Перейти к содержимому


Serbia - Headlines


Сообщений в теме: 386

#261 о-не

о-не

    о-да

  • Активные пользователи
  • PipPipPip
  • 1 028 сообщений
53
Очень хороший

Отправлено 13 Февраль 2010 - 19:44

Цитата(Зорге @ 12.2.2010, 18:41) Просмотр сообщения
D77D995QlqE


А я почему-то в своем воображении нарисовала кобасицу огромного диаметра ...

#262 Зорге

Зорге

    Сакульская деревенщина

  • Администраторы
  • PipPipPip
  • 4 998 сообщений
563
Очень хороший

Отправлено 14 Февраль 2010 - 11:16

Что сказал бы Фреид по этом поводу?
Нужен перевод?

#263 о-не

о-не

    о-да

  • Активные пользователи
  • PipPipPip
  • 1 028 сообщений
53
Очень хороший

Отправлено 14 Февраль 2010 - 14:04

Цитата(Зорге @ 14.2.2010, 9:16) Просмотр сообщения
Что сказал бы Фреид по этом поводу?


lol.gif

А кто вообще спрашивает этого закомплексованного еврея?

#264 Емилиан

Емилиан

    Пивали ракию...

  • Активные пользователи
  • PipPipPip
  • 4 860 сообщений
243
Очень хороший

Отправлено 15 Февраль 2010 - 11:12

Цитата
А кто вообще спрашивает этого закомплексованного еврея?

а почему сразу в национальную плоскость переход?))))))))


#265 о-не

о-не

    о-да

  • Активные пользователи
  • PipPipPip
  • 1 028 сообщений
53
Очень хороший

Отправлено 15 Февраль 2010 - 12:53

Потому что национальность сыграла не последнюю роль в творческом развитии Фрейда.

Цитата
Честолюбивые мечты о почестях и славе стали побудительной силой для Фрейда и во взрослой жизни. Чрезмерная жажда славы была для Фрейда в какой-то мере компенсацией за тот удар, который он получил в возрасте двенадцати лет, когда пошатнулась его вера в силу и авторитет отца. Незнакомец на улице смахнул с головы отца в грязь его новую меховую шапку и крикнул в лицо: «Еврей, убирайся с тротуара!» На возмущенный возглас сына: «И что же ты сделал?» - отец спокойно ответил: «Я сошел с тротуара и поднял шапку».

Эта робкая покорность и смирение глубоко задели Зигмунда Фрейда и ему предстояло добиться того, чего ждала от него семья, не имея за спиной сильной отцовской фигуры, и понадобилось четыре десятилетия, прежде чем Фрейд сумел преодолеть в себе возникшую еще в детстве потребность заменить ее каким-то другим идеалом. Окончательно избавиться от этой пассивной тяги к сильной отеческой руке ему удалось лишь тогда, когда он полностью уверовал в свое собственное интеллектуальное совершенство.

http://taina.aib.ru/biography/zigmund-frejd.htm

#266 Зорге

Зорге

    Сакульская деревенщина

  • Администраторы
  • PipPipPip
  • 4 998 сообщений
563
Очень хороший

Отправлено 16 Февраль 2010 - 13:26

понедељак, 15. феб 2010, 07:00 -> 17:46
Дан државности Србије
Председник Борис Тадић положио венац на споменик Незнаном јунаку на Авали поводом Дана државности Србије. Србија треба да буде уважена, а не прокажена међу европским државама, рекао министар вера Богољуб Шијаковић у Орашцу, где је одржана централна манифестација поводом Дана државности.
Централна манифестација поводом прославе Дана државности Србије одржана је у Марићевића јарузи у Орашцу код Аранђеловца, где је пре 206. година почео Први српски устанак.
Тим поводом и председник Србије Борис Тадић положио је венац на споменик Незнаном јунаку на Авали и уписао се у спомен књигу.
"За Србију, која је велика својим делима и у њеним људима", написао је председник Тадић и после тога положио венац на споменик.
На свечаности у Орашцу одата је почаст устаницима Првог српског устанка, а помен је служио епископ шумадијски Јован.
Министар вера Богољуб Шијаковић рекао је у Орашцу да "Србија треба да буде уважена, а не прокажена међу европским државама, а грађани Србије јединствени у посвећености држави чија је дужност да јемчи мир слободу и правду".
Шијаковић је поручио да тековине српских устаника обавезују и да се будућност Србије мора градити на општечовечанским идеалима и узорима предака.
"Треба да смо народ међу свим светским народима, држава међу европским државама уважена, а не прокажена и то је одговорност свих нас", рекао је Шијаковић.
Министар је честитао Дан државности Србије свима који, како је рекао, раде за добробит Србије и предано и посвећено о њој брину, државним званичницима, свештенству и посебно припадницима Војске и грађанима.
Прослави Дана државности код споменика Првог српског устанка присуствовали су и принц Александар Карађорђевић, представници Војске Србије, свештенство и грађани.
На свечаности је додељена и годишња награда за песништво књижевнику Милисаву Тешићу.
Поводом прославе Државности и Дана Војске Србије Тадић је донео одлуку о постављењу на нове дужности и унапређењу више војних старешина.

Ђукић- Дејановић: Србија равноправан члан европске породице народа
Честитку поводом празника упутила је председница Народне скупштине Славица Ђукић-Дејановић.
Председница парламента изразила је уверење да ће Србија, која данас слави 175 година уставности, "економски и политички стабилна, безрезервно опредељена ка европској будућности, поштована у свету, ускоро постати гарант стабилности и мира у читавом региону и равноправан члан европске породице народа".
Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић упутио је честитку министру одбране Драгану Шутановцу и начелнику Генералштаба генерал - потпуковнику Милоју Милетићу, у којој је истакао да је "Војска Србије фактор стабилности и заштитник нашег националног интереса".
"Сарадња наша два министарства је на највишем нивоу и Министарство унутрашњих послова ће и даље радити на унапређењу сарадње, јер се налазимо на заједничком и племенитом задатку, а то је обезбеђење мира и стабилности наше државе и грађана", навео је Дачић у честитки, коју преноси МУП.
Представници Социјалдемократске партије Србије у Земуну су положили венац на споменик новинару и дипломати Димитрију Давидовићу, писцу првог Устава Србије донетог на данашњи дан 1835. године (Сретењског устава).

Цветковић: Србија све ближа ЕУ
Србија на велики православни празник Сретење, истовремено слави Дан Државности и Дан Војске, због тога што је тога дана 1804. године у Орашцу код Тополе почео Први српски устанак за ослобођење од четири века робовања под Отоманском империјом, а истог дана 1835. у тадашњој престоници Крагујевцу проглашен први Устав кнежевине Србије.
У складу са Законом о државним и другим празницима, Дан државности је у Србији нерадни дан.
Са Савске терасе Београдске тврђаве јуче је изведена почасна артиљеријска паљба са десет плотуна из шест артиљеријских оружја, а у Народном позоришту у Београду одржана је свечана академија на којој је говорио премијер Мирко Цветковић.
"Европски пут Србије данас више нико не доводи у питање, све ближе смо чланству у Европској унији, а са светом се успостављају везе које су годинама биле прекинуте, поручио је Цветковић.
Премијер је подсетио да грађани сада могу да путују без препрека, као и да је осигуран несметан проток робе и капитала са Европом.
"То је потврда да је Србија економски и политичка стабилна земља", рекао је Цветовић и истакао да Србија постаје лидер региона, не угрожавајући никога, уводећи европске и цивилизацијске стандарде у остваривању правног поретка и поштовању људских и мањинских права свих грађана.
Свечаности у Народном позоришту присуствовали су званичници Републике Србије, представници дипломатских мисија, међународних организација и угледне личности из области науке, уметности и културе.

Честитке Обаме и Саркозија
Председник Сједињених Америчких Држава Барак Обама честитао је председнику Борису Тадићу Дан државности Србије - 15. фебруар и изразио наду за наставак пријатељства и јачање партнерства две земље.
"Придружујемо се народу Србије у истицању заједничких, суштинских вредности толеранције, слободе и демократије", наводи се у честитки, коју је Обама у име америчког народа упутио Тадићу.
"Остајемо привржени подршци Србије у њеном настојању да изграђује најбоље односе у региону", поручио је Обама.
"Овог 15. фебруара изражавам своју велику наду за наставак пријатељства и јачање партнерства две земље", наводи се у честитки, коју преноси Прес служба председника Србије.
И председник Француске Никола Саркози честитао је Тадићу Дан државности Србије и поручио да је Француска подржавала и наставиће да подржава Србију на путу европских интеграција.


Конференција о З. Балкану у марту?
16. фебруар 2010. | 01:32 | Извор: Б92
Љубљана -- Кетрин Ештон, европска комесарка за спољну политику подржава намеру Борута Пахора да марту у Словенији буде организована међународна конференција о З. Балкану.
Иницијативу за ову конференцију, премијер Словеније Борут Пахор дао је заједно са хрватском премијерком, Јадранком Косор и то би требало да буде први сусрет свих политичких лидера из региона, након 18 година. Конференцију би организовале Словенија, Хрватска, Савет ЕУ и Европка комисија.
На конференцији би требало да буду присутни и представници Косова, које би према речима словеначког премијера, "било заступљено на примерен начин".
Циљ ове конференције би, по речима Борута Пахора, био да се на њој потраже решења за нека од отворених питања у региону, али је додао ида очекивања треба "добро одмерити".
Комесарка ЕУ за спољну политику, Кетрин Ештон је посетила Словенију непосредно пред њене, за идућу недељу, планиране посете Србији, БиХ и Косову јер је желела да се "пре тих посета посаветује са позаваоцима Балкана".


ПОКРАЈИНСКИ ПАРЛАМЕНТАРЦИ ОД ЈУЛА 2008. ОДРЖАЛИ САМО 19 СЕДНИЦА
Војвођани чешће на благајни него на седници
Плата посланика у АП Војводине од 80.629 до 118.256 динара! Шандор Егереши: Ако се ограничите само на број седница, онда добијате слику која није исправна, имамо много других активности

БЕОГРАД - Годину и по дана од конституисања, јула 2008. године, покрајински парламент одржао је само 19 седница. Истовремено, челници Скупштине АП Војводина имају веће плате од државног врха Србије!
Посланици на сталном раду у АП Војводине, који су и председници скупштинских одбора, имају право на 118.256 динара, док "обични" парламентарци који су пријављени за стално могу месечно да инкасирају 80.629 динара. Председник војвођанског парламента Шандор Егереши месечно прима 161.259, а потпредседници 145.133 динара. Подсетимо, плата председника Србије Бориса Тадића је 141.000 динара, а премијера Мирка Цветковића 116.000.

Прва седница у фебруару
Војвођански парламент у последње две године састао се 19 пута. Током 2008. одржано је седам седница (три у јулу, једна у септембру, две у октобру и једна у децембру), у 2009. било је 12 седница, док ће прва у овој години бити одржана - данас!
Према подацима са сајта Скупштине АП Војводине, види се да су се посланици током 2008. састали свега седам пута, а да су током целе прошле године имали свега пет заседања више - дванаест. Војвођански парламентарци тек данас одржавају прву седницу у 2010. години.
Војвођански парламент има укупно 120 посланика, од којих је, према званичном информатору Скупштине 53 у сталном радном односу – 30 посланика са листе ЗЕВ, 13 радикала, пет посланика мађарске коалиције, три посланика ЛСВ Ненада Чанка и по један посланичке групе СПС-ПУПС-ПВРЕВ и ДСС-НС.
Председник војвођанског парламента Шандор Егереши тврди да се рад те институције не мери само бројем седница.
- Ако се ограничите само то, онда добијате неисправну слику. Имамо много активности које нису везане за седнице. Рецимо, сваког месеца имамо дан отворених врата за грађане, када разговарамо с њима, обилазимо локалну самоуправу и разговарамо с представницима локалне самоуправе. Да не говорим о међурегионалној сарадњи. Радимо, није да не радимо – тврди наш саговорник.
Међутим, градоначелник Апатина и посланик СПС у Скупштини Војводине Живорад Смиљанић поставља питање оправданости ове функције.
- Шта ће ми функција посланика у покрајинском парламенту кад се тамо ионако ништа не ради? Какав је то посао на који се долази шест пута годишње - пита Смиљанић.
Потпредседник покрајинског парламента Игор Мировић (СНС) каже да је број седница показатељ жеље владајуће коалиције да мења ствари.


Срби у Фејтовом тиму за север КиМ
За припремни тим избора за северну Митровицу пријавило се 90 кандидата, од изабраних десет Срба већина из Звечана и Лепосавића. – Међународна цивилна канцеларија највероватније ће бити отворена у Бошњачкој махали

На конкурс за пријем кандидата за припремни тим који ће, према Ахтисаријевом плану, организовати локалне изборе у северном делу Косовске Митровице, пријавило се скоро 90 људи. У Међународној цивилној канцеларији (МЦК) кажу да велику већину чине Срби. Шеф канцеларије Питер Фејт већ је, с листе пријављених, именовао десеторо Срба, двоје Бошњака и двоје Албанаца који сада чине припремни тим за изборе у северној Митровици.
Портпарол МЦК-а Енди Мекгафи није хтео за „Политику” да говори о именима чланова припремног тима. Он је навео да ће званични документ о именовању благовремено бити објављен на сајту канцеларије и у службеном листу у Приштини. Мекгафи није прецизирао ни када ће бити отворена канцеларија у северном делу Косовске Митровице (највероватније у Бошњачкој махали), али је најавио да ће се то догодити „чим се буде реализовао процес око тендера за простор“.
Представницима Срба са севера Косова позната су имена десеторо Срба, од укупно 14 чланова припремног тима, али нико не жели да их изнесе у јавност. Начелник Косовско-митровачког округа Раденко Недељковић за „Политику“ наводи да је мотив новац, као и да је реч „о Србима с криминогеним биографијама, од којих је највише оних из општине Звечан, потом с територије општине Лепосавић, а има их неколико из северног дела Косовске Митровице“.
Недељковић апелује на ове људе да изађу из припремног тима и да се врате својој заједници. „Они ту само за једнократну употребу. Ако би и успели да спроведу оно што је наумила међународна заједница, у сарадњи са самозваном косовском владом, после тога би били непотребни“, каже Недељковић и подсећа како су 90-их година прошлог века Албанци масовно напуштали радна места и државне институције, не желећи да издају интересе свога народа.
Председник Српског националног већа Милан Ивановић каже да је „начуо“ имена и да су то „плаћени Срби, који тајно раде“ и стиде се да изађу у јавност. „Да није тако, било би познато седиште одакле крећу у агитацију да формирају општине по Ахтисаријевом плану. Они не представљају никога, а служе албанским екстремистима и Западу како би продали државне и националне интересе“, закључује Ивановић. Он сматра да Срби на северу неће изаћи на изборе које организује приштинска власт јер, као и у осталим деловима Космета, „имају своје легитимне и легално изабране представнике на мајским изборима 2008. године“.
На питање како тумачи то што се велики број Срба пријавио за тим који спроводи Ахтисаријев план, који није прихватила српска страна нити Савет безбедности УН, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић каже да је тај број „фабрикован“, како би се створио утисак о великом интересовању. „А оно није толико, јер су у тим изабрани и људи из других места, што значи да их није било довољно из северне Митровице“, наглашава Ивановић.
Он тврди да је новац искључиви мотив јер чланови тима добијају 550 евра месечно и обећање да ће имплементирати инфраструктурне пројекте, што доживљавају као добру прилику за још новца. „Ми на њих не обраћамо пажњу, јер они немају никакву политичку снагу. Они неће успети да анимирају никога у српској заједници, под условом да ми на ванредним изборима (крајем априла или у мају) изаберемо кредибилне личности које достојно могу да репрезентују и српску заједницу и локалну самоуправу“, каже државни секретар.
Ивановић се слаже да је од изузетне важности веће присуство министарства на терену које би помогло и овој и другим скупштинама општина да решавају своје свакодневне проблеме. „Ми треба да имамо директан увид шта и како се ради, а не да добијамо посредне информације преко представника“, каже државни секретар.
Пошто није било услова да се новембарски локални избори приштинских власти спроведу и у Косовској Митровици, одложени су првобитно за мај, а потом за јесен или крај ове године.
Б. Радомировић – Б. Митриновић
-----------------------------------------------------------
Ивановић: У Косовској Митровици другачије него у Грачаници
У Северној Митровици, за разлику од Штрпца, Грачанице, Ранилуга и проширене општине Ново Брдо, није могуће успоставити приштинску власт и спровести Ахтисаријев план. „Још 1999. године у Северној Митровици је формирана локална самоуправа која прилично успешно функционише. На другој страни стање је овде и легализовано споразумом познатим под називом Штајнер – Човић, који је потписан у новембру 2002. године, а који регулише Умник администрацију у Северној Митровици. Тиме је локална самоуправа добила и политички легитимитет. Уосталом Резолуција 1244 СБ и даље је на снази, Умник администрације и даље постоји. Међународно цивилна канцеларија не може укинути резолуцију а самим тим ни Умник администрацију“, каже државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић. Он додаје да Северна Митровица има 20.000 становника „којима на памет не пада да државу Србију мењају за било какву квази државу из Приштине“.
-----------------------------------------------------------
Припрема се општински буџет, инфраструктурни пројекти...
Припремни тим за будућу општину северна Митровица, предвиђену Ахтисаријевим планом, има техничку улогу, а његови чланови су тренутно на обуци са по једним представником Министарства за администрацију локалне самоуправе у Приштини, представником матичне општине и Међународне цивилне канцеларије. Портпарол ове канцеларије Енди Мекгафи објашњава да припремни тим има технички мандат: организује припреме као би се обезбедили ресурси, успоставила и основала представништва која би била у функцији нове општине.
Њихов је задатак и да припреме предлог општинског буџета за две наредне године, припреме предлоге инфраструктурних пројеката, израде нацрт општинског статута и донесу нацрте локалних уредби. Такође треба да припреме предлоге за симболе општине, дају предлог за употребу службених језика, припреме опис радних места за будући општински кадар. Међу многобројним задацима су ефикасан пренос наставка рада општинских служби, пренос података у вези са услугама у области здравства и социјалне заштите, просвете, културе, спорта, урбаног планирања и јавне службе.
[Политика: 16/02/2010]


Две године од самопроглашења независности Косова
Борба Београда и Приштине још траје
Аутор: П. Д. – Бета

Београд - Две године од када је Косово једнострано прогласило своју самосталност, усвојивши акламацијом у косовском парламенту Декларацију о независности, навршава се сутра. До сада је Косово признало 65 земаља, међу којима су 22 чланице Европске уније, а пред Међународним судом правде у Хагу на захтев Србије води се поступак о легалности самопроглашења независности.
У Декларацији о независности наведено је да ће независна република бити „посвећена миру и стабилности“, а да ће „бити формирана на основу плана Мартија Ахтисарија“. „Косово је демократско, лаичко и мултиетничко друштво“ које ће прихватити „међународно цивилно и војно присуство“. „Независношћу, Косово преузима међународне обавезе, обезбеђује сигурност граница са суседним земљама и одриче се насиља као начина за решавање несугласица“, пише у том документу. Дан касније Косово је признало осам земаља, први је био Авганистан, затим САД, Француска, Албанија, Турска, Велика Британија, Аустралија и Сенегал.
Србија је, уз подршку Русије, реаговала захтевом за хитно одржавање седнице Савета безбедности УН. Захтев је прихваћен, а генерални секретар Бан Ки Мун изјавио је тада да је Резолуција 1244 СБ УН и даље правни оквир за Косово. На тој седници председник Србије Борис Тадић затражио је од Бан Ки Муна да поништи једнострано проглашену независност и распусти Скупштину Косова. Истог дана, 18. фебруара, Скупштина Србије потврдила је ранију одлуку Владе о поништавању једностраног проглашења независности КиМ, а шеф дипломатије Вук Јеремић повукао је амбасадоре из земаља које су признале Косово.
Истог дана почели су масовни протести у целој Србији. На улице су изашли косовски Срби, али и грађани централне Србије, неретко ученици средњих и основних школа. Државни званичници позивали су на митинг под слоганом „Косово је Србија“, заказан за 21. фебруар у Београду. Пред неколико стотина хиљада људи говорили су, између осталих, тадашњи премијер Војислав Коштуница и заменик председника СРС Томислав Николић. У инцидентима који су уследили за време и после молебана одржаног у Храму светог Саве, више хиљада демонстраната изазвало је серију инцидената у ширем центру престонице. Запаљена је амбасада САД, неколико других је оштећено, демолирани су ресторани Мекдоналдс и продавнице, који су и покрадени. Једна особа је изгубила живот и више од 150 демонстраната и полицајаца је повређено.
У јуну Косово је добило своју химну, а ступио је на снагу и нови косовски устав.
Генерална скупштина УН је, на захтев Србије, 8. октобра 2008. усвојила резолуцију којом се од Међународног суда правде тражи да одговори на питање „Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу с међународним правом“.
Међународни суд је априла 2009. саопштио да је 35 држава чланица УН том суду предало поднеске у поступку за оцену законитости једностраног проглашења независности. Поред тих земаља, поднесак су уложиле и привремене власти Косова. Усмена расправа почела је 1. децембра 2009. Међународни суд правде је саслушао усмене аргументе 28 земаља, које су се пријавиле за учешће у расправи и очекује се да ће у току 2010, вероватно средином године, донети саветодавно мишљење, које није обавезујуће.
Проглашењу независности претходили су неуспешни преговори Београда и Приштине, уз посредовање „тројке“ Контакт групе. Почетак преговора о будућем статусу Косова одобрио је СБ УН 11. октобра 2005, а месец дана касније Савет безбедности именовао је бившег председника Финске Мартија Ахтисарија за изасланика УН у тим преговорима.
Директни преговори делегација Србије и Косова почели су 20. фебруара 2006. у Бечу, а завршени су неуспехом 28. децембра наредне године. Први директни преговори највиших званичника власти из Београда и Приштине одржани су у Бечу 24. јула 2006, такође без резултата. Председник Тадић и премијер Коштуница заузели су се за широку аутономију Косова као компромисно решење за будући статус, а косовски званичници Фатмир Сејдиу и Агим Чеку за независност и да Косово што пре постане држава.
У децембру 2007. окончан је период од 120 дана додатних преговора Београда и Приштине. У извештају представника ЕУ, САД и Русије генералном секретару Бан Ки Муну „тројка“ је навела да две стране нису постигле споразум о будућем статусу.
Годину дана касније на Косово је стигла мисија ЕУ с циљем постепеног преузимања надлежности од Унмика. Размештање мисије Еулекс уследило је на основу одлуке СБ УН од 26. новембра 2008, а у оквиру Резолуције 1244. На истој седници СБ једногласно је усвојен извештај Бан Ки Муна о реконфигурацији међународног цивилног присуства на Косову, у коме је заступљен и такозвани „план од шест тачака“, усаглашене с Београдом.

Хисени очекује „пријатељски притисак“
Министар иностраних послова Косова Скендер Хисени изјавио је да, после изјашњавања Међународног суда правде, очекује нова признања независности Косова. На питање бечког Стандарда да ли ће и оне земље ЕУ, које то до сада нису учиниле, признати Косово Хисени је истакао да је његов утисак да те државе очекују „пријатељски притисак“ других чланица и да се „Грчка креће у том смеру“. Када је реч о очекивањима Србије да ће после мишљења МСП доћи до нових преговора о статусу, Хисени је рекао да „Србија троши своје и време Косова“.


Додик: Референдум није о сецесији
16. фебруар 2010. | 00:42 | Извор: ФоНет, Блиц
Београд -- Сецесија није на дневном реду у Републици Српској па тако ни референдум са тим питањем, изјавио је премијер Републике Српске Милорад Додик.

Премијер Републике Српске Милорад Додик (ФоНет, архива)
"Република Српска се неће изјашњавати о сецесији као што то неки покушавају да злонамерно импутирају. На нашем дневном реду никада неће бити референдум о сецесији", рекао је Додик у интервјуу за "Блиц".
Додик је додао да "нико не би могао потпуно да искључи да у једном тренутку у складу са проценом и правом које грађани имају неће бити говора о референдуму о статусу Републике Српске".
"Република Српска има право да штити свој статус који је унела у БиХ", рекао је Додик.
Он је навео да су грађани Републике Српске годинама суочени са одлукама високих представника (ОХР), "који су доносили законе за које нису имали основа ни по међународном праву нити по опису деловања".
"Све време се крши Дејтонски споразум и били смо принуђени да одговоримо на безакоње", каже он.
"За референдум који би могао бити расписан већ у наредних неколико недеља, оквир за питање на које народ треба да се изјасни јесте потврда нашег дејтонског опредељења и супротстављање незаконитом понашању високог представника у БиХ", рекао је Додик и додао да ће по свом карактеру референдум бити обавезујући.


