земљама у региону и деловању у регионалним иницијативама, Тодорић истиче да је ту „најгоре време прошло“, након оштрих реакција Београда попут протеривања амбасадора земаља у региону које су признале ту независност.
- Присутан је известан степен шизофреније када је реч о, рецимо, односима са Хрватском. Иако грађани две земље посећују једни друге, а пословна сарадња бележи раст, Хрватска и Србија се међусобно оптужују за геноцид. Односи са БиХ су такође проблематични. Србија се меша у унутрашње прилике у Републици Српској, а од тога није имуна ни Хрватска. То би морало да се оконча ако БиХ жели да коначно постане независна држава - закључује Тодорић.
Саговорник Данаса закључује да питање положаја мањина у Србији јесте проблематично, али да је добро што је усвојен Закон против дискриминације, како би већ предвиђене уставне одредбе које спречавају дискриминацију биле подигнуте на виши ниво.

Напредак у односу на 2008.
Србија је у односу на претходни извештај ЕК за октобар 2007 - октобар 2008. остварила напредак у следећим областима:
1. Усвојени су посебни закони који би успоставили јасне и објективне критеријуме за реизбор судија.
2. Усвојени су стратегија националне безбедности, стратегија одбране, војна доктрина, ново законодавство о приговору савести, а подзаконски акти о безбедносним агенцијама налазе се у скупштинској процедури.
3. Основана је Агенција за борбу против корупције која би требало да почне са радом 1. јануара 2010. године. Србија мора да обезбеди новој агенцији задовољавајући ниво независности и капацитета како би могла ефикасно да ради.
4. Општи закон против дискриминације је усвојен, мада су проблеми у пракси и даље широко присутни.
5. Србија се више не противи реконфигурацији међународног цивилног присуства на Косову, укључујући размештање Еулекса.

Где није било помака
Власти Србије од октобра 2008. до данас нису учиниле готово никакав напредак у осам области и очекује се да ће бити предмет критике Брисела и у извештају за 2009:
1. Политичке странке и даље у потпуности контролишу мандате народних посланика, системом „бланко оставки“, што је омогућено Уставом. Изборни систем није ревидиран и није у складу са стандардима ЕУ. Скупштинска реформа је одложена. Закон о Народној скупштини и нови правилник о раду још нису усвојени. Многи закони се доносе по хитном поступку и без одговарајуће јавне расправе.
2. Шест независних државних институција суочавају се с потешкоћама обављајући свој посао, а посебно у вези са условима за рад који негативно утичу на њихову независност, као и на недовољне реакције на њихове препоруке.
3. Недостатак независних и делотворних надзорних тела у кључним сферама као што су финансирање странака, сукоб интереса, јавна набавка и приватизација.
4. Преостали хашки бегунци Ратко Младић и Горан Хаџић још су на слободи .
5. ЕК препоручује Србији да „покаже конструктивни став према учешћу Косова у регионалним иницијативама“, што званични Београд не жели да уради.
6. Клима нетолеранције према Ромима наставља да преовлађује у Србији. Ромска популација и даље се суочава са екстремно тешким условима за живот, искључивањем и дискриминацијом. Значајан део ромске популације још увек живи у екстремно сиромашним и илегалним насељима.
7. Питање везано за двојно држављанство за чланове српске заједнице у Црној Гори остаје нерешено.
8. Закон о реституцији још није донет. Ово спречава адекватан почетак процеса реституције. Настављена је приватизација неких власништва која су спорна.


ЕКОЛОШКИ ДРАГУЉ КОД СУРДУЛИЦЕ СВЕ УГРОЖЕНИЈИ
Викендаши трују језеро
Већ две године из трафоа код насеља Љоте цури опасан пирален који отиче у Власинско језеро, на чијим обалама је подигнуто више од 600 дивљих викендица

СУРДУЛИЦА - Власинско језеро и његова околина, који су проглашени заштићеним природним добром и највећим резервоаром здраве питке воде у Европи, последњих година изложени су вандализму и небриги.
Наиме, дивљи градитељи, квазитуристи, излетници, криволовци, вандали и разни узурпатори свакодневно уништавају овај еколошки драгуљ, који би свуда у свету чували као мало воде на длану.
Активисти „Еко - базе југ“ и ренџери, који чувају овај бисер југа Србије, ових летњих дана губе битку пред најездом неких бизнисмена и локалних моћника.
Владимир Крстић и Небојша Стојиљковић, ренџери еколошке полиције из Сурдулице, превентивно упозоравају „госте“ на санкције због непоштовања прописа.
- Власина је незаштићена јер нас је мало, а викендаша, туриста и путника намерника много - кажу ренџери.
Мирослав Краинчанић, стручњак из „Еко-базе југ“, тврди да је баланс између природе и човекових потреба на Власини озбиљно нарушен.
- Не постоји урбанистички план, нити канализациона мрежа, а викендице ничу као печурке после кише. Власинско језеро, дужине 12 километара, изграђено је 60-их година за потребе вршних хидроелектрана система „Врла“, а сада је прави мамац за новопечене богаташе. Имати викендицу на Власинском језеру статусни је симбол нових бизнисмена и остали маркеташа, дилера, кафеџија, сепанђила и пијачараца из Сурдулице, Владичиног Хана, Врања, Лесковца, Власотинца и других места са југа Србије - каже Краинчанић.
Он тврди да на обалама језера има више од 600 дивљих викендица тако да данас има више викендаша него староседелаца.
- Јединствена у свету пловећа острва тресета једва смо спасли од грабљивих шпекуланата који су их паковали и продавали. Примера о уништавању природног богатства је много. Већ две године из трафоа код насеља Љоте цури опасан пирален, који отиче у језеро, а нико не реагује - каже Краинчанић.
Риболовци Зоран Јовановић из Лесковца, Драган Валчић из Власотинца, Јовица Стојковић из Сурдулице и Миле Јаковљевић из Владичиног Хана кажу да овде владају различити аршини који зависе из ког си места и чији си!?
- То се баш види када се плаћа дозвола за риболов, а да не говоримо како се моторним чамцима вршља по језеру и загађује, а нама је забрањено да се колима спустимо на двадесетак метара од језера - кажу риболовци.
На другој страни, викендаши тврде да воде рачуна о очувању околине, посебно језера.
- Хоћемо да легализујемо викендица и да плаћамо све што је потребно - кажу већина викендаша, ограђујући се од поступака екстремних комшија.

Места за још 5.000 кревета
У општини Сурдулица потврдили су да им је 2006. године поверено „старатељство“ над Власинским језером. Они наводе да је усвојен режим заштите комплетног биљног и животињског света, а у току је и израда детаљног урбанистичког плана, који ће ову општину коштати више од 12 милиона динара.
- Када усвојимо план, тачно ће се знати на којим локацијама ће моћи да се гради, а процењује се ће бити места за још 5.000 кревета - наводе у Сурдулици.

Жао му родног краја
Грађевински стручњак из Београда Миодраг Николић, иначе рођени Црнотравац, не мири се с тим да је део његовог родног краја додељен Сурдулици.
- Од како су од Црне Траве на крајње непоштен и дрзак начин отели пола Власинског језера, приобаља и шума Сурдуличани мисле да су завршили посао. Понашају се неодговорно без икакве визије о заштити језера - каже Николић.


Домаћа зимница поразила индустријску
Рачуница показује да је припрема специјалитета код куће и до пет пута јефтинија од оних у трговинама. – Три тегле ајвара коштају колико једна познатог домаћег произвођача

Домаћице које су претходних година одложиле опрему за припремање зимнице, а трпезу снабдевале готовим индустријским укисељеним производима, ове сезоне ће због кризе поново посегнути за шерпама и роштиљима за печење паприка. Јер, рачуница „Потрошачке политике”, а и већине искусних куварица, показала је да се може уштедети знатна сума новца уколико се ђаконије припреме код куће. Произвођачи из околине Београда поручују домаћицама да пожуре, јер ће цене, извесно је, као и прошле године кренути да расту с повећањем тражње. Поврће је, тврде, у овом тренутку најјефтиније, па не би било лоше већ размишљати о куповини на велико.
– Сезона зимница се захуктава. Приметно је да се повећава број купаца како се завршавају одмори. Није лако предвидети кретање цена. Прошле године је црвена паприка у једном дану била 40 динара по килограму, а већ сутрадан сто. Праву слику ћемо имати у наредних десетак дана. За купце је важно да је тржиште одлично снабдевено и да роба и даље стиже – каже Ненад Стојицовски из управе Кванташке пијаце.
Трговачки рафови су препуни индустријске зимнице, крећу и снижења прошлогодишњих залиха, а међу најпродаванијим артиклима ових дана јесу есенција, винобран, шећер, уље и со. Трговци по изузетно приступачним ценама продају и стаклену амбалажу различитих величина, па је посао куварицама и тиме олакшан.
И банке су препознале интерес у потрошачкој септембарској грозници када се, према истраживањима економиста троши 10 одсто више новца него у осталим месецима. Тако су неке од њих већ понудиле потрошачке кредите за набавку робе, па и зимнице у супермаркетима. Очекивано, реч је о позајмицама с високим каматама које иду и до 20 одсто на годишњем нивоу.
Домаћа радиност ће, ипак, изгледа бити озбиљан конкурент прехрамбеној индустрији. Јер наша рачуница показује да више разлога иде у прилог припремању зимнице код куће.
Најкомпликованији за припрему, али сигурно и најдражи залогај на овим просторима јесте ајвар. По старинском рецепту, овај специјалитет прави се искључиво од печених паприка. Од десет килограма паприка (црвених меснатих чија је просечна цена на београдским пијацама око 40 динара) добија се око три тегле ајвара. Иако изгледа да је то тежак посао за овако наизглед малу количину, домаћи ајвар је неупоредиво јефтинији од индустријског који при томе никада не може да буде тако укусан. Однос два љута конкурента би гласио овако: за 400 динара добију се три тегле (од 650 до 700 грама) домаћег ајвара, а може да се купи само једна, најскупљег индустријског у трговини. Цене ајвара у супермаркетима крећу се од око 200 до 438 динара, колико стаје „Фудлендов” од 550 грама, потпуно природан и домаћи ајвар, како пише на декларацији.

Велики избор поврћа за зимницу на београдским пијацама (Фото Д. Јевремовић)
Корнишона, које потрошачи не везују само за зиму, јер они су најпродаванији у палети индустријске зимнице, још нема на тезгама, али има других врста краставчића за кисељење. На Кванташкој пијаци у Београду тренутна цена им је 25 динара по килограму. Најјефтинији индустријски производ ове врсте може да се пазари у трговинама „Јабуке”, где килограм и по корнишона кошта 194 динара, док је у „Макси” супермаркетима цена теглице краставаца од 330 грама од 100 до 110 динара. Треба ли говорити о томе колика је уштеда уколико се домаћице ипак одлуче да ове године саме укиселе краставце.
За оне који никада до сада нису спремали овај специјалитет или верују да се индустријски укус пастеризованих краставчића не може ископирати ево и рецепта. Важно је одабрати ситне, чврсте плодове корнишона. Треба разликовати мале краставце од корнишона, јер су они посебна врста. У пресолац (који је по саставу исти као и када се припремају кисели краставци) треба додати и мало шећера, мирођије и слачицу, како би зимница добила специфичну арому. Тегле се потом добро затворе, поређају у велику шерпу и кратко загреју у топлој рерни како би се корнишони пастеризовали.
Још један од специјалитета је и кувани парадајз. Од 20 килограма овог поврћа чија је просечна цена тренутно 30 динара може да се добије око 13 литара сока. У супермаркетима је литар готово 100 динара, што је дупло скупље од једног литра домаћег сока.
Припрема слатке зимнице је захтевнија и иде од руке углавном искусним домаћицама. Млађа генерација се чешће одлучује за тегле из трговине и правда се да је то исувише пипав посао. Али, како показује наше истраживање, зарада индустрије у овом сегменту је највећа. Кајсије су већ прошле, али иде сезона припреме пекмеза и џема од шљива и мешаног воћа. На десет килограма воћа, рецимо шљива које сада коштају око 25 динара, треба додати шест до седам килограма шећера. Од те смесе, објашњавају домаћице, добија се око 10 тегли џема. Када се саберу сви трошкови, припрема ове количине коштаће око 700 динара рачунајући и утрошену електричну енергију. У трговинама једна оваква, већа тегла џема од кајсија, вишње или пекмеза кошта од 185 динара до 380 колико је онај најскупљи. Иако индустрија то не признаје и своје производе декларише као „произведене од најквалитетнијих плодова”, јавна је тајна да се од произвођача за ове сврхе откупљује воће и нижих категорија. Дакле, домаћа зимница има и ту предност јер купац сам бира плодове, сигуран је да у теглама нема адитива, а током зимских месеци ће се по потреби уместо у трговинама снабдевати у свом шпајзу.
Јелица Антељ, Ивана Албуновић [Политика: 27/08/2009]


26/08/2009 20:46 | Београд
НАША ПРИЧА - Србија још није прихватила Конвенцију о забрани коришћења касетне муниције коју је више од 100 земаља подржало
Генералштаб закочио потписивање
* Нема новца за уништавање старог контингента наоружања и набавку новог * Коначну одлуку доноси Савет за националну безбедност
Аутор: И. Пејчић

Београд - Генералштаб Војске Србије је препоручио да Србија не потпише Конвенцију о забрани коришћења касетне муниције, јер је огроман део војног арсенала управо та врста убојитих средстава, сазнаје Данас. Како тврде наши добро обавештени извори, одлука о непотписивању је ипак била пре свега политичка, уз подсећање да је препорука донета у време сукоба тадашњег начелника Генералштаба Здравка Поноша и министра одбране Драгана Шутановца.
На Србију 1999. бачено око 350.000 комада касетне подмуниције
Србија је, иначе, активно учествовала у изради те конвенције и прихватила је тај документ у мају прошле године у Даблину, да би у децембру прошле године Београд одустао од потписивања. Један од разлога такве препоруке, како наводи наш извор, јесте и тај што Србија нема довољно новца за уништавање старог контингента наоружања и набавку новог.
Војска Србије располаже у ваздухопловним снагама са британским касетним бомбама бел 755. На миговима 29 се могу користити руске касетне бомбе „кмгу“, а у копненој војсци у употреби је касетно пуњење за далекометни вишециљни ласер ракета Орка.
Државе потписнице, према Конвенцији, обавезне су да у року од осам година униште залихе, а у наредних 10 година очисте контаминирана подручја, пошто тај документ ступи на снагу.
Занимљиво је да Конвенција оставља отворена врата за нову генерацију касетних бомби које би биле прецизније и мање опасне за цивилно становништво.
Подсетимо да постоји касетна муниција прве и друге генерације, односно непрецизна и прецизна, као и да савремене земље имају замену за застарела средства, која су обухваћена Конвенцијом.
Петар Бошковић, начелник Управе за односе са медијима Министарства одбране каже за Данас да то министарство нити може нити има права да самостално доноси одлуку о томе да ли ће Србија потписати ту конвенцију.
- Мишљење Министарства одбране је прослеђено и Министарству спољних послова и Савету за националну безбедност. Ипак, коначан став о томе да ли ће Србија бити потписница Конвенције донеће управо Савет - објашњава Бошковић.
Интересантно је да су све земље региона југоисточне Европе, укључујући и бивше југословенске републике, потписале споразум у Ослу. Изузетак је једино Србија.
Ипак, највећи произвођачи и корисници овог наоружања - САД, Кина, Русија, Пакистан и Израел, нису прихватиле тај документ чиме се доводи у питање његов стварни домет.
Иначе, Србија је имала значајну улогу у спровођењу идеје о забрани употребе касетних бомби. Између осталог, на разним нивоима представници Београда су наступали на међународним конференцијама под окриљем Осло пројекта.
Пре две године Београд и Министарство иностраних послова су били домаћини Међународне конференције, која је окупила представнике земаља жртава касетне муниције заостале из претходних ратних сукоба у њиховим земљама.
Тада је министар спољних послова Вук Јеремић пружио снажну подршку Осло процесу, позивајући се на искуство Србије као жртве касетних бомби.
Стручњаци оцењују да је Конвенција један од најзначајнијих споразума за развој међународног хуманитарног права још од 1997. када је потписан споразум о забрани употребе противпешадјиске мине.
Током ратова деведесетих касетно пуњење користиле су све зараћене стране. Уосталом, ЈНА је 1991. обилно користила ваздухопловне бомбе, а и Милан Мартић, председник Републике Српске Крајине, налази се у Хагу зато што је наредио да центар Загреба бомбардују ракетама са касетним пуњењем.

Србија жртва „паметних“ бомби
Касетна муниција је део војног арсенала НАТО-а који је коришћен и на Балкану. Највише трага оставила је после бомбардовања Србије 1999, мада је НАТО ту муницију користио и у Босни и у Крајини. Процењује се да је на Србију током НАТО бомбардовања бачено око 350.000 комада касетне подмуниције. Тада је том муницијом гађано 219 локација, од којих је 155 на Косову. Од те муниције у Србије је погинуло више од 100 особа. Подручје угрожено заосталим касетним пројектилима је укупне површине од око 23 квадратна километра. За чишћење контаминиране територије биће потребно око 20 милиона евра.

Највише страдају деца
Касетна бомба је назив за веће бомбе или друге пројектиле које садрже десетине или неколико стотина мањих бомби - подмуниције које се испуштају летелицом из ваздуха, испаљују из артиљерије, ракета или других лансирних система. Од ове врсте муниције, у свету је од 1965. погинуло или рањено око 100.000 људи, од којих су 98 одсто цивили, а више од четвртине жртава су деца.

[Зорге]

Остарели паори као социјални случајеви
Тренутно 15 одсто војвођанске популације чине старији од 65 година, а ова старосна категорија сачињава четвртину становништва које живи испод границе сиромаштва

Ђермови који више никоме не требају: напуштене куће доминирају демографским пејзажем Војводине (С. Живковић)
Нови Сад – Статистичке пројекције показују да ће до 2050. више од четвртине становништва Србије чинити старији од 65 година, док би, уколико не дође до промене демографских тенденција, број житеља Војводине за мање од 70 година био преполовљен, а проценат оних који старост проводе усамљени био би још и виши. Ова суморна рачуница почива на чињеници да је у северној покрајини сваке године око 10.000 имена више уписано у књигу умрлих, него у књигу рођених.
– Република Србија и АП Војводина морају да донесу стратегију заштите старих особа, посебно пољопривредних старачких домаћинстава којих је највише управо у Војводини. Велики проблем је то што они нити имају икакву редовне материјалну надокнаду, нити имају могућност да добију било какву помоћ – каже потпредседница Скупштине АПВ Маја Седларевић.
Она истиче да тренутно 15 одсто војвођанске популације чине старији од 65 година (приближно 300.000 грађана), а посебно је поразно то што ова старосна категорија сачињава четвртину становништва које је испод границе сиромаштва, будући да је реч о људима који нису у могућности да привређују, односно да остваре зараду. Иначе, месечне принадлежности уживалаца пољопривредне пензије не прелазе 9.000 динара.
О поменутим проблемима потпредседница Скупштине АПВ Маја Седларевић је говорила приликом посете старачким домаћинствима у селу Луг, на Фрушкој гори, које је један од најизразитијих примера одумирања војвођанских села, тим пре што у општини Беочин, на чијој територији је село Луг, осим одељења новосадског Центра за социјални рад не постоје установе које би се организовано бринуле о најстаријим суграђанима.
Директор Центра за социјални рад у Новом Саду Гојко Вујиновић указује да не постоји системска политика помоћи старачким пољопривредним домаћинствима која остају без прихода када физички више нису у стању да обављају послове на њивама и у баштама, па тако постају социјални проблем.
Када утрну и та загасла старачка огњишта, остају празне куће у које потомци немају мотива да се врате. Изузимајући делове средњег Срема, јужног Баната и севера Бачке, ти закатанчени дојучерашњи домови данас су доминантна карактеристика демографског пејзажа Војводине.
Окућнице и куће у чије би реновирање ваљало уложити извесна средства, чак и у селима са водоводом, струјом, телефоном, асфалтним путем, нико није заинтересован да купи, иако их наследници нуде и по цени од невероватних 500 евра, колико кошта половина квадратног метра стана на некој мало бољој новосадској локацији!
Славољуб Живковић [Политика: 27/08/2009]


Данас 204. годишњица Правитељствујушчег совјета српског
Аутор: Танјуг | Фото:Бета | 27.08.2009. - 08:39
Полагањем венаца и одавањем државних и војних почасти, сутра ће у Великом Борку у београдској општини Барајево бити обележена 204. годишњица оснивања Правитељствујушчег совјета српског, најавило је Министарство рада и социјалне политике Србије.
У оквиру централне државне манифестације којом ће у Србији бити обележена 204. годишњица оснивања Правитељствујушчег совјета српског, у Спомен комплексу крај споменика кнезу Сими Марковићу биће положени ловорови венци и одате државне и војне почасти.
Венце ће положити државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Зоран Мартиновић, високе делегације Министарства одбране, града Београда, председница општине Барајево Бранка Савић и представници невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Званичницима ће се обратити Мартиновић и Савићева. У реализацији Културно-просветне заједнице Србије биће изведен музичко-сценски приказ и у програму ће учествовати драмски уметници Рада Ђуричин и Миодраг Радовановић, песник Љубивоје Ршумовић, народни певач Драган Младеновић, хор "Браћа Барух", диригент Ђорђе Станковић, сценаристкиња Марија Бишоф и композитор Мирољуб Аранђеловић Расински.
Предвиђено је потом и полагање венаца код обновљеног Спомен-дома у Вранићу, као и обилазак обновљене Спомен-чесме посвећене ратницима ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године.
Свечаност ће почети у 11 часова, а организатори су Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике, Министарство одбране и општина Барајево.
Правитељствујушчи совјет српски, први орган извршне власти у устаничкој Србији и претеча савремене владе Србије, основан је 27. августа 1805. године у кући кнеза Симе Марковића у селу Велики Борак код Барајева, подсећа се у саопштењу.
Оснивање Совјета био је један од најзначајнијих потеза устаничких првака предвођених Карађорђем са циљем постепене успоставе органа извршне власти у држави у настајању.
Иако је деловао свега неколико година, Правитељствујушчи совјет српски представљао је, поред скупштине устаничких првака, први стални орган власти.
Тиме је устаничка Србија кренула путем обнове државности после вишевековне отоманске владавине, подсећа у саопштењу Сектор за борачко инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике.