За Новопазарце лична карта и на босанском
У овој општини, осим на српском и енглеском језику, лична исправа се штампа истовремено и на језику и писму националних мањина јер је Законом о службеној употреби језика и писма утврђена службена употреба и босанског језика и латиничног писма

Грађанима Србије који имају пријављено пребивалиште и боравиште на територији општине Нови Пазар омогућено је издавање биометријске личне карте на босанском језику и латиничном писму, по захтеву лица коме се лична карта издаје.
То је истакнуто и на огласној табли Полицијске управе у Новом Пазару, наводе у Министарству унутрашњих послова у одговору „Политици”.
Наш лист се обратио МУП-у поводом изјаве Фуада Баћићанина, генералног секретара Странке демократске акције министра Сулејмана Угљанина, који је рекао да се у санџачким општинама нова лична карта издаје само на српском језику и ћириличном писму иако је у свим тим општинама у равноправној службеној употреби босански језик и латинично писмо.
Баћићанин је, како је пренео Танјуг, саопштио још и да се „најгрубље крше” Уставом и законом загарантована права националних мањина јер „у полицијским управама, у програмима за уписивање података о грађанима, у класификацији националности не постоји одредница ’Бошњак’”.
Он је рекао да „подаци у личним картама Бошњацима морају бити исписани на босанском језику, латиничним писмом, а у рубрици држављанство код путних исправа мора писати ’Републике Србије’, а никако ’српско’ како сада пише”.
У вези са овим притужбама, МУП напомиње да се образац личне карте, осим на српском и енглеском језику, штампа истовремено и на језику и писму националних мањина уколико је, у складу са Законом о службеној употреби језика и писма, статутом одређене општине утврђена службена употреба језика националне мањине. Тако је чланом 8. Статута општине Нови Пазар, осим српског језика и ћириличног писма, утврђена службена употреба и босанског језика и латиничног писма. О осталим „санџачким” општинама (Тутин, Сјеница, Прибој, Пријепоље и Нова Варош) МУП се није изјаснио.
Одговарајући на остале наводе Фуада Баћићанина, у овом министарству кажу да се подаци о имену и презимену у образац личне карте уписују у изворном облику, онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених, док се податак о припадности националној мањини не евидентира у личној карти.
Истичући да је чланом 15а Закона о пребивалишту и боравишту грађана прописано да образац на којем грађанин пријављује, односно одјављује пребивалиште, садржи податке о припадности народу, односно народности или етничкој групи, уз напомену да „грађанин није дужан да се изјашњава коме народу, односно којој народности припада, ни да се опредељује за припадност једном од народа”, у МУП-у кажу да уколико се грађанин ипак изјасни о томе, тај податак се не евидентира у електронске евиденције овог министарства.  
У Министарству за људска и мањинска права упознати су са овим примедбама Бошњака, али да би рекли свој коначан суд – чекају одговоре из МУП-а. Наиме, Национални савет Бошњака обратио се почетком фебруара Министарству за људска и мањинска права, тврдећи да се приликом замене личних докумената крше права припадника бошњачке националне мањине у Србији. Министарство се онда обратило МУП-у са молбом да наводе из дописа и сами размотре, те обавесте ово министарство о томе да ли су они тачни и основани, каже за „Политику” државни секретар Анико Мушкиња Хајнрих.
„То је све у надлежности МУП-а и Министарства за државну управу и локалну самоуправу, пошто се подаци уписују онако како стоје у матичним књигама. Ако неко жели да се упише другачије, онда мора да мења тај податак у матичној књизи. Обазриви смо и проверићемо у МУП-у шта је њихово објашњење”, каже она.
Према њеним речима, осим Националног савета Бошњака, нико више није се жалио овом министарству на сличан проблем. Анико Мушкиња Хајнрих додаје да је у Војводини то добро уређено и да се Закон о службеној употреби језика и писма поштује.
-----------------------------------------------------------
Зашто „српско” држављанство
Када је реч о питању држављанства које се уписује у путну исправу, МУП наводи да „ICAO стандард 9303 прописује садржај, изглед и упис свих података који се налазе у пасошу”. „Тим стандардом одређено је да се у машински читљиву зону као међународна ознака државе Србије уноси SRB (што пише и у биометријском пасошу), док се у делу ’држављанство’ уписује у облику припадности држави чије држављанство лице поседује, а који се примењује и у другим државама”, истичу у МУП-у Србије.
Б. Баковић [Политика: 15/02/2010]


БИВШИ ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ РС ЈУЧЕ ЗАТРАЖИО ДА СЕ ВРАТИ НА ПАЛЕ
Крајишник тражи слободу
Према правилима Трибунала, уз захтев за превремену слободу, осуђени мора да предочи и мишљење власти државе у коју жели да се врати

БЕОГРАД - Момчило Крајишник, који је пред Хашким трибуналом осуђен на 20 година затвора, затражио је јуче да буде пуштен на слободу и изразио жељу да се врати на Пале. Ипак, захтев бившег председника Скупштине РС још није достављен Трибуналу у Хагу и Председништву БиХ!
Према правилима Хашког трибунала, уз захтев за превремену слободу, осуђени мора да предочи и мишљење власти државе у коју жели да се врати, односно како би његов повратак из затвора утицао на јавно мњење и политичку ситуацију у тој земљи.
Нерма Јелачић, портпарол хашког суда, међутим, каже да Крајишников захтев још није стигао у Хаг.
- Трибунал има правилник по коме се поступа. Председник суда је тај који одлучује да ли осуђени може да се пусти на привремену слободу, након што га земља у којој осуђени служи казну обавести да осуђени испуњава услове према законима те земље да аплицира да се раније пусти на слободу - каже Јелачићева.
У генералном секретаријату Председништва БиХ наводе да не могу унапред да кажу да ли ће или не бити проблема око Крајишниковог захтева.
- У сваком случају, када захтев буде стигао, о томе ће се према процедури одлучивати на седници Председништва - кажу у Председништву БиХ.
Адвокат Тома Фила објашњава да, према Трибуналу, осуђени треба да испуни услов - да је одлежао две трећине казне.
- Ипак, то није једини императив за пуштање на условну слободу. У овом случају тај услов још није ни испуњен, али према законима земље у који служи казну има право да захтева да се пусти на условну слободу - каже Фила.
Крајишник издржава казну у Енглеској.


Драган Марковић Палма, председник Јединствене Србије
Геноцид нећемо осудити, јер га није ни било
Аутор: М. Р. Миленковић

- Посланици Јединствене Србије у републичком парламенту неће подржати резолуцију о Сребреници ако у њој почињени злочин буде дефинисан као геноцид, јер се тамо геноцид није ни догодио.
Злочина у Сребреници је, нажалост, било, као што је било злочина над Србима у Хрватској, Босни и Херцеговини, на Косову и зато ће посланици ЈС прихватити резолуцију којом се осуђују злочини свих народа почињени на простору бивше Југославије - каже за Данас Драган Марковић Палма, лидер Јединствене Србије.
- Може ли се ипак десити да дате свој глас уколико парламенту буду предложене две резолуције, једна о Сребреници, друга о свим злочинима на просторима бивше СФРЈ?
- У посланички клуб СПС-ЈС још није стигао ниједан предлог резолуције, тако да не знамо да ли ће бити две декларације или ће једном бити обухваћени сви злочини. Зато је најбоље да резолуција прво стигне, а онда ћемо размотрити да ли се слажемо са оним што тамо пише. Скупштина Србије требало би да дође до консензуса како би резолуција била прихваћена великом већином.
- Зашто вам је спорна реч геноцид, када је евидентно да се у Сребреници десио „злочин над злочинима“?
- Не можемо да осудимо Србију и српски народ и кажемо да је био геноцид, а да истовремено то није била акција Олуја коју Хрватска слави као државни празник, а да то није злочин у селу Кравице где је убијено стотинак цивила, а да то није злочин у Братунцу или бомбардовање моста у Варварину. Не можемо нашим поколењима оставити тај терет да су одговорни за нешто што они сами нису починили.
- Неко ипак јесте одговоран.
- Злочин је индивидуалан и они који су злочине чинили треба да одговарају. Предлажем да Скупштина Србије донесе резолуцију којом се осуђују сви који су чинили ратне злочине на простору бивше СФРЈ, јер је одговорност и на једној и на другој и на трећој страни. Уосталом, погледајте статистички колико је Срба живело пре ових ратова у Сарајеву, Загребу и Приштини, а колико их сада живи.
- Зар Србија не би требало да се суочи са почињеним злочинима?
- Наравно да би требало, али то истовремено морају да учине и Хрватска, БиХ, Косово. Због тога предлажем да истог дана када Србија буде усвајала резолуцију и Хрватска и БиХ усвоје резолуције којима осуђују злочине над српским народом. Нажалост, о томе нема говора, већ истовремено док ми расправљамо у Србији о осуди ратних злочина, Стипе Месић, одлазећи хрватски председник, ослобађа убицу породице Зец, одлази у Приштину где постаје почасни грађанин Косова и поново призива тенкове на Републику Српску.


ЕПИСКОП АДМИНИСТРАТОР АТАНАСИЈЕ ОШТРО ОСУДИО НЕДЕЉНЕ ИНЦИДЕНТЕ У МАНАСТИРУ ГРАЧАНИЦА
Косово се не брани лажима и клеветама
Не може се градити култ једне личности, а истовремено газити ауторитет патријарха, каже владика Атанасије и додаје да су творци лажи ширених преко разних антицрквених интернет сајтова и телефонских порука "иста лица која су организовала "разбојнички препад" на привремено седиште Епархије"

ГРАЧАНИЦА - Епископ администратор Епархије рашко-призренске Атанасије Јевтић осудио је насилно проваљивање групе монаха и лаика у манастир Грачаницу и поручио да се "и Косово не може бранити антикосовском етиком, као што се добро не може остварити на зао начин".
Новонаименовани епископ администратор изразио је посебно жаљење што је покушају насилног упада у манастир Грачаницу претходило мноштво бестидних лажи и клевета.
- Те лажи и клевете ширене су преко разних антицрквених интернет сајтова и телефонских порука, чији су творци иста лица која су организовала недељни "разбојнички препад" на привремено седиште Епархије - изјавио је Атанасије у писаној изјави достављеној медијима.
Он је истакао да се владика Артемије не може "бранити" стварањем парацрквених групица, које прете јединству Епархије и целе СПЦ.
- Не може се градити култ једне личности, а истовремено газити ауторитет патријарха, Светог архијерејског синода и Сабора СПЦ. Ни Косово се не може бранити антикосовском етиком, као што се добро не може остварити на зао начин. Без трунке људске и хришћанске свести и савести ширене су "гнусне неистине" о покушају тобожњег атентата на владику Артемија, "избацивању" сестара из Гориоча и коришћењу НАТО војске, која све године боравка владике Артемија обезбеђује манастир. Измишљани су наводи да су на Сретењску литургију "дошли само следбеници Хашима Тачија", иако је у Грачаници било око 200 верника са знатним бројем деце, од којих је двоје јуче крштено - каже владика Атанасије.
Према његовим речима, оваква нечасна кампања само потврђује да у овој епархији већ годинама постоји духовно болесна и канонски посрнула ситуација.
Он је подсетио и да је Сабор СПЦ два пута експлицитно упозоравао владику Артемија, 2006. и 2009. године, на погубно деловање његовог секретара Симеона Виловског, а сада, када је утврђено да је безакоње прешло сваку меру, каже Атанасије, Синод је био принуђен да предузме овакву меру и пошаље администратора Епархије који би требало да јој поврати пуни црквени поредак.
- Приликом прегледа епархијске документације установљено је да је Симеон Виловски самовољно узимао новац из фонда НВО "Мајка Југовића" намењеног за четири народне кухиње у којима се храни 1.200 најугроженијих Срба, за које се средства прикупљају преко СМС. Тај новац је Виловски користио за потребе личног луксуза, куповину и опремање пословног простора у Београду и друге сврхе. Управо су ове чињенице о којима постоји детаљна документација показале докле је отишао морални пад Виловског, коме је епископ Артемије дао пуну власт и контролу над финансијама у Епархији, иако је више пута од светог Синода и Сабора упозораван да га разреши свих црквених дужности - тврди Атанасије.

Артемије није заточеник
Администратор Епархије рашко-призренске је објаснио да је владика Артемије, према одлуци Синода, задржао епископски чин и остала достојанства, осим права управљања Епархијом.
- Повратак владике Артемија на своју ранију дужност зависи од њега самог и његовог односа према црквеном устројству и поретку. Ако буде подржавао овакве изгреднике, само ће бити на његов терет - навео је Атанасије и додао да  епископ Артемије у својим просторијама у владичанском двору у Грачаници ужива пуну личну слободу и може нормално да богослужи, уз знање и сагласност надлежног епископа администратора и Светог архијерејског синода због, како је навео, могућих злоупотреба.
Инсинуације да је владика Артемије наводно "затворен и да га треба ослободити", тврди администратор, потпуно су неистините, јер су му на располагању четири монаха које је тражио да остану уз њега.

Епархијски интернет сајт привремено затворен
- Као администратор био сам принуђен да, због настављеног антицрквеног рада, досадашњи интернет сајт Епархије рашко-призренске привремено угасим, а у току је нова поставка интернет презентације. Текстови пуни острашћене мржње, неистина и клевета немају место на сајту на коме стоји светосавски грб наше Цркве и име ове епархије. А, сајт Епархије је годинама коришћен за пласирање разних "политикантских и субверзивних вести" које су урушавале углед Епархије и СПЦ у целом свету - каже владика Атанасије.


Београд  16. 02. 2010 Пресс
Строго поверљиво - Винска гозба за ММФ и „Фијат"
Министар Млађан Динкић данас води госте из Америке на ручак у Винарију „Радовановић" у Крњево, уз 10 врста вина, на менију паштета од фазана, сарма, пихтије, смуђ и јагњетина
Министар економије Млађан Динкић организовао је данас за делегацију ММФ-а и челнике „Фијата" гозбу у Винарији „Радовановић" у Крњеву! Шеф мисије ММФ-а Алберт Јегер, директори „Фијата" из Крагујевца и још двадесетак представника Владе и Фонда дегустираће вина и уживати у богатој српској трпези, на којој ће се служити паштета од фазана и зеца, сарма, пихтије, смуђ, јагњеће печење и разне друге ђаконије.
Уместо разговора о кредитном аранжману, представници Владе и ММФ-а данас пре подне ће бити у радној посети Фабрици „Фијат аутомобили Србија" у Крагујевцу, а после обиласка погона, сви заједно, опустиће се уз вино и јагњетину у Крњеву.

Факти
- Двонедељни разговори представника ММФ-а и Владе Србије почели су 9. фебруара и најављено је да ће да трају до 23. фебруара
- Србија је двогодишњи кредитни аранжман с ММФ-ом склопила у мају 2009. године, а вредност кредита је 2,9 милијарди евра
- До сада су повучене две рате кредита у укупној вредности 1,12 милијарди евра, а узимање треће од 350 милиона евра зависиће од актуелних преговора
- Србија се обавезала да ће смањити издатке за исплате зарада буџетских корисника, које ће, као и пензије, бити замрзнуте до краја ове године

Пихтије за предјело
- Очекујемо госте, како да не! Биће ми то велика част - радосно каже Радовановић, и додаје да ће на ручку бити скоро 30 људи. Он открива да ће гости имати прилику да пробају више од десет врста белог и црног вина.
Ручак ће, према његовим речима, почети уз традиционална српска предјела.
- На трпези ћемо имати пихтије, пројице и сарму, што одлично иде уз младо вино. Такође, на менију ће се, за почетак, наћи и паштете од фазана и зеца које се служе са сувим шљивама и вргањима - набраја Радовановић. Од рибе ће се служити смуђ, а као главно јело, јагњеће и прасеће печење.
- Стара домаћа шљивовица остављена је за крај јер одлично иде уз торту од бадема, ораха и чоколаде - објашњава власник винарије.

Домаћин плаћа
Како би гостима издалека што веродостојније пренео „уметност прављења вина", Радовановић је ангажовао стручњака, који одлично говори енглески језик да му помогне у краткој презентацији.
Он каже да ће бити поносан ако данашње неформално дружење ММФ-а и Владе Србије за његовом трпезом макар мало погура преговоре о условима кредитног аранжмана. Радовановић каже да су пре неколико година разговори око кредита Светске банке успешно завршени баш након посете овој винарији.
- Гувернер Јелашић је пре две или три године овде довео преговараче из Светске банке. Били су јако задовољни када су одлазили из винарије, а чуо сам да су после тога преговори ишли много лакше - прича Радовановић.
Он додаје и да ће са задовољством платити цех богате трпезе.

Медији непожељни
У Министарству економије јуче су нагласили да ће посети делегације ММФ-а винарији у Крњеву моћи да присуствују само сниматељи и фоторепортери, али не и новинари. Такође, у овом министарству напоменули су и да ће, након обиласка погона „Фијата" у Крагујевцу, кратку изјаву за медије дати само министар економије Млађан Динкић.
- Молимо вас да имате разумевања и уважите молбу представника Међународног монетарног фонда који неће моћи да дају изјаве за медије - наводи се у саопштењу Министарства.
Иначе, чланови делегације ММФ-а изразили су прошле недеље жељу да посете неку добру српску винарију, а министар економије Млађан Динкић предложио је Винарију „Радовановић" и организовао обилазак. Занимљиво је да ће се „веселој екипи" у Крњеву данас придружити и гувернер НБС Радован Јелашић.
С. Гаврић

Нужен перевод?

#267 Зорге

Зорге

    Сакульская деревенщина

  • Администраторы
  • PipPipPip
  • 4 998 сообщений
563
Очень хороший

Отправлено 16 Февраль 2010 - 13:27

БЕОГРАД  15. 02. 2010 ПРЕСС
Српски гас по руским ценама!
„Србијагас" од НИС-а купује домаћи гас по истим ценама као увозни који стиже из Русије, прошле године смо гас који се вади из наших лежишта платили око 47 милиона долара

„Србијагас" годишње купује око 140 милиона кубика домаћег гаса од Нафтне индустрије Србије и плаћа га по истој цени као онај који увозимо из Русије! Ако се зна да је прошле године просечна цена гаса била око 340 долара за 1.000 кубика, може се израчунати да Русима, као већинском власнику НИС-а, плаћамо годишње око 47 милиона долара за гас који добијају из наших нафтних поља!
У Агенцији за енергетику су нам потврдили да гас из српских лежишта плаћамо по цени истој као и гас који купујемо из Русије. Они кажу да, ипак, немају информацију колико је „Србијагас" НИС-у платио за гас који је купио прошле године.
- Према нашим подацима, „Србијагас" тренутно гас из увоза плаћа 326 долара за 1.000 кубика, без транзитних такси. Ова цена се током године мења, па је тешко израчунати колико је „Србијагас" прошле године дао новца НИС-у за гас који смо купили - кажу у Агенцији.
Енергетски консултант Зорана Михајловић-Милановић каже да Нафтна индустрија Србије код нас плаћа таксе на коришћење природних ресурса, у овом случају нафтно-гасних поља, мање него што би плаћали у неким другим земљама.
- Што се тиче гаса, код нас је такса на искоришћење овог ресурса свега три одсто укупних прихода од продаје. На пример, у Мађарској је 12 одсто, Чешкој 10 одсто, а у Словенији или Азербејжану чак 20 одсто! - објаснила је Михајловић-Милановић.

Бајатовић: Такав је уговор!
Директор „Србијагаса" Душан Бајатовић није прецизирао због чега НИС-у плаћамо гас по истој цени као и гас који увозимо из Русије. Он је објаснио да је једноставно „такав уговор".
- Нико није одређивао цену, такав је уговор! - кратко је прокоментарисао.
Душан Бајатовић, директор „Србијагаса", међутим, каже да у овоме не види ништа спорно, јер би НИС гас који вади у Србији на страном тржишту могао да прода по берзанским ценама уколико бисмо ми захтевали појефтињење. Бајатовић не очекује да Руси као већински партнер у НИС-у спусте цену гаса.

Русима повољна такса
- Јел' мислите да ће га нама продавати јефтиније? Неће! Што би га продавали по нижим ценама кад они могу тај гас да продају неком другом, а не „Србијагасу". Добар део тог гаса НИС троши за сопствене потребе и нама плаћа транспорт. А плаћа га по истој тарифи као и сви остали - каже Бајатовић.

Могу да раде шта хоће
Међутим, она сматра да је сада веома тешко „испеглати" ову ситуацију, јер смо продајом НИС-а Русима дали и право на експлоатацију.
- Продајом 51 одсто НИС-а Србија је продала право на експлоатацију нафтних и гасних налазишта. Они сада имају право на експлоатацију на периоде од 15 до 25 година, у зависности о којем се нафтно-гасном пољу ради. Према томе, то је 51 одсто „Гаспромово" и они могу да раде шта хоће, па тако и да продају гас по нижој или вишој цени. О свему томе је требало да се води рачуна кад је НИС продаван, а највећу одговорност имају преговарачки тимови, јер се тачно знало шта ће се десити - каже Михајловић-Милановић.
Р. Ж. МАРКОВИЋ


Очекују рекордну посету
ПРОКУПЉЕ/КУРШУМЛИЈА - У Луковској бањи ове године очекује се рекордна посета од око 50.000 гостију захваљујући новом хотелу "Јелак" у чију градњу је уложено три милиона евра, изјавио је Радољуб Видић, директор Бање. Градњу хотела "Јелак" финансирала је "Планинка" из Куршумлије.

Смештајни капацитети за мај у Луковској бањи већ су распродати у хотелима "Копаоник" и "Јелак" и само тог месеца очекује 6.000 ноћења, што указује да ће број ноћења ове године надмашити претходну у којој је забележено 38.000 ноћења.
Како је истакао, Луковска бања из године у годину бележи рекордне посете, па је и прошла година била најуспешнија од када је у тој бањи отворен први хотел "Копаоник".
Изградњом ски-стазе дуге 300 метара и ски-лифта, који раде у саставу хотела, подстакнут је зимски туризам па је, без обзира што су многе школе због помереног зимског распуста морале да откажу аранжмане, фебруар ове године најпосећенији у протеклих десет година.
За све бањске госте коришћење стазе и ски-лифта је бесплатно, као и коришћење скија и комплетне ски-опреме, која се изнајмљује гостима хотела.


Инвалиди „Заставе” пасторчад државе и града
Пошто је „Фијат” преузео „Заставу”, заштитној радионици „Застава ИНПРО”, која запошљава особе са инвалидитетом, прети опасност да остане без производних погона

Мајстори у производном погону „Застава ИНПРО” (Фото М. Игњатовић)
Крагујевац – Проблем свакако мора да се реши, само што још нико не говори како! Овако, у најкраћем, изгледа опис ситуације у којој су се нашли инвалиди „Заставе“, пошто је „Фијат“ преузео имовину крагујевачке фабрике и започео припреме за производњу новог модела аутомобила.
Наиме, све хале у кругу „Заставе“, па и оне у којима тренутно раде особе са инвалидитетом запослене у заштитној радионици „Застава ИНПРО“ – припале су Италијанима. Они траже да се те хале ослободе, а уколико се не обезбеди други простор, инвалиди „Заставе“ би ускоро могли остати без радног места.
–  „Фијат“ је коректан према нама, не пожурује нас, али нам је ставио до знања да су му наши погони неопходни како би заокружио производни процес. С друге стране, Влада Србије, иако постоји добра воља да се нађе решење, још увек није одлучила где са инвалидима – каже за „Политику“ директор „Заставе ИНПРО“ Бранко Вељовић и наводи да није реч само о предузећу које он води, већ и о запосленима у фабрикама аутомобила и оружја.
Вељовић подсећа да се разговори на ову тему воде већ две и по године, још од првих најава да би Италијани могли стићи у Крагујевац, али да Влада Србије касни са одлуком о формирању јединственог предузећа у коме би се нашли сви „Заставини“ инвалиди, тренутно распоређени у три фабрике.
– Окосница те будуће фирме треба да буде „Застава ИНПРО“. У њу би прешли и инвалиди из „Застава аутомобила“ и „Застава оружја“– наглашава наш саговорник.
Истичући да је пресељење у нове производне погоне „приоритет над приоритетима“, те да се због одуговлачења „сада ушло у опасан цајтнот“, Вељовић наглашава да је „Застав ИНПРО“ предложила низ конкретних решења. Ни крагујевачка градска управа, ни Влада, међутим, нису нашли за сходно да одговоре на прави начин.
– Постојала је опција да од града добијемо парцелу на којој би се изградила нова фабрика. Та варијанта је, не знам из којих разлога, отпала. Друга варијанта, која је и сада у оптицају, своди се на крајње једноставно решење. У власништву фабрике оружја, односно државе, налази се хала која већ годинама зврји празна, а која би нама била сасвим довољна да организујемо производњу. Реч је о хали „Сиви дом“ коју нико не користи. Овај објекат је под ингеренцијом Министарства одбране, али разговори вођени са колегама из Министарства економије, под чијом смо ми ингеренцијом, до сада нису уродили плодом – објашњава Вељовић.
„Застава ИНПРО” (обрнута скраћеница од продуктивни инвалиди) је заштитна радионица за производњу професионалних ручних алата и приколица носивости до пет и по тона. Има 129 запослених, а више од 50 одсто, тачније њих 74 су инвалиди, углавном у категорији лаке менталне ретардације и глувонеми.
– Партнер из Француске је изузетно задовољан квалитетом наших производа и ми већ сада имамо уговорен извоз вредан 2,5 милиона евра. У току су преговори за додатне испоруке у износу од 500.000 евра, али читав посао би могао да падне у воду, будући да је наш наручилац изразио отворену бојазан да ли ћемо због свих проблема које имамо бити у стању да испунимо његова очекивања – поручује Вељовић.
Са оснивањем јединственог предузећа, посао у „Застави ИНПРО“ нашао би и велики број инвалида „Застава аутомобила“ и „Застава оружја“. У тим фабрикама је тренутно запослено 350 особа с физичким и телесним манама. На тај начин би, истиче Вељовић, били створени предуслови да заштитна радионица „Застава ИНПЕРО“ прерасте у регионални центар за запошљавање и социјално збрињавање особа са инвалидитетом. Многе државе би, како каже наш саговорник, оберучке прихватиле овакву понуду.
Бране Карталовић [Политика: 16/02/2010]


ЈОВИЦА ЈАКОВАЦ, ДИРЕКТОР "КОЛИЈЕРСА" У СРБИЈИ, ТВРДИ ДА ОД 31. АВГУСТА 2009. ГОДИНЕ НИЈЕ ИЗДАТА НИЈЕДНА ГРАЂЕВИНСКА ДОЗВОЛА
Тржиште некретнина у Србији мртво
Према истраживању које је објављено прошле недеље, Београд је, после Атине, други најскупљи град на Балкану за изнајмљивање локала у главним трговачким зонама

БЕОГРАД - Јовица Јаковац, директор српског огранка "Колијерса", међународне агенције за промет некретнинама, оценио је да је српско тржиште некретнина "тренутно мртво", јер се последњих неколико месеци не могу добити грађевинске дозволе.
Јаковац додаје да од доношења новог Закона о планирању и изградњи, 31. августа 2009. године, није издата ниједна грађевинска дозвола и да 250 градилишта у Београду "стоји".
- Чак је и 2009. година била још и добра у односу на јануар ове године. Цене некретнина у Србији у просеку су ниже 20 одсто, али изградња субвенционисаних станова неће довести до смањења цена стамбеног простора - рекао је директор "Колијерса" за Србију и додао да у Београду нема много станова у понуди за продају и да, према његовим информацијама, празних станова има само у насељима "Белвил" и "Метрополитен".
Цена метра квадратног у "Метрополитену", који се налази преко пута хале "Пионир", кошта од 1.850 и 2.000 евра, казао је он и додао да метар квадратни на периферији кошта између 1.200 и 1.500 евра.
Јаковац је казао да је цена закупа станова пала за 10 одсто и да се метар квадратни издаје за 10 до 11 евра, док на Сењаку и Дедињу кошта и до 15 евра.
Према његовим речима, смањила се потражња луксузних станова, јер се смањио број страних представништава у Београду.
- Верујемо да ће у 2011. години, како се Србија буде приближавала ЕУ, бити и све више представника разних институција, тако да ће поново бити и потражње за тим становима - рекао је он и додао да се сада више траже мањи станови, углавном гарсоњере и једнособни.
Јаковац је казао и да је цена закупа пословног простора на "историјско ниском нивоу" за Београд, да се изнајмљује за 13 до 15 евра по метру квадратном, што је за три до чети евра ниже у односу на прошлу годину.
Према истраживању "Колијерса", које је објављено прошле недеље, Београд је други најскупљи град на Балкану за изнајмљивање локала у главним трговачким зонама, после Атине.
Јаковац је проценио да ће се моћи купити пословни простори по много нижим ценама, јер ће, како је казао, "банке почети да активирају хипотеке које су давале разним инвеститорима".
Цена метра квадратног сада кошта између 2.000 и 4.000 евра.
Упоређујући цене некретнина са Загребом, он је казао да су станови у Хрватској скупљи него у Београду и да је попуњеност канцеларијског простора боље него у главном граду Србије.


Отварање понуда за северни крак Коридора 10
[i]Тендер је расписан за учешће у изградњи друге траке аутопута од Новог Сада до Хоргоша, на деоници између Хоргоша и 28. километра од границе и између 38. километра и 98. километра, као и деоници између Келебије и Суботице


БЕОГРАД - Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић најавио је да ће данас бити отворене понуде за изградњу 110 километара северног крака Коридора 10, од Новог Сада до Хоргоша и од Суботице до Келебије, као и да је на том међународном тендеру документацију преузело тридесетак фирми.
Мркоњић је подсетио да у подне истиче рок за подношење понуда и да "има назнака да ће наша предузећа конкурисати као конзорцијум", оцењујући да би било добро да домаћа предузећа заједнички наступе.
Влада Србије је крајем прошле године објавила јавни позив за изградњу 110 километара полуаутопута северног крака Коридора 10. Тендер је расписан за учешће у изградњи друге траке аутопута од Новог Сада до Хоргоша и то на деоници између Хоргоша и 28. километра од границе и између 38. километра и 98. километра, као и деоници између Келебије и Суботице.
"Нибенс група" је потврдила да ће на том тендеру наступити у конзорцијуму са још десетак домаћих фирми.
- На тендеру за деоницу Коридора 10, правца Хоргош-Нови Сад, имаћемо домаћи конзорцијум од око десетак фирми и очекујемо да дамо бољу понуду од страних компанија. Влада Србије је на овом тендеру искористила могућности да домаћа оператива буде равноправна, ако не и у предности у односу на страну конкуренцију - изјавио је председник "Нибенс гроупе" Мило Ђурашковић.


Мањети Марели одустаје од Заставе?
15. фебруар 2010. | 12:12 | Извор: Бета
Крагујевац -- Италијански произвођач "Мањети Марели" је највероватније одустао од стратешког партнерства са “Застава камионима”, док у "Ивеку" још увек размишљају.

Директор фабрике "Застава камиони" Ђорђе Несторовић рекао је да је под знаком питања примена Меморандума о разумевању који је потписан са тим компанијама и који важи до краја марта ове године.
"Очекујемо да ће ових дана или недеља у Министарству економије и регионалног развоја бити донета одлука о статусу Меморандума, да ли ће се спроводити или улазимо у нови круг тражења стратешког партнера", казао је Несторовић.
Он је навео да је о таквој могућности било речи и у разговору са министром економије и регионалног развоја Млађаном Динкићем почетком ове године. "Динкић је тада рекао да је боље да се не жури, него да се пронађе квалитетно решење и обезбеди партнер за производњу лаких комерцијалних возила, из статешких разлога да се програм не угаси", рекао је Несторовић.
Према речима Несторовића, у фабрици се надају да ће се наћи одговарајући партнер, па чак и ако то не буде "чист камионџија", важно је да се задржи камионски програм, док остало може да буде посао и за аутомобилску браншу. Додао је да ће се у међувремену у фабрици радити као да неће бити приватизације и навео да се производња одржава према могућностима и тражњи на тржишту. "Наши планови су скромни, 360 возила годишње, односно око 30 на месечном нивоу", рекао је Несторовић.
У фабрици очекују да ће највећа реализација бити у првој поливини ове године, имајући у виду повећану тражњу због најављених субвенција државе за продају возила. "За куповину новог возила из домаћег програма држава даје попуст од 20 одсто, а код замена старог за ново државне субвенције су 30 одсто", казао је он.
У фабрици "Застава камиони" запослено је 754 радника, од којих се 11 изјаснило за добровољни одлазак уз социјални програм. Према речима директора, плате су "уредне и пристојне", а за време када нису радно ангажовани запослени примају пуну зараду умањену само за трошкове превоза.
Према ранијем договору са Фијатом, уговор о стратешком партнерству је требало да буде склопљен до краја 2008. године, на основу Меморандума о разумевању, који је потписан са "Ивеком" и "Мањети Марелијем" 29. септембра 2008. године. Почетна инвестиција тих компанија, како је било најављено, износила би око 240 милиона евра. До краја 2012. године "Ивеко", члан групе Фијат и сувласник "Застава камиона" са 34 одсто капитала, у Србији је требало да производи специјална возила и око 2.200 аутобуса годишње, а "Мањети Марели" компоненте и делове за домаће и за инострано тржиште.


понедељак, 15. феб 2010, 08:00 -> 22:36
Оперисан рањени полицајац
Полицајац Бљерим Мустафа који је тешко повређен у подметнутој експлозији у Бујановцу, успешно оперисан. Специјални тимови почели истрагу бомбашког напада. Нападом на полицајца уочи Дана државности, терористи послали јасну поруку држави. На то ће бити адекватно одговорено, поручио директор полиције Милорад Вељовић.
Припадник Министарства унутрашњих послова Бљерим Мустафа, који је тешко повређен у терористичком нападу у Бујановцу, оперисан је послеподне у Клиничком центру Србије у Београду и његово стање је стабилно.
У експлозији која је подметнута испод службеног полицијског аутомобила, поред Мустафе, повређени су његова супруга и две малолетне пролазнице.
Полицијски увиђај почео је у 12 часова. Специјални истражни тимови воде случај, а на лице места дошао је директор полиције Милорад Вељовић.
Увиђај су обавиле специјализоване екипе МУП-а, у присуству тужиоца и истражног судије, рекао је директор полиције Милорад Вељовић и указао да није случајно што се тај терористички акт десио на Дан државности Србије.
Директор полиције је изјавио је да тај догађај представља терористички акт и да починиоци морају бити пронађени и приведени лицу правде.
"Држава Србија, односно припадници МУП-а, заједно са безбедносним службама и припадницима Војске, неће дозволити да на овим просторима буде угрожен уставни поредак", поручио је Вељовић  и најавио одлучну борбу са тероризмом.
Вељовић је нагласио да ће полиција гарантовати безбедност сваког грађанина, без обзира на националну или верску припадност.  Порука је да са људима који се баве тероризмом нема разговора и да они морају бити пронађени и приведени лицу правде.
"Полиција ће у својој намери бити крајње одлучна. Она због тога постоји и још једном подвлачим да ће полиција гарантовати безбедност свим грађанима Бујановца, Прешева, Врања и шире", истакао је директор полиције.

Драгишић: Политички мотивисан напад
Напад на полицајца, припадника албанске мањине у Бујановцу, уочи Дана државности, за професора Факултета безбедности Зорана Драгишића политички је мотивисан терористички напад иза којег стоји организована група.
Професор Драгишић овај инцидент повезује са нападом на српску кућу у Косовској Митровици, на коју су синоћ бачена три молотовљева коктела.
"Најадекватнији одговор државе био би да се починиоци открију и изведу пред лице правде, међутим, важно је да држава предузме једну значајнију политичку акцију на југу Србије и да се добро припреми за све оно што нас чека ове године", рекао је Драгишић указујући да је министар спољних послова Косова већ најавио да ће Грчка признати независност Косова, дакле већ почиње да се врши притисак поводом одлуке Међународног суда правде у Хагу.

Дачић дочекао повређеног полицајца
Министар полиције Ивица Дачић дочекао је повређеног припадника полиције и изјавио да ће полиција учинити све да овај терористички чин не угрози даљу политичку стабилност и заједнички живот свих који живе на југу Србије.
"Оно што је сигурно то је да ми нећемо дозволити пребацивање терористичких група са територије Аутономне покрајине Косова и Метиохије и из делова Македоније на југ Србије како би се остваривали овакви терористички акти", рекао је Дачић након што је посетио повређеног полицајца.
Мустафа је задобио ране у оба доња екстремитета, пределу грудног коша и главе. Веома јака детонација чула се и у другом делу Бујановца. Бљерим је недавно премештен из Бујановца на прешевски погранични прелаз.
На породицу рођеног брата Бљерима Мустафе, Бесника, непознате особе пуцале су 12. новембра 2001. године и тада су тешко повређени четворогодишње дете и мајка.

Напад за најоштрију реакција
Министар Дачић је рекао да "овакав терористички чин сигурно заслужује најоштрију реакцију и осуду свих државниих органа али и свих локалних руководстава на југу Србије и представника међународних организација и институција са којима заједно радимо на пројекту полиције у локалној заједници".
"Постоје индиције да је реч о терористичком чину" рекао је Дачић и навео да је породица Бљерима Мустафе више пута од октобра 1999. године била мета напада албанских сепаратиста и терориста.
"Сигурно да овакав један потез дестабилизује заједнички живот свих грађана на југу Србије" рекао је Дачић и истакао да је за сигурност на југу Србије за остваривање заједничког рада не само државних, него и органа локалне самоуправе и живота свих грађана, мултиетничка полиција, у којој учествују припадници свих националних заједница који тамо живе, од кључног значаја.
Министар Дачић је навео да су у последњем периоду управо припадници мултиетничке полиције били на удару албанских сепаратиста и терориста и указао да је у разговору са представницима локалних самоуправа на југу Србије која чине Албанци договорено да обезбеђивање јавног реда и мира обавља локална полиција, а да се специјалне снаге ангажују само у ситуацијама када то није могуће да обави мултиетничка полиција.
Специјални истражни тимови су у Бујановцу и покушаће да расветле овај терористички чин, рекао је министар полиције и додао да ће и директор полиције бити на лицу места.

Експлозив није постављен професионално
Према његовим речима прве информације указују на то да на сву срећу експлозив није постављен на најпрофесионалнији начин иначе би исход могао бити фаталан за све који су били у близини експлозије, а првенствено за Мустафу и његову супругу.
Осим Мустафе и његове супруге лакше повређене су и две девојчице од 17 и 18 година припаднице албанске националне мањине.
"Зато не желимо никога да провоцирамо када кажемо да су у питању терористички акти јер када у оваквим инцидентима и чиновима страдају и цивили, осим припадника МУП-а, онда се то заиста не може окарактерисати на други начин него као што се то чини и свуда у свету" рекао је министар.
Дачић је рекао да ће се сачекати шта ће истражне екипе рећи, али да оно што је сигурно је да ће бити повећано присуство полиције не само на југу Србије "него свуда у Србији имајући у виду потребу превентивног деловања".
Мештани Бујановца тврде да је повређени Бљерим Мустафа и до сада неколико пута био мета напада и да је добијао претње од неких сународника Албанаца којима се није допадало његово ангажовање у полицији.
Напад на припадника полиције уследио је свега неколико дана пошто је председник косовског парламента и некадашњи портпарол Ослободилачке војске Косова Јакуп Краснићи упозорио да су Албанци са југа Србије спремни да се припоје Косову, уколико Срби из околине Косовске Митровице наставе да одбијају сарадњу са приштинским властима.


Министарство културе на удару ревизора
Небојша Брадић: Дугогодишња пракса створила је одређене навике код носилаца руководећих функција да не дају потпуне и јасне извештаје

Небојша Брадић
Државна ревизорска институција ће, како је најављено, крајем ове недеље поднети прекршајне пријаве против министарстава за које је утврђено да су ненаменски трошили новац из буџета у 2008. години. Незванично, за сада се на листи „прекршајаца”, поред министра здравља Томице Милосављевића, министра пољопривреде Саше Драгина, министра за Косово и Метохију  Горана Богдановића и министра трговине Слободана Милосављевића, помиње и Небојша Брадић, министар културе.  
Брадић за „Политику” каже да подржава строжу проверу рада свих државних институција. Он би данас требало да има састанак са ревизором.  
– Још нисам видео нове налазе ревизора, тако да то не могу да коментаришем. Али, што се тиче евентуалних примедби, сасвим је легитимно да надлежне државне институције траже податке о трошењу новца. Свакако да подржавам ту иницијативу, односно проверу рада која је однедавно строже уведена у праксу и позива све институције на још већу одговорност. И сами смо током читаве протекле године утврђивали облике ненаменског и неодговорног трошења средстава у институцијама културе што је, вама је то добро знано, изазвало бурне реакције у културној и широј јавности. Дугогодишња пракса створила је одређене навике код носилаца руководећих функција да не дају потпуне и јасне извештаје. То не значи да је одговорност само њихова, већ је више на страни онога ко је такве извештаје примао.
И даље постоје покушаји да се са таквом праксом настави и да људи који добију новац немају потребу да правдају своје трошкове. Од велике је важности иницијатива ревизорске комисије и од велике помоћи и самом Министарству културе. Ревизорски извештај, у највећем делу, односи се на период у коме нисам био на позицији министра културе. Будући да је министарство институција која има континуитет у деловању, подразумева се да су и одређени наслеђени пропусти нешто што смо дужни да поправимо. После мог разговора са ревизором, мислим да ћемо сви имати јаснију слику о целој ситуацији – каже Небојша Брадић, који је ступио на место министра културе у јулу 2008. године.
Подсетимо, Државна ревизорска институција крајем прошле године утврдила је низ неправилности у раду готово свих министарстава у 2008. години, што је, по њиховој процени, довело до суме од око 700.000 евра који су ненаменски потрошени. Списак који се ових дана помиње у медијима није коначан, јер је написано укупно 20 пријава за ненаменско трошење државног новца и огрешење о Закон о буџету и Закон о јавним набавкама. Што се тиче Министарства културе, утврђено је да су спорни уговори о делу за 18 особа и невођење евиденције. Ревизија буџета обављена је у прелазној години између владе Војислава Коштунице и Мирка Цветковића.
С. Стаменковић [Политика: 16/02/2010]


Зубин Мехта и Београдска филхармонија
Прослављени диригент биће гост Београдске филхармоније, с којом ће наступити двадесет првог фебруара у Коларчевој задужбини на два добротворна концерта
Зубин Мехта, један од највећих ауторитета данашњице у свету класичне музике, одржаће са Филхармонијом два концерта, у 11 и 20 часова, на којима ће београдској публици представити своја тумачења Брамсове Прве и Четврте симфоније.
Претплатници Филхармоније имаће привилегију да први слушају Зубина Мехту и Београдску филхармонију на концерту 21. фебруара у 11 часова.
Карте за вечерњи бенефит концерт распродате су у року од 24 часа откако су пуштене у продају, а редови испред благајни формирали су се неколико сати пре отварања. Комплетан приход од карата за оба концерта ићи ће у корист Фондације Београдске филхармоније, чији је Мехта почасни председник.
Зубин Мехта одрекао се хонорара за концерте, као и ауторских хонорара за своју аутобиографију Партитура мог живота на српском језику, у корист Фондације филхармоније. Књигу ће први у Србији моћи да купе посетиоци концерата 21. фебруара.
Из поштовања према овом великодушном гесту Зубина Мехте и због уважавања публике Београдске филхармоније, за концерте нису предвиђене никакве протоколарне карте.
Већ готово целу деценију меастро Мехта одржава посебне везе са Београдском филхармонијом. Приликом последњег боравка у Београду 2005. године, прослављени диригент је у оквиру Фондације Филхармоније основао фонд за набавку инструмената који носи његово име. Своју приврженост Филхармонији Мехта је поново показао прошле године, када је на међународном плану био један од првих који је подржао ту културну установу и њену борбу да одбрани своје високе професиналне стандарде у времену економске кризе.
Први пут Мехта је у Београду био пре тачно педесет година, на самом почетку једне од најблиставијих уметничких каријера.


Проглашен ракијски делија

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ, 15. фебруара 2010. (Бета) - Проглашењем победника у понедељак рано ујутру у Прањанима на падинама Сувобора завршена је осма "Ракијада", такмичење у испијању шљивовице.
Појединачни победник медју 20 такмичара из четири екипе је Драган Филиповић (32) из Горњих Бранетића са Рајца, који је после пет дисциплина остао на ногама и примио награду и ленту "Ракијски делија 2010". Најбоља екипа је "Јокс" из Младенова у Војводини чији су такмичари попили највише ракије, али сакупили и највише поена по дисциплинама. Награду за најбољу препеченицу добио је Костадин Станковић из Горње Трепче код Чачка.
"Екипе су на почетку добиле по 700 грама ракије, па пошто то испију иду на прву дисциплину - прелаз преко греде дуге пет метара, затим следи ново пијење и вучење ракије на натегу, оцена бренда и рецитовање брзалица", казао је секретар жирија Милан Крунић.
Ове године одржано је и такмичење у припремању "Равногорске гибанице" и победник је Милијана Браловић из Прањана. Гибанице, сланина, сир и црни лук служени су такмичарима као предјело. Како је агенцији Бета изјавила домаћица "Ракијаде" Љиљана Браловић такмичари и посетиоци попили су укупно 124 литра ракије, а припремана је и "врућа" и све је било бесплатно.
Свака екипа имала је по једаног члана који није смео да пије јер је био задужен за превоз такмичара, па је у понедељак сваки прошао алкотест и тек после тога добио кључеве од аутомобила.
Нужен перевод?

#268 Зорге

Зорге

    Сакульская деревенщина

  • Администраторы
  • PipPipPip
  • 4 998 сообщений
563
Очень хороший

Отправлено 16 Февраль 2010 - 13:32

Пољубац од 75 минута
Д. С. - М. Л, 14.02.2010 20:59:54

Верица и Зоран Марковић
Београдски студенти Јелица Љиљанић (из Београда) и Бојан Рондовић (из Пљеваља), обоје двадесеттрогодишњаци, нови су победници првенства у - љубљењу.
На такмичењу под називом „Пољуби ме“, које се поводом Дана заљубљених већ трећу годину организује на популарном Мосту љубави у Врњачкој Бањи, „филмски“ пољубац Јелице и Бојана трајао је пуних 68 минута, три секунде и 44 стотинке, што је безмало 14 минута више од досадашњег рекорда!
Овај рекорд оборен је пред бројним „навијачима“ и у конкуренцији 12 парова из Београда,
Ниша, Крушевца, Параћина, Краљева и других места, и то тако што су се такмичари, према пропозицијама, од 15. минута љубили - стојећи на једној нози.
Лане, такође на овом такмичењу, Јелица и Бојан проглашени су за најатрактивнији пар, док је ове године та титула поново припала једном београдском пару - Биљани Млађовић и Николи Грубићу.
Најстарији учесници и овога пута били су брачни пар Шибак - Рада (71) и Слободан (75) из оближњег Новог Села, који су недавно прославили и 50. годишњицу брака.
А, поводом Дана заљубљених, и на Пешачком мосту у Крагујевцу у недељу је организовано такмичење за најдужи пољубац. Учествовало је тридесетак парова, а најупорнији су били брачни пар Верица и Зоран Марковић. Њихов пољубац трајао је сат и петнаест минута, упркос хладноћи и „тешким“ пропозицијама организатора.
Наиме, организатори, подмладак „Заједно за Шумадију“, предвидели су да парови након пола сата љубљења морају стајати на једној нози. Победницима је припала и награда, седам дана боравка на Копаонику.

ЉУБАВ И ВИНО
НИШ - Дан заљубљених и свети Трифун, заштитник виноградара, славили су се у недељу у Нишкој Бањи у исто време.
Прослава је започета у винограду домаћина Љубише Живковића. Посебном молитвом и освештењем винове лозе обележен је дан када почињу виноградарски послови, који ће трајати све до бербе. Док се тамо наздрављало уз жељу да се виногради напуне плодовима, деца и заљубљени у Бањи сладили су се слаткишима. (С. Ј.)