ИЗА НАПАДА НА ГРЧКУ АМБАСАДУ У БЕОГРАДУ НЕ СТОЈЕ НАШИ АНАРХИСТИ
Нису Срби, већ Грци
Анархистичка група „Црни Илија“, која је преузела одговорност за напад на дипломатско представништво, не постоји. Иза измишљене организације крију се грчки екстремисти

БЕОГРАД - Анархистичка група „Црни Илија“, која је преузела одговорност за прекјучерашњи напад на грчку амбасаду у Београду, уопште не постоји, а највероватније иза напада се крију грчки анархисти који у Србији бораве као студенти или туристи, док су њихове српске колеге у њихово име послали саопштење за медије, тврди добро обавештени извор нашег листа. Како каже, комплетну акцију заправо извели су Грци, а српски анархисти су само били њихова логистичка подршка.
Напад на Грчку амбасаду догодио се у ноћи између понедељка и уторка, када су петорица младића, у центру Београда, у Француској улици 33, пришла згради и бацила два „Молотовљева коктела“, која су изазвала мањи пожар, а затим побегла. Једна група је села у такси, док се друга удаљила пешице према граду. Као повод за напад у саопштењу терористичке групе „Црни Илија“ стоји захтев да се идол грчких анархиста Тодорис Илиопулос, који 47 дана штрајкује глађу у грчком затвору, пусти на слободу.
Данас у Србији, према изворима из анархистичких кругова, постоји десетак група чији број активних чланова варира, а повремено се у акције укључују и симпатизери. Занимљиво је да нико не зна прави број чланова. Они истичу да најтешњу сарадњу са анархистима из региона имају управо са Грцима.
- Циљ ове акције је био скретање пажње грчких анархиста на себе. Овакав напад није било могуће извести без добре припреме и осматрања амбасаде, где је праћено обезбеђење и сама зграда најмање десетак дана, где је неко седео у околним кафићима и помно све бележио. Забрињавајуће је да је изостала реакција обезбеђења амбасаде приликом напада на зграду, али и сарадња грчке и српске полиције у достављању обавештења о анархистима у својим земљама - каже Божидар Спасић, бивши обавештајац.
Према његовим речима, анархисти у Грчкој су толико ојачали да осим политичког крила имају и економско које се бави отмицама грчких тајкуна, бизнисмена и нападима на банке, и тако прибављају огроман новац који користе за финансирање напада. Због тога их сврставају у ранг са најопаснијим терористичким организацијама, попут ЕТА, ИРА.
- Анархисти никада у својим акцијама не праве велику штету, али зато добију огромну медијску пажњу. После ове акције видећете дуги период неће бити нових акција у Србији и Београду, али се не искључује даље деловање у Француској и Немачкој, где анархизам посебно јача - наглашава Спасић.    

Плодно тло
Дарко Трифуновић, професор на Факултету безбедности, искључује могућност да је нека група из Србије напала грчку амбасаду, али не искључује могућност да је неко помогао грчким анархистима у извршењу напада.
- Анархизам у Грчкој инспирисан је тешком материјалном и социјалном ситуацијом, која се лако може пренети на земље у региону, а ово је био јасан напад на државу Грчку и вероватно је дело њихових анархиста, а код нас постоји слична ситуација па се не искључује да анархистичке идеје и овде нађу плодно тле - каже Трифуновић.


Ремек-дела из збирки Народног музеја у Београду, настала у периоду од 1850. до 1950. године, биће изложена у Галерији САНУ
Век српске уметности у Београду

Надежда Петровић: „Косовски божури”
Изложба ремек-дела познатих сликара, која се чувају у збиркама Народног музеја у Београду, биће представљена под називом „Век српске уметности – сликарство у Србији 1850–1950” од 7. септембра до 18. октобра у Галерији САНУ у Београду. Биће то јединствена прилика да житељи престонице виде вредна уметничка дела, укупно 130 – сто слика и тридесет цртежа и графика из сталне поставке – после шест година паузе, колико не функционише простор Народног музеја, због најављене реконструкције.
Та јединствена прилика омогућиће и да, између осталог, ученици који су слике славних домаћих сликара виђали само у уџбеницима могу сада да их виде и уживо.
„Век српске уметности” биће празник за очи широке публике која ће моћи да погледа, између осталих, дела Катарине Ивановић, Константина Данила, Ђуре Јакшића, Ђорђа Крстића, Стеве Тодоровића, Уроша Предића, Паје Јовановића. Из млађе генерације представиће се: Надежда Петровић, Иван Радовић, Јован Бијелић, Петар Добровић, Сава Шумановић, Михаило С. Петров, а потом и они који су пионирски обележили године раног послератног модернизма, међу којима су били Милан Коњовић, Петар Лубарда, Љубица Сокић, Мило Милуновић...
Многа дела из ове колекције су, баш поводом гостовања у Румунији, прошла посебан конзерваторски поступак и засијала новим сјајем попут слика Надежде Петровић „Дереглије на Сави”, Марка Мурата „Дах дубровачког пролећа” и портрета Константина Данила ...
Никола Кусовац, пензионисани дугогодишњи виши кустос Народног музеја у Београду, и без премца у процени вредности уметничких дела, о изложби која нас очекује за „Политику” каже:
– Моје колеге кустоси Љубица Миљковић, Петар Петровић и Гордана Станишић су као аутори ове поставке направили добар посао и одличан избор, дали су есенцију српске духовности кроз сликарство, скулптуру, цртеж, са којом можемо да одемо у свет, а да се не зацрвенимо. Румун Никоале Григореску или Мађар Михаљ Мункачи нису одмакли од нашег Ђорђа Крстића. Дела Леона Коена би могла да буду изложена у свакој светској галерији. Утолико ми је више жао што је данас Народни музеј затворен, а ова изложба је прилика да се закука због тога.
– Сматрам да је реконструкција музеја могла да се ради у етапама, део по део, а Народни музеј није смео да се затвори. У тој установи провео сам четири деценије, имам велико искуство, али ме нико ништа није питао кад се говорило о реконструкцији.
Кусовац каже да слике из овог периода, од 1850. до 1950. не само што познаје већ је четрдесет година живео са њима, а на питање шта би издвојио, одмах додаје да су то свакако остварења Катарине Ивановић и Константина Данила, потом следи „тролист” Ђорђе Крстић, Паја Јовановић и Урош Предић, затим Надежда Петровић, Богдан Поповић, Сава Шумановић итд.
– Имамо шта да понудимо свету, а ова дела говоре о томе да су услови у којима су уметници радили били рђави, али да је стваралачки ниво био висок и изузетан – каже за крај Кусовац.

Сава Шумановић: „Пастирица”
Иначе, стогодишња епоха (1850–1950) наше уметности почиње делима из Збирке српског сликарства 18. и 19. века, радовима уметника који су под утицајем бечке, а потом и минхенске академије следили бидермајер, а потом романтизам, класицизам и реализам крајем 19. и почетком 20. века.
Кроз највећи број дела која ће бити презентована овом приликом, а која се чувају у Збирци југословенског сликарства 20. века, биће представљени сви они уметници који су својим ангажовањем у актуелним европским уметничким токовима, заснованим на искуствима различитих праваца – од импресионизма, експресионизма и кубизма, преко сецесије и симболизма, међуратне авангарде и социјалне уметности, све до послератног интимизма и радикалних модернистичких стремљења раних педесетих – на аутентичан начин допринели формирању актуелног, универзалног уметничког језика.
Сликарски сегмент поставке је проширен цртежима и графикама из Кабинета графике Народног музеја у Београду, који ће у форми скица или самосталног дела пратити најзначајније уметничке појаве и стилове у распону од једног века
Народни музеј у Београду и даље инсистира на динамичкој излагачкој активности: у протеклом периоду приредио је 25 изложби у Београду и Србији и две у иностранству. Значајну улогу на представљању нашег сликарства у Румунији одиграла је дипломатија у најбољем смислу те речи, захваљујући тадашњем амбасадору Србије у Румунији Душану Црногорчевићу.
-----------------------------------------------------------
Мањи број дела
Са ауторима изложбе, кустосима Љубицом Миљковић, Петром Петровићем и Горданом Станишић, нисмо могли детаљно да разговарамо; наиме, Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја, љубазно је замолила и кустосе и потписника ових редова да сва питања и разговори сачекају конференцију за новинаре.
Тако нисмо, за сада, успели да сазнамо шта је другачије у овој поставци од оне која је, под истим називом, гостовала веома успешно прошлог пролећа у Националном уметничком музеју Румуније, у Букурешту, и која је садржала 150 дела 50 аутора. Ми ћемо, у овом случају, видети 130 дела 50 аутора, јер је због мањег простора Галерије САНУ, двадесет слика изостављено. Али, још не знамо о којим делима и уметницима је реч.
Биљана Лијескић [Политика: 27/08/2009]


26. август 2009.
6. Београдски Карневал бродова 09
На броду Сирони на Савском пристаништу одржана је најавна конференција поводом шестог по реду Београдског Карневала бродова под слоганом „Зато што волим Саву и Дунав“. Карневал ће бити одржан у суботу, 29. августа, а овом значајном традиционалном догађају који ће бити реализован под покровитељством Скупштине града Београда, Туристичке организације Београда ове године придружила се и компанија Carlsberg Србија са својим водећим брендом ЛАВ.  

Догађај ће се одржати на обалама Саве на простору између Бранковог моста и Ушћа и на делу београдског акваторија уз богат програм који ће трајати од 16 часова до поноћи. Програм карневала подразумева дешавања на обе обале река и акваторији: дечији карневал, ревија спортова на води - једриличари, веслачи, кајакаши, кануисти, скијање на води, јет-ски, потом карневал бродова и дефилеи карневалских група из земље и иностранства, плесних група. Посебно место ове године заузима и активности у циљу подизања свести грађана о заштити животне средине путем еколошких кампања.  
„Овај карневал поред многих градских догађаја помаже да се Београд промовише као европска метропола која привлачи све већи број туриста, али и као град који има богате садржаје не само за туристе већ и своје грађане. Захваљујући ономе што је природа даровала нашем граду потребно је да покажемо да волимо своје реке и да умемо да их чувамо за генерације које долазе. Управо је одговорност према очувању воде, коју користимо као једну од основних сировина у производњи и подизање свести о природном богатству, које има наш град, разлог који нас је мотивисао да одлучимо да наш бранд ЛАВ постане официјелно пиће овог значајног догађаја“, истакла је Александра Ранковић, директор комуникација компаније Царлсберг Србија Гроуп.  
У име Туристичке Организације Београда обратио се Дејан Веселинов који је рекао да овај шести по реду Београдски карневал бродова са великим успехом наставља да окупља све већи и већи број учесника.”Карневал бродова постаје један од најзначајнијих градских догађаја на ове две наше прелепе реке. Желимо да се захвалимо компанији Царлсберг Србија и свима онима који су помогли реализацији овогодисњег карневала”, додао је Веселинов.
Учесници конференције и организатори су потом позвали све заинтересоване грађане и све љубитеље спортова на води да не пропусте овај спектакл који је прошле године окупио више од 700 учесника који су приредили изузетну забаву за све присутне.
Подржимо Београдски Карневал бродова зато што волимо Саву и Дунав!
Извор: Пословна жена


Репортери „Блица” на такмичењу за краља трубе Балкана
Окршај црне и беле трубе у Зајечару
Аутор: Момчило Петровић | Фото: с. ђалић | 26.08.2009. - 05:00

Далеко од разуздане гомиле Гуче, у којој се на музику заборави после петог пива па све после тога буде вашар, у Зајечару, већ трећу годину крајем лета, одржава се такмичење за краља трубе Балкана. У концертној атмосфери, пред око двадесет-тридесет хиљада људи на трибинама „Попове плаже” наступају оркестри из Србије, Македоније, Бугарске, Румуније... земаља у којима, на уштрб веровања о посебности Срба, труба такође има култни статус.
Тако је прве године победио Кочо Агушев из Македоније: на бини су се ређала имена прослављена у Гучи, свирачи који су публици били познати са телевизије и из филмова, а онда је изашао он - и све их „одувао”. Одлуку жирија поздравила је овацијама и публика. Прошле године краљ је постао Дејан Лазаревић из Пожеге, а ове...
Вођа оркестра, прва труба, стоји први с леве стране; до њега су две или три друге трубе, три или четири тенора, па бас, добош и бубањ. Трећи или четврти у низу, на другој труби, по неписаном правилу је отац првог трубача, коме је у једном тренутку предао вођство. Наступ пред публиком сведен је на излазак у одређеном поретку, извођење тачке без икакве кореографије, и одлазак без наклона, готово збуњен. Једино понеки први трубач себи дозволи покрет који личи на плесни полукорак... Неки ни то: Дејан Лазаревић, који је наступио и ове године, не помера се. „Он свира као да просипа пену”, каже Драган Бабић, новинар РТС и идејни творац зајечарског такмичења, иначе и сам син трубача који је побеђивао у Гучи.

За разлику од смотре у Драгачеву, где се од учесника тражи да изводе „етно мелодије”, ма шта то конкретно значило, у Зајечару таквих ограничења нема. Као ни у саставу оркестра: Бугари су наступили са девојком за удараљкама, и кларинетистом, Македонци су имали саксофонисту... Њихов бубњар, младић са панкерском ћубом, руковао је прутићем са таквом вештином да је његова шака била невидљива, а соло - штектави плач југа.
Најмлађи учесник био је Саша Крстић из Загужања. У овом сурдуличком селу нема мушкарца који не свира трубу - од укупно 906 становника, њих 186 свира у оркестрима!
Упадљиво ниски, што због наслеђа, што због неухрањености у раном детињству, ови трубачи са југа Србије, Роми, свирају „из вена”: раскорачени, спремни да се одупру сваком удару, они личе на рваче... Њихову музику називају „црном трубом”, не само због боје коже.
„Белу” је представљао још Вељко Остојић из Пожеге, младић који је завршио Музичку академију, а са југа су дошли и Аца Новаковић, са брчићима „а ла Клерк Гебл”, из Сурдулице, Екрем Мамутовић са оркестром Бакије Бакића из Врања, и Синиша Станковић из Загужања.

Овај последњи на сцени је изгледао као гладан вук: савијених колена, напет као пред скок, из трубе окренуте ка небу извлачио је звук који се слушао костима. Његова труба звучала је као добовање кише по плеханом крову бараке. Његова труба звучала је као плач гладног детета. Његова труба звучала је као папир у који је замотана салама. Његова труба звучала је као глас полицајца. Његова труба звучала је као стари сват испод ораха. Његова труба звучала је као криминалац са златом око дебелог врата. Његова труба звучала је као краљ џеза Хоки Моки...
У звуку његове трубе било је седамнаест Гуча без награде, која му је увек измицала за мало, за зловољу или одсуство пажње једног члана жирија.
Балкански краљ трубе ове године постао је Саша Крстић, награду за најбоље извођење добио је оркестар Вељка Стојановића, а остали трубачи, ненаграђени, они који „нису читани”, били су у својим комбијима док је нови краљ још свирао на позорници. „Знали смо за тај њихов обичај, али мислили смо да је ред...”, рекли су организатори у празној сали у којој је требало да се одржи завршни банкет.
Незванично, жири се колебао, и Синиша Станковић је био врло близу једне награде. Питам шта је пресудило, и човек упућен у те ствари, слеже раменима: „Ништа посебно. Ето, тако се десило. Могао је и Синиша...”

Покровитељство
„Краљеви трубе Балкана” уживају потпуну финансијску и институционалну подршку града Зајечара. Бошко Ничић, градоначелник, каже да ће град помоћи да ова смотра опстане и да је први наредни корак масовније учешће гостију из балканских земаља: Грчке, Албаније, Румуније... Чланови овогодишњег жирија били су Иван Илић. Диригент Биг бенд џез оркестра РТС, Генџо Генџев, композитор и шеф бугарског државног оркестра „Дунав”, и Живојин Станић, музички уредник из Зајечара.

[Зорге]

Рим: Србија да поднесе захтев за ЕУ
28. август 2009. | 00:34 -> 08:03 | Извор: Вечерње новости
Београд -- Србији треба дати статус земље кандидата за ЕУ, дошао је тренутак да Београд поднесе захтев за чланство, каже италијански амбасадор у Србији Армандо Варикјо.

Председник Србије Борис Тадић и амбасадор Италије Армандо Варикјо (архив, ФоНет)
Варикјо је, у интервјуу за “Новости”, рекао да Италија улаже максималне напоре да одблокира европске интеграције Србије и да је на добром путу да наредних месеци у томе и успе.
Амбасадор Варикјо је истакао да се Италија максимално ангажовала да би дошло до одмрзавања Споразума о стабилизацији и придруживању, како у оквиру Европске уније, тако и у појединачним контактима са европским партнерима, па и Холандијом.
Амбасадор је оценио да би хапшење Ратка Младића сигурно имало позитиван утицај на европско јавно мњење, и навео да је Брисел позитивно оценио последњи извештај главног хашког тужиоца Сержа Брамерца о сарадњи Београда с Трибуналом.
"И италијански надлежни органи који сарађују са вашим тужилаштвом указују на то да српска страна даје све од себе како би коначно окончала сарадњу са Хагом", навео је он.
Што се тиче утицаја економске кризе на европске интеграције земаља Балкана, и ратификовања Лисабонског споразума, Варикјо је рекао "има позитивних показатеља да смо на путу изласка из кризе".
"Надамо се да ће већ на следећем референдуму Ирци ратификовати споразум. У сваком случају, јасно је да јединство Европе неће моћи да буде постигнуто све док земље Балкана не буду постале њен саставни део", сматра он.
На питање која је најреалнија година уласка Србије у ЕУ, он је оценио да би током трајања његовог мандата у Београду могло доћи до позитивних помака с тим у вези.
"Србију посматрамо с великом пажњом и поздрављамо реформе које сте покренули. Србија је за Италију фактор стабилности на Балкану", казао је амбасадор и нагласио да су позитивни досадашњи резултати мисије Еулекса на Косову.
"Задовољни смо оним што је у постојећим условима и околностима до сада постигнуто. Такође веома позитивно оцењујемо и поздрављамо споразум који је постигнут између МУП Србије и мисије Еулекс" на Косову, рекао је Варикјо.


четвртак, 27. авг 2009, 11:45 -> 18:09
Нови уговор о извозу наоружања у Ирак
Министарства одбране Србије и Ирака закључили уговор о извозу наоружања и војне опреме вредан више од 100 милиона долара. У реализацију уговора у наредних годну дана биће укључене домаће фабрике из групације наменске индустрије.
Министар одбране Србије Драган Шутановац саопштио је да је са Ираком потписан нови уговор о извозу наоружања и војне опреме, вредан више од 100 милиона долара.
Тим уговором више од 6.000 запослених у фабрикама наменске индустрије и Војсци Србије добиће посао у наредних годину дана, рекао је Шутановац после уручења данске донације Војсци Србије.
Шутановац је навео да је то само део уговора који се искључиво тиче извоза наоружања и војне опреме, а да се наствљају преговори око ангажаовања домаће грађевинске оперативе, не само у Ираку већ и у другим земљама.
Министар одбарне је на аеродрому Батајница прецизирао да је уговор са Ирачанима поптписало предузеће "Југоимпорт СДПР" и да је тај посао уговаран током недавне посете делегације Министарства одбране Србије Ираку.

"Миг 29" био потпуно исправан
Авион "миг 29" који се срушио на аеродрому Батајница почетком јула, био је потпуно исправан, изјавио је министар Драган Шутановац.
Министар одбране је рекао да је истрага о паду тог авиона завршена и да се показало да је летелица била потпуно исправна.
"Ниједна летелица Војске Србије не полеће са аеродрома, уколико се претходно не утврди њена исправност", рекао је Шутановац, не прецизирајући разлог који је по оцени Комисије за утврђивање узрока пада авиона довео до те несреће.

Данска поклонила цистерне за авионско гориво
Амбасадорка Данске у Београду Мет Кјуел Нилсен уручила је министру Шутановцу кључеве четири цистерне за авионско гориво, које је Данска поклонила Војсци Србије.

Цистерне МАН и Сканија на аеродрому у Батајници
Нилсен је новинарима на аеродрому у Батајници рекла да је идеја о тој донацији "плод одличне сарадње министарстава одбране Србије и Данске".
Мет Кјуел Нилсен је навела да су официри Војске Србије били на обуци за руковање цистернама, као и да у Србији данас бораве стручњаци данске војске који ће до краја спровести обуку о коришћењу те опреме.
"Србија је највећи партнер Данске у региону", рекла је Мет Кјуел Нилсен.
Шутановац је рекао да је Министарство одбране Србије добило више милиона евра помоћи од Данске и додао да је досадашња сарадња Министарстава одбране две земље била веома успешна и да ће бити настављена и убудуће.