Свети Трифуне, чувај лозу
Н. СУБОТИЋ - Ј. ГРБИЋ, 14.02.2010 21:00:48

Парох баношторски отац Зоран
ДАН светог Трифуна, заштитника винара и виноградара, освануо је окупан сунцем. Старији виноградари из Баноштора, места недалеко од Беочина, између падина Фрушке горе и обале Дунава, у недељу, док су се окупљали да са свештеником оду до винограда и на дан свог свеца заштитника, освештају лозу, помињали су да сунчан свети Трифун може да значи сушну годину. Млађи су, међутим, причали како је зима снежна, и да ће када се ових нових тридесетак центиметара снега отопи, виногради имати довољно влаге све до маја, па можда и до јуна...
На освештавању лозе, које је поводом свеца заштитника, чије име носе, организовало удружење виноградара и винара „Свети Трифун“ из Баноштора, окупило се педесетак поштовалаца винове лозе. Кажу, било би их и више, али је снежна вејавица претходног дана „уплашила“ многе госте.
Парох баношторски отац Зоран предводио је успон до једног од многобројних винограда. Овог пута, због тридесетак центиметара снега, одабран је виноград ближи асфалтном путу. У винограду је позвао молитвом светог Трифуна, заштитника свих усева и засада, да чува атар овог села од свих штеточина и наметника, као што је као чудотворац сачувао и усеве свог места. Освештао је лозу, полио је вином, а затим и симболично орезао неколико чокота.
Пошто на дан светог Трифуна симболично почињу радови у винограду, виноградарских маказа се прихватио и Јован Радошевић, који је са кћерком Теодором и супругом Марицом био овогодишњи кум виноградарске славе у Баноштору.
- Виноградарство и производња вина су нам породична традиција - прича Радошевић. - Тренутно имамо пет хектара
винограда а планирамо да подигнемо још, а такође и да проширимо подрум. На проширење сам се одлучио пре свега због тога што је Баноштор на идеалном месту за гајење винове лозе, између Фрушке горе и Дунава. Планирам да засадим комерцијалне сорте, а затим, ако успем да обезбедим и садни материјал, и традиционалне сорте, пре свега седушу, која је некада била карактеристична баш за Баноштор. Ако у томе успем, моћи ћемо да понудимо нешто аутохтоно и оригинално.
Јован Стојковић, председник удружења виноградара „Свети Трифун“ из Баноштора, који у шали истиче како председник удружења мора да буде и први у потрошњи вина, објашњава да у Баноштору тренутно има око 120 хектара винограда.
- По површини винограда први смо у општини, а у врху смо, по површинама, и на Фрушкој гори - каже Стојковић. - Наши чланови су посвећени виноградарству и винарству, тако да се из године у годину површина винограда у атару повећава. Лани смо засадили 10 нових хектара лозе, а ове године, надамо се, биће засађено 12 хектара.
Прослава светог Трифуна у Баноштору, као што то Сремцима и приличи, настављена је у Дому културе, уз незаобилазну музику тамбураша, паприкаш и бирана вина из баношторских подрума...
А, надомак Крчедина, у виноградима „Куће вина Живковић“, чији је власник бивши премијер Зоран Живковић, у недељу је обављена традиционална церемонија орезивања чокота.
На Светог Трифуна, слави винара и виноградара, присуствовали су владика сремски Василије и владика јегарски Порфирије, који су освештали виноград, жито и славски колач.
Владика Василије је казао да се вино и виногради помињу још у старом веку и подсетио да се освећено вино користи у светој тајни причешћа и да симболизује крв Исуса Христа.
Власник „Куће вина Живковић“ је том приликом представио прву линију „Ле Премиере Селецтион“ - вина ђердан, орден, букет и страст. Иначе, виноград, који се простире на 47 хектара, засађен априла 2007. године има око 170.000 садница. Нулта берба из 2009. године донела је око 200 тона грожђа и око 110.000 литара вина.

ИМЕ
УДРУЖЕЊЕ виноградара „Свети Трифун“ из Баноштора, како објашњава Милан Шијачки, један од оснивача, окупља виноградаре из овог места, али и по једног из суседних села - Лединаца, Беочина и Черевића. Укупно, удружење има 20 чланова.
- Када смо се још 2003. године одлучили да оснујемо удружење, име се само наметнуло - каже Шијачки. - Потврда тога да лепо радимо, али се и добро дружимо, јесте и то што нам се придружују и винари из суседних места.


Корени у Србији
Марко ЛОПУШИНА, 13.02.2010 20:49:23

НЕМИР се уселио у породице Фишер, Парментер и Малете, из Хјустона, Вашингтона и Њујорка, када је у Америци прошле године објављена књига “Имигрант” Александра Славковића. Тема јој је: авантуре досељеника Џорџа Фишера. Чланови ових фамилија воде порекло управо од Џорџа Фишера. Захваљујући овој књизи открили су своје - српско порекло. А Лари Малете, музичар, фотограф и писац, одлучио је да посети “стари крај” свог чукундеде.
- Овог лета намеравам да отпутујем у Србију и посетим сва места у којима је он живео и радио. У родном крају звао се Ђорђе Шагић. Ја сам, тако, пола Србин, пола Американац. Задатак ми је да истражим наше српске корене и да породицама Фишер, Парментер и Малете откријем ко је био наш тако слављени и тако загонетни предак - поверио нам се Лари Малете, који је од нас тражио да му пошаљемо лепу и детаљну карту Србије.
Ђорђе Шагић је у Имиграционом бироу САД званично регистрован 1815. године као први Србин усељеник у Америку, али под именом Џорџ Фишер. Он је, наиме, полицајцу који га је ухватио у Филаделфији као слепог путника на броду рекао да га зову - Ђока Риболовац. У Филаделфију је стигао бродом “Делавер” из немачке луке Хамбург.
Рођен је градићу Стони Београд, 30. априла 1795, у породици досељеника из Србије, који су у околину Будимпеште дошли у таласу велике сеобе Срба. Након смрти оца, Ђорђе долази у Сремске Карловце да постане свештеник, али са 18 година напушта школу и прелази у Србију 1813. године, где се прикључује вожду Карађорђу и устаницима. Након пораза бежи у
Аустрију. Провео је две године лутајући на лађама Дунавом као трговац, да би се 1815. у Хамбургу укрцао на брод за Америку.
- Из Европе је дошао са одличним знањем четири светска језика, па му енглески није представљао проблем. Чим је стигао, оженио се са Елизабет Дејвис из Мисисипија и населио се код њених родитеља. Имали су тројицу синова, а најпознатији је био Хирам Фишер, са којим је Ђорђе по Калифорнији, у време “златне грознице”, ископао два бисага злата - приповеда нам његов унук.
Шагић је, показују документа која се налазе у Националном музеју у Хјустону, активно учествовао у успостављању независности државе Тексас, 1836. године. Био је учесник у рату између Америке и Мексика од 1846. до 1848. године.
Три пута се женио, а 1848. се са породицом сели у Сан Франциско. Тамо постаје секретар Земљишне комисије за Калифорнију, и “судија за вешање”, јер је изрицао оштре казне необузданим каубојима, ранчерима и коњокрадицама. Као новинар био је извештач у Америчком грађанском рату од 12. априла 1861. до 26. априла 1865. године.
Средином 19. века, када су Срби почели да подижу своју прву цркву у Џексону, Шагић им се придружио и помогао да оснују малу, али брзо растућу колонију српских досељеника у Калифорнији.
- Мој чукундеда је, међутим, и данас загонетка за потомке, јер не успевамо да реконструишемо његов комплетан живот. Хоћемо да откријемо ко су му били родитељи, шта је радио у Србији и како је постао масон, са задатком да у САД и Мексику отвара прве ложе. Умро је 11. јуна 1873. године у Сан Франциску. Сахрањен је на гробљу Лаурел хил, поред четврте супруге Каролине. Остали чланови породице сахрањени су на гробљу у Мисисипију - прича Лари Малете, који је потомак Шагићеве кћерке Женевјев Фишер, удате Малете.
Чукунунук првог Србина из САД креће у Србију током јуна и посетиће Београд, Нови Сад и Сремске Карловце.

МАСОН
ЗА Ђорђа Шагића се тврдило да је масон, који је од масонерије у Немачкој добио задатак да оде у Мексико и Тексас и уведе слободно зидарство. Тамо је 1825. основао прву масонску ложу. Потом је ложе формирао у Панами и у Калифорнији. У лето 1848. је путовао у Вашингтон као представник Велике масонске ложе Тексаса.

МЕЂУ 200 НАЈУГЛЕДНИЈИХ
ИСТОРИЧАР Џон Ливингстон је Фишера препознао као аутора “Мемоара”, који представљају зачетак авантуристичке прозе у САД, и уврстио га међу 200 најугледнијих Американаца. О Џорџу Фишеру су написане многе књиге, чак и једна магистарска теза.


Грк зет, снаха лепа Рускиња
Бојана ЦАРАНОВИЋ, 13.02.2010 20:56:17

Матеј и Татјана Порети у Саборној цркви
За нама се сви окрећу. Не због мене, него због моје жене. Она је Бразилка - прича Ж. Ј. из Лазаревца.
- Таћи, с којом имам трогодишњу девојчицу, упознао сам у Сао Паулу, током туристичког путовања. Одмах сам се заљубио... Признајем да је велика културна разлика и живот у Србији проблем за моју супругу, па зато често одлази у Бразил у посету фамилији. А ја у шали волим да кажем да сам срећник јер ташту виђам једном годишње.
Према подацима статистике, током 2008. године (то су последњи којима се располаже, јер за прошлу још нису урађени) у Србији је закључено 38.285 бракова. Од тог броја, 9,30 одсто је склопљено међу супружницима који припадају различитим нацијама.
Гордана Зорић, матичарка из београдске општине Стари град, у којој је у 2008. склопљено 1.436 бракова, каже да је из године у годину све већи број мешовитих парова.
Статистика открива да су Грци најчешћи српски зетови, док наши младићи најлакше “падају” на чари Рускиња.
- Када је у питању избор младожење, код наших девојака нема правила - удају се и за Индусе, Норвежане, Немце, Италијане, Аустралијанце, Шкоте, као и за момке из афричких земаља - каже Гордана Зорић. - Много се чешће оне удају за странце, мењају веру, обичаје и живот, него што су на то спремне наше младожење. Недавно сам девојку венчала са Индусом, била је обучена у сари и имала тачку насред чела.
Како каже наша саговорница, породице су одушевљене оваквим браковима.
- Невероватно је колико су наше мајке поносне када им се ћерке удају за странца - каже Зорић. - Верујем да је криза и жеља да се оде одавде довела до таквог става. Опет, девојака и имамо, али када дођу странкиње па нам узму младожењу, којих је овде мањак, обавезно се нашалим па кажем - нећу да венчам. Реткост је да венчамо Гркињу са Београђанином, а за две деценије, колико радим овај посао, још ниједног Руса нисам венчала са нашом девојком. Зато су даме из Русије веома способне да придобију наше момке. У последње време све је више и бракова између наших младића и Албанки, али католкиња.
И Африканци су чести гости матичне службе ове општине. Сваке године буде склопљено десетак бракова у којима је један од супружника црнац.
- У Америку сам отишла преко студентске организације да радим и убрзо сам упознала Корија, садашњег мужа - каже Андријана Фредерик, из Београда. - Живимо у Вашингтону. Једино ми је жао што у важним животним тренуцима моја породица није била поред мене, јер ретко долазим у Београд.
Татјана Порети, удата је за Италијана, а однедавно живе у Швајцарској. Венчање у Београду обављено је на енглеском језику, јер је међу званицама било гостију из иностранства.
- Када се моји и родитељи мог супруга нађу заједно обично буде смешних сцена - каже Татјана. - Најчешће ја преводим, како мени одговара, па свакоме кажем тачно оно што би хтео да чује. Имамо двоје деце, а они су већ мале полиглоте. Задржала сам православну веру, али су нам деца крштена у католичкој цркви.    

ШПАНЦИ И ШВАЈЦАРЦИ
ЧИНУ општинског венчања обавезно присуствује и преводилац, без обзира на то да ли младенци знају српски језик - каже матичарка Гордана Зорић. - Да би законски веза била озваничена младожења или млада из свог родног града доноси дозволу тамошњих матичних служби. Тај папир је доказ да не постоје препреке за венчање у Србији, које се, касније, и у тој другој држави евидентира. Шпанци и Швајцарци веома су крути када дају дозволе. Прилично су ригорозни - осим обимне папирологије траже и фотографије са свадбе.

КАКО ЈЕ У ПРЕСТОНИЦИ
ПРЕМА речима Радмиле Вићентијевић, из Градског завода за информатику и статистику, иако је број мешовитих бракова у општини Стари град већи, не може се тврдити да је он у целом Београду у значајнијем порасту.
Последњи подаци, иначе, кажу да су у 83,5 одсто закључених бракова оба супружника српске националности.
*****
НА ЛУДИ КАМЕН СТАЈУ ТЕК У ПЕДЕСЕТОЈ
Од око 40.000 бракова колико се просечно годишње склопи у Србији, више од петине се разведе. Драстично је смањен и број младих заинтересованих за живот “удвоје”, а статистика бележи да се и старосна граница померила - пред матичарем је све више млада и младожења који су загазили у четврту деценију!
Србија није изузетак по броју “зрелих” младенаца: у Бугарској и Хрватској, где је забележен и највећи број развода, примећена је тенденција ступања у брак и после 45. И док амерички социолози на сва звона форсирају “25” као магични број за заснивање породице, наши стручњаци сугеришу да се, макар потомства ради, прст раније окити бурмом.
- Померање границе не значи одсуство љубави већ неспремност на компромисе - каже за “Новости” Предраг Манојловић, психолог и породични терапеут. - Млади су све више своји, независни. Запослене девојке не журе у брак да би уз мужа стекле финансијску сигурност. Приметна је и потреба младих за напредовањем у каријери, па супружник и деца пре дођу као терет.
Образоване жене мање су склоне да се “смире” поред мушкарца који не испуњава њихова очекивања и стандарде. Са 25 година жена је имала времена да стекне нека искуства, укључујући и она у односима с партнерима, што, сматра наш саговорник, оштри њене критеријуме у трагању за човеком свог живота.
Међу 17.000 разведених супружника у Србији већина је са вишом или високом стручном спремом. Овај податак указује на нетолерантност као последицу веће независности. “Не морам да трпим!”, често се чује у адвокатским канцеларијама. Кад почну да се деле кућа и тањири, тада је већ касно.
- Бројни лоши разводи, са болним сценама и свађом, утицали су да се у брак мање верује - каже Манојловић. - Тренд Европљанки да децу гаје самохрано, без мушке помоћи и присуства, последњих година видљив је и код нас.
Сиромаштво је за социјалног психолога Првослава Томића кључни кривац за одложено или касно ступање у брак.
- Брак је институција којом се верификује однос блискости и љубави, али од хлеба се живи - каже Томић. - Очекивања младих данас су већа него у време наших дедова и баки, који су кућу почињали да куће с пољупцем и кашиком. Криза која је натерала бројне српске породице да се грчевито боре за опстанак пролонгирала је одлазак пред олтар великог броја младих, забринутих за будућност и егзистенцију.
Зорка Стевановић, клинички психолог, у пракси се сретала са паровима уплашеним од - брака. Учила их је, каже, вештини привикавања на улогу супружника.
- Тајна је у неговању односа - говори Стевановићева. - Сваку везу и брак прате несугласице, а искуства кризе могу да буду драгоцена ако су “пречишћивачи” љубави. За љубав је најопасније ћутање. Удвоје, све је лакше.
Није истражено да ли је страх од брака, или нешто друго, разлог најдуже веридбе која је уписана у Гинисову књигу рекорда. Трајала је 67 година. Срећни пар венчао се у 82. години живота. Никад није касно!н

НЕКАД И САД
У Србији је прошле године склопљено око 40.000 бракова. То је готово дупло мање него пре три и по деценије. Младожења је тада у просеку имао 29 година, данас - 36. Девојке су се удавале са 22, данас са 28.

ВЕРИДБА И ПРОШЊА
ПросеЧан веридбени стаж износи шест месеци. Један од пет мушкараца запроси девојку клечећи.
Више од 10.000 бракова годишње резултат је љубави настале за време паузе за кафу.
(Виолета ТАЛОВИЋ)


Титове страсти у албуму
С. П.- М. Ч. П, 15.02.2010 20:35:44

МОЖДА је друг Стари био први југословенски „папарацо“, само што то нико није смео да му каже. Било како било, изложба „Тито фото“, у Музеју историје Југославије, открива свет виђен очима и објективом Јосипа Броза Тита, маршала, доживотног председника, и пасионираног фотографа аматера.
А у том свету, приватном, слободном, скривеном од радног самоуправног народа - препуном журки, летовања, лова, путовања - на пример, битно место заузимају и вредне „другарице“, Титове собарице и слушкиње.
Већина од фотографија са „потписом“ ЈБТ - 472 филма „лајка“ формата и око 200 полариод снимака, који би могли да буду и драгоцена грађа за историчаре и социологе - настала је шездесетих и седамдесетих година прошлог века, а мотива Титу није мањкало. То је заправо само део огромног материјала: претпоставља се да је Тито, који је „шљкоцањем“ почео да се бави још за рата, снимио између 20.000 и 30.000 фотографија!
Снимао је све око себе. На журкама је хватао ноге певачица и гошћи, а од пријатеља је највише сликао Крлежу, од Бриона, прослава, великих путовања попут посете Рамзесовој гробници у Египту. Међутим у сегменту „Моји уметници“ наћи ћемо само Антуна Аугустинчића...
У Брозовом су се кадру, а судећи по изразима овековечених лица то је свима била част, често налазили и Александар Ранковић и Стево Крајачић.
Није пропуштао да забележи где га све и како раздрагани људи чекају: од Ровиња, преко земљотресом разрушеног Скопља, до маратонске турнеје по афричким земљама.
Волео је Тито да фотографише Јованку, у свим приликама, али посебно су га инспирисале собарице и слушкиње (има, ваљда, нешто у тим униформама). Понекад их је снимао уз дозволу, много чешће потајно, на препад, док голих ногу, у сукњама до изнад колена, обављају обичне послове у резиденцији на острву Ванга: чисте прозоре, бришу прашину, беру грожђе...
Његови „канони“ и „полароиди“ сликали су вредне „другарице“ којима никада нећемо сазнати имена. Јер, Тито није био баш педантан у бележењу „модела“.
Није одмеравао кадрове, није водио рачуна о светлу, „шкљоцао“ је из страсти, а на фотографијама су честе и „откинуте“ главе. И то је, ипак, било довољно да постане и остане једини југословенски фотограф чији су радови изложени у најважнијем светском музеју модерне уметности, у Њујорку.

СЛУЧАЈНОСТ
ЗНАЛО се да је Тито волео да снима (фотоапарат у маршаловој руци неизбежан је готово колико и цигара), али нико, доскоро, није могао да са сигурношћу каже где је нестао сав материјал. Пронађен је случајно, пре месец дана, у кутијама из Архива Јосипа Броза који је био погођен током бомбардовања 1999. Што нису могле бомбе, учинио је зуб времена, па је део Титовог фото-опуса заувек изгубљен.

ПОДЕЛА
ИЗЛОЖБА ће трајати до краја фебруара, а подељена је по темама: „Моје резиденције“, „Моји пријатељи“, „Моји уметници“, „Моје журке“, „Моји пси“ (једна од тих, на пример, приказује две пудлице које на душеку „плове“ око Бриона, али и омиљени вучјаци).


Казуки вози српски болид!
П. Ж, 15.02.2010 20:48:31

ЈАПАНАЦ Казуки Накаџима биће уписан „златним словима“ у историју српског аутомобилизма!
Некадашњи ас славног Вилијамса први ће провозати болид Стефан ГП тима! У Португалу, 25. фебруара, на писти Алграве у Портимаоу, Накаџима ће започети тродневну серију тестова првог болида Формуле 1 са српском тробојком на боку.
Талентованом јапанском пилоту у понедељак су у седишту српског гран при тима „узели меру“ да би му скројили што боље „радно место“. На основу добијених података, тим инжењера Стефан ГП тима, на чијем је челу Мајк Кохлан, некадашњи шеф
дизајнера Мекларена, направиће седиште за Накаџиму, подесити педале, одабрати идеалну позицију за волан...
- Накаџима је сјајан момак. Унео је додатну ведрину у екипу, јер смо још полетнији, никоме ништа није тешко... Задовољство је тим веће што смо се споразумели да Накаџима не буде само тест-возач, већ и први пилот екипе. Уколико добијемо зелено светло од ФИА, Јапанац ће стартовати у нашем болиду 14. марта у Бахреину. Мозаик је склопљен, радимо само на детаљима. Желимо да будемо што бољи, што спремнији - не крије одушевљење први човек нашег Ф1 тима Зоран Стефановић.
Ексклузивно, „Новости“ су добиле и фотографију Казукија Накаџиме, уз поздраве за читаоце. Подигнута три прста, рекли су насмејаном Јапанцу који се мешкољио у црвеном болиду, препознатљива су порука да је „наш„.
- Стефановић не жели да открије име другог пилота.
Берни Еклестон, у чијим рукама је, верујемо, и одлука да ли ће Стефан ГП стартовати већ у овогодишњем шампионату или ће чекати 2011, и даље „препоручује“ млађег Шумахера. Стефановић се засад не изјашњава, иако незванично сазнајемо да су завршни преговори у току.

БИОГРАФИЈА
Накаџима (рођен 1985) каријеру је почео у картингу 1996. После сјајних резултата постаје штићеник Тојоте, иако је његов отац Сатору Накаџима био члан Хонде.
Тест-возач Вилијамса Накаџима постаје 2006, а први гран при вози 9. октобра 2007.
До краја прошле сезоне, Накаџима је у болидима Вилијамса возио 36 гран при трка и освојио девет поена.


Удариће Бомбардер на Вигеца
У финалу 24. светског првенства у борби гускова није познато да ли ће нова нада Гусанијаде надјачати ветерана

МОКРИН - Где муну снажним крилима или дебелим кљуном, ту трава више не расти. Овогодишње елиминационе борбе за 24. мокринску гусанијаду, кроз које је продефиловало 112 гусана, показале су да нико нема боље алатке за тучу од Бомбардера, четворогодишњег пулена Светозара Ладичорбића Летка и шест година старијег Вигеца, власника Николе Кришана. Да ли ће 28. фебруар у великом финалу, за које влада незапамћено интересовање, Бомбардер потресати крила Вигецу, или ће ветеран укротити кочоперног противника, ни најискуснији не могу да предвиде.
- На основу онога што смо видели у недељним полуфиналним надметањима биће то судар белорепих титана. Бомбардер је нова нада Гусанијаде, а Вигец прекаљени борац који никада раније није стигао ни до полуфинала. У ово доба године код гусана се јавља природни нагон за парењем. Тада се боре да у јато доведу што више женки и прошире своју територију. Омађијани снажним гакањем својих лепших половина, које их бодре и подижу адреналин, у стању су да се неуморно шамарају крилима - каже Душко Ковачић, председник Удружења гушчара "Бело перо".
Ковачић указује да се гускови у Мокрину туку од памтивека. Када гусан изгуби дуел, једноставно устукне пред својим противником, а власник га не туче и не кажњава због тога. Прва гусанијада у Мокрину је одржана 1986. године, изузетак је била само 2006. када због опасности од птичјег грипа бела корида није смела да се организује. Строга гушчарска правила налажу да противници морају да се сретну и потуку на средокраћи између својих авлија. Овога пута бела корида одржаће се у улици Раде Трнића, а за живу легенду мокринске Гусанијаде Светозара Ладичорбића Летка биће то поход на седму титулу светског шампиона.

Полуфинале за анале
После беспоштедних 13,55 минута, што је једна од дужих борби у историји Гусанијаде, Вигец је у првом недељном полуфиналу надјачао Пикицу. Мегдан у другом полуфиналу поделили су Бомбардер Светозара Ладичорбића Летка и Крило власника Лазара Адамова Билте. Био је до дуел браће и синова легендарног четвороструког првака гусана Ацике.


Сеоски туризам у Србији привлачи странце
Извор: Танјуг
недеља, 14. фебруар 2010.

Србија се све сигурније позиционира као туристичка дестинација у Европи, а посебно тражени су сеоски туризам и бициклистичке руте дуж Дунава, што се показало већ на првим овогодишњим сајмовима у свету.
"Темпо живота и другачије коришћење годишњих одмора, који су постали чешћи и краћи, мењају навике странаца, па не траже више само море, него одлазак у природне амбијенте, што је везано за сеоски туризам и различите активности, попут бициклизма или пешачења", изјавила је "Тањугу" представница "Туристичке организације Србије" (ТОС) Љиљана Черовић.
Истичући да Србија има понуду и за једно и за друго, она је објаснила да су смештајни капацитети у сеоском туризму знатно побољшани. То више није само соба код домаћина, сад постоје посебни апартмани и собе са купатилом, при том је ту и добра храна, а цене су приступачне.
Туристима се уз то нуде и разне друге могућности, као што је обилажење културно историјског наслеђа, рекла је Љиљана черовић и подсетила да су слична интересовања исказана и на сајмовима у Утрехту у Холандији, у Норвешкој, Љубљани, сајму верског туризма у Риму и на Дунавској туристичкој берзи у Бечу.
Она је истакла да је Србија била међу само три или четири земље које су за 11 месеци прошле године оствариле позитивне показатеље. Поред повећаног доласка странаца за један одсто, истовремено је повећан број ноћења за шест одсто, док су готово све европске земље имале велике падове.
Србија је странцима привлачна јер је још ново и неистражено тржиште, а пошто смо годинама присутни на европском туристичком тржишту, сада се већ профилише и тражња, оценила је представница ТОС-а.
"Мада се наше бројке не могу поредити са њиховим, посебно са Шпанијом и Француском, то ипак говори о интересовању у Европи за Србију као туристичку дестинацију", додала је Черовићева.
Поред тога што је Србија нова за оне који су већ видели остатак Европе, повећан број гостију је и резултат економске кризе и препорука Светске туристичке организације да се више путује по земљама региона. Србија је конкретно имала највеће повећање туриста из региона, пре свега из Румуније и Хрватске.
Напомињући да постоји много дилема око нискобуџетних компанија које долазе код нас, у смислу да ће више наших људи ићи у иностранство и да ће се смањити туристички промет у земљи, Черовићева је додала да је мањи број домаћих гостију лане резултат економске кризе.
Она је рекла да се очекује да ће убудуће долазити и велики број странаца, јер су до сада имали примедбу на велико учешће транспортних трошкова у цени аранжмана, а 50 одсто укупног светског туристичког промета отпада на индивидуалне туристе, ка којима су нискобуџетне компаније и оријентисане.
Нужен перевод?

#269 о-не

о-не

    о-да

  • Активные пользователи
  • PipPipPip
  • 1 028 сообщений
53
Очень хороший

Отправлено 16 Февраль 2010 - 15:31

Цитата
Могу да раде шта хоће
Међутим, она сматра да је сада веома тешко „испеглати" ову ситуацију, јер смо продајом НИС-а Русима дали и право на експлоатацију.
- Продајом 51 одсто НИС-а Србија је продала право на експлоатацију нафтних и гасних налазишта. Они сада имају право на експлоатацију на периоде од 15 до 25 година, у зависности о којем се нафтно-гасном пољу ради. Према томе, то је 51 одсто „Гаспромово" и они могу да раде шта хоће, па тако и да продају гас по нижој или вишој цени. О свему томе је требало да се води рачуна кад је НИС продаван, а највећу одговорност имају преговарачки тимови, јер се тачно знало шта ће се десити - каже Михајловић-Милановић.


Помнится, когда сделка была под угрозой, наши СМИ называли это происками империалистов... А выходит, что противники соглашения были во многом правы.

Единственное, что не понятно в этой статье - они пишут, что газ из сербских хранилищ сербы покупают по той же цене, что и газ из России (что суть есть плохо). Но, тем не менее, у них нет информации о том, сколько платил „Србијагас" НИС-у в прошлом году. Немного мутновато получается. Сравнивать логично с прошлогодними ценами.




#270 Зорге

Зорге

    Сакульская деревенщина

  • Администраторы
  • PipPipPip
  • 4 998 сообщений
563
Очень хороший

Отправлено 18 Февраль 2010 - 17:53

Три дипломатска приоритета Србије
18. фебруар 2010. | 08:55 |
БЕОГРАД - У дипломатском смислу борба за Косово има три приоритета - заустављање признавања самопроглашене независности, заустављање учлањивања Косова у међународне организације и скретање пажње међународне заједнице на кршење људских права, објаснио је за "Блиц" Вук Јеремић, министар спољних послова Србије.
Две године након косовског проглашења независности, српска дипломатија може да се похвали да је у своја прва два приоритета била веома успешна, јер две трећине земаља, упркос притисцима највећих сила, не признају Косово,истакао је Јеремић.
Такође, осим у ММФ и Светској банци, где систем гласања фаворизује амерички утицај, Косово није постало члан ниједне међународне заједнице.
Према његовим речима пре две године ствар је изгледала као да се лавина признавања Косова, после признавања највећих сила, не може зауставити.
Успели смо да то зауставимо имајући у виду притисак који су САД уложиле, а сада је све релативизовано чак и по питању статуса Косова, рекао је он.
Кад Међународни суд правде саопшти своје мишљење, наше опредељење је да наставимо да се томе супротстављамо не губећи живце и да обновимо дијалог о статусу Косова, каже Јеремић.
У циљу остваривања трећег дипломатског приоритета, скретања пажње на кршење људских права и права кретања, Министарство спољних послова припрема оштар наступ на министарској конференцији посвећеној људским правима у Женеви почетком марта.
Сви наши амбасадори добили су задатак да земље домаћине детаљно упознају са кршењем људских права на Косову, пише Блиц.


У Нишу неће бити руска војна база
18. фебруар 2010. | 12:00 | Извор: Бета
Војни аналитичар Александар Радић оценио је данас као "параноичну" идеју да би Регионални центар за реаговање у ванредним ситуацијама у Нишу Русија могла да претвори у војну базу.
"У тој намери (формирања Регионалног центра) не може да се препозна амбиција Русије да се поново војно ангажује на Балкану", казао је Радић агенцији Бета.
Он је подсетио да је Русија већ имала своје трупе на Балкану у оквиру мировних снага у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, али да је руководство те земље одлучило да их повуче.
Радић сматра да је оправдана идеја Министарства за ванредне ситуације Русије да у Нишу оформи базу за брзо реаговање у региону Медитерана јер та земља располаже добрим летелицама за гашење пожара попут авиона Ил-76 или Бе-200, као и хеликоптерима Ка-32.
Куповина и одржавање таквих летелица представљало би велики трошак за појединачне државе које ће, овако, имати прилике да их изнајмљује у кратком року када затреба.

Какву ће корист имати Србија?
Радић је, међутим, указао да још није јасно на какву ће корист Србија директно моћи да рачуна због одлуке да свој аеродром уступи за формирање такве базе и додао да је на влади да покуша да оствари што бољи резултат и обезбеди најбољу заштиту од пожара.
Представници појединих држава региона и аналитичари слажу се у оцени да идеја о формирању Регионалног центра за реаговање у ванредним ситуацијама у Нишу, уз помоћ Русије, не представља најаву руског војног ангажовања на Балкану, нити је то одговор на ширење НАТО-а.
У паузи министарске конференције одржане у Београду у среду 17. фебруара, министар унутрашњих послова Републике Српске Станислав Чађо рекао је да су приче о могућем руском војном ангажовању преко Центра за реаговање у ванредним ситуацијама најобичније спекулације.
Ради се о тврдњама које су се појавиле одмах после прве најаве формирања центра, али, како је рекао, те претпоставке не вреди ни коментарисати.

Албански министар: Повезивање држава чланица различитих организација
Заменик министра унутрашњих послова Албаније Фердинанд Пони изјавио је да не зна за такву идеју и да је замисао о формирању Регионалног центра у Нишу добра управо због тога што повезује државе које су чланице различитих организација, попут Европске уније или НАТО-а, и што даје могућност да оне сарађују на унапређењу капацитета у отклањању последица од непогода.
За време одржавања конференције у београдском хотелу Хајат  могућност да будући регионални центар на аеродрому у Нишу постане војна база одбацили су и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић и руски министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу.
Дачић је рекао да ће центар имати хуманитарни карактер и да ће у њему бити стационирани руски авиони који ће помагати свим државама региона приликом санирања негативних последица пожара, поплава или земљотреса.

Шојгу: То је бесмислица
Он је додао да ће се тамо вршити и обука кадрова за реаговање у ванредним ситуацијама. Руски министар Шојгу је рекао да је тешко и замислити да би Русија могла да у Нишу направи војну базу и запитао се против кога би та војска могла да буде ангажована у Србији.
"То је потпуна бесмислица која се не може назвати ни спекулацијом", рекао је Шојгу новинарима након министарске конференције.
Центар би, према ранијим најавама, требало да буде формиран до 2012. године, а у оквиру њега би био и одговарајући заједнички антимински центар. Планирано је да центар буде добро опремљена логистичка база и имаће све неопходне капацитете за реаговање у случају свих ванредних ситуација и елементарних непогода.


четвртак, 18. феб 2010, 07:40 -> 08:26
Кетрин Ештон у Београду
Висока представница ЕУ Кетрин Ештон боравиће у једноневну посету Србији. Предвиђени сусрети са председником Тадићем и премијером Цветковићем.

Кетрин Ештон, висока представница Европске уније за спољну и безбедносну политику, данас долази у једнодневну посету Србији.
У току посете представница Ештон ће се састати са председником и премијером Србије, Борисом Тадићем и Мирком Цветковићем, а учествоваће и на састанку представника организација цивилног друштва у Србији.
Пред полазак на турнеју, у оквиру које је прво посетила Сарајево, Ештонова је рекла да ће са српским домаћинима разговарати о даљим корацима које Београд жели да предузме у напредовању своје молбе за чланство у ЕУ.
С друге стране, представници власти у Београду ће, како је јуче најавио премијер Мирко Цветковић, Ештоновој пренети да европске интеграције и ове године остају апсолутни приоритет Владе Србије и да је Србија веома посвећена европским интеграцијама.
Ештонова је пред пут објаснила да је Западни Балкан "важан приоритет спољне политике ЕУ" и да Брисел "остаје привржен европској перспективи за читав регион".
Висока представница ће из Београда отпутовати у Приштину.


Шарић легално добио држављанство
18. фебруар 2010. | 09:15 -> 11:45 | Извор: Бета
Братислава -- Дарко Шарић, за којим трагају Интерпол и српска полиција због шверца кокаина из Јужне Америке, легално је добио словачки пасош на основу брака са Словакињом.
"Полиција за странце је Шарића проверавала и установила да има чист извод из кривичног регистра", каже портпарол словачког МУП-а Ерик Томаш. Као "словачки зет" Шарић није морао по тадашњем либералнијем закону о држављанству да доказује да је имао трајни боравак у Словачкој пет година, већ је било довољно што је три године био у браку са словакињом.
Он је тако, по тврдњама словачког МУП-а, који је ове недеље на захтев колега из Србије почео да проверава то спорно држављанство за балканског нарко боса, словачки пасош добио сасвим у складу са законом, пошто је испунио све услове.
Словачка јавност од својих званичника тражи, међутим, одговор како о да је Полиција за странце Шарићу дала препоруку да добије држављанство, иако је већ тада, 2006. године, постојало подозрење да је умешан у прање прљавог новца, иако су налог за хапшење Шарића српске власти издале тек сада у јануару.
Тадашњи шеф словачке Полиције за странце Михал Боргула објаснио је да у пракси није искључено да препоруку добије и странац за кога постоје основане сумње да крши закон.
"Услов за држављанство је да није осуђиван за кривична дела. Уколико постоји сумња, а није му доказано да је починио кривично дело, тешко је да то користимо као аргумент", рекао је Боргула.
Министар унутрашњих послова Роберт Калињак обећао је јуче да ће проверити да ли је Шарић стекао словачко држављанство у складу са законом и најавио је могућност да ако је Шарцих навео нетачне податке или фалсификовао потврде, одлуку о додељивању држављанства поништи.
Брак на основу кога је Шарић добио држављанство разведен је, иако се у њему родило двоје деце.
Словачко Министарство унутрашњих послова потврдило је раније да је Шарић, оптужен у Србији за кријумчарење 2,7 тона кокаина, добио словачки пасош у време претходног министра Владимира Палка, иако није испунио потребне услове - стални боравак у тој земљи пет година и основно знање словачког језика.
Шарић, према извештају црногорске полиције, користи пасоше бивше СЦГ, Србије и Словачке, док оперативна сазнања указују да поседује више илегалних фалсификованих исправа и докумената


ПОСЛЕДЊИ ПРЕДСЕДНИК ЈУГОСЛАВИЈЕ ОДАВНО БИО ОБАВЕШТЕН ДА ЈЕ ДРЖАВА ОСУЂЕНА НА ПРОПАСТ
Месић још 1968. знао за план распада СФРЈ

Пред лесковачким судом одлазећи хрватски председник је, током саслушања због пљачке друштвене имовине, још 1968. године изјавио да ће се Југославија ускоро распасти и да ће Хрватска бити самостална држава. Судија је био шокиран изјавом, али му је Месић рекао да му нико ништа не може
ЛЕСКОВАЦ - Одлазећи председник Хрватске Стјепан Месић био је упознат с планом распада Југославије још далеке 1968. године! О цепању СФРЈ говорио је тада на суду у Лесковцу.
Марислав Стојиљковић, истражни судија Окружног суда у Лесковцу, те године саслушавао је Месића као сведока у случају највеће пљачке која се догодила на тлу тадашње Југославије. Градић Славонска Ораховица, чији је председник био управо Месић и у којој је рођен 1934, била је центар велике пљачке друштвене имовине.
-Предочио сам му да би он, као правник и председник општине морао да зна да је приватна фабрика у доба социјализма 1968. била права јерес. У једном тренутку Месић се изнервирао и одсечно ми рекао: "Слушајте, судија Мариславе, ја вам могу рећи да ће се СФРЈ ускоро распасти и да ће се вратити капиталистички систем код нас, те ово о чему сада расправљамо тада неће бити значајно, јер ће Хрватска бити самостална држава" - каже судија Стојиљковић и наводи да је био сам шокиран овом изјавом!
- Предочио сам му да је то тешко кривично дело против народа и државе по тадашњем кривичном закону СФРЈ, а он је одговорио да њему нико ништа не може. Наравно, за мене он више није био толико значајан као сведок, колико као неко ко је починио кривично дело, па сам о томе обавестио надлежне органе. Кад је Месић биран на функцију председника Председништва СФРЈ, код мене су долазили представници највиших државних органа безбедности да се распитају за тај случај - прича даље овај судија у пензији.
Стјепан Месић се појавио као сведок у Окружном суду у Лесковцу на главном претресу 13. јануара 1969. Убрзо после те афере, Месић је дао оставку на функцију председника општине, а пет година после овог случаја, септембра 1973, Окружни суд у Осијеку осудио га је на 26 месеци затвора због учешћа у покрету Маспок. Медији су тада писали да је одговоран за дело против народа и државе.

Предмет нестао!
Занимљиво је да предмет о суђењу у Окружном суду у Лесковцу више не постоји. Југослав Томић, власник и директор Радија 016, већ неколико месеци безуспешно трага за њим.
- Био сам код председника Окружног суда и у окружном тужилаштву, људи су преврнули архиве, али досијеа нигде нема - каже Томић. Судија Марислав Стојиљковић и даље поседује судијски дневник који је водио током истраге која је трајала од јула до децембра 1968.


ТРИБИНА "СРБИЈА НА РАСКРШЋУ - НЕУТРАЛНОСТ ИЛИ НАТО"
Србија треба да остане војно неутрална

БЕОГРАД - Учесници трибине "Србија на раскршћу - неутралност или НАТО" оценили су јуче да Србија треба да остане војно неутрална и да улазак у ту војну алијансу није у националном интересу, јер би угрозио територијални интегритет земље, али и однос са Русијом.
Учесници трибине су од Владе Србије затражили да о том питању заузме јасан и недвосмислен став, јер, како су оценили, "њени поступци Србију воде у НАТО, а уласком у Алијансу, била би обавезна да призна независност Косова".
Експерт за међународно право Смиља Аврамов указала је на противречност политике у Србији, јер се "власт на папиру залаже за војну неутралност, а у конкретној политици Србија клизи у НАТО".
Аврамов је запитала и "чему пријем поражене земље у тако моћну силу, која је бомбардовала Србију, а тај поступак оправдала тиме што је руководство државе послала пред суд у Хагу". Она је изразила сумњу да је реч о искреном пријатељском односу и нагласила да је циљ НАТО да заузме функцију Савета безбедности УН.
"НАТО нема само војну димензију, већ и јаку економску и политичку функцију", додала је Аврамов.
Бивши начелник Генералштаба Војске СЦГ Бранко Крга нагласио је да Србију нико није позвао да се прикључи НАТО, да власт то питање јавно још није покренула и да су последња истраживања показала да ни 20 одсто грађана на референдуму не би подржало улазак у ту војну алијансу.
- Формално, однос Србије и НАТО није на дневном реду. Међутим, када је у питању одбрана земље, Србија не може да буде неутрална - рекао је Крга и указао да НАТО не ужива поверење грађана, али и да Србија не треба да преузме водећу улогу у кампањи против Алијансе.
Крга је нагласио да се не слаже са онима који од грађана траже подршку за улазак у НАТО, наводећи да је "боље бити за столом него на менију", зато што "Србији суштински није потребна заштита Алијансе".
Трибину на којој су говорили стручњаци из разних области историје, права, војске и безбедности организовала је Академија за дипломатију и безбедност.

Лазањски: НАТО је признање Косова
Војно-политички коментатор Мирослав Лазански није се сложио са Бранком Кргом, наводећи да је Србији позив за улазак у НАТО упућен из самог врха САД-а и да су у савез добродошле само оне земље које имају решено територијално питање.
"То значи да би Србија формално или потписивањем споразума о добросуседским односима морала да призна Косово - сматра Лазански.
Према његовим речима, Русија и НАТО не сарађују и "њихов однос се заснива на благој шпијунажи", а ширење НАТО у Европи представља претњу за безбедност руске државе.
"Улазак у НАТО би негативно утицао на сарадњу са Русијом, од које Србија тренутно има највећу економску корист", закључио је Лазански и указао да "о односу НАТО према Србији више него довољно говори то што њихови војници обучавају припаднике косовске полиције.


Две године од проглашења независности
Београд спрема офанзиву за права Срба на Косову
Т. Спаић | 18. 02. 2010. - 00:02х
У дипломатском смислу борба за Косово има три приоритета. Први је заустављање признавања самопроглашене независности, други заустављање учлањивања Косова у међународне организације и трећи приоритет је скретање пажње међународне заједнице на кршење људских права, посебно на кршење једног од основних права на слободу кретања - објашњава за "Блиц" Вук Јеремић, министар спољних послова Србије, стратешку структуру дипломатске активности државе.
Две године након косовског проглашења независности, српска дипломатија може да се похвали да је у своја прва два приоритета била веома успешна, јер две трећине земаља, упркос притисцима највећих сила, не признају Косово, а осим у ММФ и Светској банци, где систем гласања фаворизује амерички утицај, Косово није постало члан ниједне међународна заједнице. Управо јуче је, рецимо, из Светске здравствене организације стигло у МИП званично обавештење да је апликација Косова одбачена, захваљујући хитној дипломатској интервенцији.
- Пре две године ствар је изгледала као да се лавина признавања Косова, после признавања највећих сила, не може зауставити. Успели смо да то зауставимо имајући у виду притисак који су САД уложиле, а сада је све релативизовано чак и по питању статуса Косова. Долази критичан тренутак и повећање притисака да се настави признавање Косова, кад Међународни суд правде изнесе своје мишљење, а наше опредељење је да наставимо да се томе супротстављамо не губећи живце и да обновимо дијалог о статусу Косова - каже Јеремић за "Блиц".
Најмање успеха Србија је имала на терену Косова, јер за последње две године, осим здравства и школства, ниједна државна институција није успела да постане видљива јужно од Ибра, где живи већина српског становништва. Ни сам министар за КиМ Горан Богдановић, иначе становник Косова, не може да пређе административну границу.
У циљу остваривања трећег дипломатског приоритета, скретања пажње на кршење људских права и права на кретање, Министарство спољних послова припрема оштар наступ на министарској конференцији посвећеној људским правима у Женеви почетком марта. Сви наши амбасадори добили су задатак да земље домаћине детаљно упознају са кршењем људских права на Косову.
Државни секретар Министарства за КиМ Оливер Ивановић каже да је управо спречавање министра да оде на Косово једна од главних препрека што институционално Србија не функционише јужно од Ибра.
- Тешко да Србима доле можемо да створимо утисак да живе у Србији. Могли смо и више да урадимо за њих, али имали смо значајних тешкоћа. Министарства нисмо успели да спустимо доле јер државни службеници одбијају да оду због лоших услова рада, пре свега због безбедности. Државни службеници су, као представници Србије, много угроженији него обични становници. Сада је најважније да одржимо оне институције које имамо, али и да Србе који живе на Косову уверимо да је, после десет година живота на донацијама, време да почну да раде. Пре свега да почну да обрађују земљу, да би се прехранили, а онда једног дана изашли и на тржиште. Потребно је да нам Министарство за пољопривреду у томе помогне.
Да не би потпуно изгубила борбу за Косово на терену, у тренутку кад има помака на дипломатском плану, Србија би морала економски да почне да парира косовским властима. Портпарол Владе Косова Мемли Краснићи изјавио је јуче да су власти, у протекле две године, на северу Косова инвестирале 12
милиона евра и постигле значајне успехе. У нашем министарству за КиМ немају чак ни податак колико је укупно новца инвестирано из Србије у Косово, а нису заборављене ни бројне афере са донацијама које су завршавале по свему судећи у приватним џеповима.
- Стално слушамо о пројектима које Влада Србије наводно спроводи на Косову, али мало тога смо видели у последњих десет година. Напротив, догађало се супротно, као и да неко преко ноћи, на пример у Добротину, замени таблу на којој пише да је спортски терен направљен новцем америчких грађана преко УСАИД-а и стави да је то донација Владе Србије. Позивамо Владу Србије да нам достави листу пројеката које ће да раде овде, да се не би дуплирали и омогућили злоупотребе. Влада Косова је само преко Министарства за мањине и повратак инвестирала шест милиона евра 2008. године и 7,5 милиона прошле године, а ове године је договор да се годишње издваја 13,5 милиона од чега ће десет ићи само за српске средине, углавном улагање у инфраструктуру - каже за "Блиц" Ненад Рашић, министар за рад и социјалну заштиту у Влади Косова.

Багдад данас одбија да призна Косово
Министар спољних послова Вук Јеремић синоћ је отпутовао у Ирак, у склопу појачане турнеје обиласка муслиманских земаља уочи одлуке Међународног суда правде у Хагу. Како „Блиц“ сазнаје, очекује се да Багдад данас званично још једном потврди да неће признати Косово. Ово је веома значајан потез управо због значаја који „зелени појас“ има за Америку и показује да је, упркос појачаним притисцима, могуће одупрети се њиховом утицају.


Сенатор САД Џорџ Војиновић пружио подршку Косову
ПРИШТИНА - Амерички сенатори Џорџ Војиновић и Џини Шахин поручили су јуче на састанку с председником и премијером Косова, Фатмиром Сејдиу и Хашимом Тачијем, да ће САД одлучно подржати евроинтеграције такозване државе “Косова”, саопштено је из кабинета председника Косова.
Највиши “косовски званичници” су том приликом захвалили сенаторима на сталној подршци САД, али и њиховој личној, “независности Косова”.
Сејдиу је истакао да народ и институције Косова желе да сачувају посебно пријатељство са САД и истакао да су две године независности биле препуне изазова који су до сада успешно превазиђени.
Он је навео да је Косово постало значајан фактор мира и стабилности у региону и да је одлучно да настави добросуседску сарадњу са свим суседима, укључујући и Србију.
"Косово је спремно за искрени дијалог са Србијом о питањима од међусобног интереса, као што су економска сарадња, слободно кретање грађана, борба против организованог криминала и друга у циљу побољшања добробити грађана две земаље", рекао је Сејдиу.
Како се наводи у саопштењу, Сејдиу је додао да власти у Приштини никада неће разговарати о питањима која могу да оспоре суверенитет и интегритет “независног Косова”.