Лето за младе, плус - допуна
27. август 2009. | 21:19 |    Извор: РТВ
СОМБОР - Овог викенда, великом електро журком на којој ће наступити диџејеви из Србије, Мађарске и Немачке, завршава се Сомборско лето за младе.
Како традиционална манифестација дуга 12 година, овог лета није имала много садржаја за младе, "Сомборски омладински бум" и још седам различитих невладиних организација решиле су да је допуне, а њихову идеју подржао је и градоначелник Сомбора.
<object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.c...></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.c..._embedded&fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object>


ДРЖАВЉАНИ СРБИЈЕ ОСУЂЕНИ У ТРИБУНАЛУ КАЗНУ БИ МОГЛИ ДА СЛУЖЕ У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ
Из Хага у „Забелу“
Министарка правде Снежана Маловић за ово решење добила је сагласност САД и председника Хашког суда. Министарство ће тим поводом ускоро упутити званични захтев Савету безбедности УН

БЕОГРАД - Држављани Србије којима Хашки трибунал буде доказао кривицу за ратне злочине казну би могли да служе у Специјалном затвору у Забели, каже за Глас јавности министарка правде Снежана Маловић. Тако би Небојша Павковић, Никола Шаиновић, Јовица Станишић, Веселин Шљиванчанин, Владимир Лазаревић и Момчило Перишић, уколико им суд докаже кривицу, могли бити ближи њиховим породицама. Иста могућност, у том случају, могла би да важи и за Радована Караџића, иако није српски држављанин.
Маловићева напомиње да је приликом недавне посете САД предочила Министарству правде те земље идеју да наши држављани осуђени у Трибуналу служе казну у Србији.
- Амерички званичници су изразили разумевање за овакво решење. Слично је реаговао и председник Хашког суда приликом посете Београду - каже Маловићева и додаје да ће после завршетка свих дипломатских активности поднети званичан захтев Савету безбедности Уједињених нација, који једини има мандат да о томе одлучује.
- Наш основни аргумент је да су се промениле околности које су пре петнаестак година приморале тадашњег генералног секретара УН да забрани одслужење казне у државама одакле су осуђеници - истиче Маловићева, демантујући да је услов за подршку био да „угостимо“ америчке осуђенике из затвора Гвантанамо на Куби.
Према њеним речима, ако ова идеја добије подршку УН, наши осуђеници биће дочекивани у Специјалном затвору „Забела“ код Пожаревца.
- Тај затвор је добро опремљен и испуњава све потребне услове. Ту би могли казне да издржавају сви држављани Србије и сви други које Трибунал одреди - поручује министарка.
Професор кривичног процесног права Горан Илић сматра да могућност за издржавање казне у земљи држављанства већ постоји у Статуту Трибунала.
- У свету се иначе инсистира да се лицу осуђеном у иностранству омогући издржавање казне у својој земљи, најпре због породице. Зашто би га жена и деца посећивали једном годишње ако могу једном недељно. Ту су и путни трошкови, проблеми око виза... Нема ниједног разлога да наша земља и на тај начин не сарађује са Хашким трибуналом - констатује Илић.
Адвокат Горан Петронијевић каже да о могућности издржавања казне у Србији одлучује првенствено Хашки трибунал.
- И сада се у неким случајевима поштује жеља затвореника који предлажу неколико земаља где би издржавали казну. Истина, суд није везан тиме, али зна да изађе у сусрет. Ако би такав споразум био потписан, верујем да би сви осуђени Срби желели да овде издржавају казну, па и они који немају српско држављанство. Јер, како ће породица да посети Милана Мартића у Естонији или Биљану Плавшић у Шведској - истиче Петронијевић и додаје да би волео да у српском затвору види Рамуша Харадинаја после пресуде по жалби 28. октобра.

Нерма Јелачић: Забрана и даље на снази
Портпарол Хашког суда Нерма Јелачић каже за Глас јавности да и даље стоји препорука генералног секретара УН из 1993. године.
По тој препоруци, нико ко је осуђен за злочине у Трибуналу за бившу Југославију не може да служи казну ни у једној од бивших држава СФРЈ. То је унето у Статут Трибунала. Можемо радити само у оквирима одлука које донесе УН - поручила је Јелачићева.


Влада донела одлуку о преносу бесплатних акција
Свакоме по пет акција НИС-а
Аутор: Б. С. | 28.08.2009. - 08:20
Влада Србије усвојила је јуче одлуку о преносу бесплатних акција Нафтне иднустрије Србије (НИС) грађанима, садашњим и бившим радницима те компаније, изјавио је државни секретар за привреду и приватизацију Небојша Ћирић.
Према одлуци Владе Србије, грађани ће добити по пет акција НИС-а, чија је номинална вредност по 500 динара.
Право на акција НИС-а има 4.798.615 грађана и 21.737 запослених и бивших запослених у тој компанији. Грађани ће добити укупно 23.993.075 акција, а запослени и бивши запослени 6.548.892.
„У овом случају грађани ће добити акције НИС-а, а касније и акције других предузећа која су међу највреднијима у српској економији. Према томе, те акције ће имати највећу вредност”, казао је Ћирић.
Како је навео, до краја септембра би државни органи, Агенција за приватизацију, Централни регистар за хартије од вредности и Комисија за хартије од вредности требало да заврше све потребне правне радње и да грађани и запослени добију власничке рачуне на које ће им бити пренете акције.
Након тога, прецизирао је, управни органи и Скупштина акционара НИС-а требало би да донесу неопходне одлуке да би се и формално омогућило грађанима да тргују акцијама или да их задрже.
„Грађани ће најкасније до краја године имати могућност да продају акције”, казао је државни секретар за привреду и приватизацију Србије.


НАЈАВЉЕНА РЕФОРМА ОБРАЗОВАЊА У СТВАРИ ДИРЕКТИВА ММФ
Европа нас заглупљује
Нормалне државе се труде да у област образовања улажу што више средстава јер је то издвајање за будућност, али Европи не требају образовани Срби већ јој треба јефтина радна снага, каже Драган Тодоровић

БЕОГРАД - У основним и средњим школама у Србији потребно је укинути 11.000 одељења због чега ће 17.000 запослених бити вишак! Овај податак је Влади Србије предочила делегација Међународног монетарног фонда у склопу захтева за продужетак кредитног аранжмана од 2,7 милијарди долара, тврди Драган Тодоровић, заменик председника Српске радикалне странке.
Тодоровић тврди да је ММФ до тог податка дошао својим анализама стања у просвети и здравству у Србији.
- То што су израчунали у складу са европским стандардима предочили су нашој влади у документу који садржи све што се тражи од наших власти. Податке је добило и Министарство просвете - каже Тодоровић и додаје да ММФ као зајмодавац поставља услове који му одговарају.
- Основни проблем је у положају наше државе у односу на ММФ. Наши представници су марионете и пристају на услове које поставља зајмодавац. Нормалне државе се труде да у област образовања улажу што више средстава јер је то издвајање за будућност. Али Европи не требају образовани Срби већ јој треба јефтина радна снага - истиче Тодоровић, који сумња да је прича о упошљавању вишка запослених на образовању одраслих параван да би наставници лакше пристали на тај програм и да ће на крају сви они ипак бити отпуштени.
Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије, каже да у Србији нико не зна колико је запослених у просвети вишак јер не постоје критеријуми по којима би се то утврдило.
- Подаци које су школе доставиле Министарству просвете односе се само на број радника који су остварили један или два услова за пензију и то је око 4.000 људи. Подаци о вишку запослених не постоје јер да би се знало колико их има, морају претходно да се утврде јасни критеријуми по којима би се то израчунало. Не зна се ни колико запослених има у просвети, а камоли колико је вишка. То је млаћење празне сламе, а ММФ је до тих података дошао на основу неких својих критеријума упоређујући број ученика и наставника - каже Павловић и додаје да прича да отпуштања радника у просвети неће бити нереална.
- Идеја да ће вишак запослених бити упослен на образовању одраслих је прича за ММФ и није реална. Можда би то могло да се уради ако би се та школа плаћала, али је питање колико има интересовања за то јер већ постоје раднички универзитети. Други начин је да покупимо Роме и стрпамо их у клупе, али и то би неко морао да плати - каже Павловић.    

ММФ тражи рационализацију
БЕОГРАД - Представници ММФ затражили су јуче од Министарства просвете рационализацију образовног система која укључује мрежу школа, оптимални број одељења и оптимални број запослених у просвети. Представници ММФ су оценили и да су мере рационализације које Министарство просвете планира „у одређеној мери у складу са препорукама из извештаја међународних организација о стању образовања у Србији“, наведено је у саопштењу Министарства после разговора са представницима ММФ.
„Министар просвете Жарко Обрадовић указао је на низ специфичности образовног система у Србији и на потребу уважавања економске ситуације, а посебно на важност образовања за даљи развој Србије и раст бруто друштвеног производа“, саопштило је Министарство које је разговоре оценило „дугим, садржајним и конструктивним“.    Бета

Идеја тек у повоју
Према речима Бојана Миновића, потпредседника Уније синдиката просветних радника Србије, Министарство просвете планира да у оквиру редовног образовања одржава наставу за одрасле по школама.
Закон о образовању одраслих је тек у повоју и тек после његовог усвајања ће се знати како ће то функционисати. План је да радници са мањком часова у поподневним часовима држе наставу за одрасле. Како, на који начин и да ли ће то школе прихватити знаће се после формирања социјалног савета за образовање одраслих, у коме ће своје представнике имати сва три репрезентативна синдиката - каже Миновић.

[Зорге]

28. Август 2009.
МК Груп промовише српски туризам у Белорусији
Делегација компаније МК Груп представила је у нашој Амбасади у Минску, Копаоник као једну од најатрактивнијих дестинација, кад је у питању планински туризам у овом делу Европе.  Ово је прво званично МК груп представљање српског туризма у Белорусији, које је изазвало велико интересовање у овој пријатељској земљи, са којом је 31. марта ове године потписан Споразум о слободној трговини.
Презентацији Копаоника са свим смештајним капацитетима хотела Гранд и апартманског насеља Конаци, присуствовао је заменик министра туризма Белорусије, Јанковенко, 35 главних белоруских тур оператера, као и наш Амбасадор у Белорусији Срећко Ђукић.
Вођа делегације МК Груп, Јарослав Ступавски, помоћник председника задужен за реструктуирање, изјавио је да је, након посете председника Белорусије Александра Лукашенка Копаонику почетком ове године, у време трајања Бизнис форума, ово амбициозно представљање Копаоника најава и будуће шире сарадње наше две земље, и у области туризма.
Истовремено је најављена посета белоруских туристичких радника нашем најпосећенијем и највећем ски центру.  
Представљање туристичке понуде Копаоника, у организацији МК Групе, представља пробој српског туризма на тржиште источне Европе.
Извор: Пословни Магазин


Грађевинци спремни за јефтину станоградњу
Грађевинска цена може да буде 400 евра
Аутор: Наташа Корлат | Фото: в. лалић | 28.08.2009. - 05:00
Представници грађевинских фирми спремни су да стегну каиш и одрекну се дела профита у реализацији пројекта масовне станоградње. Како они тврде, грађевинска цена могла би да падне на око 400 евра по квадрату. Уколико држава потпуно стане иза овог пројекта, односно обезбеди бесплатне локације, спусти цене земљишта и ослободи инвеститоре плаћања пореза, квадрат стана могао би да буде и 600 евра.
Грађевинске фирме и велики инвеститори с нестрпљењем чекају коначни предлог овог пројекта, с којим би пред Владу радна група требало да изађе већ следећег месеца. Ако дође до његове реализације, по њиховим проценама, била би упослена целокупна грађевинска оператива у Србији и још 40 пратећих делатности. У супротном, на листи незапослених могло би да се нађе још 10.000 људи. Зато су грађевинари спремни да спусте цене својих услуга и за 10 одсто и прикључе се пројекту масовне станоградње.
- До сада је код нас грађевинска цена за један стан просечног квалитета била око 450 евра по квадрату. Наравно, ту не улази опремање земљишта, куповина локације, већ само трошкови радне снаге, материјала и интерес. Ми смо, наравно, спремни и да спустимо ту цену, јер се ради о друштвено одговорном пројекту који је у вишеструком интересу за грађане Србије - каже Доброслав Бојовић, генерални директор компаније „Напред”.
Представници грађевинске индустрије траже да се приликом реализације овог пројекта користе искључиво домаћи материјали и радна снага из Србије. То би, такође, био један од начина на који би могла да се спусти грађевинска цена.
- Интерес компаније реално мора да постоји, али би могла да се направи уштеда од пет до 10 одсто. Међутим, то су само директни грађевински трошкови. Постоје и неки други трошкови на које би држава могла да утиче - каже Светислав Симић, директор високоградње у „Енергопројекту”.
У прилог тези да је могуће градити по знатно нижој цени наводи се податак да је стан од око 800 евра по квадрату, па и ниже, већ сада могуће купити у Обреновцу, Крњачи и Борчи, јер се ради о приградским локацијама, које су и по тржишним условима знатно јефтиније него оне у граду. Уз интервенцију државе, могуће је наравно градити још јефтиније. Ако за пример узмемо Борчу, где је опремање земљишта тренутно око 90 евра по квадрату, а изградња око 400 евра, уз интерес инвеститора било би могуће постићи цену од 500 до 600 евра. Ипак, ту није урачунато куповина локације или расељавања, које чини и до 30 одсто од укупне цене квадрата. Уколико би ова ставка била избрисана, за инвеститоре, па и будуће купце, могуће је направити велику уштеду. Ако се томе дода и појефтињење опремања земљишта, као и укидање пореза, овај пројекат може да прође.
Представници грађевинске индустрије упозоравају још на то да је при реализацији пројекта масовне станоградње неопходно обезбедити редовно финансирање, јер ако се не гради брзо, пројекат ће бити скупљи. Важно је и убрзати процес за добијање дозвола, јер и на тај начин може да се дође до ниже цене квадрата.


Цене станова
Београд 1.000-3.000*
Нови Сад 750-1.200
Ниш 700-1.250
Крагујевац 800-1.300
* У еврима, по квадрату

Шта непотребно подиже цену
- сложен процес за добијање дозвола, који може да траје и годинама
- корупција, која на коначну цену може да утиче и до 20 одсто
- каматне стопе које су веће од три до пет пута него у земљама ЕУ

Шта улази у цену квадрата:
- куповина земљишта
- опремање инфраструктуром
- трошкови радне снаге
- набавка грађевинског материјала
- интерес инвеститора

Држава мора да се одрекне профита
- Питање је да ли је у овом тренутку могуће спустити цену опремања земљишта. Проблем је што је пројектно финансирање изузетно скупо, а каматне стопе су између 8,5 и 14,5 одсто. Држава би у потпуности морала да се одрекне профита и направи договор са банкама да би овај пројекат био реалан - каже Драган Копчалић, власник компаније „Монтера”.



Младић на Фрушкој гори!
Станко Ристић, један од оптужених за скривање најтраженијег хашког бегунца, после шест дана слободе поново ухапшен на свом имању у селу Љуба, "због опасности од понављања дела"

БЕОГРАД - Најтраженији хашки бегунац и бивши командант Војске Републике Српске Ратко Младић крије се тренутно негде на Фрушкој гори или у непосредној околини, судећи по томе што је један од његових јатака Станко Ристић јуче поново ухапшен на свом имању у фрушкогорском селу Љуба, овај пут због опасности од понављања дела!
Ристић је провео у притвору тачно три недеље због опасности од бекства, а из Централног затвора је изашао у прошли петак, пошто је Врховни суд усвојио жалбу његовог браниоца Миломира Шалића, и одмах се упутио на Фрушку гору. Међутим, после само шест дана Други општински суд, пред којим се води поступак против десеторице оптужених за скривање Младића, прихватио је предлог надлежног тужилаштва о поновном одређивању притвора. Наводно, јер је у међувремену констатовано да, поред опасности од бекства и утицаја на сведоке, постоје нови докази да је Ристић за то време ступио у контакт са одбеглим генералом!
- Сматрам да је овакво понашање суда заиста нечувено и да су разлози поновног одређивања притвора мом брањенику политичке, а никако правне природе. Посебно је индикативно да је управо Други општински суд пре непуних месец дана одбио предлог тужилаштва да се Ристићу изрекне ова мера, с обзиром на то да се током три године редовно одазивао на сва суђења. Решење је на крају потписало жалбено веће Окружног суда, али је ВСС одлучио позитивно по мојој жалби и укинуо такву одлуку. Наравно да ћу се жалити и на ново решење, али сад већ заиста сумњам да се правним путем може много постићи - прокоментарисао је за наш лист адвокат Шалић.
Заменик председника Другог општинског суда Денис Бећирић потврдио нам је јуче да је Ристићу поново одређен притвор, али није могао да прецизира конкретне разлоге.
- Истина је да је наш суд усвојио предлог тужилаштва, претпостављам, због извесних нових момената и доказа. Колико сам информисан, Ристићу је притвор одређен по сва три поменута основа. Пошто нисам био у већу које је о томе директно одлучивало, нисам упознат са тим шта је тужилаштво навело у свом предлогу - оградио се Бећирић.
У Другом општинском тужилаштву нико није могао да нам изнесе праве разлоге без одобрења "више силе". У Републичком тужилаштву, међутим, до закључења овог броја нисмо успели да ступимо у контакт с надлежнима и добијемо релевантне информације о "случају Ристић".


Регион | 28.08.2009
Срби приморани на косовска документа

У Штрпцу има преко 9.000 Срба
Штрпце је већински српско место на Косову и добар је пример: у Штрпцу све више Срба узима косовске личне карте и пасоше. На то их је, како кажу, натерала мука. Са друге стране, званичници Општине тврде да је то реалност.
Срби из Штрпца све више подносе захтеве за издавање нових косовских докумената: пасоша, личних карти, возачких дозвола… Они којима је истекао пасош а живе и раде у иностранству подносе захтев да добију косовска лична документа и путне исправе. Разлози нису нимало једноставни.
Јелица Никочевић стоји испред матичне службе у Штрпцу. Још није поднела захтева за издавањем косовских докумената, али, како каже, мораће то да уради.
„Кренули су са искључењима струје - мени су је данас искључили зато што су они власт! Ми ћемо бити принуђени да извадимо та документа иако то није наша воља”, каже Јелица за DW.
И Саво Петковић се још двоуми - није поднео захтев иако је његов брат процедуру већ завршио. „Ја ћу вероватно касније да извадим косовска документа. За сада не, али кад мука натера…“

„Срби признају Републику Косово!“
Штрпце је општина са око 13 хиљада становника. Од тога око 70 процената су Срби. Фарук Гури, из Општине Штрпце, за ДW каже да је интересовање за косовским документима ове године знатно порасло у односу на прошлу.
„У односу на прошлу годину број Срба који траже косовска документа је повећан за 80 или 90 одсто! У питању су подједнако и пасоши и личне карте“, каже Гури и додаје да су ове године запослили још једног службеника у матичној служби како би се убрзало издавање разних извода.
Гури сматра да су овдашњи Срби схватили нову  реалност на Косову и да се зато одлучују да узимају овдашња документа. „Дефинитивно се види да и Срби прихватају реалност: Републику Косово“, сматра Гури.
У Штрпцу је, према речима нашег саговорника, евидентна још једна појава: Све већи број овдашњих Срба који раде у иностранству, а боравили су за време одмора у родном крају, подигли су косовска документа.
„Сада и Срби који раде у Швајцарској, Немачкој, Француској и осталим земљама Западне Европе, а станују на Косову, подносе захтеве како би добили косовска документа“.
аутор: Рефки Алија, Штрпце
одг. уредник: Немања Рујевић


Биљана Плавшић на јесен у Београду?

Биљана Плавшић (Фото Танјуг)
Министарка правде Снежана Маловић је најавила да ће се у пакету правосудних закона наћи и пропис који предвиђа да осуђени у Хагу могу да издржавају казну у Србији, али је „одлука о томе на Савету безбедности Уједињених нација, уз пристанак Америке”.
Како је Биљана Плавшић држављанин Србијепостоји могућност да и она настави са издржавањем казне у Србији, јер је у Шведској, где је сада „стационирана” тражила прошле године да буде пуштена на привремену слободу или премештена „ближе кући”.
Пошто се кроз два месеца, 27. октобра 2009. године, навршава осам година од када је утамничена, а осуђена је на 12 година, велике шансе су да, као најстарији осуђеник (79) у Шведској, буде пуштена на слободу после две трећине одслужене казне, што је правило шведског правосуђа.
Р. Х. [Политика: 28/08/2009]


ИНТЕРВЈУ ПИСАЦ МИОМИР ПЕТРОВИЋ О НОВОМ РОМАНУ „БАКАРНИ БУБЊЕВИ“
Има, ваљда, нешто и у књигама
Последње аутентичне средине Европе, која је духом осиромашена, осећају егзистенцијалну клаустрофобију изразите „корпоративно-мутиране“ средине. Реч је о повампирењу јапијевске визије света и улоге човека у њему. То је највећа филозофска тема нашег времена - американизација свега постојећег
После романа „Персијско огледало“ и „Стаклена прашина“, који су му донели популарност код читалачке публике и статус једног од најзначајнијих српских прозаиста млађе генерације, Миомир Петровић је управо завршио писање још једног романа. Реч је о књизи „Бакарни бубњеви“, која ће ових дана бити објављена у издању београдске „Лагуне“.

Демократизација елитног
Свакодневно сте са студентима, шта мислите о судбини књиге данас у поплави нових медија
Након одбране доктората почео сам да предајем предмет Креативно писање на Факултету за културу и медије Мегатренд Универзитета, након осам година проведених на предмету Драматургија на Академији уметности БК. То ми и пружа привилегију да осетим било сваке генерације. И увидим колико се брзо мењају моде диктиране од медија. Погледајте само те несрећне покушаје да се од маркетинга и адвертајзинга направи уметност. Уметност конзумирања порука које су сведене на ниво знака. Знака пећинског човека. Нормално је и да су млади људи данас збуњени конзумерством и техником. Погледајте, компјутер омогућава слатку илузију сваком свом власнику да је у стању да производи књижевност. Писаћа машина је захтевала више физичког напора, гушчије перо још више. Сада, дакле, имамо поплаву књижевних производа. Реч је о демократизацији елитног, што, иако оксиморон по себи, јесте тежња нашег времена. Ипак, изненадили бисте се колико је младих који заиста почињу да у раној младости разумевају уметност и који су, за чуђење, много отпорнији на потрошачке заблуде које им се сервирају. Захвалан сам својим студентима на креативној свежини у којој су супериорнији од нас, петнаест, двадесет година старијих.
Ускоро излази ваш нови роман. Можете ли да нам кажете нешто ближе о самој књизи, њеној теми, јунацима - коначно њеној поруци?
- Роман „Бакарни бубњеви“, који ће током септембра објавити „Лагуна“, својеврстан је експеримент у односу на моје претходне књиге. Ипак, неки основни литерарни и друштвени елементи који ме и даље заокупљају и представљају моју поетику моћи ће да се пронађу и у овом роману. Реч је о псеудобиографији, али и о псеудоисторијском роману који проблематизује могуће порекло Београда као топонима, његову бурну прошлост, садашњост и будућност. У том смислу, по први пут је мој родни град, у ствари, главни јунак романа. Реч је и о футуристичком роману, будући да је радња смештена у нашу блиску будућност, засенчену помало туробним визијама. Можда нешто налик на Трифоовску антиутопију из његовог филма „Фаренхајт 451“. Роман је поприште борби тајних и окултних организација, глобалиста и антиглобалиста... једна готска фантазија која је сасвим могућа у времену које је пред нама.
Кажу да ко овог лета имали једну занимљиву промоцију?
- Боравио сам на северу Италије, на потезу Трст-Венеција-Лаго ди Гарда-Милано. У Милану је у мултимедијалној књижари ФНАЦ одржана и промоција мојих романа за нашу публику која тамо живи и која је протеклих година показала интересовање за моје књиге. Разлог је био и склапање неких могућих ангажмана са једном италијанском издавачком кућом. Дакле активан али и културолошки занимљив одмор. У Италији, где сам у животу због породичних релација често боравио нисам био неколико година. Након те паузе, наишао сам на једну много меркантилнију и више потрошачку атмосферу али и материјалистичку зебњу у складу са новом геополитичком ситуацијом у свету. Занимљиво је то - Медитеран, те и Италија важе за последње аутентичне средине оне Европе која је духом осиромашена. Суштински је реч о истоветном осећању егзистенцијалне клаустрофобије као у било којој другој, изразитије „корпоративно-мутираној“ средини. Писао сам и раније о томе, о повампирењу јапијевске визије света и улоге човека у свету. Лично мислим да је то највећа философска тема нашег времена. Та американизација свега постојећег.
Ви сте, може се рећи, школован писац. Колико је то важно за човека који писањем одреди своју судбину?
- Не постоји начин да школа направи од некога писца али ни начин да уништи нечији таленат. Али занат и познавање уметничке продукције представљају немерљиво бољу стартну позицију за уметника од непознавања. Научите правила игре, јер, лако је написати један или два добра романа и преко ноћи постићи успех. Много је теже одржати се. А ту вам помаже образовање, струковност. Држим за потпуно малограђанску идеју о барбарогенијалству, о кафани и улици као јединим школама живота и писања. Има, ваљда, нешто и у књигама које су писали много бољи писци од нас самих!? Ипак, треба бити опрезан и са својом стручношћу. Ово је земља препуна псеудоексперата који кроје наше судбине мислећи само на своју.

[Зорге]

Борис Тадић, председник Србије (1)
Не припремам замену за Динкића
Када бих знао да избори решавају проблем – то бих предложио. Много већи проблем је у чињеници да избори ништа не решавају

Политика ће у два наставка објавити интервју са Борисом Тадићем, председником Србије. Први део се односи на опстанак Владе Србије.
Може ли влада да опстане ако не прође Закон о информисању?
Верујем да ова влада може и треба да опстане, пре свега због улоге коју има а то је да минимизује штете настале светском финансијском кризом и да одржи један стабилан политички систем у Србији. Земље које се суочавају током кризе са изборима апсолутно нису у ситуацији да доносе мере које су веома важне да би се кроз ово тешко време прошло без великих привредних оштећења.
Ви јесте симбол коалиције која је направила владу. Да ли се вама чини да чланице те коалиције понекад показују велику количину себичности?
Није нека новост у српској политици да се тежиште ставља на партикуларне а не на опште интересе. То је хроничан проблем који прати српску политику у последња два века. До сада смо увек успели да превазиђемо ту тензију између партикуларног и општег интереса, у корист општег интереса. Ја верујем да ћемо то и овај пут успети да урадимо иако нема никакве дилеме да ће се та хронична бољка српске политике увек појављивати када год наступи нека разлика у мишљењима или неки проблем који треба решавати до краја мандата ове владе.
Када је председник Борис Тадић рекао: „Е, ово је превршило сваку меру. ’Ајмо ми на изборе да решимо све ове себичлуке”?
Када бих знао да избори решавају проблем – то бих предложио. Много већи проблем је у чињеници да избори ништа не решавају. Прво, највећи изазов са којим се ми данас суочавамо јесте економска криза, чије порекло су велике светске економије која погађа и Србију као и све остале мале земље са кудикамо већим интензитетом него изворишта светске економске кризе. Друго, не постоји неограничен број мера којима се одговара на светску кризу. Тај број је и те како сасвим лимитиран. Треће, међу опозиционим странкама не постоји ниједна која нуди било шта ново мада оне и не могу да понуде било шта ново, јер ни у свету не нуде ништа ново. Не верујем да би избори допринели већем политичком јединству, већ бисмо само имали прегруписавање на политичкој сцени и стратешки циљеви не би могли да се промене јер доношење сваког другог стратешког циља у односу на чланство у ЕУ било би контрапродуктивно, и некорисно за ову земљу и грађане који у њој живе.
Ако ми поставите питање да ли сви у Србији желе демократију, али и председника који у одређеном тренутку лупи о сто, што не иде често једно са другим, одговарам да нема никакве дилеме да и ја као председник Републике имам црвене линије које не дозвољавам да се пређу и оне до сада нису пређене, а да ли ће се то десити у будућности, видећемо. Када се то деси, ја ћу, наравно, реаговати као што сам реаговао и у прошлости. Подсећам вас на захтеве и уцене које сам имао од претходног премијера пред изборе, или неких других опозиционих странака, када сам рекао: то су црвене линије. Иначе, трудим се да будем толерантан, да не изигравам неког аутократу у Србији, макар ме за то врло упорно и систематски оптуживали неки опозициони лидери.
Како сарађујете са министром Динкићем?
О већини централних питања развоја Србије немамо никакву разлику. Одличну сарадњу имамо у Савету за инфраструктуру, око европских интеграција, не постоји ниједна тачка о којој имамо различиту политику. Имали смо различите ставове када је у питању потписивање споразума са руским партнером око приватизације НИС-а. Значи, то потврђује да има и разлика међу нама, али ми у сарадњи никада нисмо имали суштински проблем и верујем да тако може да остане и у будућности.
С правом или не, Динкић се сматра дежурним рушиоцем владе?
Не доживљавам га као рушиоца влада. Да је тако не бих ни направили заједно коалицију. Међутим, с времена на време постоје различита становишта која имамо али се она демократски продискутују. Ја не намећем својим партнерима какви ће бити закључци и какво ће им бити политичко понашање. Увек покушавам да аргументацијом дођем до одређеног решења. То је кудикамо тежи пут и он захтева много енергије али сам дубоко уверен да на тај начин можемо да испостављамо демократске вредности у нашем друштву.
У прошлости, председници Србије то нису чинили и трудим се да водим једну другачију нову политику. То важи и за политичке представнике Срба у региону. Никоме не намећем шта треба да чини, кажем своје мишљење и покушавам увек да убедим оне са којима радим на заједничкој ствари, којим путем треба да идемо.
У „Политици” један од аналитичара је изнео став да ако Динкић сада не буде рушио владу, онда ће то урадити у новембру када буде направио своју нову странку региона?
Нико у Србији данас нема потенцијал да стварањем нове странке обори владу. Данас ниједна странка у опозицији, ниједна странка која је у процесу формирања, нема потенцијал да на новим изборима направи неку превагу у односу на доминантне политичке снаге које данас чине Владу Србије.
Значи, не припремате неку замену за Динкића?
Не. Ја када почнем да радим са неким у политици, верујем у константност и доследност и верујем у истрајност на заједничком пројекту. Ако у спољнополитичком смислу увек трагам за алтернативним решењима, на унутрашњем политичком плану покушавам да имам константне сараднике.
Да ли то значи да нећете имати неку ближу сарадњу са ЛДП-ом који је неколико пута до сада помогао влади?
Имамо изузетно добру сарадњу са ЛДП-ом и морам да кажем да моји разговори са председником ЛДП-а такође говоре о приближавању ставова о битним стратегијским питањима. Не мислим да је и ЛДП у овом тренутку уопште заинтересован да замени Г 17 плус у влади али је заинтересован, дошао сам до тог закључка у разговору са Чедомиром Јовановићем, за реализацију стратешких циљева ове земље, њено чланство у ЕУ, вредносне промена српског политичког друштва, нормализацију медијског простора, привлачење страних инвестиција, реформа правосудног система. То су све важне области које захтевају значајне реформе и ту нема великих разлика.
У новембру сте у интервјуу за „Политику” рекли да је могућа сарадња са напредњацима на локалном нивоу. Да ли је сада време да кажете да је могућа сарадња и на републичком нивоу?
Српска напредна странка је странка која је скоро настала и још није до краја артикулисала своју политику, што је и разумљиво зато што жели да прошири политички простор властитог утицаја. Сматрам веома значајним то што је странка рекла да у њеним политичким приоритетима није само одбрана интегритета на Косову и Метохији, већ и учлањење Србије у ЕУ. То је један значајан политички искорак који је одмах нашао рефлексију у европским земљама, међу европским институцијама. Мислим да је то веома корисно да се у Србији успоставити национални консензус шта су централни политички циљеви. Ја ценим тај искорак Српске напредне странке. С друге стране, то је и даље странка која с времена на време кокетира са старом политиком, и за мене може бити веома важно да та странка дефинише властиту политику у наредном периоду.
Али, овог тренутка не видим да ни у Српској напредној странци, нити Демократској странци постоји интерес да се формира заједничка влада. Напротив, видим да су те две странке у ствари главни конкуренти за, да тако кажем, место доминантне политичке снаге у Србији што у крајњем случају може довести и до стабилизације српског политичког друштва.


Разговор недеље: Борис Тадић, председник Србије (2)
Улазак у ЕУ наш основни циљ
Наша стратегијска партнерства са САД, Русијом и Кином не ометају постизање тог задатка
Председник Србије Борис Тадић оценио је да је најважнији сегмент економских односа Србије и Кине привлачење кинеских инвеститора. „За њих се данас боре сви у свету и важна околност је да је формулисана нова доктрина у кинеској економској политици, доктрина одласка у друге земље. Заједничка изјава председника Ху Ђинтаоа и моја о стратегијском партнерству чини кудикамо вероватније кинеске инвестиције у српској економији.”
О којим је конкретно пословима било речи?
Једна од конкретних последица овог путовања је споразум чији је део мост који спаја две обале Дунава у Београду и верујем да ћемо већ следеће године отпочети радове. Важан посао је и изградња бесцаринске индустријске зоне и новог лучког капацитета и видим да је на тај предлог било различитих коментара у јавности. Идеја је једноставна – да се наши споразуми о слободној трговини са ЕУ, земљама ЦЕФТ-а, Русијом и Турском на неки начин, не само када су кинески партнери, него и сви остали, искористе како би производња у Србији могла да буде пласирана на та тржишта од осамсто милиона становника. Верујем да и кинески партнери, као и многи други у свету, јесу изузетно заинтересовани за тај потенцијал. Јер, само Србија има склопљене уговоре о таквим трговинским односима са земљама у којима живи осамсто милиона становника.
На економским форумима у Пекингу и у Шангају наши привредници су ми и гарантовали да ће у октобру или новембру прве кинеске инвестиције угледали светло дана у Србији. Ја сам рекао да ћу доћи да отворим те нове производне погоне ако је то истина и надам се да ће тако и бити.
Зна ли се о каквим инвестицијама је реч?
О производњи беле технике, што би било изузетно корисно јер би смањила наш спољнотрговински дефицит. И било би веома значајно да се обнови производња, на пример, телевизора у Србији или расхладних уређаја.
Колико су тачне тврдње да су Кинези изузетно тврди преговарачи и да о пословима разговарају само по систему узми или остави?
Кина је земља која на деликатан начин води разговоре и не наступа уцењивачки. Али, када дође до реализације онда се иза тих договорених принципа стоји. Ми до изјаве о стратешком партнерству нисмо дошли током нашег боравка у Кини, већ је та изјава припремана последњих четири године. Ја сам три пута био у посети Кини у последње четири године и сваки пут смо ишли корак даље. Оно што је важно да се зна у нашој јавности јесте да принципи које смо председник Ху Ђинтао и ја дефинисали подразумевају да све што чинимо чинимо на обострану корист.
Како се може дефинисати место Кине у спољнополитичкој стратегији Србије?
Наша земља сада има четири стуба спољне политике – ЕУ, САД, Русија и Кина. С Кином Србија има вишедеценијско пријатељство. Имамо изузетно добру сарадњу с кинеским Министарством спољних послова у УН на тему Косова и Метохије. Кина је, подсећам вас, дала свој поднесак Међународном суду правде где је случај Косова на разматрању и постоји велика могућност да Кина и учествује у дебати.
Нема никакве дилеме да у годинама и деценијама које долазе Кина долази на челно место у светској економији и с таквом земљом је по дефиницији корисно имати стратегијско партнерство. Само мали број држава има такве односе с Кином. То су Јужна Африка, САД и ЕУ као целина. Верујем да би и многе друге земље желеле такав статус. Истовремено, Кина је и једна од највећих светских сила. Без снажног индустријског и привредног развоја Кине нема просто никакве шансе да се светска економија опорави. Добрим делом и америчка економија данас зависи од кинеског става и кинеске позиције, ЕУ такође. Кина је технолошки изузетно динамична земља, она је данас један од лидера космичких истраживања, али не морамо да идемо баш у свемир да бисмо били свесни технолошких капацитета Кине. Довољно је само провозати се возом на магнетну левитацију, који постиже 500 километара на сат, који се налази у Шангају, и видети колико је Кина искорачила у једно сасвим ново технолошко време.
Када је реч о четири стуба спољне политике, постоји ли неки редослед приоритета, нарочито у односу на ЕУ, пошто смо географски у Европи?
Најважније је да Србија постане чланица ЕУ. И то је политички циљ који је непроменљив. Веома је важно рећи – остала стратегијска партнерства не ометају постизање тог циља и зато сам изузетно задовољан да је управо у разговорима с председником Ху Ђинтаом изричито наглашено да је интерес Кине да Србија што пре постане чланица ЕУ, а исти такав став имају и Русија и САД.
Како коментаришете примедбе да се Србија све више окреће истоку?
Сваки такав коментар је потпуно промашена тема. Ове године ишао сам у званичну посету Француској и Шпанији, које су недвосмислено европске земље, а после тога сам ишао и међу несврстане, па Србија није отишла у несврстане. Састао сам се с потпредседником САД Џозефом Бајденом, долази нам председник Русије Дмитриј Медведев, сасвим сигурно ћу у Њујорку срести и председника Барака Обаму.
Када?
Сигурно током заседања Генералне скупштине. То неће бити званични разговори, већ ће бити радни разговор и то је ја мислим добро за Србију.
Лидер СНС-а Александар Вучић каже да он боље стоји у свим земљама о којима говорите?
Мени је драго да је тако и било би добро да имамо што више политичких лидера у Србији који имају добру комуникацију с представницима челних држава света јер веома бих волео када бих могао тај посао још с неким да поделим. То би било корисно за Србију и ја очекујем конкретан допринос и од Српске напредне странке, што пре. Очекујем од СНП-а, ако има тако добру комуникацију, да у наредних неколико месеци или годину дана донесе што више уговора и да се отворе нова радна места.
Спекулише се да ће долазак руског председника Дмитрија Медведева бити пропраћен и демонстрацијама Срба с Космета?
То би најнекорисније било за Србе са севера Космета, за српске интересе у нашој покрајини КиМ. Ово је слободна земља и свако ко има потребу да демонстрира своје незадовољство, то може да уради, у складу са законом и на начин да друге не омета и да не урушава кредибилитет и углед земље.
Како тумачите најновију изјаву руског премијера Путина да су с морално-етичког становишта поређења Косова с Јужном Осетијом и Абхазијом, оправдана? Да ли је то наговештај редефинисања руског става у односу на КиМ?
Прочитао сам интерпретацију те изјаве у медијима. Оно што је најважније за Србију јесте да ми имамо непрекидно и директно комуникацију са институцијама Русије и да се руска политика према Косову и међународним мултилатералним институцијама не мења. Биће прилике да то још једном потврдимо током боравка председника Медведева у Србији. Оваква једна изјава може бити стављена у контекст односа са САД и политичких потеза које су САД повлачиле у последње две године, а никако у контекст односа према Србији, односно према Косову.
Србија се све снажније ангажује у Покрету несврстаних. Да ли је реч о настојању да се ревитализује улога некадашње СФРЈ у том покрету или, напросто, прагматичној потреби да се побољшају односи?
Ми немамо намеру да постанемо чланица Покрета несврстаних, покрета који и сам потребује да буде реформисан. С друге стране, веже нас дубоко пријатељство са многим несврстаним земљама. Сви рационални разлози нас воде ка томе да сарађујемо с Покретом несврстаних. Због тога смо и предложили обележавање 50. годишњице несврстаних у Београду. Мој предлог на последњем самиту несврстаних упућен представницима земаља бивше Југославије јесте да се обнове оне индустрије које су биле дислоциране у различитим југословенским републикама, а ту пре свега мислим на одбрамбену индустрију и на грађевински сектор јер тиме подижемо вероватноћу успеха наших компанија на тендерима у земљама несврстаног света.
О Ирану је овде било доста спора. Нисмо се придружили осудама Ирана у УН и нисмо подржали став да се надокнади имовина жртвама холокауста.
Мислим да се ни једно ни друго питање не дотиче наше сарадње с Покретом несврстаних и мислим да ће тако бити и у будућности. Што се тиче обештећења Јеврејима, жртвама холокауста, то питање је имало само правно-технички проблем зато што Србија није донела закон о реституцији. Правно тумачење владе јесте било да треба завршити све припреме за доношење закона о реституцији а онда, као и све остале земље, потписати ту изјаву о жртвама холокауста.
Да ли се налазимо у периоду у коме Србија дефинише своју нову спољно-политичку позицију и да ли се то приводи крају, или смо на почетку?
Сматрам да је данас Србија заокружила своју спољно-политичку доктрину. На почетку 21. века свет је доживео две значајне промене. Прво смо имали недвосмислену доминацију САД и заокруживање економског простора ЕУ и појаву нове европске валуте. Друга измена је дошла после светске финансијске кризе када је Кина потпуно јасно наступила као будући светски економски лидер. Те чињенице Србија мора да узме у обзир и тако креира своју спољну политику. У међувремену, Русија је пре настанка светске економске кризе због раста цена нафте и земног гаса обновила своје економске и спољнополитичке потенцијале и била велики пријатељ у подршци Србији у одбрани интегритета наше земље на КиМ што нас је недвосмислено водило у посебно блиске односе с Русијом, поред историјског пријатељства. Када све то узмемо у обзир, потпуно је логично да Србија има четири стуба спољне политике, које смо сада дефинисали: ЕУ, Русија, САД и Кина и мислим да ће то у дужем периоду бити основа доктрина спољне политике наше земље. А да се ниједног тренутка не сме смести са ума да Србија као свој централни политички циљ поставља чланство у Европској унији.
Драган Јањић
Драган Бујошевић


Села у Србији одумиру
30. август 2009. | 00:18 | Извор: Б92
Београд -- Према алармантним проценама Завода за проучавање села, у Србији ће за 15 година око 700 села остати без становника, што је више од 15 одсто сеоских заједница.
Главни разлог је, наравно, то што у њима живи углавном старије становништво, и то најчешће у пограничним селима. Србија је 95 процената рурално подручје, на селу живи 50 одсто становништва, као и око 40 одсто укупног броја младих у земљи, наводе у Заводу за проучавање села.
Трагом ове статистике, Б92 је посетио село Доња Мионица код Косјерића, које по свему судећи, чека слична судбина.
Доња Мионица, село недалеко од Косјерића, дели исту судбину, као и већи део руралног подручја Србије. Све је мањи број млађих житеља, па се старачка домаћинства труде да колико могу не запусте имања и воћњаке. Међутим, старост је на селу далеко тежа, него у граду.
"Нема ко да помогне, џаба је. Виђећете доле када ви прођете, све је то маторо и немаш да се уздаш ти. Па немаш кога да нађеш да купи шљиве, да ми помогне купити шљива", каже Душанка Јовановић.
"Живело се, радило се, село, косило се, орало се, копало се, жело се. Све је то ручни рад био. Ето каква је сад ситуација, нема ко да ми ради", наводи Милић Обрадовић.
Један од ретких повратника на село је Душан Јовановић, који је убеђен да ће он бити и последњи житељ на породичном имању. Његове синове, који су рођени у граду, не привлачи сеоски живот. Душан истиче да је за последње две деценије број житеља вишеструко смањен.
"Одавде је нас осамнаесторо ишло у основну школу у Ражану, у исто време. Сада, имаћемо, полазе нам два ђака првака, стицајем околности. Ове године имамо још два ђака, то је значи четворо ђака", каже он.
У покушају да се трајно не угаси породично имање, породица Ралић саградила је лепу и модерну кућу, али ни у њој нема сталних станара каже Панто Ралић.
"Мање, више, скоро сваког викенда смо ту, пошто живимо у Ваљеву. Али, друга браћа и сестра када могу долазе. Током године, можда кажем да око три месеца неког има у кући", наводи он,
Села у Србију одумиру. Иако је у Доњој Мионици све више празних амбара, све мање обрађеног земљишта, поједини мештани овог краја отворили су врата за сеоски туризам. На овај начин покушава се оживљавање краја, који никада није оскудевао у природним лепотама и гостољубивим домаћинима.