Мајке у Србији годишње оставе на десетине беба
На овај корак најчешће се одлучују зато што су премладе или је беба зачета прељубом, све чешћи разлог је сиромаштво, а у Дому за незбринуту децу у Звечанској улици све је више и болесне деце коју родитељи не могу да чувају

БЕОГРАД - У Србији на десетине мајки годишње оставља своје бебе у породилиштима.
Недавно је једна млада мајка хтела да остави своје новорођенче. Са Косова и Метохије је. Родила је ванбрачно. Како прича њен познаник који је желео да остане анониман, девојка потиче из патријархалне средине.
- Била је у вези са једним човеком, а када је затруднела, он није желео да има бебу. Породила се и није хтела да узме своје дете. Њени родитељи нису хтели да чују за ванбрачно унуче. Причали су да ће комшије да их оговарају. После убеђивања социјалних радника и лекара, одлучили су да бебу ипак узму. Али, претходно су имали идеју да се беба пошаље у Београд, па да је они усвоје - прича он.
Према информацијама из породилишта широм Србије, породиље се одричу мајчинства због тога што су премладе, немају мужа или њихови родитељи неће да прихвате бебу. Један од све чешћих разлога је и сиромаштво.
Драго Јовановић, портпарол Клиничког центра Србије, потврђује да у Институту за гинекологију и акушерство има остављених беба.
- Прошле године било је 6.570 порођаја, а 14 мајки је одлучило да изађе из болнице без својих беба. Исто тако, 15 породиља, од 6.985 колико их се породило у 2008. години, оставило је децу. Годину дана раније, 2007, на 6.890 порођаја 18 мајки је оставило децу и 2006. године на 6.973 рођене деце, њих 17 остало је у породилишту - прича Јовановић.
Ништа боља слика није ни у Нишу, потврђује др Слободан Тренкић, директор Клиничког центра.
- Ниш је мањи град, те има од три до пет беба годишње које породиље не понесу својој кући. Углавном због тога што је у питању била прељуба, те су то ванбрачна деца. Такође, ту је и лош социјални статус жене, премладе су или психички оболеле - каже Тренкић.
Др Драган Арсић, директор краљевачке болнице, каже да и у том граду има напуштених беба.
- Из истих разлога као у Нишу жене у Краљеву остављају по три бебе годишње. А, породи их се 1.700. Бебе се шаљу у Звечанску - каже Арсић.
Са друге стране, у Дому за незбринуту децу у Звечанској улици кажу да код њих не стижу новорођенчад.
- Генерално је смањен број напуштене деце. Имали смо прошле године само један случај, реч је о детету од две године. Највероватније да тек рођене бебе иду на усвајање или у хранитељске породице. Код нас је све више болесне деце коју родитељи не могу да чувају - каже директор те установе Зоран Милачић.

У Косовској Митровици све више порођаја
Др Драгиша Цветнић, начелник гинекологије и акушерства у болници у Косовској Митровици, тврди да ту жене не остављају децу.
- Био је један покушај који се срећно завршио. Социјална служба убедила је мајку и њене родитеље да прихвате новорођенче без обзира на то што је ванбрачно рођено. Иначе, код нас је занимљиво да се повећао број порођаја. Имамо 700 годишње, а од почетка ове године за 20 их је више него у истом периоду лане. Радимо у невероватним условима. Једва смо набавили ЦТГ апарат. Инструменти су нам стари по 30 година, а боримо се и са нестанком струје и воде усред операције - каже др Цветнић.

Код хранитеља 4.700 малишана
Према последњим информацијама, у Србији има око 3.500 хранитељских породица у којима је смештено око 4.700 деце. Та деца остају у контакту са својим биолошким родитељима. У хранитељске куће стижу и злостављана и занемаривана деца. А, тренутно се уводи концепт "ургентног хранитељства", где хранитељи прихватају децу у тренутку кризе, чиме спречавају да деца оду у домове за децу без родитељског старања. Новчана накнада за хранитеље износи 16.000 динара по детету.


АДМИНИСТРАТОР ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ АТАНАСИЈЕ УПОЗОРИО НА ПОКРЕТАЊЕ НОВЕ НЕЗВАНИЧНЕ ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ - У РЕЖИЈИ ИЗВЕСНИХ "МОНАХА"
Антицрквени сајтови наставили рад

ГРАЧАНИЦА - Незнаверни и заблудели људи својим лажима додатно отежавају положај епископа Артемија, у чију корист наводно пишу! - овим речима администратор Епархије рашко-призренске владика Атанасије критиковао је отварање новог антицрквеног интернет сајта под именом Епархије рашко-призренске, у коме текстове потписују извесни "монаси Епархије рашко-призренске".
- Они тиме показују само да не знају ни шта је Црква ни поредак у Цркви и тиме следују неделима Симеона Виловског, који је свог владику и Епархију довео у овај положај - каже владика Атанасије и додаје да је у неколико последњих година група ултрарадикалних монаха и лаика у СПЦ покренула неколико антицрквених сајтова, међу којима су Газиместан, Ихтус, Мараната, Борба за веру, Новинар.де и други.
У архиви Симеона Виловског у манастиру Грачаница, према речима владике Атанасија, пронађена је фасцикла с низом текстова које је он писао за ове форуме заједно с још неколицином монаха Епархије рашко-призренске. Ту су се посебно истицали јеромонах Бенедикт Прерадовић, настојатељ манастира Свети архангели, који је удаљен из манастира Грачанице због неузимања благослова од надлежног архијереја и арогантног понашања. Уз њега је најактивнији јеромонах Ксенофонт Томашевић из истог манастира, који је, иначе, 2005. године једногласном одлуком братства удаљен из манастира Дечани због стварања раздора и неуравнотеженог психичког понашања. Познато је да су њима активно помагали и поједини монаси из Црне реке с благословом игумана Николаја, посебно јеромонах Наум.
У наставку истраге о неканонским активностима Симеона Виловског и његових саучесника у Епархији посебна пажња биће посвећена и антицрквеној делатности ове групе "монаха".
Н. П.


Економски раст Србије биће спор
Према речима директорке ревизорске куће КПМГ Нине Булатовић, у 2010. години очекује се раст бруто домаћег производа највише до један одсто и благо смањење броја незапослених

БЕОГРАД - Економски опоравак Србије ће бити врло спор и у 2010. години се очекује благи раст, оцењује директорка ревизорске куће КПМГ за Србију и Црну Гору Нина Булатовић. Булатовићева је додала да се у 2010. години очекује раст бруто домаћег производа највише до један одсто и благо смањење броја незапослених.
- У овој години неће бити већег прилива страних инвестиција. Инвеститори су врло опрезни, банке нису спремне да финансирају нове пројекте јер су ризици повећани -казала је она.
Булатовићева је рекла да не може проценити како ће се кретати курс динара и изразила уверење да ће бити стабилан. Она је додала да је курс динара тржишни и да се не може говорити о реалном курсу, јер се динар нигде у иностранству не може купити.
Булатовићева је казала да банке, већим делом захваљујући мерама Народне банке, немају проблема са ликвидношћу, да имају више капитала него што је потребно, али да не треба очекивати већи кредитни раст јер су предузећа већ презадужена и банке опрезне приликом одобравања позајмица.
Представница КПМГ-а Милица Бисић је казала да је стање забрињавајуће када су у питању јавне финансије јер је већи приход у јануару ове године у односу на јануар 2009. од акциза због повећања те дажбине за цигарете и пореза на додату вредност, али да је лошији код осталих прихода.
Она је казала и да проблем може бити и Уредба о конверзији права коришћења у право власништва грађевинског земљишта јер су накнаде за коришћење земљишта убирале локалне самоуправе, које ће сада остати без тог прихода.
КПМГ је једна од четири највеће ревизорске куће. Прошле године је имала 9 милиона евра прихода у Србији и Црној Гори и забележила раст од око седам одсто.
Нужен перевод?

#271 Зорге

Зорге

    Сакульская деревенщина

  • Администраторы
  • PipPipPip
  • 4 998 сообщений
563
Очень хороший

Отправлено 18 Февраль 2010 - 17:54

18. фебруар 2010.
Однос према хомосексуалцима на Балкану
У земљама насталима распадом бивше Југославије није забрањено бити хомосексуалац. Но ко год у јавности покаже своје сексуалне склоности - мора рачунати и на озбиљне последице. Колико су хомофобичне те земље?
"Смрт педерима", "СТОП gay паради". У Београду су прошле јесени на зидовима зграда осванули бројни графити оваквог и сличних садржаја који су осликали високу дозу мржње према хомосексуалцима. У последњи тренутак отказано је одржавање београдског „pride-а“. Полиција је тврдила како у центру метрополе није могла гарантовати сигурност учесника параде.
"Србија се као и велики број земаља у региону налази у једном пост-ратном стању, предуго се неговала слика мушкарца-насилника као идеала, односно насиља као легитимног средства за решавање проблема и сукоба. То је нешто с чим ће се морати обрачунати цело друштво. Жртве таквог система вредности нису само геј особе и лезбејке, већ и читаво друштво“, жали се Борис Милићевић из београдске "Геј стрејт алијансе“.

Разлика међу државама у регији - има!
Но, хомосексуалци не живе опасно само у Србији. И у суседним земљама насталим на подручју бивше Југославије насиље према припадницима ове мањинске заједнице честа је појава. Разлика у третману гејева/лезбејки, како правно тако и у „свакодневном“ животу ипак има, наглашава Франко Дота, новинар и загребачки активист за права хомосексуалних особа. „То зависи од ступња демократије и еуропеизације у тим земљама“, каже Дота: "У Словенији (чланица Еуропске уније, о.а.) ће ускоро бити легализоване исто-полне заједнице, тако ће се дефинисати могућност склапања бракова и усвајања деце. У Хрватској (кандидат за чланство у ЕУ) већ постоји Закон о исто-полним заједницама, тамо се одржава Приде уз подршку председника у одласку Месића и целог низа странака. У Србији постоје покушаји, али су до сада завршавали практично забраном. У БиХ, Македонији, Црној Гори или Косову ситуација око права хомосексуалаца стагнира…“
Борис Милићевић из Београда каже како доношење закона не може пуно променити: „То није довољно. Потребно је спровођење закона. Као и у већини земаља које су на путу у ЕУ, спровођење закона је и у Србији велики проблем. Да би се смањио ниво хомофобије потребно је учинити и пуно више. Потребно је радити у медијима, школству, здравству, унутар породице, полиција мора напредовати, судови и тужилаштво су јако неефикасни, значи има пуно посла.”

Хомосексуалност је "болест"
Како показују резултати бројних анкета, већина становника регије хомосексуалност сматра “болешћу”. Поготово велике цркве и религијске заједнице често шире такво мишљење. Уочи прошлогодишњег покушаја одржавања београдске “параде”, СПЦ (Српска православна црква) окупљање гејева и лезбејки назвала је “срамотом”. Као једина “нормална” веза двоје људи још увек се сматра однос мушкарца и жене.
"Amnesty International" у више је наврата извештавао о насиљу и притисцима на ЛГБТ-активисте (лезбејке, геј, бисексуалци и транссексуалци), и пожалио се на недоследно кажњавање починитеља. Због атмосфере страха и вербалних/телесних претњи хомосексуалци у региону често о својим проблемима не говоре јавно, чак ни са својом породицом.
"Други мисле да смо нас две добре пријатељице. Тако прикривамо нашу везу. Једног ћу дана о томе попричати с мојим родитељима, можда… али за сада о томе ни не размишљам, таква је околина“, прича нам једна млада лезбејка из Мостара. Разлога за страх има пуно. У Сарајеву су насилници, међу њима и вехабије, напали учеснике једног queer-фестивала и претукли их. Како су узвикивали, „казна“ је стигла „у Алахово име!“

Лакмус-тест за улазак у ЕУ
Поштивање мањинских, у овом случају права хомосексуалаца за земље у региону је лакмус-тест за чланство у Европској унији. А колико тест може бити озбиљан, пре неколико дана на својој је кожи осетила Хрватска. Европски парламент је великом већином подржао резолуцију о напретку у преговорима с ЕУ-ом, али је у писменом документу изричито наглашена забринутост због негативног расположења према мањинској популацији хомосексуалаца за што су доказ "недавни хомофобни напади на Gay pride параду у Загребу".
Аутор: Срећко Матић, Одг. ур.: З. Арбутина, Deutsche Welle


Сви потежу тапију на дворац
Ђорђе ВУКМИРОВИЋ, 16.02.2010 20:40:02

Намештај је овде пренет из некада раскошног дворца Дунђерских у Челареву
ДОК гледаоци серије „Сва та равница“ ТВ Пинк уживају у сјају његових одаја и раскоши парка од пет хектара који га окружује, борба за прелепи дворац Дунђерски у Кулпину се наставља. Адвокати Николе Танурџића, унука бившег власника Ђоке Дунђерског, поднели су јуче, због забринутости да се тајно припрема његова продаја, судовима у Новом Саду и Бачком Петровцу захтеве за судску забрану било каквог промета тог објекта. На другој страни, у Музеју Војводине који, у име државе у чијем је он власништву, дворцем газдује, тврде да за такву забринутост нема - никаквог разлога.
- Имамо поуздане информације да се продаја тајно припрема и зато смо се и обратили судовима - каже за наш лист Танурџић чија је мајка Надежда била кћер Ђоке Дунђерског. - Мајка ми је у дворцу рођена, деда ми је, у мају прошле године, и судски рехабилитован, и немам намеру да било коме препустим оно што ми припада.
Танурџић каже да не може да прецизира ко би могао да буде евентуални купац дворца, али тврди „да је очигледно да су апетити скочили и онима изван и онима који сада њиме управљају“. Пресуда о рехабилитацији Ђоке Дунђерског, додаје он, садржи и одредбу у којој се јасно каже да морају да се отклоне све последице неправде која му је, осудом после Другог светског рата, нанета, укључујући и враћање конфисковане имовине.
- Јасно је да, после такве пресуде, имовина Дунђерских више не припада држави, мада је она и даље користи и - распродаје - наставља, резигнирано, саговорник „Новости“.
- Тако су већ одавно продали раскошну зграду Војвођанске банке у центру Новог Сада, пољопривредно имање у Бачком Маглићу, па чак и млин и део зграда који су припадали нашем имању у Кулпину чији део је и дворац! Последњи је час да се зауставе.
Здањем у центру Кулпина које је и јуче, мада оковано снегом деловало више него импресивно, Музеј Војводине газдује од 2004, а в.д. директора
Владимир Митровић тврди да о продаји - нема ни говора.
- О томе нико не размишља, али, не мислим ни да дворац треба да буде враћен наследницима Дунђерских, јер он је постао национално благо. Наравно, подразумева се да штета коју су претрпели треба да им буде надокнађена, али на неки други начин - вели он.
Поновно враћање судбине дворца у жижу интересовања јавности, Митровић повезује управо са популарношћу серије „Сва та равница“ која је раскрилила сву његову раскош, али тврди да Музеј од тога није добио - ни динара.
- Продуценти су нам понудили да, заузврат, среде ентеријер и кров дворца и ми смо то, да бисмо избегли било какве шпекулације око новца, прихватили - вели.
Према незваничним информацијама, све што је на дворцу на тај начин урађено коштало је око два милиона динара, а екипа серије је у њему боравила од јула до краја октобра прошле године.
За даљу судбину дворца у којем је, уз низ луксузних предмета из времена бивших власника, и збирка са више стотина експоната који сведоче о историји пољопривреде у Војводини, заинтересована је и група еминентних научника са проф. др Јаном Кишгецијем на челу, окупљена у друштво „Пољопивредни музеј“. То друштво дворац је одржавало од почетка деведесетих и за његову ревитализацију обезбедило више од милион евра, прикупило највећи део експоната за збирку...
- Имамо утисак да нас сада неоправдано и безразложно потискују - каже Кишгеци. - Његовом рехабилитацијом, породица Ђоке Дунђерског стекла је право да јој се, наравно у поступку реституције, врати имовина, а он сам је, као родоначелник модерне пољопивреде у Војводини, заслужио да му пољопривредна збирка, на којој смо годинама радили, буде својеврстан омаж.

ВАЂЕЊЕ ФЛЕКА
РАСКОШНИ намештај дворца међу којим је клавир Ленке Дунђерске, до прошлог лета није био у дворцу. Ту је пренет из некада раскошног дворца Дунђерски у Челареву и ту ће и да остане. Његов „гланц“ и задржавање у Кулпину, многи тумаче као покушај Музеја Војводине да се „искупи“ за то што је дозволио да, у последњих неколико година, челаревски дворац готово сасвим пропадне.
- До тога је дошло стицајем разних околности, али је несумњиво да је пропадање дворца у Челареву нека врста наше „тамне флеке“ - вели Владимир Митровић.

ИСТОРИЈА
ПРВИ дворац у Кулпину је, још средином 18. века, подигла породица Стратимировић, једна од првих српских племићких породица у тадашњој Аустрији. Дунђерски су га купили почетком 20. века, а данашњи изглед дао му је архитекта Момчило Тапавица који је, уз остало, пројектовао и здање Матице српске. Конфискован је после Другог светског рата, а седиште кулпинске земљорадничке задруге, био је до почетка деведесетих, када је друштво „Пољопривредни музеј“ почело да брине о обнови и у њему поставило пољопивредну збирку.


Словијански да свако разуме
М. ПРЕЛЕВИЋ, 16.02.2010 20:58:21

ЦИЉ ми је да се сваки Србин и Пољак, Рус и Словенац, Бугарин и Чех, међусобно потпуно разумеју. Да сваки Словен који отпутује у другу словенску земљу може тамо да слободно разговара са људима, без много муке.
Не би оваква изјава, можда, ни била толико чудна да је не чујемо од једног - Холанђанина. Јан ван Стенберген, професионални преводилац и аматер-лингвиста на привременом раду у Пољској, већ пет година са групом људи ради на стварању језика који би разумели сви Словени. Инспирација је, у ствари, импровизовани говор (уз обилато махање рукама), који, на пример, користи Србин када објашњава нешто Русу. Као, разумемо се ми, али...
- Словенски језици су међусобно довољно блиски да се створи „најмањи заједнички именилац“, који омогућава да га 90 одсто људи разуме. Е, тај језик смо назвали словијански - прича Јан. - Идеја се родила 2006, када је неколико људи, с разних крајева света, осетило потребу за једноставним и неутралним међусловенским језиком, који би Словени могли да разумеју без икаквог учења. Иницијатива је потекла од мене, али и Ондреја Речника (који је рођен у Војводини), Габријела Свободе (из Чешке)...
Овај језик за кратко време постао је један од најпопуларнијих помоћних језика. Иако Јан каже да жели да буде максимално разумљив сваком Словену - због чега словијански има и родове и падеже, а речи се не „праве“, попут есперанта, већ се само упоређују различити словенски језици - са њим се дописујемо на енглеском, за сваки случај. Јер, речник је још у повоју, тек је 4.000 одредница преведено...
Реакције људи који чују или прочитају словијански, објашњава Јан, углавном су позитивне. Пољаци често кажу „ово звучи као покварени пољски“, а Руси „ово је као искварени руски“. Доста тога разумљиво је било и репортеру „Новости“, али чини се да „нови језик“ није баш толико наклоњен Јужним Словенима.
- Нико из Србије још се не бави њиме. Надам се да ће се то ускоро променити, јер нам треба што више утицаја српског - признаје Јан. - Али, ево примера: док нисам почео да се бавим словијанским, нисам уопште разумео српски. Сада могу да прочитам неки новински текст и да схватим суштину. А много људи који се баве словијанским користи вашу ћирилицу, јер је једноставнија и практичнија од осталих.

ВИЦ
НА Јановом сајту налази се и пример текстова на словијанском. Ево како звучи један украјински виц, а сами просудите колико је разумљив:
„Приходи муж до доктору и говори:
- Пан доктор, ја имам проблем. Мисљ, чо не можу имаћ детка.
- Пречо ви так мислите?
- Прето чо мој отец тож не имал детка, и мој дед их тож не имал.
- Ваш отец и ваш дед не имали детка? Извинијте, але тогда ви откуде јесте?
- Ја? Из Днепропетровска!“

ЗАСТАВА
СЛОВИЈАНСКИ има и свој симбол, заставу са четири троугла црвене, плаве, беле и жуте боје.
- Тражили смо нешто једноставно и препознатљиво, нешто пријатељско. Већина словенских земаља има заставу са црвеном, плавом и белом бојом, додали смо жуту због Украјинаца и Кашуба.


18. 02. 2010 ПРЕСС
Пол Јанг у Сава центру - сећање на осамдесете
Британски соул певач Пол Јанг синоћ је први пут у вишедеценијској каријери наступио у Београду, у Великој дворани Сава центра

Величанствена премијера... Пол Јанг први пут наступао пред београдском публиком
Пре наступа чувеног певача, чија је музика обележила осамдесете године у Енглеској, публици се поклонио и клавијатуриста Саша Локнер, најпознатији по раду у бенду „Бајага и Инструктори".
Пол Јанг је публици представио лепезу својих хитова, од незаобилазне нумере „Don't Dream Is Over", до песама као што су „Wherever I Lay My Head", „Broken Man" и многе друге. Певач је извео и нумере са последњег албума „Rock Swings On the Wild Side", на коме је обрадио омиљене песме Дејвида Боувија, „Металике", „Нирване"...
Јанг (54) је рођен у Лутону и био је један од омиљених певача покојне принцезе Дајане. Каријеру је започео у локалном бенду „Kat Kool and Kool Kats". Крајем седамдесетих постао је певач групе „Стритбенд", а затим је основао састав „Q-Tips", са којим није имао превише успеха. У јулу 1983. објавио је дебитантски соло албум „No Parlez" који је заузео прво место на британској листи албума.
Хит сингл који му је донео славу била је обрада песме легенде соула Марвина Геја „Wherever I Lay My Head", а издвојиле су се и нумере „Come Back and Stay" и „Love of the Common People". Јанг је постао велика светска звезда након албума „The Secret of Asociation", са којег су се издвојили хитови „Everytime You Go Away", „I'm Gonna Tear Your Playhouse Down". За скоро 30 година каријере, Јанг је објавио осам албума. Иза њега су остали хитови „Love Will Tear Us Apart", „Broken Man", „Everthing Must Change", „Now I Know What Made Otis Blue", „Don't Dream Is Over"...
Публика га памти и по дуету „Senza Una Donna" из 1991. са италијанским певачем Цукером, а исте године снимио је песму „What Becomes of the Brokenhearted", која је коришћена у филму „Врели дани у Алабами".
(Н. К.)


Пола српских туриста отићи ће у Грчку
Извор: Блиц, Putujem.com
среда, 17. фебруар 2010.
Око 50 одсто српских туриста летњи одмор провешће у Грчкој, 18 одсто у Шпанији, а 11 одсто у Турској, показују резултати истраживања које је поводом визне либерализације
урадило Удружење туристичких водича и агенција "Јута". Судећи по томе, криза и беспарица ове године не би требало да утиче на одлуку грађана да ли да отпутују на годишњи одмор.


Око 50 одсто српских туриста летњи одмор провешће у Грчкој
У великој анкети "Јуте" у којој је крајем прошле године учествовало чак 4.199 испитаника, на питање где ће ићи на летовање по укидању виза, 49 одсто испитаника изјаснило се у Грчку, 18 одсто у Шпанију, 11 у Турску, шест у Италију и два у Бугарску.
Радисав Станковић, директор "Јуте", каже за "Блиц" да би ово требало да буде реална слика током предстојеће туристичке сезоне, будући да је у анкети учествовао релевантан број испитаника.
Да је овакав распоред известан потврђују и у познатим туристичким агенцијама. Већина њих се листом слаже да ће нашим туристима хит ове сезоне бити одмор у Грчкој, а као главне разлоге за овакве тврдње наводе навику, близину, сличан менталитет народа и наравно цене које су у односу на друга летовалишта убедљиво најповољније.
Грчку последњих дана потресају штрајкови који прете да се прошире по читавој земљи, а да ли ће оваква атмосфера утицати и на туристичку сезону остаје да се види. Заоштравање политичке ситуације могло би да доведе до још нижих цена током сезоне, али ако крене по злу и до већ виђеног насиља. Но наши људи о томе сада не размишљају, а и рано је за тако тешке прогнозе.
Али да се вратимо ценама.
"Око 70 одсто наших туриста смештај у Грчкој тражи у апартманима који су од хотела Грцказнатно јефтинији. Међутим, ни хотели ове сезоне неће бити недоступни, због чега ће Грчка бити хит летовалиште за Србе", каже Саша Зарић, власник агенције "Понте".
У "Џоли травелу" (Јоллy Травел) и "Сабри" додају да ће због укидања виза код многих превагнути и могућност одласка до грчких летовалишта сопственим аутомобилом, посебно до северног дела земље који нам је најближи. Док Маја Митић, из "Аргус турса", Грчкој даје предност и због тога што ова земља туристима даје могућност да храну донесу са собом, што нашим грађанима итекако одговара. Када се све сабере очекује се да ће интересовање за Грчку порасти за око 25 одсто.