МИНИСТАР СПОЉНИХ ПОСЛОВА ВУК ЈЕРЕМИЋ БОРАВИ У СЕДИШТУ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА У ЊУЈОРКУ
Спречићемо нова признања независности Косова
ЊУЈОРК - Министар спољних послова Вук Јеремић, који борави у седишту УН у Њујорку, изјавио је јуче да његова посета светској организацији има два циља - припрему наступа делегације Србије током наредног заседања Генералне скупштине и разговор са генералним секретаријатом УН у вези са предстојећим извештајем о Косову и Метохији и седницом Савета безбедности.
- Делегација Србије, коју ће предводити председник Борис Тадић ће на овој седници имати прилично сложен задатак - да парира великој дипломатској офанзиви Приштине и њених савезника са циљем да се пред почетак јавне расправе пред Међународним судом правде првог децембра драстично повећа број земаља које признају једнострано проглашену независност - рекао је Јеремић.
Према његовим речима, делегација Србије ће током заседања Генералне скупштине имати на десетине састанака са шефовима држава и министрима спољних послова широм света како би спречила овакав развој догађаја. Министар је оценио да је разлог за предстојећу офанзиву Приштине и њено пажљиво припремање за ову седницу Генералне скупштине чињеница да се ради о „последњој великој прилици за њих да повећају број земаља које су признале једнострану независност“ пред почетак процеса у Хагу.
- Према нашим сазнањима, расправа која ће се одржати пред Међународним судом правде имаће заиста историјски карактер, с обзиром на то да ће то бити први пут да учешће у неком процесу пред овим судом узима свих пет сталних чланица Савета безбедности - истакао је Јеремић и додао да се у светским дипломатским круговима чињеница да је Србија својом иницијативом успела да у судницу Међународног суда правде доведе све најутицајније земље света да укрсте своје ставове „доживљава као једна велика победа“.
- До сада се то дешавало на неким другим местима, што је подразумевало и сукобе. Према томе, Србија добија велики кредит на међународној сцени успехом да доведе до тога да се мишљења укрштају у судници, а не ван ње - закључио је Јеремић.


Ове сезоне на одмор путовало 20 одсто мање грађана
Зараде прецртале летовање
Аутор: Б. Гиговић | Фото: М. перић | 30.08.2009. - 00:01
Грађани Србије су мање ишли на летовање ове године него лане. Процене у појединим туристичким агенцијама да је тај број мањи за преко 20 одсто. У септембру ће се слика вероватно променити јер се нуде примамљиве дестинације по веома ниским ценама. Тако авионом у Турску може да се оде и одседне у хотелу са три звездице за само 320 евра.

Српски туристи, према подацима Народне банке Србије, ове године су и у иностранству мање трошили, и то за чак 34 одсто.
Према речима Александра Вучковића из туристичке агенције „Аргус турс“, податак да петина грађана Србије ове године није летовала вероватно је тачан. Иако у овој агенцији још нису сумирали оцене о сезони, продали су знатно мање аранжмана него прошле године.
– Ове године је сигурно мање грађана Србије летовало, и то 15 до 20 одсто у односу на прошлу годину. Једино број гостију који летују у Грчкој није опао. Септембар је сваке године добар, па тако и ове. Грчка и Бугарска су у нашој агенцији распродате до краја септембра. Остало је још понеко место у Турској – каже за „Блиц недеље“ Александар Вучковић, и додаје да су ове године цене аранжмана у постсезони најниже до сада.
И Милица Жарковић из агенције „Контики“ каже да ће се прави подаци о броју наших туриста који су ове године летовали у иностранству знати тек у октобру.
– Евидентно је да се у јуну знатно мање грађана Србије пријављивало за летовање у односу на исти период прошле године. Али их је зато било знатно више у јулу и агвусту. Ова сезона је обележена разним специјалним понудама, поготово за аранжмане у Турској, Тунису и Грчкој. Тако је било понуда да једна особа плати летовање за Грчку, а друга добије попуст од 50 одсто, док је за путовање у Турску било понуда да једна особа плаћа, а путују две – каже Милица Жарковић за наш лист, и додаје да за септембар у овој агенцији има доста пријава. А аранжмани за Тунис распродати до половине септембра.
У агенцији „Јоллy травел“ кажу да нису имали мање путника ове године, али да су се наши грађани у великом броју одлучивали за она јефтинија. Тако преко ове агенције може да се проведе 10 дана у грчком месту Пефкохори за само 45 евра, колико кошта смештај за десет дана у другој половини септембра.
– Ове године су цене аранжмана биле ниже него прошле године. У септембру су нам готово распродати аранжмани за Турску, Египат, Тунис и Грчку – кажу у овој агенцији.
Ипак, ни у агенцији „Биг блуе“ нису приметили да је ове године било много мање летовања него лане. Септембар је и у овој агенцији пребукиран, јер су цене у постсезони знатно ниже. Тако преко ове агенције с авионским превозом може да се одседне у хотелу са три звездице у Алањи за само 320 евра. Док је цена аранжмана у хотелу са пет звездица Белек у Турској, за 12 дана, где је све урачунато, 600 евра, и то са авионским превозом.
А због кризе која је ове године посебно уздрмала читав свет, па и становнике Србије, према истраживању Виса Инц. глобалног лидера у области електронског плаћања, готово 60 одсто испитаних у просеку ће у иностранству трошити 25 евра дневно. Толико ће трошити на основне дневне потребе и освежења. Трећина становника Србије у могућности је да потроши мање од 50 евра дневно, осам одсто на располагању има буџет од 100 евра дневно. Само три одсто испитаника има неограничен џепарац који прелази износ од 100 евра по дану.
И у бањама је мања посета ове године. Врњачку бању посетило је четири одсто мање туриста, али се број ноћења повећао за осам одсто. Како за „Блиц недеље“ каже Горан Каравесовић, шеф туристичке инфо службе Врњачке бање, ове сезоне домаћих туриста је било око 82.000, а остварили су око 300.000 ноћења. У Бањи се, међутим, ове године повећао број странаца, и то за 60 одсто. У Сокобањи је овог лета било око седам одсто више туриста него лане. На Златибору је у првих шест месеци ове године забележен пад од 10 одсто, а у току јула и августа број посетилаца се повећао.
Иначе, према статистичким подацима Института за туристичка истраживања, у Грчкој је у мају посећеност пала за 15 одсто. Најмање туриста овог лета боравило је на острву Санторини, где највише летују Британци, посета је опала чак 40 одсто. Иако традиционално немачки туристи у великом броју долазе на хрватско приморје, ове године их је тамо било за две трећине мање него у истом периоду прошле године.

Путовања прва на удару
Како је економска криза погодила све сфере друштва, према речима економисте Данила Шуковића, ни не чуди што је ове године било знатно мање грађана који су ишли на летовање. Наиме, како каже, када дође до овакве глобалне кризе људи се најпре одричу путовања.
– На светском нивоу ускоро ће доћи до „оживљавања“, односно до опоравка моћнијих земаља од последица економске кризе. Наша земља, која је веома мала, и пролази још увек кроз транзицију и није спровела бројне реформе, опорављаће се још дуго. Не чуди што је ове године мање грађана Србије путовало, јер туризам је људска потреба која је еластична у односу на цене, а посебно на приходе. Када се приходи смање, логично је да је умањена и потреба за путовањем – каже за „Блиц недеље“ Данило Шуковић, економиста и члан Савета за борбу против корупције.


Ријека важнија од Бара
Због лоше инфраструктуре, преко Бара иде свега 20 до 30 одсто српског извоза. – За обнову пруге и луке у Бару потребно је око пола милијарде евра. – Веће капацитете имају луке у Копру, Ријеци и Констанци

Најпримамљивија за извознике: лука у Ријеци
Куповином Луке „Бар” Србија не би остварила знатнију економску корист. Барем док до ове стратешки важне тачке не буде изграђен аутопут или док не буде темељно обновљена железничка пруга.
Основни проблем барске луке, према оцени стручњака, треба тражити управо у лошој инфраструктури. Због тога се већина српских извозника, али и увозника, годинама радије одлучује да користи луке у Ријеци, Копру, Констанци и Солуну.
– Највећи недостатак Луке „Бар” јесте лоша пруга. Проблем је у томе што се пруга пење на хиљаду метара надморске висине, што веома отежава транспорт. С друге стране, друмови су у још лошијем стању, тако да је питање колико је економски исплативо инвестирати у Луку „Бар” – објашњава Милан Ковачевић, консултант за страна улагања.
Сличног мишљења је и Зоран Дракулић, председник компаније „Ист поинт”. Он је, подсећања ради, прошле године био заинтересован за куповину барске луке, али је сада одустао од те намере. Као разлог наводи не мањак новца, већ лошу логистику.
– „Ист поинт” у овом тренутку нема намеру да се укључи у причу о продаји Луке „Бар”. Не знам ни шта је позадина целе те идеје, али је основно питање какву би корист од тога имала српска привреда. Превоз робе железницом до Бара је изузетно проблематичан, тако да смо се ми оријентисали на луку у Констанци. Преко ње извеземо највећи део робе, док преко Бара иде занемарљив део – каже Дракулић.
Осим Констанце, српски привредници све више користе и луку у Ријеци. Тако према подацима економисте Горана Николића, ријечка лука има највеће капацитете, па је због тога изузетно примамљива увозницима.
– Преко ње увозимо робу из прекоокеанских земаља и користимо је у много већој мери него Бар. Њена предност је пре свега у томе што има неупоредиво веће капацитете од барске луке – објашњава Николић и додаје да око 90 одсто увезене робе долази управо преко Ријеке.
Он истиче и велики значај луке у Копру и наглашава да су путеви до та два места много бољи него до Бара. Осим тога, каже, додатни разлог због кога српска привреда више користи поменуте луке од барске јесу мањи трошкови превоза преко хрватских, словеначких, па чак и грчких железница, него што је то случај са пругом Београд–Бар. Ипак, напомиње да је Копар прилично далеко, као и да је лука мања од ријечке, али тврди да се и поред тога користи више од барске.
– Преко Бара иде свега 20 до 30 одсто српског извоза. Капацитет те луке је осам милиона тона робе годишње, а садашње могућности не прелазе два до 2,5 милиона тона. Упркос томе, стратешки интерес Србије требало би да буде успостављање добре саобраћајне везе са Црном Гором. Та држава је наш важан спољнотрговински партнер и налази се на четвртом месту по увозу наше робе – сматра Николић.
Ово би, можда, могао да буде један од разлога због кога у Министарству за инфраструктуру све чешће истичу да је питање барске луке од стратешког значаја за српску привреду. Међутим, да би идеја о повећању капацитета Луке „Бар” уопште била остварена, неопходно је најпре изградити аутопут Београд–Бар и уложити најмање 250 милиона евра у обнову пруге како би роба до барске луке стизала за шест до седам сати, уместо досадашњих 15 до 16. Процене стручњака су и да би исто толико новца требало инвестирати и у саму луку, како би могла да прихвати бродове који пролазе кроз Суецки канал.
Наведени пројекти, међутим, нису на видику, али је неоспорно да би Београд, када би дошло до њихове реализације, као изузетно важно саобраћајно чвориште имао најбољу могућу транспортносаобраћајну везу са морем. Јер, управо се у Београду пресецају ваздушни коридор, дунавски Коридор седам и друмски Коридор 10.
– Нажалост, ми тај повољан географски положај уопште не користимо, Друмови и пруге су нам у катастрофалном стању, а на Сави и Дунаву бродова готово и да нема. Да је среће, највише бисмо користили Луку „Београд”, а са Баром бисмо могли да направимо аранжман о коришћењу луке као што смо некада имали са Солуном – сматра Милан Ковачевић.
Тако је било пре Другог светског рата, када је сва роба из Србије била усмерена на тај грчки град. Сада је, међутим, проблем што Солун има мали капацитет, али и поред тога и даље има велики значај за јужну и источну Србију.
Маријана Авакумовић, Никола Миковић [Политика: 30/08/2009]


Губимо послове због администрације
Дуга процедура тера инвеститоре
Аутор: Ирена Радисављевић | Фото:АФП | 30.08.2009. - 00:01
Инвеститори који желе да покрену производњу у Србији и даље пролазе дуг и скуп поступак за добијање неопходних дозвола. Док су домаћи инвеститори на то навикли и немају избора, страни нас заобилазе тражећи боље услове. Најновији пројекат, који је на ивици да постане још једна изгубљена инвестиција за Србију, јесте изградња тржног центра и фабрике шведске компаније за производњу и трговину намештајем „Икеа“ – каже за „Блиц недеље“ Милан Р. Ковачевић, експерт за страна улагања.

Као једну од кочница да Србија добије савремену фабрику и трговински ланац ове компаније са око 9.000 нових радних места, Драган Скалушевић, регионални директор „Икее“, навео је управо процедуру за прибављање дозвола.
– Иако је одавно измењен Устав, и даље је грађевинско земљиште у власништву државе, а одлуке о његовом коришћењу доносе општине и градови. Прописи који регулишу дозволе прописују претходно прибављање хрпе других докумената. Службе које обрађују захтеве су споре. А онда није чудо да у таквим условима има и много простора за корупцију, која такође кошта – каже Ковачевић.

[/i]Застарели прописи[/i]
Да је бирократија једна од кочница за стране инвестиције, за „Блиц недеље“ је потврдио и Дарко Ђукић, начелник Одељења за страна улагања Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА).
– Постоји простор да се прописи осавремењују. Највећи проблем је у томе сто су наши прописи прављени онда када је држава била једини инвеститор, па је сама себи направила оквир у коме је знала како да се снађе. Сада када неки странац дође и хоће да сагради фабрику, управо ти специфични начини функционисања стварају проблем – каже Ђукић.
Тако, на пример, фирма „Кроноспан“ која у Лапову гради фабрику за производњу иверице, мора да прикупи читав низ дозвола како за главни, тако и за неопходне пропратне објекте. Њима су, наиме, потреба и два енергетска погона – гасна мернорегулациона станица и велика трафо-станица од 30МW. Такве објекте су до сада градила јавна предузећа и процедура добијања дозвола и сагласности је прилагођена таквом начину изградње. Као први приватни инвеститор који је кренуо у изградњу тако велике трафо-станице и гасне мернорегулационе станице, „Кроноспан“ је поред додатне инвестиције од око 3,5 милиона евра (за ова два енергетска објекта) морао да прикупи на десетине уверења, потврда, дозвола, мишљења... и то за сваки од објеката посебно, пролазећи кроз процедуре које нису прилагођене приватном инвеститору. Управо ту и настају кочнице.
Решење би било да јавна предузећа и државна администрација почну комерцијалније да се понашају и да се потруде да пруже што бољу услугу клијенту.
Један од начина да се ова ситуација реши је најављена гиљотина прописа. Међутим, Милан Ковачевић није оптимиста. Како каже, често се догађа да нови пропис доноси истовремено и боља и лошија решења.
– Уместо да се прво дозна од оних којих се то тиче шта у пропису не ваља, па онда да се он доноси, често се то прескочи, па нови пропис доноси и нове проблеме – каже Ковачевић.
С друге стране, у Министарству економије и регионалног развоја тврде да ће гиљотина прописа знатно уредити све области пословања, а нарочито привредну и грађевинску. Андреа Марушић, која је у Министарству задужена за овај пројекат, уверава да ће се гиљотина прописа до 15. децембра наћи пред Владом Србије, што је и предвиђени рок за завршавање овог посла.
урбанистички проблеми
Друга могућност за решење овог проблема налази се и у новом Закону и планирању и изградњи, који ће се у понедељак наћи пред посланицима. Овај закон би требало да реши проблем уређења урбанистичких аката општина, који је један од проблема с којим се сусрела шведска „Икеа“.
Закон о планирању и изградњи могао би буквално да онемогући овакве ситуације, јер ће општине које не буду довољно ажурно донеле урбанистички план и план детаљне регулације сносити озбиљне последице. Али, не завршава се све на пуком доношењу закона.
– Кад би прописи и постали бољи, остаје проблем њиховог неспровођења, што је типично за Србију. Актуелни Закон о планирању и изградњи објеката прописао је, на пример, да се акт о урбанистичким условима издаје у року од 30 дана од дана подношења захтева, у противном казна је од 5.000 до 20.000 динара или затвор до 30 дана за прекршај одговорног службеног лица. Многи тај документ чекају и годину дана, а нађите некога да је кажњен из власти – каже Ковачевић.

Горење чекало две године
Папирологија је две године кочила грању фабрике „Горење“ у Ваљеву. Наиме, представници словеначког гиганта и тадашњи челници Ваљева су уговор о изградњи фабрике за производњу фрижидера и замрзивача потписали у августу 2004, али су фабрику Словенци почели да граде тек у марту 2006, да би је експресно завршили и отворили у октобру те године. Менаџмент компаније из Велења је имао намеру да изградњу фабрике почне већ у јесен 2004. године. Међутим, испоставило се да по важећем урбанистичком плану то земљиште уопште није предвиђено за индустрију, па се морало приступити његовом „прилагођавању“ за ту намену. П. В.

[Зорге]

Несвакидашњи протест свештеника
Поп се полио бензином и хтео да запали цркву
Аутор: Сузана Божиновић, Брана Филиповић | 30.08.2009. - 00:01
Лазар Секулић, свештеник Српске православне цркве у зајечарском селу Рготини, полио се јуче бензином и закључао у тамошњем храму Пресвете Богородице уз претњу да ће се запалити.
Разлог за овакав чин био је што је након 33 године службовања у Рготини добио премештај у оближње село Леновац. Чим се свештеник закључао у цркви, мештани су позвали полицију и ватрогасце чије су екипе убрзо дошле. Уследили су преговори са свештеником Секулићем кроз закључана врата цркве, наочиглед окупљених мештана. Он је довикнуо из храма да ће се запалити уколико било ко покуша насилно да уђе.
Лазар Секулић је пристао да откључа врата и изађе из цркве тек када је стигао његов претпостављени, протонамесник Сретен из Зајечара, који му је обећао да неће прећи у Леновац све док му епископ Тимочке епархије владика Јустин не буде објаснио разлоге за премештај.
http://www.blic.rs/_...nika/pop-xa.jpg
– Ја сам болестан, ускоро треба да идем на операцију срца. Стар сам, остало ми је још само две године до пензије. Не желим премештај јер сам у Рготини пуне 33 године, саживео сам се са мештанима и хоћу да останем овде – рекао је поп Секулић.
У седишту Тимочке епархије у Зајечару јуче нам је речено да је владика Јустин на путу и да није у прилици да прокоментарише овај несвакидашњи догађај. Незванично смо сазнали да је још један број свештеника, који су одлуком његовог преосвештенства премештени да службују у друга места широм Тимочке крајине, одбио да се повинује одлуци поглавара Српске православне цркве у овом крају.


Високи нападач напушта Шпанију
Жигић у Зениту за 10 милиона евра
Аутор: З. Кецман | Фото: АФП | 30.08.2009. - 00:01
Никола Жигић је почео да постиже голове у дресу Валенсије, али то, чини се, неће бити довољно да убеди тренера Унаја Емерија да га задржи у тиму. Српски нападач, који је недавно постигао гол у мечу квалификација за Лигу Европе против Стабека, како преносе медији у Шпанији, могао би наредних дана да промени клуб.

И поред Николине жеље да остане на „Местаји“, чини се да су челници клуба који се налази у великим финансијским проблемима ипак решили да продају Жигића. Истина, челници „слепих мишева“ имаће великих проблема да убеде играча да напусти клуб, нарочито сада када се броје последњих 48 сати летњег прелазног рока.
– Валенсија неће продати Жигића тек тако. Само понуде које су у висини од осам до десет милиона евра могу да задовоље челнике клуба – преноси дневник „Ас“.
Познато је да се за Жигића одраније интересује неколико клубова из Премијер лиге. Жигић је и раније говорио како би у случају да напусти Шпанију волео да заигра на Острву, али питање је колико је сада та опција реална и колико брзо би могли да реагују неки од тих клубова.
У сваком случају, извеснија је „источна варијанта“, тачније, да се Жигић нађе у једном од руских прволигаша. Конкретно, најзаинтересованији је Зенит из Санкт Петербурга, екипа против које је српски репрезентативац имао прилике да игра пре неколико сезона док је носио дрес Црвене звезде. Руси су спремни да изађу у сусрет траженој цени за искусног голгетера. Иако је за Валенсију постигао само два гола, протеклу полусезону на позајмици у Сантандеру одиграо је фантастично и на 19 мечева се чак 13 пута уписао у стрелце.
Наводно, управа Валенсије већ има спремну замену за Жигића. Уколико се трансфер у Зенит или неки други клуб оствари, на „Местаји“ планирају да ангажују нападача Бетиса Серхија Гарсију, за чији долазак би такође морали да плате десет милиона евра.
Иначе, овог викенда стартовало је и првенство у Шпанији. Реал из Мадрида је синоћ угостио Депортиво, Валенсија вечерас у дербију првог кола игра против Севиље, док освајач Суперкупа Европе, екипа Баселоне, сутра дочекује тим Спортинга из Хихона од 22 часа.

ЛИЧНА КАРТА
Никола Жигић
Датум рођења: 25. 9. 1980.
Место рођења: Бачка Топола
Висина: 202 цм
Тежина: 90 кг
Каријера: АИК, Морнар Бар, Колубара, Спартак Суботица, Црвена звезда, Расинг, Валенсија
Репрезентација: 37/14


Републички завод за заштиту споменика културе током наредних месеци наставља обимне радове на кулама манастирског утврђења
Нови сјај Манасије

Куле манастирског утврђења, некад и сад (Фотодокументација Републичког завода за заштиту споменика културе)
Из Републичког завода за заштиту споменика културе ових дана долази нам добра вест. У току је рестаурација великих улазних кула утврђења манастира Манасија, која ће трајати и током јесењих месеци.
Овогодишња средства дошла су искључиво из Министарства културе, док су претходних година учествовали и Министарство вера, као и Министарство за инфраструктуру.
– Министарство културе је ове године посебно имало слуха када је реч о обнови улазних манастирских кула које су тренутно у лошем стању и нису безбедне за сестринство и посетиоце манастира – каже за наш лист архитекта Гордана Симић, руководилац радова у манастиру Манасија и саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе.
Како каже наша саговорница, тек последњих неколико година се све више ради на обнови манастирског утврђења. Oбнова и рестаурација се увек изводе према предложеним и усвојеним пројектима стручњака овог завода. Пројекте предлажу стручњаци завода, а сви пројекти и радови подлежу претходној научној расправи у којој учествују врхунски стручњаци из различитих области. То су увек признати историчари уметности, архитекте, археолози, сликари, професори универзитета и академици. Да би се пројекти сачинили, понекад је потребно више година темељног и стрпљивог истраживачког рада.
Наиме, заштита и очување културне баштине Србије, која је у свету препознатљива управо по богатој средњовековној архитектури као и по живописима изузетне уметничке и историјске вредности, обиман је и веома захтеван посао. На листи приоритета Завода за заштиту споменика културе јесу, свакако, културна добра из категорије од изузетног значаја у које спада и Манасија, задужбина деспота Стефана Лазаревића из 15. века, која се налази недалеко од Деспотовца.
– Манастир Манасија је један од великих и сложених манастирских комплекса који заиста захтева обимна истраживања и радове на заштити. Сврстан је у категорију споменика од изузетног значаја због својих историјских и архитектонских вредности, због храма који је посвећен Светој тројици и његовог изузетног живописа. Наравно, Манасија је карактеристична и по изузетном манастирском утврђењу које се састоји од чак 11 импресивних кула, међу којима посебно доминира донжон кула, познатија као Деспотова кула. На жалост, Манасија је остала као једна од последњих великих владарских задужбина која није у потпуности археолошки истражена – оцењује наша саговорница.
Како каже, са развојем методологије заштите нужно је било приступити поновним, веома опсежним археолошким ископавањима.
– Тек 2005. године смо поново започели археолошка ископавања, и то у манастирској порти. Та ископавања се још одвијају и претпостављамо да би за отприлике две сезоне она могла да буду у потпуности завршена.
Већи део манастирске порте сада је истражен, а у међувремену су нађени комади архитектонске камене пластике са манастирских грађевина. Крајем 2006. године откривена је и гробница деспота Стефана Лазаревића, у југозападном делу цркве, као што је било и очекивано. Након тога су изведени обимни радови на обнови припрате, а у плану су и радови на уређењу унутрашњости цркве.
Тим који сарађује на овим пословима чине, поред Гордане Симић која се стара о манастирском бедему и кулама, и архитекта Драгољуб Тодоровић, задужен за радове на манастирској цркви, потом археолог Марин Брмболић, који води археолошка истраживања, и Соња Послушни, задужена за радове на рестаурацији икона са старог иконостаса. Ипак, радови на фрескама тек предстоје. Најављен је пројекат за рестаурацију живописа који ће водити сликар-конзерватор мр Радиша Жикић. Очекује се да ће рад на живопису започети крајем 2010. године и трајати пет година, како би све било прописно очишћено и фиксирано.
Очигледно је да радови овог обима изискују огромна новчана средства.
– Док се сви сегменти радова не исфинансирају, не можемо очекивати претерано видљиве резултате у току једне сезоне – истиче наша саговорница. – Међутим, често ни сама средства нису пресудна за ток и брзину радова. Код средњовековних тврђава, велики проблем је и то што су често на веома неприступачним теренима, због боље одбране. Око њих је неопходно подићи масивне скеле, а ту је и проблем допремања материјала, зидови су дебљине преко три метра, тако да је реч о кубицима и кубицима градње…
– Требало би имати у виду да грађевинска сезона траје свега неколико месеци. Она је дакле, ограничена, ради се током лета, до касне јесени. Радови су специфични, потребно је усагласити радове свих колега. Потом, често немамо много извођача на располагању, који имају обучене мајсторе за извођење специфичних радова са каменом… Но, без обзира на проблематичне године скорије прошлости, радови су ипак сасвим добро одмакли, то сваки посетилац види – каже на самом крају наша саговорница.
Након опсежних радова који су у току, у плану је да се ово монументално средњовековно здање предложи за листу споменика светске културне баштине коју формира Унеско, на којој се већ налазе манастири Студеница и Сопоћани.
-----------------------------------------------------------
Гробница деспота Стефана – епохално откриће
Гроб ктитора деспота Стефана било је једно од најзанимљивијих открића у овом манастирском здању. Раније се веровало да је сахрањен у манастиру Копорин, крај Велике Плане. Ипак, након систематских археолошких и антрополошких истраживања и поступка доказивања аутентичности његових моштију, у који је била укључена екипа стручњака, не само из Републичког завода за заштиту споменика културе, већ и из других научних области, неоспорно је потврђензаједнички ДНК ланац оца и сина, кнеза Лазара Хребељановића и деспота Стефана.
Марија Андријашевић [Политика: 30/08/2009]


Интервју: Александар Радивојевић
Унапред се знају победници
Аутор: А. Николић | Фото: з. лончаревић | 30.08.2009. - 00:01
Присталица сам мишљења да је филм као драмска целина емотивно снажнији од свих осталих визуелних медија и да се може усадити у гледалачку подсвест далеко дубље него било шта из ТВ дневника - каже за „Блиц недеље“Александар Радивојевић, сценариста филма „Чарлстон за Огњенку“.
Радивојевић је, заједно с редитељем Срђаном Спасојевићем, написао сценарио за „Српски филм“ и изазвао бројне контроверзе још пре него што је филм имао премијеру.

Колико ће и чиме „Српски филм“ заиста шокирати публику у Србији која се нагледала свега у реалном животу?
– То се полако претвара у лажни аргумент порицања у ниподаштавању нових, жестоких и преко потребних тенденција у домаћој кинематографији. Као, „реалност вас демантује“ или „све смо грозоте видели уживо, ред је да се сада бавимо девојчицама које продају хризантеме“, „пошто смо преживели ужас, боље да се сада не бавимо ничим“. Право филмско искуство спаја реалност призора и надреалност сопствене природе и као такво убија сваку сувопарну документарност наших живота. Зато мислим да ће „Српски филм“ бити поприличан шок, између осталог, и зато што је данашња анестезирана публика заборавила шта је прави кинематографски шок, и априорно га одбацује као могућност. Иначе, шок као ефекат је био последња ствар којом смо се редитељ Срђан Спасојевић и ја бавили правећи овај филм. Намера је била да испредемо убитачну, екстремну и опипљиво истиниту, отелотворену метафору о ћорсокацима покушаја нормалног  живота на овим просторима. Највише ће шокирати оно што публика подсвесно препозна као сличност са властитим животом, метафорично преточено на платно. И рекао бих да смо у неким стварима отишли прилично далеко, поготову у односу на данашње светске стандарде у бављењу мрачним темама.
Да ли се надате да ће „Српски филм“ охрабрити друге филмаџије у Србији да више експериментишу и буду храбрији у избору и обради тема?
– Наш филм је трансжанровски – он само полази од жанра и чини ми се да залази у нешто много дубље, мрачније и опасније. Филм је везан за порнографију само номинално, јер се наш јунак тиме бави – тај посао је овде третиран као и сваки други нормални посао с тим што Жика Тодоровић не одлази у канцеларију с актовком, већ на базен са полним органом у руци. Да се поново вратим на метафору – порнографија овде представља сваки поштени посао којим се можете бавити у Србији, а који је спуштен на рудиментарни ниво порнића. Еротске сцене у филму су третиране као оруђе напетости, а не сексуалног надражаја – то је борба за голи живот с којом сви можемо да се идентификујемо. Што се тиче инспирације за друге филмаџије – тешко је инспирисати некога коме не дају да сними сопствени филм, поготову ако жели да чачка по забрањеном воћу и ровари по колективној подсвести коју као народ тако вешто игноришемо и гурамо у запећак. „Српски филм“ може драгоцено да фигурира као материјални доказ да је и овако нешто ипак могуће снимити у Србији, упркос свему и свима. Где постоји воља, постоји и начин.
Каква је ситуација с условљавањима која намећу страни филмски фондови?
– Европски филмски фондови, око чије се милостиње сви кољу и који условљавају своју социјалну помоћ фашистоидним наметањем узуса политичке коректности, мисле да ће тиме културно преваспитати ову средину. Дакле, ти фондови прилазе свом послу из васпитне уместо из естетске перспективе и тиме додатно обогаљују већ бескичмену домаћу кинематографију. Ето, један овдашњи филмски званичник преноси нове тенденције европских фондова следећом реченицом: „Сада су у моди човекољубље и дуги кадрови…“ Наравно, ту од пунокрвне, срчане и заиста узбудљиве кинематографије која се на директан, а стилизован начин обрачунава с актуелним тренутком не може бити ништа. Све док не почну масовно да се подржавају нискобуџетни, бескомпромисни пројекти младих редитеља без свесног креативног ограничавања од стране ауторитета, не можемо имати виталну филмску продукцију. О срамној ситуацији када је реч о српским биоскопима, да ни не говоримо.
Како коментаришете чињеницу да неки продуценти скупих филмова који су добили новац од државе за њихово снимање дугују глумцима хонораре?
– То је уобичајена ствар у овим крајевима, где је и живот ексклузивна ствар недоступна свакоме, а кинематографија је тек посебна врста перверзије. И мени још увек дугују, што се трудим да прихватим џентлменски, за разлику од многих који одмах посежу за утеривачима. Мада, питање је колико је лежеран приступ мудра ствар у средини у којој се срж и основа сваког филмског пројекта – сценарио – сматра тек неком досадном хартијом без које, нажалост, не може да се сними филм, а коју исписују убоги јадници, дактилографи који ће се продати за цркавицу што се удељује тек када се сви остали, важнији, збрину.
Чини се као да не постоји јавни прогон када је реч о уметничким делима која изазивају шок?
– И јавни прогон је пријатнији од јавног игнорисања, којем је данашња филмска јавност једино вична. У оваквом продукционом безнађу данас је тешко организовати пристојан фестивал домаћег филма, све док не процвета тзв. млади и независни филм који би онда могао да има сопствену смотру, далеко од главнотоковске каљуге. Могуће је, пак, направити квалитетан фестивал страног „офф“ филма, дакле новије јапанске, јужнокорејске, француске, шпанске, па и америчке продукције жестоких, провокативних и оригиналних филмова редовно игнорисаних од стране великих светских фестивала, а и нашег Феста који само брижљиво преписује стране фестивалске каталоге.
Да ли ће се по неком вашем новом сценарију ускоро снимити неки филм?
– Тренутно су у игри два моја сценарија – натприродни трилер са елементима хорора и црне комедије „Добровољни даваоци душе“ или „Private Number“ који ће режирати Владимир Манчић и „Мачори из сливника“, психотрилер у режији Дарка Николића, који ће продуцирати Викторија филм, а у њему ће се глумачки сучелити Сергеј Трифуновић и Небојша Глоговац. Ти филмови би, ако све буде како треба, требало да буду реализовани током идуће године.


Падобранско првенство Србије у Ченеју
Бравуре небеских скакача
Аутор: Динка Максимовић | Фото: Ј. лукић | 30.08.2009. - 00.01

Вратоломије четири екипе најбољих српских падобранаца са 3.000 метара висине и јуче су заустављале дах посетиоцима. Падајући брзином од 200 километара на сат за само 35 секунди слободног пада они су се трудили да направе што више комбинација. Све време их снима још један падобранац који скаче с њима, а у судијској соби на видеобиму судије прате дешавања у ваздуху и оцењују успешност скока.
Падобранско првенство Србије на аеродрому „Ченеј“ код Новог Сада окупило је падобранце из Београда, Ниша и Новог Сада. Такмичење је почело у четвртак и трајаће још данас, када ће бити изведени полуфинални и финални скокови и проглашени победници.
Организатори првенства задовољни су одзивом публике, као и врсним умећем падобранаца који се боре за титулу најбоље екипе Србије. Према речима Горана Ранковића, председника Управног одбора Аероклуба Нови Сад, временски услови су идеални за ове атрактивне скокове, па се нада да ће све проћи у најбољем реду.

– Такмиче се четири екипе, две екипе новосадског Аероклуба, екипа „Феникс“ из Београда и екипа Војске Србије „Небеске видре“ из Ниша. Свака екипа састављена је од по четири падобранца и једног падобранца сниматеља и они ће, након скока с висине од 3.050 метара, имати 35 секунди слободног пада да правилно изведу што више комбинација. Време нас је одлично послужило у ових неколико дана, а надам се да ће и данас бити тако, како би и завршница такмичења била успешна – каже Ранковић.
Програмом такмичења предвиђено је да свака екипа изведе по осам скокова, као и по један полуфинални и финални скок. У судијској соби на видеобиму судије прате дешавања у ваздуху и оцењују успешност скока.
– Пре такмичења се жреба редослед искакања и врста комбинације. Свакој екипи је у интересу да у времену од 35 секунди правилно изведе што више комбинација, јер свака правилно урађена носи по један поен. Сви поени се сабирају и на основу тога се одлучује које екипе иду у полуфинале и финале. Сви су подједнако добри и дају свој максимум, па мислим да ће разлике између победника и другопласираног бити мале – каже Ана Сигедински, главни судија на овом првенству.
Мирољуб Јанићијевић, члан екипе „Небеске видре“ из Ниша, каже да је рад у „четворкама“ веома захтевна такмичарска дисциплина и да налаже врхунску спремност и издржљивост падобранца.
– Свака падобранска дисциплина је тешка на свој начин и тражи велику кондицију, као и да падобранац иза себе има много скокова. Рад у „четворкама“ захтева да такмичар зна да изводи и тунеле, али и многе друге компликоване технике. Међутим, осећај је невероватан и када се нађемо на висини од 3.000 метара сви смо ненормално узбуђени и дајемо све од себе – каже Мирољуб Јанићијевић.


Одржана Тринаеста сиријада у Божетићима код Нове Вароши
За Радулов златарски сир чек од 25.000
Аутор: Жељко Дулановић | Фото: Жељко Дулановић | 30.08.2009. - 00:01
Златарски сир справљен је у колибама и млекарима грађеним на традиционални начин. Чак 104 произвођача чувеног сира надметало се за наградни фонд од 172.000 динара на овогодишњој Сиријади, манифестацији коју организују Туристичко-спортски центар „Златар“ и Општина Нова Варош.

Радуле Зорић се са Тринаесте сиријаде кући у засеок Зорићи вратио са ласкавим признањем и чеком на 25.000 динара. У конкуренцији 104 произвођача, он је заузео прво место иако се производњом сира бави тек три године. Због пропасти друштвеног предузећа у коме је био запослен и неуспелог „излета“ у воде приватног бизниса, 2006. је Радуле одлучио да окрене лист и промени стално место боравка. Мало ко је од његових познаника веровао да ће након три деценије проведене за трговачком тезгом у Новој Вароши успети да се прилагоди сеоском начину живота. Он је, међутим, убрзо након повратка на очевину обновио опустело домаћинство, купио четири краве и са супругом Миломирком кренуо у производњу златарског сира.
– Након смрти родитеља нисам хтео да дозволим да у коров зарасте имање на ком сам рођен и одрастао и које је одхранило генерације Зорића. То се касније, када сам остао без посла у граду, показало као исправна одлука и данас ме управо то парче очевине храни хлебом и обезбеђује ми пристојну егзистенцију – каже Зорић.

На овогодишњој Сиријади ипак се окупио рекордан број произвођача који су се надметали за наградни фонд од 172.000 динара. Седам узорака сврстано је у групу екстра квалитета, 32 узорка добила су врло добру оцену, по 25 добру и задовољавајућу, док је чак 16 сирева дисквалификовано.
– Једна од основних замерки златарском сиру је што се купи и чува у пластичним кантицама, због чега губи на квалитету. Неопходно је да сир зри у дрвеним чабрицама од три, пет или највише десет килограма, које су део традиције овог поднебља и нису у супротности са европским стандардима. Дрвене чабрице сачуваће аутохтоност, квалитет и специфичан укус који златарски сир има, захваљујући умешним рукама планинки, климе и трава што расту на белокаменици и планинским пашњацима. Због њих су беле кришке из овог краја радо виђене на многим трпезама – каже професор Маћеј.


29. август 2009.
Рај подно Јастрепца
Ушушкана у шумовитим пределима Јастрепца, са мноштвом извора лековите воде, чија је благотворност по људско здравље потврђена пре 175 година, Рибарска Бања је израсла у модеран рехабилитационо-туристички центар Србије, који гостима из читавог света много тога има да понуди.

Рибарска Бања
Бритки планински ваздух. Мирис поља и заборављених времена. Укуси плодова заораних њива и сокови најквалитетнијег воћа, те најукуснији залогаји домаће кухиње.
Ово није бајка, нити призор са неке слике, мада заиста тако делује. Ово је оно што ће вас дочекати уколико се одлучите да посетите Рибарску Бању, која се налази у подножју планине Јастребац на надморској висини од 540 метара и која је око 150 километара удаљена од Београда. Капацитети Специјалне болнице од 510 лежаја и 376 постеља у приватном смештају чине Рибарску Бању атрактивном за туристе.
У СБ Рибарска Бања ради 150 лекара специјалиста физикалне медицине. Овде се примењују најсавременије методе лечења пацијената, укључујући масаже у купатилима и саунама са геотермалном водом. Купање на отвореним базенима са топлом водом представља посебно задовољство за све госте ове болнице, али и младе и оне који се тако осећају, а који овде долазе из свих места Расинског округа.
Овде тренутно борави око 600 гостију од чега је 12 одсто Француза, Немаца, Американаца, Аустријанаца, Италијана, Белгијанаца...
Поред базена за купање, купатила и сауна са лековитом геотермалном водом, гости тог лечилишта у слободном времену играју фудбал, тенис, одбојку, кошарку на велелепном спортском комплексу у кругу СБ. Велики број њих стиче кондицију на „стази здравља“ којом је некада често ходио и краљ Петар I Карађорђевић.
У ресторану „Срндаљ“ у том истоименом подјастребарском селу, које је удаљено око два километара од ове здравствене установе, госте Рибарске Бање чека добар залогај. Овде се служи искључиво домаћа храна и познати српски специјалитети, а за добар ручак за четворочлану породицу треба издвојити од 2.500 до 3.000 динара.
За рекреативце који су љубитељи реке, руководство СБ Рибарска Бања организује сваког лета сплаварење Моравом.
– Рибарска Бања већ годинама спаја амбицију и успех, здравље и лепоту, спорт и туризам, Србију и Европу. Зато у њу уз године у годину хрли река домаћих, али и страних гостију – самоуверено ће др Бранислав Катанчевић, директор те здравствене установе.
Он истиче да су на остацима старог турског купатила у Специјалној болници Рибарска Бања, која представља окосницу развоја туризма крушевачке општине, пре годину дана започели радови на изградњи савременог велнес центра са пет звездица. Реч је о објекту који ће се простирати на 5.000 квадрата са мноштвом пратећих садржаја уређеним по најсавременијим светским стандардима. Вредност тог пројекта износи 4,6 милиона динара, а колико је, према речима Катанчевића, интересовање страних туриста за будући велнес центар, показује и потписивање предуговора са туристичким компанијама из Кувајта, Сирије, Француске и Норвешке одакле ће у Рибарску Бању 2011. године доћи прве групе иностраних туриста.
Катанчевић напомиње да ће прва фаза тог пројекта, која обухвата грађевинско-техничке радове: изградњу базена и унутрашње уређење објекта, бити завршена за који дан.
– Велнес центар ћемо пуштати у рад етапно. Прва фаза подразумева изградњу отворено-затвореног базена, затим, бјути и фитнес центар, турско купатило, финска сауна, салон за ручну масажу и третман лековитим биљем – истиче Катанчевић.

Културно лето посећено
Програм највеће културне манифестације Расинског округа – „Културно лето Рибарска Бања 2009”, који је почео јуна и трајаће до новембра месеца, видеће према речима организатора преко 100.000 посетилаца из земље и иностранства. Овог викенда наступиће КУД „Рибарска Бања“, а током овог месеца многобројна публика видела је наступе КУД „Власинка“ из Власотинаца, Дечјег црквеног ансамбла „Бранко“ из Ниша, КУД „Танаско Рајић“ из Чачка...
Гвозден Здравић - Извор: Блиц


Успех ученика Душана Шобота
Први на Балкану у математици
Аутор: Милан Лакетић | 28.08.2009. - 10:49
Нови Сад - Душан Шобот, ученик другог разреда Математичке гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада, освојио је прво место на Балканској математичкој олимпијади у Сарајеву. Душан је био најмлађи члан математичке екипе Србије у којој су били такмичари из Београда, Ивањице, Крагујевца, Зајечара и Шапца.