Међутим, има и оних који се са оваквим очекивањима не слажу. Тако у агенцији "Биг блу" тврде да ће Грчка бити хит само током маја и јуна, док ће са скоком цена у сезони продаја стати.
С друге стране, кажу у овој агенцији, Турска таквих проблема неће имати, јер она својим туристима нуди одличан квалитет услуге и смештајних капацитета по повољним ценама.
"Турска је ове године снизила цене за око 15 одсто, а пала је цена аеродромске таксе која уместо 72 износи 32 евра. Па када се све сабере, одмор у Турској са седам Грцканоћења у хотелу са три звездице на бази полупансиона, са авио-превозом, таксама и трансфером, ове сезоне биће могућ и за 250 евра по особи. Осим тога, биће и хотела који ће за двоје деце узраста до 15 година нудити смештај гратис, што значи да је ова дестинација идеална за породице", кажу у агенцији "Биг блу", и додају да због свега поменутог они ове сезоне очекују раст броја туриста за Турску за око 30 одсто. Слична очекивања имају и у "Џолију".
Међутим, Милица Жарковић из "Кон Тикија", напомиње да је врло вероватно да ће Турска задржати добру позицију, али да ће се један број путника који су тамо путовали ове године одлучити за Шпанију. Разлог је укидање виза. Томе у прилог говори податак да су резервације за одмор у шпанским летовалиштима увелико почеле, због чега припремају већи број капацитета на Мајорки и Коста Брави. Ову могућност не искључују ни у другим агенцијама.
Међутим, шпанска летовалишта попут Љорет де Мара или Коста Браве највише би могла да привуку младе жељне провода, јер су ова места од Барселоне удаљена свега 20 минута вожње.
И док интересовање за нове дестинације као што су Шпанија, Италија или Француска полако расте, пад би према мишљењу појединих агенција ове године могао бити забележен код Туниса и Египта и то због презасићености тржишта источним Медитераном и северном Африком.
То се, према њиховом мишљењу, неће десити са Црном Гором, за коју се као и претходних година очекује добро интересовање.


Мањак обученог кадра у хотелима
17. 02. 2010 16:35

У фокусу новог правилника о категоризацији хотела, који би могао да буде усвојен у наредних месец дана, биће услуга која се пружа госту, а критеријуми за добијање звездица неће бити снижени у односу на оне у Европи, каже за "Блиц" Рената Пинџо, помоћник министра економије и регионалног развоја.
Међутим, стручњаци из области туризма сматрају да наши хотели тешко могу да достигну ниво услуге какав имају они у свету, и то пре свега због чињенице да немају школоване кадрове.
Наши хотели имају проблем и са попуњеношћу. Предлог новог правилника о категоризацији хотела и гарни хотела рађен је по угледу на оне у Немачкој, Швајцарској, Аустрији и Италији, а требало би да замени постојећи који датира из 1994. године.
- Нећемо толико инсистирати на архитектонским условима, већ на услузи која се пружа госту, односно кориснику хотела. Значи, бодоваћемо да ли хотели имају рум сервис, Интернет, паркинг места, могућност прања и пеглања веша и друге услуге. Ипак, о овом питању не постоји јединствен стандард за све земље у Европи, тако да ће и наши критеријуми бити осавремењенији и прилагођени нашој баштини. Рецимо, постоје прописи по којима ходници или степениште у хотелима са четири звездице морају да буду ширине 150 центиметара, у онима са три - 130. Ми нећемо тражити да хотели руше ходнике и одузимати им звездице због десет центиметара, али, наравно, само ако је услуга на нивоу који одговара тој категорији. Ово важи за већ постојеће хотеле, док ће они који се тек граде морати да поштују и све архитектонске услове - каже Рената Пинџо и додаје да Србија има мањак луксузних хотела, али и оних са две и три звездице.
Међутим, на Светском конгресу хотелијера и ресторатера, који је у јануару одржан у Београду, Аиди Гасан, председник Интернационалне асоцијације хотелијера и угоститеља, рекао је да проблем Србије пре свега представља то што је услуга у нашим хотелима нижег квалитета у односу на европске хотеле са истим бројем звездица, а не недостатак капацитета.
По речима Ренате Пинџо, већ су организовани разни програми обуке кадрова по целој Србији, али стручњаци сматрају да то и даље није довољно.
- Мора се скренути пажња на разлику између услуге и изгледа објекта. Госта занима услуга, рецимо - храна у ресторану, а та ставка зависи од квалитета особља, односно шефа кухиње. У САД због добрих кувара у ресторанима неких хотела резервише се и два месеца раније. Ми морамо да обучавамо особље ако желимо да будемо конкурентни. Ту мислим и на куваре, конобаре, собарице, а код нас нико од њих није прошао обуку. Категорију одређује услуга, а ми је немамо. Можете да ставите колико хоћете звездица и да изградите хотел који заиста лепо изгледа, али ако гост није задовољан услугом, онда је све џабе - сматра Мурадин Реброња, међународни експерт за тренинг кадрова у угоститељству, који је учествовао и у изради старог правилника о категоризацији.
Како Реброња каже, треба преиспитати и колико хотела недостаје.

Пет звездица
По старом правилнику о категоризацији пет звездица тренутно има седам хотела у Србији. То су "Хyатт", "Цонтинентал" и "Златник" у Београду, затим "Парк" и "Леополд" у Новом Саду, "Президент" у Ковилову и "Вила Брег" у Вршцу.

Фактори који одлучују о звездицама
    * однос броја паркинг места у односу на број смештајних јединица за две звездице је 1:5, три звездице је 1:4, четири звездице је 1:3, а за пет звездице је 1:2
    * могућност замене стране валуте је обавеза само за хотел од пет звездица
    * лифтови за госте за хотел са две звездице су обавеза само уколико има пет нивоа и више, три звездице је обавеза за четири нивоа и више, четири и пет звездица је обавеза за три нивоа и више итд.
    * минималне површине смештајних јединица (соба и апартмана), чија разлика за категорије од две до пет звездица износи до 60% (на пример, минимална површина за једнокреветну собу у хотелу са две звездице је 12 м2, са три звездице - 14 м2, четири звездице - 16 м2, а у хотелу са пет звездица - 18 м2).

Самооцењивање
Како би власници хотела могли сами да израчунају своју категорију, направљен је систем самооцењивања. Они ће моћи да на интернету виде списак услова који се морају испунити за одређену категорију и да тако сами израчунају своју категорију.


КИКИНЂАНКЕ СЕ ВРАЋАЈУ СТАРИМ ЗАНАТИМА
Жене златних руку
Све већи број жена ради на изради кожних опанака и јелека, иконописању или прављењу плетених корпи од врбовог прућа

КИКИНДА - У животу су се бавиле разним занимањима, а онда су се захваљујући златним прстима и ентузијазму пронашле у старим готово изумрлим занимањима. Кикинђанка Мирна Рацков (32) у својој занатској радњи једини је радник, шеф и дизајнер који са успехом израђује обућу и прслуке. Особеност њеног асортимана чини француски кожни опанак по моделу из 1830. године. За Мирнине рукотворине највише су заинтересована културно-уметничка друштва јер прави кожне папуче, сандале, банатске и влашке опанке, али и славонске кожне јелеке.
- Углавном све радим ручно, а само понекад уз помоћ старе сингерице. Једина у Војводини поседујем сертификат од Министарства за економију и регионални развој да могу да се бавим овим старим занатом. Да бих га добила, морала сам пред комисијом тог министарства да направим нешто од коже и потврдим да ћу производити, а не препродавати већ готову обућу. Пре самосталног посла била сам трговкиња у маркету, киоску и радњи за продају играчака. Радила сам у радионици за производњу корнета за сладолед. Занат сам испекла у једној кикиндској приватној радионици за производњу кломпи и папуча од еколошког материјала - каже Мирна.
Њена суграђанка Сандра Станковић (34) иконописањем се бави једанаест година, док канонски ради последње четири. У својој иконописачкој радњи је у последњих годину и по дана обучила 15 особа различитих животних доби и професија. Сада обучава шест жена.
- Као свршени трговац у овом послу пронашла сам се у тридесетим годинама и тако бутике и продавнице заменила за боје и кичице. Професионална али и животна прекретница је била једногодишња иконописачка школа. Да отворим сопствену радњу, подстакло ме је то што сам радила за неког ко ме је слабо плаћао. Иако није лако, јер сам у радњи и по 15 сати дневно, барем знам зашто радим. Најважније је да да се бавим послом који волим и у којем сам успешна. Потврда тога јесте и сертификат ресорног министарства за бављење иконописањем - наводи Сандра.
Председник Удружења малих привредника и предузетника општине Кикинда Драгољуб Репац нада се да ће и друге жене следити њихов пример:
- Оне али и њихове колегинице које се баве израдом украсних свећа или корпи, балона за ракију и намештаја од врбовог прућа, доказале су да се уз мало муке и труда исплати узети судбину у своје руке. Стари занати су бред изумирањем, а нарочито је критична ситуација у сеоским срединама - указује Репац.

Израђиваће сувенире
Наредни корак жена која се баве старим занатима и нашег удружења огледаће се у успостављању сарадње са локалном самоуправом, туристичком организацијом, Регионалном привредном комором и заинтересованим предузећима. Оне су, наиме, спремне да своје производе израђују у виду сувенира. Тако би пословни партнери из свих крајева наше земље и света, уз већ добро познатог Лалу на лудаји, на поклон добијали и аутентичне предмете. На тај начин нам се пружа прилика да промовишемо Кикинду, али и старе занате - објашњава Репац.


Београдски хостел међу бољима у Европи
Истраживање о популарности хостела широм света спровео је сајт Hostelbookers, а међу три најпопуларнија у Европи нашао се и београдски "Hostelche".

Хостеле су оцењивали гости, а елементи који су утицали на оцену су чистоћа, популарност, локација и атмосфера.
Београдски "Hostelche" добио је укупну оцену и рејтинг од 98 одсто, што је највећа оцена коју су посетиоци дали неком од хостела.
Занимљиво је да се међу три најпопуларнија хостела у Европи нашао и мостарски "Мајдас хостел", а ту је и лисабонски "Travellers House".
Hostelbookers је спровео истраживање и о навикама путника које показује да 56,2 одсто путника одлучи да одседне у хостелу, а само 1,7 одсто њих би резервисало боравак у луксузном хотелу.
Путницима је током боравка у хостелима најбитније да имају имају добар туш и интернет конекцију.
(МОНДО)


Почиње Сланинијада

ПАНЧЕВО - У Качареву код Панчева данас почиње 23. сланинијада, четвородневни сајам сланине, меса и месних прерађевина.
Организатори очекују долазак око 100.000 посетилаца који ће моћи да купују по нижим ценама или да присуствују бројним занимљивим приредбама и такмичењима.
Месо и месне прерађевине изложиће око 250 излагача из Србије и бивших југословенских република, а пристигла је и сланина из Бразила, Француске и Кине.
Као и сваке године, поред проглашења најбоље сланине, најављено је надметање у кувању паприкаша Златни котлић, процес топљена сланине Златни чварак и изложба и дегустација старих, заборављених јела.
Нужен перевод?

#272 Влада

Влада

    Мать Тереза II

  • Активные пользователи
  • PipPipPip
  • 7 042 сообщений
922
Очень хороший

Отправлено 19 Февраль 2010 - 15:50

Зорге, здорово! Как всегда, всё интересно.  clapping.gif
Забавная статья про создание славянского языка. Когда-то так же пытались создать эсперанто. Из этого мало что вышло, правда.

#273 о-не

о-не

    о-да

  • Активные пользователи
  • PipPipPip
  • 1 028 сообщений
53
Очень хороший

Отправлено 19 Февраль 2010 - 16:02

Сланинијада впечатляет.

#274 Зорге

Зорге

    Сакульская деревенщина

  • Администраторы
  • PipPipPip
  • 4 998 сообщений
563
Очень хороший

Отправлено 19 Февраль 2010 - 16:54

Цитата(о-не @ 19.2.2010, 14:02) Просмотр сообщения
Сланинијада впечатляет.

Заходи тут - http://srpsko.borda.ru/?1-11-0-00000010-000-0-0-1203261250
Нужен перевод?

#275 Влада

Влада

    Мать Тереза II

  • Активные пользователи
  • PipPipPip
  • 7 042 сообщений
922
Очень хороший

Отправлено 19 Февраль 2010 - 17:06

Да, в Сербии на каждый вид еды приходится свой фестиваль - даже есть Купусиада! Где-то этот список даже публиковали (У Ираан, кажется). Не помню, впрочем, была ли Рыбиада. smile.gif

#276 Зорге

Зорге

    Сакульская деревенщина

  • Администраторы
  • PipPipPip
  • 4 998 сообщений
563
Очень хороший

Отправлено 23 Февраль 2010 - 22:27

Синан Морина ухапшен у Хрватској
23. фебруар 2010. | 16:31 | Извор: Тањуг
Београд -- Хрватска полиција ухапсила је Синана Морину, за којим је спрски Интерпол расписао међународну потерницу по наредби Већа за ратне злочине у Београду.
Жупанијски суд у Дубровнику Морини је одредио екстрадициони притвор, а покренут је и поступак његовог изручења Србији. Потерница за Морином расписана је 30. децембра 2009. године ради довршења кривичног поступка који се против њега води због основане сумње да је извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва.
Врховни суд Србије у августу прошле године је укинуо пресуду Већа за ратне злочине којом је Морина био ослобођен оптужби за ратне злочине и предмет вратио на поновно суђење, а Морина је у међувремену побегао из Србије.
Морина се сумњичи да је са саучесницима, у периоду од 17. до 21. јула 1998. године, на подручју општине Ораховац, као припадник наоружане паравојне формације, вршио злочине над цивилним становништвом српске националности у јуну 1998. године.
Морина је на почеку суђења негирао је све наводе оптужнице, наводећи да је у јуну 1998. године са супругом и још једним лицем илегално прешао у Албанију.
Морина је ухашен 30. децембра 2006. у Црној Гори.


Договор Србије и ММФ-а
Бета | 23. 02. 2010. - 13:56х
Србија и Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) постигли су договор о трећој ревизији кредитног стенд бај аражмана, што ће омогућити повлачење треће рате кредита од 350 милиона евра, саопштено је данас у Влади Србије.
Како је саопштено, Одбор ММФ-а разматраће крајем марта извештај мисије ММФ-а, после двонедељних разговора који су вођени у Београду од 9. до 23. фебруара.
Процена ММФ-а је да ће у Србији раст БДП у овој и наредној години бити два, односно три процента, а очекује се пад инфлације.
Током боравка Мисије ММФ-а у Србији разматрана су фискална, монетарна и макроекономска кретања и реализација договорених структурних мера.
У оквиру редовних годишњих консултација, која се обављала истовремено са ревизијом стенд-бај аранжмана од 2,9 милијарди евра, анализирана је и средњорочна стратегија економске политике Србије. Србија је до сада повукла две рате кредита у укупној вредности 1,12 милијарди евра.
Споразумом са ММФ-ом, Србија се обавезала да ће смањити издатке за исплате зарада буџетских корисника, односно да ће те плате, као и пензије, бити замрзнуте у 2010. години. Споразум предвиђа и отпуштање вишка запослених у државној администрацији и усвајање новог закона о пензијско-инвалидском осигурању.

Динкић: Замрзнуте плате у првој половини године
Министар економије Србије Млађан Динкић изјавио је данас да је у преговорима са Међународним монетарним фондом (ММФ) отворен простор за разговоре о одмрзавању плата у јавном сектору у другој половини ове године.
Он је на конференцији за новинаре изјавио да ће детаљнији разговори о томе бити обављени приликом следеће посете ММФ-а Србији, у мају ове године.
Динкић је навео да ће повећање плата бити могуће ако се привреда буде оправљала брже него што је предвиђено и прецизирао да ће плате остати замрзнуте у првој половини године, а да су се чланови Владе Србије договорили да ће пензије пратити раст плата.
Динкић је додао да је ММФ указао да Србија са замрзнутим пензијама и платама има пад тражње и да то отежава опоравак привреде.
"У разговорима са ММФ-ом костатовано је да се неће мењати пореска оптерећања у Србији до краја текућег кредитног аранжмана", рекао је Динкић.
Изјавио је да је ММФ подигао процену раста БДП Србије у 2010. са 1,5 на два одсто и додао да је Србија привукла 800 милиона долара више директних страних инвестиција у односу на очекивања ММФ-а.
Динкић је рекао да су стране директне инвестицјие у 2009. биле две милијарде долара, а да су укупни пласмани банака били 1,7 милијарди евра.
"Споразумом са ММФ-ом обезбеђена је стабилност за даљи опоравак српске економије", изјавио је Динкић и додао да је процена ММФ-а да ће 2010. да буде година опоравка и изласка Србије из рецесије. Према његовим речима, са ММФ-ом усаглашено је да ће дефицит текућег плаћања Србије ове године бити око осам одсто БДП и подсетио да је прошле године тај дефицит био 5,5 одсто БДП, а 2008.
17 одсто БДП.
"Србија је у 2009. остварила све што је договорено са ММФ-ом", истакао је он и напоменуо да је Србија уштедела 100 милиона евра, јер је дефицит буџета био 4,2 одсто БДП уместо планираних 4,5 одсто.


Талас поскупљења креће од марта
Скупљи телефон, струја, кабловска
Бојана Стаменковић | 23. 02. 2010. - 00:02х | Фото: О. Бунић |
Грађане ускоро очекује поскупљење претплате у фиксној телефонији на 388 динара без пореза, као и претплате за кабловску телевизију компаније СББ на 820 динара. Нове цене претплата за телефон почеће да се обрачунавају од 1. априла, док ће СББ нове цене претплате имати већ од 1. марта. Ту, међутим, није крај! Од наредног понедељка поскупеће и струја за 10 одсто, а грејање је у многим градовима већ поскупело.
Цене услуга дуго нису мењане и сад је дошло време за наплату
Управни одбор Ратела дао је сагласност предузећу за телекомуникације "Телеком Србије" за повећање месечне телефонске претплате за директни телефонски прикључак за резиденцијалне и бизнис кориснике.
- Телеком ће од 1. априла ове године моћи да изврши промену цене претплате на износ од 388 динара без ПДВ-а, уз обавезу да обавести своје кориснике о новој цени претплате 30 дана од почетка њене примене, као и да у оквиру претплате обезбеди 150 бесплатних импулса месечно сваком домаћинству - наводи се у саопштењу Ратела.
Ово тело је такође дало сагласност и предузећу СББ за повећање цене услуге дистрибуције радијских и телевизијских програма у својим  мрежама. СББ ће од 1. марта ове године моћи да изврши промену цене услуге на износ од 820 динара, уз обавезу да обавести своје кориснике најмање 14 дана пре почетка примене нове цене.
Извршни директор Ратела Милан Јанковић потврдио је за "Блиц" да је размотрио финансијске извештаје "Телекома" у фиксној телефонији и компаније СББ у кабловској телевизији с обзиром на то да ова агенција одређује највиши праг цена оператора са доминантним учешћем на тржишту.
У СББ-у потврђују да ће бити поскупљења и кажу да су они једини кабловски оператор чије цене одобрава или не одобрава Рател.
- Због промене курса динара доћи ће до промене цене претплате са садашњих 745 на 820 динара. Поскупљење важи само за кабловску телевизију, а не и за оне који имају кабловски интернет - објашњавају у СББ.
Међутим, расту цена које су под директном контролом државе ту није крај. Поред сталних скокова цене бензина, још један енергент ће ускоро поскупети. Већ од понедељка струја ће бити скупља за 10 одсто у просеку, док се очекују и поскупљења грејања и евентуално гаса од априла.
Прве рачуне са новим ценама електричне енергије грађани ће добити током априла. Најјефтинији киловат у зеленој зони коштаће око динар, док ће најскупљи киловат у црвеној и дневној зони коштати чак 13,1 динар. Остаје да се види да ли ће струја још једном у току ове године поскупети с обзиром на то да је Електропривреда Србије најављивала да ће тражити још једно поскупљење од 10 одсто од 1. јула.
Када је грејање у питању, оно је већ поскупело у неким градовима Србије, док се од 1. марта у престоници очекује и поскупљење од чак 20 одсто.
Александар Стевановић, сарадник центра за слободно тржиште, каже да ће сва ова поскупљења утицати на инфлацију.
- Енергенти имају велики удео у производњи и што је већи инпут, више ће утицати на раст цена. Ипак, неке цене су дуго биле социјална категорија, нисмо их подизали и то кад-тад долази на наплату - истиче Стевановић.
Остаје да од априла сачекамо произвођаче и трговце који баш и немају претерани разлог за подизање цена јер је куповна моћ грађана драстично пала. С друге стране, скок евра је већ обезвредио кућне буџете, тако да су одрицања неминовност.

Шта ће поскупети
Струја – 10 одсто
Телефонска претплата – 388 динара плус ПДВ
Кабловска претплата СББ – на 820 динара
Даљинско грејање – од 8 до 20 одсто
Гас – још нема сагласности Владе


Милош Бугарин, председник Привредне коморе
Нисмо искористили све шансе на руском тржишту
Драгица Пушоњић | 23. 02. 2010. - 00:02х | Фото: З. Раш
Нисмо максимално искористили погодности које по споразуму о слободној трговини већ деценију имамо са Русијом. Наши извозници нису, количином и континуитетом испоруке, одговорили захтевима овог огромног тржишта. До тога је довела сегментираност наше привреде, као последица неконзистентне приватизације која траје, ево, већ 20 година - оценио је у интервјуу за „Блиц“ Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије.
Привреда би морала да крене ка већем нивоу финализације извозних производа, сматра председник Привредне коморе Србије
Упитан колико су политичка збивања у Србији утицала на то да руска Дума ни за десет година не ратификује ССТ, Бугарин каже да је за нашу извозну привреду важно да тај уговор има пуну функционалну примену. А на питање да ли је Ивица Дачић, као копредседник Мешовитог комитета, питање ратификације поставио Сергеју Шојгуу, Бугарин дипломатски каже да је „то питање за потпредседника Дачића“.
Ипак, без ратификације ССТ нема пуне либерализације која је циљ тог уговора.
- То је тачно. У фокусу мора да нам буде царинска унија коју управо оснивају Русија, Белорусија и Казахстан, стварајући тржиште од 200 милиона потрошача. Ту би нам у извозу хране само небо било граница ако бисмо укрупнили потенцијале и унутар Србије и у региону. Много нам је већи ниво либерализације са Белорусијом у односу на Русију, а време је да са Казахстаном почнемо преговоре о слободној трговини.
Да ли због ССТ са Русијом имамо проблеме у Светској трговинској организацији, која захтева једнак третман држава на тржишту?
- Имамо ЦЕФТА споразум о поједностављеним процедурама, где се практично вежбамо пред улазак у СТО и поштовање њених стандарда који иду ка укрупњавању тржишта.
Јесмо ли надрасли предрасуду о лаком уласку на руско тржиште јер се тамо, наводно, један модел чизама штанцује у два милиона примерака?
- То тржиште је високо софистицирано, не састоји се само од најзахтевније Москве, у којој је највећа глобална конкуренција. Примаков и ја смо сагласни да искорачимо ка другим регионима. После наше изложбе у Краснодару, пре две године, највећи трговински ланац у Русији, „Магнит“, прошле године је код нас купио воће за пет милиона евра. У Курској области управо оснивамо мешовито предузеће као дистрибутивни центар за српске производе. Ако успе, отворићемо те центре у Калушкој, Свердловској, Самарској, Тверској области, Татарстану, Смољенску, Новгороду. Ниједна од њих нема мање од два и по милиона становника, а конкуренција је битно мања него у Москви.
Шта Србија успева да прода у Москви?
- Највише се продају „Таркетове“ подне облоге, у извозу носе 11,7 одсто. Такође, лекови, фармацеутски производи, воће, поврће и прехрамбени производи. Не извозимо велику количину јер Србија данас производи, гледано управо на количину, 78 одсто производње коју је имала 1989. године.
Колико се на стране инвестиције рефлектује повлашћени третман српске робе у Русији?
- Имамо привилегију на коју страни инвеститори нису имуни јер руско тржиште има 140 милиона потрошача. Уз то, одмрзавање прелазног трговинског споразума са ЕУ је омогућило дијагоналну кумулацију порекла робе са земљама ЦЕФТА, ЕУ и извоз те робе под преференцијалним статусом. Нису узалуд Словенци најавили да ће у Србију преселити производњу беле технике: пословна клима у Србији омогућује профит.
Ко највише инвестира у производњу код нас?
- Аустрија, кад је реч о количини инвестираног новца. Словенци су највећи по броју инвестиција, а и улагања Немачке су значајна. Стране инвестиције стално расту од демократских промена. Застој се јавио почетком глобалне економске кризе јер су сви кренули да санирају своју економију.
Динкић је прогласио крај кризе, какве привредне токове очекујете?
- Последице кризе ћемо осећати неколико година. Опоравак очекујем крајем идуће и почетком 2012. године, мада је оптимизам добродошао после прошлогодишње депресивне ситуације.
Шта треба да учине привредници и држава да бисмо искористили све погодности у трговини са Русијом?
- Привреда би морала да крене ка већем нивоу финализације извозних производа, али и да поведе рачуна о квалитету конкурентског позиционирања на руском тржишту. Држава би требало да развија слободне зоне јер је пословање у њима јефтиније и до 40 одсто. Чешка је за шест година, преко квалитетних слободних зона, упослила 160.000 грађана.
Шта нам још промиче?
- Нисмо развијали ни индустријске паркове, технопаркове, научнотехнолошке паркове који би, по окончању маратонске приватизације, били алтернатива за стране инвестиције. Уз инфраструктуру, путеве, простор опремљен струјом, телефонима, интернетом и свим што тражи модерно пословање, инвеститора би увек било довољно.
Како сарађују мала и средња предузећа?
- Србија је за неколико година битно унапредила административне процедуре у тој области, а јака и квалитетна сарадња је од виталног интереса. Потребна је едукација привредника обеју земаља и профилисање менаџера за лакше решавање типичних проблема у пословању и у једној и у другој држави. У томе, као и увек, могу да рачунају на обе привредне коморе.