- Добро смо прошли. Ја сам освојио прво место, а колеге из репрезентације још два друга и три трећа места - каже млади математичар, кога у његовом Футогу називају „мали Пупин“.
У конкуренцији такмичара из 12 земаља Шобот је освојио максималан број бодова. Пре две године, као ученик седмог разреда основне школе, учествовао је на истој олимпијади у бугарском месту Шумен код Варне и освојио треће место.
Душанов математички талента открила је Снежана Миловац, учитељица Основне школе „Мирослав Антић“ у Футогу. Док би учитељица исписивала задатке на школској табли, Душан је с места изговарао резултате. Пошто је био одличан и у осталим предметима,
полагао је разредне испите и уместо у четврти, кренуо је у пети разред. После седмог разреда примљен је у специјално математичко одељење Змај Јовине гимназије у којој је проглашен за ученика генерације.
- Математика и физика су моји омиљени предмети, па сам почео да се такмичим још у основној школи. Освојио сам све домаће награде, плус две на Балканској олимпијади. И у физици сам изборио место у државној екипи и у новембра ћу учествовати на првом међународном такмичењу младих физичара - каже Шобот.
Осим природних наука, Душана занимају језици и историја, па учи немачки и енглески, првенствено због литературе. У слободно време тренира пливање.
Тежак рачун
Иако су му бројеви специјалност, првак Балкана у математици није могао из прве да одговори на питање колико је награда до сада освојио. Прво је прегледао документацију, а потом закључио да је до сада у Србији освојио осам награда из математике, две из физике, а има и две дипломе са Балканске олимпијаде.

[Ћира Чорбић]

Важная новость, Капитана Драгана не выдадут хорватам. Австралийский суд признал. что хорватский суд м.б. пристрастным, обвинить и осудить Васильковича исключительно из-за его сербской национальности.
  На русском - http://www.senica.msk.ru/index.php/2009-06...-09-02-07-56-16



СИДНЕЈ/ЗАГРЕБ - Драган Васиљковић, познатији под ратним надимком Капетан Драган, одлуком Савезног суда у Аустралији неће бити изручен Хрватској, јављају јутрос сви хрватски медији.

Аустралијски савезни суд усвојио је данас жалбу Драгана Васиљковића (54), познатијег као Капетан Драган, на одлуку о изручењу Хрватској, где је тражен због сумње да је одговоран за убиства хрватских цивила у Републици Српској Крајини (РСК), у периоду од 1991. до 1995.

Васиљковић, аустралијски држављанин рођен у Београду, бивши командант специјалних снага РСК, ухапшен је јануара 2006. године, на основу потернице коју је издала Хрватска. Од тада је у притвору, подсећају аустралијски медији.


Покрајински суд Новог Јужног Велса је 2007. године пресудио да Капетан Драган може да буде изручен Хрватској, на шта се овај жалио.

Судија Савезног суда је, међутим, у фебруару одбио ту жалбу, истичући да нема препрека његовом изручењу.

Али, данас је судско веће тог суда у пуном саставу (три судије) усвојило Васиљковићеву жалбу, јер постоје „битни или реални изгледи за пристрасност” на његову штету уколико буде изручен Хрватској.

Штавише, каже се у одлуци судског већа, постоје озбиљне основе да се верује да би могао да буде кажњен, или стављен у затвор, што значи да би био у притвору, или да би „његова лична слобода била ограничена” једино због његове националности.

Суд је, такође, одлучио да Васиљковић буде пуштен из притвора, али не пре петка, 4. септембра, како би друга страна имала могућност да се жали на ову одлуку аустралијског Савезног суда.

Судије Савезног суда Аустралије уважили су жалбу Васиљковића и закључили да постоји велика вероватноћа да би му се судило на темељу предрасуда само зато што је по националности Србин!

Штавише, како преносе аустралски медији, Веће судија закључило је да постоји велика могућност да би Капетан Драган могао бити „кажњен и затворен у Хрватској само због своје националности”.

Према одлуци Суда Васиљковић би могао бити пуштен на слободу у петак, уколико до тада хрватске правосудне власти не уложе жалбу на решење.

ФоНет/Танјуг

[Slavjanofilka]

Разумеется, нечего его хорватам выдавать!!!

[Зорге]

Поново напето
Две јаке експлозије у Косовској Митровици
Аутор: Танјуг | 03.09.2009. - 08:53

У Микронасељу у северном делу Косовске Митровице дошло је синоћ до каменовања између група Срба и Албанаца, а нешто пре 22 часа у граду се чуле две јаке експлозије.
Заменик регионалног директора оперативе у Косовској полицијској служби Ергин Медић изјавио да је око 19 часова у Микронасељу дошло до каменовања између две групе малолетних Срба и Албанаца, који су се разбежали након што се на месту догађаја појавила полиција.
Медић је нагласио да у инциденту није било повређених, али да је КПС појачала присуство у овом делу Косовске Митровице.
У 21 сат и 45 минута у Косовској Митровици одјекнуле су две јаке експлозије, али у полицији нису могли да прецизирају тачно место где су експлозивне направе активиране.
У Косовској Митровици током јучерашњег дана је било изузетно напето у насељу Брђани, где су Албанци, мимо воље Срба, започели грађевинске радове како би обновили своје куће које су порушене током сукоба на Косову 1999. године.
У Микронасељу је и дан раније дошло до сукоба између Срба и Албанаца, када је лакше повређено шест младића српске националности.


Државна комисија демантује писање медија
Дезинформација да је Михаиловићев гроб на Ади
Аутор: Бета | 03.09.2009. - 14:09

Државна комисија за утврђивање чињеница о убиству генерала Драгољуба Драже Михаиловића дематовала је данас да је његов гроб нађен на Ади Циганлији у ружичњаку где је био затвор.
У саопштењу достављеном агенцији Бета, наведено је да је информација коју су данас објавиле Вечерње новости да је Комисија од Војно безбедносне агенције (ВБА) добила информацију да је гроб у ружичњаку "дезинформација која сигурно неће допринети утврђивању релевантних чињеница".
"Комисија је дошла до одређеног напретка у потрази за гробом Драже Михаиловића, као и у другим до сада непознатим историјским подацима о самом хапшењу Драгољуба Михаиловића који ће наредних дана бити изнети у јавност", навела је Комисија.
У саопштењу се медији моле да убудуће све информације провере код овлашћених представника Комисије, односно у Министарству правде и Републичком јавном тужиластву.


Због правне регулативе ЕУ
Визе за плаве пасоше само још овог месеца
Аутор: Б.С. | Фото:а. станковић | 03.09.2009. - 05:00

Грађани Србије у земље чланице Шенгенског споразума неће моћи да путују са старим пасошем од октобра. Наиме, већина земаља Европске уније за одобравање визе тражи да пасош важи најмање три месеца од повратка са путовања. Како је Србија најавила да стари пасоши престају да важе 31. децембра, грађани ће у Европу до краја године моћи да путују само са новим путним исправама.
Неке земље, међутим, попут Италије, захтевају да пасош важи и четири месеца по повратку путовања, па са плавом путном исправом путовање у ову земљу већ није могуће. Такође, недавно је и Амбасада Немачке у Београду саопштила да ће издавати визе за плаве пасоше само до краја септембра, док ће од октобра визе издавати само власницима биометријских исправа.
Заправо, 1. октобар је узет као крајњи рок за издавање виза зато што је наша земља најавила да ће плави пасоши важити до краја текуће године. Захтев да пасош важи три или више месеци од повратка са путовања је заправо стандардна процедура коју спроводе амбасаде када је у питању истек докумената. Ситуација се разликује од амбасаде до амбасаде, а оне углавном траже да пасош траје од три до шест месеци по повратку са путовања, па се фактички виза за плави пасош може добити само до краја овог месеца. Пошто велики број грађана то не зна, често се дешава да се са овом информацијом сретну тек пред полазак на путовање.

Шта је потребно за нови пасош
За издавање нових, биометријских пасоша поред извода из матичне књиге рођених и уверења о држављанству, потребно је донети на увид важећу личну карту, путну исправу чији је рок важења истекао или не може служити својој намени, као и доказ о уплаћеној накнади за образац пасоша. Такса за нови документ износи 2.200 динара. Није обавезно, али по жељи грађана може се приложити и фотографија величине 5 x 5 центиметара.


Не постоји "реална шанса" да ће имати праведно суђење у Хрватској
Усвојена жалба капетана Драгана
Аутор: Бета-АП, Тањуг | Фото:Reuters | 02.09.2009. - 08:24 измена 19:21

Суд у Аустралији усвојио је данас жалбу Драгана Васиљковића, познатог као капетан Драган, на одлуку о изручењу Хрватској, где се терети за ратне злочине.
Судско веће аустралијског Федералног суда прихватило жалбу Васиљковића, уз образложење да не постоји "реална шанса" да ће он имати праведно суђење уколико буде изручен Хрватској.
Судија Федералног суда у Аустралији у фебруару је одбацио жалбу Васиљковића, на одлуку нижег суда о изручењу и тиме подржао захтев хрватских власти о изручењу.
Судије су наложиле да Васиљковић буде пуштен из притвора, али је одлука одложена до петка како би се адвокатима који заступају Хрватску дало времена да одлуче да ли ће уложити жалбу на одлуку суда.

Правни заступник Капетана Драгана: Правда је победила
Правни заступник Капетана Драгана адвокат Илија Глишић рекао је данас да је правда победила, и то не само за Драгана Васиљковића, већ за сваког аустралијског држављанина који би се нашао у истој ситуацији.
Глишић је након што је аустралијски савезни суд одлучио да Васиљковић (54) не може да буде изручен Хрватској, како преноси аустралијски лист "Бризбејн Тајмс", казао да Капетан Драган "није веровао у позитиван исход своје жалбе упућене суду", пошто је постао "разочаран процесом који се у Аустралији води против њега".
"Сада смо одушевљени одлуком суда", додао је адвокат.

Шимоновић ипак очекује изручење капетана Драгана
Хрватски министар правде Иван Шимоновић изјавио је данас да очекује да ће Драган Васиљковић, познат као капетан Драган, ипак бити изручен Хрватској или да ће у супротном за ратни злочин морати да одговара пред аустралијским судовима. Он је рекао да ће Хрватска аустралијском тужилаштву дати довољно података да пред судом докаже како Васиљковића у Хрватској чека праведно суђење.
Шимоновић је објаснио да је у том случају основана радна група која ће најпре аустралијском тужилаштву показати доказе да постоји опасност од бега, уколико Васиљковић у петак изађе из екстрадицијског притвора. Група ће после тога радити на жалби аустралијском Врховном суду, који у року од 15 дана треба да донесе коначну одлуку о Васиљковићевом изручењу Хрватској.
"Очекујемо да та одлука буде позитивна, а чак и ако не буде то не значи слободу за Васиљковића, будући да ратни злочин не застарева" рекао је министар Шимоновић.

Хрватски медији о усвајању жалбе Капетана Драгана
Одлука аустралијског савезног суда да Капетан Драган не буде изручен Хрватској је још једна у низу одбијања правосуђа других земаља да изруче особе које тражи Хрватске, примећују данас хрватски медији.
Тако је Италија јула 2008. одбила да изручи капетана ЈНА Илију Брчића који је у Хрватској осуђен на 15 година затвора због злочина против цивилног становништва.
Италијански суд је одлучио да Брчић не може да буде изручен Хрватској јер не би имао праведно суђење. Дуга правна борба уз више одбијајућих одлука судова водила се и за изручење Милана Шпановића, као и неколико других Срба оптужених за ратне злочине у Хрватској.
Иако је хрватско министарство правде након одлуке суда у случају Брчић изјавило да се одавно нико не жали на непоштено суђење у Хрватској, посматрачки тимови међународне заједнице (ОЕБС и САД), као и тимови хрватских невладиних организација у извештајима истичу да постоје разлике у суђењима Србима и Хрватима.
Хрватској не помаже ни чињеница да Велика Британија и Холандија већ више од пола године блокирају поглавље "Правосуђе и људска права" у претприступним преговорима за улазак Хрватске у Еуропску унију.


Коцка је увек у моди

Хотел „Ас” У Перазића долу требало би прве госте да прими догодине
Будва – Пошто је, услед свеопште кризе али и нереалних цена на тржишту Црне Горе, драстично опао промет некретнина, руски бизнисмени су уз јужну обалу пронашли нови бизнис. Реч је о казино туризму, који је протеран из Москве, а који све више привлачи савремене номаде. Као по неком већ устаљеном правилу, када кризна времена наиђу, људи покушавају да се ваде у коцкарницама.
Руска „Корстон група” купила је ексклузивни хотел „The Queen of Montenegro” у Бечићима (некадашња „Панорама”), који је будвански „Адријатик”, пошто га је купио од ХТП „Милочер” адаптирао у супермодерни објекат. Већ од овог месеца главни гости ће бити из Русије. Реч је о онима који воле активан одмор: море, сунце и коцку. Казино овог хотела је отворен и за све друге који желе да „окрећу” рулет, али и да потраже срећу у другим играма.
Московска фирма „Њега турс”, која за који дан наставља радове на изградњи великог хотела „Ас” у Перазића долу, који догодине треба да отвори капије, већ тражи партнера за велики казино центар који ће бити у саставу комплекса. Биће то нека од успешних компанија, највероватније из Русије. Јер кажу Руси знају лепо да се коцкају јер им је то некако „у генима”, али и да и те како организују тај бизнис.
За сада су у казино бизнису највише отишли у милочерском хотелу „Маестрал”. У овом прелепом објекту, којим веома успешно газдује словеначка фирма „Хит” из Нове Горице, гости који воле коцку смењују се током целе године. У највећем проценту су из Италије и специјалним чартерима долазе на одмор и „рулет опуштање”. Нарочито током јесени, зиме и пролећа, мада и лети казино добро ради.
А криза ће, веле на Приморју, потрајати. А и када престане, биће посла јер коцка је увек у моди.
С. Греговић [Политика: 03/09/2009]


Разоружавајући шарм Леонарда Коена
(Фото Ж. Јовановић, Политика)

„Отплеши са мном до краја љубави...” Овим стиховима почео је концерт Леонарда Коена, једног од највећих кантаутора савремене музике. Најпознатији песник међу певачима и најпознатији фолк рокер међу песницима – како Канађани из милоште воле да зову свог сународника – синоћ је изашао на бину „Београдске арене” и показао да, упркос чињеници да је добро „загризао” осму деценију живота, и те како има шта да покаже. Коен се домаћој публици у највећој београдској дворани представио у оквиру актуелне светске турнеје, започете још прошле године.
Познато је да на Коенове концерте долазе све генерације, од тинејџера који тек озбиљније улазе у свет музике, па до Коенових вршњака, људи са истанчаним и дугогодишњим музичким искуством.
Сличан призор могао се видети и синоћ у сасвим солидно испуњеној „Арени”. У публици је било заљубљених парова, самаца, љубитеља поезије, очева са децом па чак и целих породица. А свака нова песма будила је нове емоције. Коен је, наравно, познат као уметник који не пева само о љубави. Он на својствен начин разматра и многе „шкакљиве” теме – религију, секс, политику, духовност... О томе најбоље сведоче и стихови песме „The Future”, где славни музичар иронично себе описује као „малог Јеврејина који је написао Библију”.
Добра атмосфера могла се осетити по расположењу и изјавама посетилаца.
– Дошао сам на препоруку родитеља. Нисам очекивао де ће неко у осмој деценији живота приредити концерт са оволико емоција. Драго ми је што присуствујем наступу овакве легенде – каже Никола Милић, студент из Новог Сада.
И нешто старија генерација уживала је дружећи се са музичким ветераном, кога широм света подједнако цене као музичара и песника.
– Коен је мајстор. Овакав концерт се не пропушта. Ја сам његов поклоник још од седамдесетих година прошлог века. И мислим да није изгубио ништа од оне харизме коју је поседовао пре четири деценије, додаје Драган Петровић (61) из Београда.
Одевен у црно одело, са шеширом који је често скидао у знак поштовања према публици и музичарима који су га пратили и са разоружавајућим шармом, Коен је сваким новим тактом и сваким отпеваним и изрецитованим стихом дискретно и опуштено комуницирао са публиком, баш како и приличи музичком џентлмену његовог калибра. А и публика је прихватила овај џентлменски наступ као део свог личног доживљаја, па је и сваку нумеру пратио велики аплауз уз повремене овације.
А. Чолаковић [Политика: 03/09/2009]


ПОЛИЦИЈА ТРАГА ЗА НЕПОЗНАТИМ ПЉАЧКАШИМА ДЕСЕТ ГРОБОВА У ЗАЈЕЧАРУ
На мети гробнице гастарбајтера

ЗАЈЕЧАР - На зајечарском гробљу јуче је откривено још пет обијених гробница тако да се број оскрнављених гробова у протеклих неколико дана попео на десет. Међутим, не зна се тачно колико је гробница похарано, јер породице тек после обиласка гробова пријављују обијање. На мети су биле углавном гробнице гастарбајтера, јер је познато да они у ковчеге својих покојника стављају разне драгоцености, златни накит, новац, па чак и мобилне телефоне.
Полиција је поднела кривичне пријаве против Н.Н. извршиоца за кривично дело повреда гроба и интензивно трага за починиоцима.
Сва до сада пријављена обијања обављена су на истоветан начин. Лопови су прво померали или ломили мермерне плоче на гробници, а потом су отварали дрвене ковчеге и секли лимене или разбијали стаклене прозорчиће на њима. Крадљивци су из ковчега извлачили чаршаве и другу опрему у којој су покојници сахрањени, померали распаднута тела и за собом су остављали прави хаос.
Оскрнављена је породична гробница Јована Војиновића у којој су сахрањене његове две кћерке, али са тела покојница нису узети златан накит и новац. Из породичне гробнице Бранка Николића, у којој су сахрањени његов отац и тетка, украдени су златан сат и остали накит. На исти начин оскрнављена је и породична гробница Светислава Илића, Милице Петровић и Душице Смаиловић.
Бранка Стојковић, Љубиша Миљковић, Живка Михајловић и Негица Панић, власници гробница чије је скрнављење јуче откривено, нису могли да се изјасне да ли је из мртвачких ковчега нешто однето.
Стана Богдановић каже да из гробнице њеног супруга Ратка, који је сахрањен 1996. године лопови нису могли ништа да однесу, јер је ова гробница већ обијана 1999. године и тада је из ње однета већа количина злата.

Јотовић: Запослићемо ноћне чуваре
Директор ЈКП „Краљевица“ Милош Јотовић каже да је после увиђаја полиција позвала браваре да заваре исечене лимене ковчеге о трошку овог предузећа које се брине о гробљу.
-На гробљу постоје чувари, али они раде само до 21 сат, али после овог масовног обијања гробница ангажоваћемо и ноћне чуваре већ у наредне две недеље. Међутим, гробље се простире на три хектара и немогуће је непрекидно имати преглед над свим гробницама. Лопови се обично увуку у гробнице и нико не види шта тамо раде. Раније је било појединачних случајева обијања гробница, али овако масовног скрнављења до сада није било - каже Јотовић.


ЧЛАНОВИ ПОЛИЦИЈЕ ПОТВРДИЛИ ХАПШЕЊЕ 25 ОСУМЊИЧЕНИХ ЧЛАНОВА КРИМИНАЛНЕ ГРУПЕ
Обезглављен босански клан

Дарко Елез (29) и припадници клана сумњиче се за чак 12 нерешених убистава која су се десила у Источном Сарајеву од 1996. године, изјавио Урош Пена, директор полиције Републике Српске
БЕОГРАД - Представници полиција Србије и Републике Српске саопштили су јуче да је у акцији хапшења међународне криминалне групе, предвођене Дарком Елезом (29) из Источног Сарајева, до сада ухапшено 25 особа, али да то није и коначна бројка пошто се очекују нова привођења.
Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић истакао је на конференцији за новинаре да је у питању једна од најорганизованијих група, која је деловала на територији Србије, Републике Српске, БиХ, Хрватске и Црне Горе, и чији су чланови у међусобној комуникацији користили посебне телефоне, такозване специјале.
- У Србији је ухапшено деветоро осумњичених на челу с Дарком Елезом, у Републици Српској 10, а у Федерацији БиХ петоро. Током ноћи привели смо и Александра Лучића у сарадњи са хрватском полицијом. На основу једногодишњег интензивног праћења дошли смо до сазнања да је у питању једна од највећих криминалних група у региону која стоји иза бројних кривичних дела, од убистава, изнуда, до прања новца, трговине дрогом, оружјем и краденим аутомобилима. Нелегално стечени новац улагали су у некретнине и куповину луксузних аутомобила, а знатна средства завршила су и на банкарским рачунима, што ће бити предмет посебне истраге - рекао је Дачић.
Директор полиције Републике Српске Урош Пена прецизирао је да су у реону његове надлежности ухапшени Давор Мандић, Владан Парађина, Владимир Таушан из Јединице за подршку МУП-а РС, Љубиша Лаловић из Граничне полиције БиХ, Драган Јевтовић, Марко Божичковић, Саша Владичић, Марко Крајишник, Бранко и Срђан Кржић. Истовремено, у Кантону Сарајево лисице на руке стављене су Бојану Цвијану, службенику СИПЕ, Мухамеду Рамићу, Адмиру Хоџићу, Давору Дабићу и Блашку Фуртули.
- Овај случај оптерећује нашу полицију уназад 10 година. Чак 12 убистава која су се десила у Источном Сарајеву од 1996. године до данас су нерешена. Верујемо да иза њих стоје управо припадници ове групе, пошто смо на месту три убиства пронашли идентичан ДНК. Међу ухапшенима у БиХ налазе се и тројица активних полицајаца, а извесно је да ће бити и нових хапшења. До сада смо претресли укупно 19 локација и запленили велики број „специјала“, фалсификованих докумената и разних наркотика. Ухапшенима ће се судити одвојено, овисно о држављанству. У случају Елеза, који је држављанин Србије од 2001. године, сва је прилика да ће бити процесуиран у Србији - казао је Пена.
Његов колега Милорад Вељовић, директор српске полиције, навео је такође да прексиноћња пуцњава на Обилићевом венцу у Београду, у којој су рањени Душан Лазовић (50) и Јелена Петровић (21), „можда има везе са ухапшеном групом“.
- Захваљујући правовременој реакцији полиције спречена је ликвидација за коју верујемо да је или последица интерног обрачуна Елезове групе, или је пак наручена из Црне Горе. Интензивно се ради на расветљавању свих околности овог догађаја, али због интереса истраге за сада нисмо у могућности да објавимо оперативна сазнања којима располажемо - оградио се први човек српске полиције.

У бунару бивши „земунац“?
Српска полиција у овом тренутку води и опсежну истрагу свирепог убиства Дејана Распоповића (36) из Новог Београда, чији је леш пронађен у суботу у бунару села Лок код Титела.
- Идентитет овог младића, чији је нестанак пријављен још 2006. године, одмах је утврђен. Ради се о Београђанину, рођеном 1974. године. Међутим, о другим детаљима којима располажемо још није време да се говори - кратко је одговорио Милорад Вељовић.
Према незваничним информацијама, Распоповић је бивши члан „земунског клана“ са подебљим полицијским досијеом, у коме се налазе сумње за силовања па све до трговине дрогом. Последњи пут виђен је 13. маја 2006. године код бензинске пумпе ОМВ у Борчи, када му се губи сваки траг.


ЗВАНИЧНИЦИ САД И ЕУ У ПОСЕТИ БАЊАЛУЦИ О ИМОВИНИ, ОХР...
Америци смета „стање БиХ“
Џонс: Вашингтон забринут због потпуне блокаде институција у БиХ и не може да схвати шта се овде догађа. Додик: Задржавање принципа ентитетског гласања у институцијама БиХ услов да РС уђе у процес уставних промена. Иванић: Уставне реформе у садашњој ситуацији биле би катастрофалне

БАЊАЛУКА - У Бањалуку је јуче допутовала западна делегација предвођена замеником помоћника државног секретара САД Стјуартом Џонсом који је пренео да забринутост Вашингтона због политичке ситуације и потпуне блокаде институција у БиХ. Са Џонсом је стигао и директор Секретаријата Савета ЕУ за западни Балкан, источну Европу и централну Азију Золтан Мартинус.
Дипломате су се састале са председником и премијером Републике Српске Рајком Кузмановићем и Милорадом Додиком и лидерима ПДП-а Младеном Иванићем и Драганом Чавићем. Са њима, као и са високим представником у БиХ Џонс је разговарао о решавању питања државне и војне имовине, као и транзицији ОХР у снажнију Канцеларију специјалног представника ЕУ.

Без захтева
- Амерички дипломата изразио је велику забринутост због потпуне блокаде институција у БиХ и навео да они не могу да схвате шта се овде догађа. Изразио је и велику забринутост што се у БиХ проблематизују мање битна питања, уместо да се решавају крупне ствари, попут економије и уласка БиХ у ЕУ - казао је Иванић и додао да Џонс није износио никакве предлоге нити захтеве, и није помињао могућност именовања специјалног америчког изасланика за Балкан.
Иванић је, са друге стране, пренео америчком званичнику свој став да је „неспособност владајућих партија кључни разлог за потпуни распад система у БиХ, а суштинске промене у земљи нису могуће са постојећим структурама власти“.
Према Иванићевим речима, безвизни режим за БиХ неће бити уведен док су у БиХ на власти постојеће структуре, док би „отварање процеса уставних реформи у садашњој ситуацији било катастрофално“.

Додиков предлог
Премијер Републике Српске Милорад Додик предложио је после састанка са делегацијом Савета Европе да се ротација у Председништву БиХ убудуће врши сваких 16 месеци уместо досадашњих осам месеци.
- Тако би један члан трочланог Председништва БиХ у току мандата био само једном председавајући колективног шефа државе. У предстојећим уставним реформама могао би се елиминисати национални ексклузивитет избора чланова Председништва БиХ тако што би уместо досадашње формулације да се из Федерације БиХ бирају бошњачки и хрватски чланови, а из РС српски члан, требало унети формулацију према којој се један члан бира из РС и два из Федерације БиХ. Тако би се отклонила могућност дискриминације у погледу избора - казао је Додик и поручио да је задржавање принципа ентитетског гласања у институцијама БиХ услов да РС уђе у процес уставних промена.
Додик је истакао и да неће дозволити да Савет министара прерасте у владу БиХ, као и да кроз разговоре о уставним променама, може да се разговара и о могућности повећања броја посланика у Парламенту БиХ.

[Зорге]

Парови на српски начин
У недељу на РТС-у почиње емитујовање првог серијала нове домаће серије, Оно као љубав, према сценарију Татјане Илић, у режији Горчина Стојановића.
По среди је романтична љубавна комедиографска серија која прати три љубавна пара у различитим животним фазама, чије се путање преплићу у оближњем кафићу.
Главне улоге играју: Наташа Марковић, Љубомир Бандовић, Бојана Стефановић, Никола Којо, Сергеј Трифуновић и Соња Колачарић.
У свакој од епизода гостоваће по једна позната личност – спортисти, музичари, водитељи... која ће глумити саму себе.
Између осталих, појавиће се тенисер Јанко Типсаревић, музичари Кемал Монтено, Масимо Савић, Ђуле „Ван Гог”, Срђан Гојковић Гиле, група „Бјути квинс”, водитељи Душица Спасић, Ђорђе Маричић, Ђорђе Мићић и манекенка Јелена Трнинић.
У споредним улогама појављују се и Весна Тривалић, Бранка Петрић, Драган Николић, Даница Максимовић, Светлана Бојковић, Феђа Стојановић, Бранко Цвејић, Бранислав Трифуновић, Ђуза Стојиљковић, Драган Јовановић и Гордан Кичић.
У оквиру првог серијала, на биће емитовано 20 епизода.


Код Књажевца постоји купалиште у које долазе са свих страна
Лековито блато Ргошке бање
Аутор: М. Петровић | Фото:С. Ђалић | 03.09.2009. - 05:00
Обично, причају ми о нечему изузетно ретком, лепом, или необичном - како је вода љубичаста, да стена има облик мајке која доји дете, или шта већ... - и кад дођем тамо, да не увредим домаћине, климам главом, али вода је мутна, а камен је један од хиљаду истих. Е па, овде је, у Ргошкој бањи, било другачије: мехурићи заиста непрестано избијају на површину воде, па некад буде као да кључа. То је, кажу, гас радон, због којег је ово језерце изашло на добар глас и због чега се назива „бањом”.

Температура воде, у којој има и селена, магнезијума, флуора и мангана је константно 28,6 степени
С пуно поузданости, у Књажевцу, седишту општине којој село Ргоште и његова „бањица” припадају, рећи ће да у овој води чија је температура стално 28,6 степени има и селена, магнезијума, флуора и мангана. Радон је добар за инхалацију плућа, селен се повезује са лечењем рака, зна се и да магнезијум благотворно делује на срце, а флуор повољно утиче на здравље зуба и чврстину костију. После Другог светског рата вода је упућена у Београд на анализу, где је утврђено присуство ових елемената, али и одговорено да њихова количина и комбинација немају неко посебно лековито својство. Народ је, међутим, имао другачије мишљење: реуматични и они што су патили од ишијаса нису се разумели у хемију, али су знали шта им користи.

Остаци праисторијског насеља
- Ево ту, где седи она жена - причају на обали „бањице”, „мале бање” мештани - са оног камена су прошло лето конобари спуштали у воду једног из Босне. На конопце, није могао да се помери... После двадесет дана је ишао са штапом!
Бањица је сасвим неуређена, грубо речено: рупа пуна воде, између пута с једне и њиве са пластеницима с друге стране. Нема уређених прилаза води, па купачи, ако су млађи, скачу... или пажљиво силазе држећи се за камење и ретке жбунове. Најчешће су из околних села и оближњег Књажевца, али има их што долазе и из далека, ако их невоља натера. Или су, једноставно, добро обавештени.
- Оно девојче - причају купачи углас о светској шампионки у пливању из Панчева Нађи Хигл - ту је живела, у оној кући. Свако јутро стави пешкирче око врата, па трчи ено тамо... а овде, на овај камен улазила у воду.
Прошле године, приликом обнове пута, откопан је и улаз у пећину тик уз бањицу. Кажу да су се у њој купали римски легионари. Кажу још и да у пећини радон излази на површину у таквим „балонима” да купача издиже из воде као лопта... Што се Римљана тиче, има логике: поред овог извора нађени су остаци насеља из бронзаног доба, па мало плиће у земљи, на истом месту из римског и средњовековног. Очигледно је да су њихови становници и без хемијских института препознавали лековитост места.
У Ргошту су се, рецимо, чудили како нисам знао до сада да ова вода помаже зацељењу огреботина и плитких рана. „То је због мангана...”
Пре двадесетак дана, причају, усред ноћи затекну у води Цигане са коњем. Овај нечим исечен напред, преко груди - кажу Ргоштани да је коњ био украден, да је било јасно да су га водили преко неке жичане ограде. Коњокрадице га довеле у бањицу да се излечи, али су их отерали...

Давна историја
На откопу насталом радовима на обали Сврљишког Тимока нађени су трагови праисторијског насеља. Под руководством др Милорада Стојића из Археолошког института у Београду и Бојане Илијић, кустос археолог Завичајног музеја у Књажевцу, обављена су заштитна археолошка ископавања, при чему су откривени делови керамичког материјала, животињске кости и алатке од њих, перле и коштани украси. Посебну вредност представља откриће седам жртвених јама, са одлично очуваним скелетима животиња које су у њих полагане.


Отворена 20. јубиларна „Роштиљијада”
Лесковачки љути воз
Аутор: Милица Ивановић | Фото:м. ивановић | 02.09.2009. - 05:00
На Широкој чаршији у центру Лесковца прексиноћ су пред око 20.000 посетилаца по двадесети пут упаљене роштиљске бакље у пратњи Роштиљка и Роштиљке, маскоте ове гурманске манифестације, игре мажореткиња, трубача и уз светлости традиционалног ватромета. Лесковац је поново обавијен мирисима са шездесетак скара и димом, а поред српског, на улицама се могу чути и словеначки, македонски, мађарски, грчки и немачки језик.

Лесковчанке су ове недеље одложиле шерпе: Најбоље иду пљескавице од 100 грама
- Хамбургер је за пљескавице зиро, али је прасетина још укуснија. Доћи ћу и следеће године јер сам одушевљен и амбијентом и љубазним угоститељима - прича Швајцарац Кристоф Бру, док педантно ставља у уста последњи залогај прасећег печења. Бру је на „Роштиљијаду” стигао јуче пре подне са грчким пријатељем Никосом Андониусом и брачним паром Латицом и Милорадом из Ћуприје. Специјалитетима са роштиља одушевљен је и Грк.
- Ех, када би наши Грци направили нешто слично - каже док испија тиквешко вино. - Али где су ваша домаћа вина, зашто су сва из Македоније - чуди се Грк.
Четворочланој породици Момчиловић из Београда посебно пријају пљескавице од 100 грама које су плаћали по 100 динара.

Деца са маскотама „Роштиљијаде”
– Никада до сада нисам јео укуснију клопу. Не зна се шта је лепше, пљескавица или тортиља - пун је хвале Младен Момчиловић, који с друге стране има примедбе на саобраћајну полицију због њене ригорозности.
Лесковчанке су ове недеље одложиле шерпе и тигање у шпајз.
- Купила сам три пилећа батака и гурманску пљескавицу за децу, да ужинају, а вечерас их изводимо. Шта ћу, неће ништа друго док траје „Роштиљијада” - вајка се Далиборка Станојевић, којој су у госте пристигли и рођаци и пријатељи из Београда.
Задовољно трљају руке и чевабџије, али и продавци крофни, икона, мајица и бижутерије, поређани дуж затвореног Булевара Ослобођења.
- Продаја иде одлично, боље него прошле године. Синоћ, док је певао Жељко Самарџић, много се појело и попило. Лесковчани углавном купују пљескавице од 100 динара, јер немају паре, а ови са стране и печење - причају лесковачки угоститељ из „Хаса” Саша Стојановић и власник „Колибе” Станиша Јовановић.

Мажореткиње на отварању манифестације
Онима који не воле роштиљ, а пожеле храну док уживају у концертима српских естрадних звезди, нуде се гирице и крофне.
- Није лоше, није лоше, само да нас време послужи - каже власник апарата за прављење крофни, док мало даље иконописац Златко Матковић Злаја из Вучја облеће око муштерија.
- Купује се као на Гучи, а најбоље муштерије су млади - прича Злаја који иконе изрезбарене у паљеном дрвету продаје по цени од 1.500 до 3.500 динара.
Организатор овог јединственог Фестивала роштиља на Балкану Туристичка организација Лесковац очекује око пола милиона посетилаца из земље и иностранства, који ће појести око 40 тона меса са роштиља. Поред хране и пива и обиље пива са неколико намонтираних пивница, гости могу да уживају и гурманским такмичењима, попут справљање „пљескавице из руку”, и пљескавице за Гиниса, али у традиционалном брзом низању паприка. У забавном делу програма наступиће бројни трубачки оркестри, као и естрадне звезде Романа, Ана Бекута, Влатко Стефановски, затим, „Амадеус бенд” и „Звезде Гранда”, а у суботу, завршне вечери на програму је Међународни карневал на коме ће се појавити и преко 600 учесника под маскама из Европе.
- Вечерас желимо да личимо на Рио де Жанерио и Берлин. Вечерас желимо да победимо Егзит и да будемо веселији од Гуче - поручила је министарка за НИП Верица Калановић, отварајући јубиларну лесковачку „Роштиљаду”, а потом признала „Блицу” да њена, али и све претходне владе, нису ни финансијски ни на друге начин помогле да ова јединствена манифестација добије на значају. Можда је баш зато и доживела јубилеј!


Репортажа
Београд - нова звезда Европе
Аутор: Карина Љунгдахл, Јован Радомир | 01.09.2009. - 05:00
Тренд викенд путовања све више иде ка Истоку и изазов на листи је Београд, град пун самопоуздања. Шведски магазин „Есцапе 360” послао је у српску престоницу репортерку којој је водич и сарадник био Јован Радомир, познати шведски ТВ водитељ српског порекла. Ево како су они доживели Београд.

Крајње је време да се престане са посматрањем Београда као једног сивог и досадног места. Иза ове уврежене слике очекује вас један нови и узбудљив Београд који чека да га откријете. Пун живота, музике, културе и фантастичних гастрономских доживљаја и са топлим људима већ је виђен као следећа звезда Европе. Име Београд значи бели град и потиче из далеке прошлости када су људи са бродова који су пловили Дунавом угледали велику белу тврђаву Калемегдан високо изнад реке. Она је и данас један од симбола Београда. Јован и ја стижемо у Београд у петак и обоје желимо да изађемо и осетимо пулс града. Што се мене тиче, ја сам први пут овде, а Јован је шетао београдским улицама раније. Прво ме је изненадило што смо наишли на људе који говоре шведски језик.
- Београђани веома воле Шведску и Швеђане. Шведска је једна врста узора за многе Србе и има више установа где се учи шведски - каже Јован.
У више наврата добијам питање одакле долазим и реакција на мој одговор је сваки пут иста: сви имају шведског познаника или пријатеља који студира шведски. Прилично сам изненађена. Следећа ствар коју примећујем је да ја у ствари шетам београдским улицама у пратњи локалне звезде. Многи препознају Јована и зауставе нас на улици како би нас поздравили, пружили руку или попричали. Неколико пута је наш рачун у ресторану одбијен уз образложење: „Не, не ти овде нећеш платити.” Очигледно је да је Јован омиљен у Београду.
Да би се описао Београд неизбежно је да се вратимо у његову историју. Да је Београд био бомбардован четири пута у последњих сто година видљиво је на више начина. Историја града урезана је у зидове у облику рупа од бомби. Осећај у граду је старински, модеран, питорескан, сетан и романтичан у исто време. У делу града који се зове Нови Београд пуно се уложило у реновирање и изградњу хотела и шопинг центара, али је срце града и пулс и даље у старом делу. Захваљујући рату променили су се и људи. Према речима самих Београђана, турбулентне године довеле су до тога да су људи постали ближи једни другима. Исти феномен су изгледа доживели грађани Њујорка након 11. септембра: постали су отворенији, брижнији и помажу више једни другима, што се види у оба града и дан-данас. Није необично да људи који се не познају почињу да причају на улици као да се већ знају.
- Овде се живи у садашњости и не размишља се шта ће бити следећег дана. Сутрашњи дан долази кад дође. То су топли и брутално искрени људи који град чине поносним, гласни људи који не допуштају да их било ко импресионира, али они ионако све знају најбоље - каже Јован кроз смех и наставља занимљивом констатацијом: - Овај град може да те зеза до бесвести, као незгодни млађи брат који жели да покаже да је у најмању руку исто толико добар као ти!


У Пећинцима опстаје необичан музеј
У славу хлеба
Аутор: М. Петровић | Фото:С. Маричић | 01.09.2009. - 05:00
Момо Капор пише како је целог живота трагао за укусом чоколадице коју је једном пробао у детињству, и ја се ничим, а најмање по таленту, њему сличан, ипак препознајем у том трагању јер као мали сам на Косову, за округлом ниском софром јео киселакасти и помело гњецав браон хлеб, ваљда ражани, и од тада с радозналошћу и надом залазим у пекаре и сиротињске куће по селима. Узалуд! Руке домаћице исто буду жуљевите и квргаве, тепсије су црне, јео сам чак хлеб и за испраном софром као некад, само ми више није било тако удобно и устајао сам уз болни кривљење лица... и били су то празници укуса, али нових. Оног мог нигде, осим у сећању. И тако сам дошао и у Музеј хлеба...

Биљана Јеремић, кустос музеја: Овде је сачувано 96 макета обредних хлебова
Слободан Јеремић Јеремија, сликар, у својој породичној кући у Пећинцима изложио је више од 2.000 експоната - од алатки за обраду земље, преко предмета за домаћинство до разних обредних хлебова.
Живописног изгледа, говорљив и непосредан, Јеремија објашњава да је хтео да покаже пут пшеничног зрна од земље, преко хлеба до неба. Током последњих тридесет година обишао је више од 600 села и у сремско село донео алатке, записе и мотиве за своје слике.
Али, реч „музеј” може да завара, јер у овом, Јеремијином, нема витрина и стакла, ни натписа који посетиоце упозоравају да не додирују експонате. Напротив: овде је алатке могуће држати и рукама, и разгледати их са свих страна. Ја сам, тако, стајао за дрвеним ралом какво знам из свог детињства и дланови су ми додиривали рукохват углачан ко зна чијим жуљевима. Седео сам у фијакеру на чијем је поду, на труњу сена био сам који је мирисао на маст и коње, и самлео сам шаку пшенице у каменом жрвњу...
„Људски живот одвија се између два хлеба, оног које се доноси новорођенчету и оног намењеном души покојника”, цитира Јеремија народну мудрост.
Он је изложио макете 96 различитих обредних хлебова, разврстаних по групама - божићни, ускршњи, славски, свадбени и подушни хлебови.
Видео сам „вола”, „крмачу са прасићима”, „виноград”, „младенчиће”, па колач са отвором у средини кроз који се на Ђурђевдан музла овца, украшен „брдом” за разбој, чешљем и прстеном... али поглед ми се враћао на „шаку”, хлеб мешен за орача, и „турчина”, намењеног да умилостиви локалног агу. Уображавао сам да могу да замислим осећања редуше, док их је месила...
Јеремија је музеј основао 1995. године и наредене три године био је „у експерименталној фази” до званичног отварања. А сада је уврштен у понуду највећих светских туристичких агенција из Европе, САД и Јапана, које својим клијентима препоручују посету Пећинцима.
„А долазе и паори из Сурчина”, смеје се Јеремија: „Пре подне ору, а по подне овде гледају рала и плугове.”
У музеју је и фуруна за печење хлеба. Али, оног мог киселкастог и помало гњецавог ни у Пећинцима нема. Трезвенији би човек посумњао у своје сећање и да је таквог хлеба икад било, али ја не одустајем.

Самоуки сликар
„Ни сам се више не одазивам на име Слободан”, каже Јеремија, који се из познате шабачке породице бербера отиснуо у сликаре. Иако самоук, излагао је широм света, да би се скрасио у Срему. Цео музеј он је сам саградио - на 1.200 квадратних по сопственим нацртима, зидао је зграде у којима су сада изложени експонати и његове слике, тако да је у ствари цело здање једно његово уметничко дело. Посетиоце дочекују и кроз музеј, уз исцрпно и занимљиво предавање воде његова ћерка и супруга Биљана.
„Једино још у Улму, на целом белом свету, постоји овакав музеј”, каже Јеремија.


Салаш у малом усред градске вреве
02. септембар 2009. | 22:28 |    Извор: РТВ
НОВИ САД - Да је остварење сваког сна могуће, види се и у кући Новосађанке Руже Хорват. У свом дворишту нема козу или коке, али је ипак успела да у градско двориште угради делове салаша.
<object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.c...></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.c..._embedded&fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object>