Поражавајућа енергетска неефикасност
- Енергетика је темељ стратешке сарадње са Русијом, а то не обухвата само приватизацију НИС, већ и „Јужни ток“ нафтовода, складиште у Банатском Двору, формирање мешовите фирме за осигурање и поделу пословног ризика на српском и руском тржишту. Разговара се о изградњи хидроцентрала, реконструкцији термоцентрала... Императив је повећање нивоа енергетске ефикасности у Србији, јер смо у томе на европском дну - каже Бугарин.

Корупција није савезник доброг бизниса
У којој мери су корупција у Србији и Русији кочнице за боље резултате у билатералној трговини?
- Нигде у свету корупција није савезник добром бизнису. Сигуран сам да наша законодавна и извршна власт сасвим озбиљно раде на сузбијању коруптивних понашања, а кад је о Русији реч, коруптивних активности има много мање него пре десетак година.

Биланс
- извоз у Русију 2008. вредео 551 милион долара
- увоз из Русије 2008. вредео 3,487 милијарди долара
- прошле године, у односу на 2008, извоз је пао за 36 одсто, а увоз за 46 процената, просечан пад спољнотрговинске размене у односу на 2008. годину у 2009. години је 42 одсто, што је директна последица светске економске кризе


уторак, 23. феб 2010, 10:17 -> 17:10
Ванредно заседање Скупштине
Посланици разматрају Предлог закона о Народној скупштини, који је поднела владајућа коалиција. Највећи број примедби опозиције односи се на обавезе посланика да присуствују седницама и пробијање законског рока за доношње тог акта.
На првој ванредној седници у овој години, после два месеца паузе, посланици Скупштине Србије разматрају Предлог закона о Народној скупштини, који су поднели посланици владајуће коалиције.

Предлог закона о Народној скупштини, који је једина је тачка дневног реда, образлажила је шефица посланичке групе "За европску Србију" Нада Колунџија, а који су предложили посланици владајуће коалиције.
Истакла је да ће Предлог закона омогућити финансијску независност парламента.
"Први пут доносимо закон којим покушавамо да учврстимо позицију парламента на начин на који до сада то није било урађено", рекла је Колунџија.
Она је додала да је снажна институција парламента претпоставка за изградњу демократског друштва и подсетила да је доношење закона о скупштини уставна обавеза
"Радна гупа је предложени акт припремала две године, али у раду, ипак, нису учествовале све посланичке групе", нагласила је Колунџија и указала да ће бити прихваћени сви амандмани који доприносе учвршћивању позиције парламента.
Према њеним речима, предложени закон ће недвосмислено обавезати Владу Србије да учествује у раду Скупштине, јер се без независног, снажног, кредибилниог парламента не може говорирти о изградњи демократског друштва.
Посланици СРСа-, ДСС-а, НС-а и ЛДП-а најавили су да неће подржати предложени акт, док су напредњаци казали да закон није заслужио подрушку те странке, али да ће можда и гласати за њега ако буду усвојени амандамани СНС-а.

Полемике о посланичким мандатима
Када је реч о одредбама које се тичу посланичких мандата, Колунџија тврди да су ове одредбе у складу са Уставом, а да ће читава област бити уређена посебним законом о избору народних посланика.
Радикали критикују одредбе јер сматрају да члан 37 није у складу са Уставом. Сматрају да  владајућа коалиција овим законом хоће да направи један прелаз ка увођењу већинског изборног система и да верификује постојање неких посланичких група у Скупштини Србије које уопште нису учествовале на изборима.
"Без обзира на неслагања међу посланицима, која се испољавају у раду парламента, свако од нас 250 сноси одговорност за кредибилитет и углед Скупштине Србије", указала је Колунџија и напоменула да ће предложени закон довести до тога да посланици буду одговорни, пред свим, а не само пред својим бирачима.
Посланици више неће моћи да се у случајевима кривичног дела скривају иза посланичког манадата, казала је Колунџија и нагалсила да је јавност у раду парламенента кључна и да ће Скупштина Србије убудуће бити потпуно отворена очима јавности.
Примедбе је изнео и ЛДП који сматра да је владајућа коалиција морала ослободити посланике оставки и императивног мандата.

"Коме се заклињемо"
Посланици опозиције замерили су владајућој већини што касни у доношењу закона, има намеру да њиме обавеже посланике да присуствују седницама и што није довољно разрађена "употреба" химне и свечане гарде.  
Посланик Петар Јојић (СРС) тражио је да му се достави упоредна анализа послованика о раду других парламената из окружења, а шеф посланичког клуба "Напред Србијо" Томислав Николић највише критика изнео је на одредбе закона које су предвиделе извођење химне и постројавање гарде.
"Увели сте некакав свечани тон, извођење химне, гарду која ће да буде постројена, али то није потпуно разрађено. Пред ким Народна скупштина полаже заклетву - пред богом, црквом, председником Уставног суда", упитао је Николић.
Он је нагласио да се "народ никоме на заклиње" и позвао владајућу већину да тиме "не понижава грађане који бирају 250 посланика".
Николић је критиковао и увођење колегијума Народне скупштине, за који је рекао да је "прича за малу децу, јер замењује консултације шефова посланичких група с председником скупштине".
Мирослав Маркићевић из Нове Србије рекао је да и поред интонирања химне, скупштини углед неће скочити чак ни ако јој дође Београдска филхармонија.

Предлог повлачења закона из процедуре
Председеник посланичког клуба ЛДП-а Чедомир Јовановић оценио је да се предложеним законом о скупштини ограничава слобода посланика, а да је покушај да се скупштини "поврати кредибилитет осуђен на неуспех".
Јовановић је нагласио да, иако се на закон чекало три године, посланици тог клуба не могу да га подрже, јер игнорише основе модерне демократије.
И посланици ДСС-а најавили су да неће гласати за закон, јер сматрају да он неће допринети подизању угледа парламетна, већ ће га додатно унизити. Закон неће помоћи да парламент ради на бољи начин него до сада, већ ће створити додатно ружну слику, рекао је посланик те странке Радојко Обрадовић новинарима.
Лидер Нове Србије Велимир Илић предложио је да се овај закон повуче из процедуре и да се новим актом озбиљно уреди највише законодавано тело.
На почетку седнице, после посланичких питања, Скупштина је потврдила оставаку посланика СРС Горана Цветановића, чији је мандат престао даном подношења оставке.

Позлило посланици Гавриловић
У Скупштини Србије је око 13.30 одређена петнаестоминутна пауза након што је позлило посланици Даниели Ловрин-Гавриловић из посланичког клуба "За европску Србију".
Паузу у начелној расправи о Предлогу закона о Народној скупштини је одредила председавајућа Гордана Чомић.
Посланици је прву помоћ указала дежурна лекарска екипа у Скупштини Србије.

Посланичка питања
Шеф посланичке групе Српске радикалне странке Драган Тодоровић је упитао Министарство унутрашњих послова зашто поново претреса кућу хашког оптуженика Ратка Младића у Београду.
Шеф посланичке групе Либерално демократске партије Чедомир Јовановић је упитао како је водећи нарко бос Дарко Шарић добио српско држављанство и затражио одговорност за то наводећи да очекује од премијера да каже да је шеф БИА дао сагласност за држављанство у време оних "који данас траже ванредне изборе".
Јовановић је протестовао што парламент дуго није заседао, а то је замерио и заменик шефа посланичке групе Нове Србије Мирослав Маркићевић.
Маркићевић је упитао председницу парламента ко пише текст резолуције о Сребреници наводећи њене изјаве да то раде посланици. Он је рекао да је разговарао са представницима посланичких група и да резолуцију нико не пише.  
Славица Ђукић-Дејановић је навела да јој је жао што Маркићевића "сећања варају" и навела да је његова посланичка група са посланичком групом ДСС потписник текста о осуди злочина, али да нема довољно потписа да би се тај предлог нашао на дневном реду, као и да је и ЛДП упутио свој предлог.
Посланица Српске народне странке Јоргованка Табаковић питала је министра здравља Томицу Милосављевића шта је предузео поводом, како је навела, ненаменског трошења средстава Покрајинског завода за здравствено осигурање.


У 15 ЧАСОВА ПОЛИЦИЈСКА ВОЗИЛА НАПУСТИЛА УЛИЦУ БЛАГОЈА ПАРОВИЋА
Завршен претрес Младићеве куће, однете видео-касете...

БЕОГРАД - Претрес породичне куће Ратка Младића у Улици Благоја Паровића 119 на Бановом брду завршен је данас око 15 сати, када је седам полицијских возила напустило ту локацију.
Претрес куће, као и цео крај обезбеђивале су јаке полицијске снаге од 6 сати ујутру, а у кући су током претреса били и Младићева супруга и син.
Адвокат Ратка Младића Светозар Вујачић изјавио је Танјугу да је полиција током претреса запленила више покретних ствари и мању суму новца.
Према његовим речима, претрес Младићеве куће обавили су "сви профили органа за кривично гоњење, од припадника криминалистичке полиције, форензичара, припадника БИА до представника тужилаштва за ратне злочине, а у присуству два сведока.
Истражни органи привремено су одузели више видео-касета, ЦД-ова и роковника старих преко 15 година, као и одређену суму новца, чији износ није могао да прецизира. Он је навео да је ово четврти претрес куће, у којој живе супруга Боса и син Дарко, за последњих годину дана.
Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавили су раније данас Тањугу да се претрес породичне куће сина Ратка Младића спроводи у склопу редовних активности Акционог тима за лоцирање и хапшење хашких оптуженика.
Дарко Младић, син хашког оптуженика Ратка Младића, није хтео јутрос да коментарише претрес. "Не дајемо никакве изјаве", рекао је Дарко Младић телефоном Тан југу.


ВБА: Војска не крије оптуженике
БЕОГРАД - Начелник ВБА Светко Ковач изјавио је да нема података да се нека особа оптужена пред Хашким трибуналом крије у војним објектима.

Он је истакао и да нема сазнања да су припадници Војске Србије и Министарства одбране на било који начин укључени у скривање тих особа.
- Није добијен ниједан податак да се нека особа оптужена пред Хашким трибуналом крије у војним објектима, као ни да су припадници ВС и Министарства одбране на било који начин укључени у њихово скривање - рекао је Ковач.
Ковач је на седници скупштинског Одбора за одбрану и безбедност, на којој је члановима тог одбора представио извештај о раду те агенције за претходну годину, казао да ја ВБА у оквиру ангажовања на откривању злочина против човечности надлежним органима доставила 80 извештаја - Тужилаштву за ратне злочине, Окружном суду у Београду и Центру за сарадњу с Хашким трибуналом.
У Скупштини Србије заседа одбор за одбрану и безбедност, који ће разматрати извештај о раду Војнобезбедносне агенције од 1. јануара прошле године до краја новембра. Тај материјал означен је као службена тајна.
Не постоје довољно прецизне норме за дубљу цивилну контролу тајних служби, сматра војни аналитичар Љубодраг Стојадиновић.
"И ВБА и БИА су у стању да у свакој ситуацији саопште само оне информације које желе и да свој рад и своје извештаје представе на начин који њима највише одговора, пре свега због тога што не постоје механизми или недовољно добри механизми који би омогућили да се накнадно проверава извор те информације или веродостојност информације које БИА или ВБА саме саопштавају" каже Стојадиновић.


Међународна потерница за Виловским
Бета, 23.02.2010 11:16:20 БЕОГРАД

- Против протосинђела Симеона Виловског расписана је међународна потерница јер је недоступан правосудним органима Србије, изјавила је данас портпаролка Вишег суда у Београду Душица Ристић.
Ристић је агенцији Бета рекла да је потерница расписана по налогу Вишег суда и да је донето решење о спровођењу истраге против Виловског и одређивању притвора.
Пре два дана покренута је истрага против директора Епархијског центра "Раде Неимар" Предрага Суботичког и он се налази у притвору.
Суботички и Виловски су осумњичени да су незаконито присвојили 350.000 евра намењених реконструкцији манастира.


ПОСЛЕ ПРЕКЈУЧЕРАШЊИХ ПОПЛАВА, У ЗАЈЕЧАРУ ЈУЧЕ БИЛО ОПСАДНО СТАЊЕ
Драма у чамцима
Из поплављених делова града ватрогасци су јуче евакуисали 300 људи. Многи становници добровољно су остали заробљени у домовима, а процењује се да је угрожено око 1.000 кућа

ЗАЈЕЧАР - Због кише и наглог топљења снега у више места у Србији, поплављене су многе куће и обрадиве површине, а најкритичније је у општини Зајечар, где ниво реке Бели Тимок бележи рекорд достигавши 370, што износи 1,20 метара више од границе ванредне одбране од поплава.
У Зајечару је после прекјучерашњих поплава стање и даље опсадно. Улице у угроженим деловима града изгледају као у Венецији, нема струје и воде, а многи у кућама су и без хране.
До јуче после подне евакуисано је око 300 људи. Међутим, многи не желе да напусте своје домове и њима спасилачке екипе доносе пакете хране и воду.
- Моја екипа је јуче евакуисала двадесетак људи - каже ватрогасац Велибор Живуловић, са којим смо јуче били у спасилачком чамцу.
- Евакуисали смо углавном жене, децу, труднице и старије особе. Мушкарци углавном остају у домовима. Најкритичније је било ноћас, на Изворском путу. Због јаке матице воде, било је отежано спасавање. Један од мојих колега пао је у воду заједно са четворогодишњом девојчицом коју је спасавао. Ипак, некако смо успели да се изборимо са струјом - прича Живуловић.
Мештани Изворског пута тврде да би бар 500 кућа у овом делу града, где је, како кажу, угрожено 1.000 домова, било спасено да нечијом небригом није зазидан главни отпуст за воду.
- Неко из градске власти дао је човеку дозволу да сазида кућу на отпусту за воду. Све нам је упропашћено, све што смо стицали годинама, и неко ће за то морати да одговара. Чекамо да прође ова катастрофа, а онда ћемо се бавити пропустима градске власти - кажу огорчени становници овог насеља.
У Љуботињској улици јуче су многи одбијали да напусте своје домове, посматрајући са тераса патролирање спасилачких екипа, уз образложење да ће то учинити ако буде било потребно. Ивица и Вања Видојевић, млади брачни пар, ипак су после два дана одлучили да са своје две деветомесечне бебе напусте дом. У кући су остали Ивичини родитељи.
- Имали смо храну и све што је потребно за бебе, али су нам понестала средства за хигијену. Идемо код мојих родитеља у Ћуприју, ипак је боље да с децом будемо на сигурном - прича Вања док чамцем напуштају угрожено подручје.
Јуче су евакуисани и Данијел Гојковић (24) и његов брат Стефан (18), који су у кући провели два дана без струје, воде и грејања, а преживели су са 150 грама "еурокрема".
- Издржали смо умотани у ћебад. Идемо код деде у други део града - кажу младићи.
Надежда Тодоровић каже да су она и њен болесни муж Александар једва спасли живе главе.
- Вода ми је дошла до груди, све је било тако брзо. Мој муж је са штаповима изашао некако пре мене, а ја сам хтела да понесем и неколико кокошака, па ме је вода исекла. Ми смо без пензије, на материјалном обезбеђењу. У кући су нам остале личне карте и од јуче ништа нисмо јели, пошто без докумената не можемо да подигнемо храну - прича ова жена.
После евакуације многи су отишли код својих пријатеља или родбине, а 29 лица је привремено смештено у специјалну болницу у Гамзиградској бањи. Два лица упућена су на лечење у зајечарску болницу.

Опасност још траје
Како нам је јуче рекао Бошко Ничић, градоначелник Зајечара, упркос томе што је водостај Белог Тимока током претпрошле ноћи опао за 40 центиметара, и сада је на коти од 345, опасност није прошла.
- Вода се из поплављених делова неће повући у наредних два до три дана. Опасност прети од преливања бране Грлишког језера, које се улива у Бели Тимок, и највероватније је да ћемо морати да испуштамо воду из акумулације - каже Ничић.

Евакуација због клизишта
ПРИБОЈ - У општини Прибој, према речима председника општине Лазара Рвовића, клизиште још увек није стало, због чега су угрожени једна стамбена зграда и Рехабилитациони центар Прибојске бање.
- Из зграде смо евакуисали 14 људи и сместили их у хотел "Лим", а гости РХ центра су отишли кућама. Нажалост, док клизиште ради, руке су нам везане - каже Рвовић.
У Прибој је јуче стигло неколико геолога и професора Рударско-геолошког факултета, који треба да процене ситуацију и одлуче шта да се ради кад се земљиште смири. Иначе у насељу Рабреновац је због клизишта прекинута водоводна и канализациона мрежа, а покидани су и стубови за струју. Огромна штета причињена је и на подручју Саставака и Кратова, где су бујице уништиле малињаке и порушиле мостове, а уништени су и рибњаци у Дражевићима.
- Вода је однела велики број кокошињаца и оборе са свињама, а у Рабреновцу је због одношења потпорних зидова угрожено 20 кућа - прича Рвовић.
К. М.

Сава у порасту
Водостај реке Саве у већем је порасту, с даљом тенденцијом раста у наредна четири дана, док се 24. фебруара очекује превазилажење граница ванредне одбране од поплава код Шапца и редовне одбране код Сремске Митровице, саопштио је јуче Републички хидрометеоролошки завод. На Великој Морави, доњим токовима Западне Мораве, Млаве, Пека и Тимока, као и на банатским водотоцима водостај је у мањем и умереном порасту, док је на Колубари, Јужној Морави са притокама и Ибру водостај у опадању.
У саопштењу се додаје да је водостај изнад граница редовне одбране од поплава на Великој Морави, Ибру, Топлици, Тамишу, Нери и Старом Бегеју са тенденцијом стагнације и мањег опадања.

У Пожаревцу поплављени подруми
ПОЖАРЕВАЦ - Због наглог повећања водостаја реке Млаве, већем делу Браничевског округа прети опасност од поплава, нарочито сутра и прекосутра, за када су најављене обилне кишне падавине.
Тренутно највеће проблеме имају села Стари Костолац, Брадарац и Маљуревац код Пожаревца, као и поједина насеља у суседној општини Петровац на Млави. Према речима Слађана Стевића, градског координатора за одбрану од поплава, у селима Брадарац и Маљуревац укључене су црпне пумпе, које ће воду из старог пребацивати у ново корито Млаве. У суседном Петровцу, где је на снази редовна одбрана од поплава, Млава се излила код насеља Каменово, у пределу Кључ, и поплавила око 100 хектара ораница.
Критично је и у појединим деловима самог града, где су због веома високог нивоа подземних вода угрожена поједина домаћинства у местима Лугово, Папина, Млавски Кеј и у Улици осмог октобра.
Д. Н.
Нужен перевод?

#277 Зорге

Зорге

    Сакульская деревенщина

  • Администраторы
  • PipPipPip
  • 4 998 сообщений
563
Очень хороший

Отправлено 23 Февраль 2010 - 22:28

Трговци горивом прете блокадом НИС-а
Извор: Новости, Политика
понедељак, 22. фебруар 2010.
Власници приватних пумпи прете да ће блокирати рафинерије НИС-а, јер због одлуке ове компаније о појевтињењу горива губе половину од прописане марже.

Из Удружења власника приватних пумпи поручују да ће, као доказ озбиљности својих намера, организовати и протесте испред владе, признајући, додуше, да ће то бити последња у низу мера којој ће прибећи и то само уколико се министарства енергетике, финансија и трговине буду оглушивала о њихов захтев.
Бора Татић, заменик председника Удружења власника пумпи, каже да влада има могућности да правним средствима "приволи" НИС да поштује Уредбу о ценама која прописује да маржа приватника не сме бити нижа од пет динара по литру продатог горива.
Он тврди да је овај проблем могуће решити слободним увозом безоловног бензина у Србију, који би се онда јефтиније продавао од домаћег горива или да се маржа прометника повећа за тих 2,5 динара за колико је НИС снизио цене горива.
Небојша Атанацковић, председник Управног одбора "Нафте", очекује да ће се проблем нелојалне конкуренције решити, али уколико надлежни не буду имали слуха може се поновити блокада рафинерија.
НИС је требало да уз одлуку о нижим ценама на својим пумпама, снизи велепродајну цену прометницима, јер они евидентно губе по 2,5 динара по литру горива од сваког возача који оде на НИС-ову, а не на њихову пумпу.
Власници приватних пумпи упутили су писмо министарствима трговине, финансија и енергетике са предлогом да се трошкови промета пумпи са пет динара по литру повећају на 10 динара.
Приватне пумпаџије тврде и да су сви фактори који чине цену горива, од рафинеријске цене преко акциза и пореза повећани од 2005. године за и више од 90 одсто, док је маржа "замрзнута".
"Када би маржа испратила увећање свих трошкова који у њу улазе требало би да буде већа за 83,24 одсто и да буде 9,16 динара", каже Славко Шарац, власник приватних пумпи "Гаспетрол" и додаје да би гориво могло да појефтини и од 30 до 35 динара ако би се рафинеријска цена свела на европски ниво и када би држава умањила своја захватања.

Министарство: Приватници претерују
С друге стране у министарству енергетике кажу да званичан захтев за разговор са власницима приватних бензинских пумпи поводом одлуке НИС-а да снизи цене нафтних деривата на својим пумпама није стигао.
Портпарол министарства Милан Будимир каже да су стварне разлике између набавне и продајне цене, које је могуће остварити на пумпама, ако се узму у обзир увозне цене евродизела и течног нафтног гаса 10. фебруара 2010, око 19,5 динара за евродизел и око 6,70 динара за течни нафтни гас.
Ако се узме у обзир просечан промет нафтних деривата на бензинским пумпама, укључујући и профит који се остварује од пратећих делатности, укупна маржа при продатом литру бензина може достићи и 9,50 динара. Тиме се, по њему, умногоме релативизују жалбе приватника.
"Овако формирана укупна маржа знатно је већа од зараде која се могла постићи када смо имали комплетно затворено тржиште", категоричан је Будимир.
У поређењу са осталим земљама региона, чак и после одлуке НИС-а да снизи износ своје марже, просечни приходи наших бензинских станица по литру продатог горива већи су него у другим земљама региона. Висина велепродајних и малопродајних маржи на моторне бензине и дизел горива у Хрватској су 8,10, Словенији – 8,08, а у Црној Гори – 6,91 динара објашњава он.
Износ марже од пет динара одређен је 2005. године када је тржиште било апсолутно затворено, а деривати су куповани директно од НИС-а. Данас је ситуација другачија, јер је омогућен слободан увоз евродизела и течног нафтног гаса.
Улазне цене ТНГ-а и евродизела на бензинским станицама, односно велепродајне цене по којима се ти деривати набављају из увоза, знатно су ниже од прописаних највиших произвођачких цена. Међутим, ови деривати се на бензинским станицама продају по највишим могућим ценама, које су или прописане (евродизел) или их формира тржиште као што је случај с течним нафтним гасом, каже он.
У НИС-у кажу да велепродајну цену, као и износ акциза и маржи, одређује држава по формули – променљива цена сирове нафте, фиксна цена транспорта, плус цена прераде.
Рафинерије НИС-а немају право да продају робу скупље од дефинисане велепродајне цене и то не чине, поштујући законом установљена правила.
Нафтне компаније имају могућност избора – да купују по велепродајним ценама које је одредила држава или да искористе могућност услужне прераде, где ће рафинерија прерађивати нафту коју компанија испоручи, закључују у НИС-у.


СЛАВНИ ДИРИГЕНТ СЕ ОСВРНУО НА РАД ОРКЕСТРА СА КОЈИМ ЈЕ НАСТУПАО
Мехта: Филхармонији потребна нова дворана
Маестро оценио да се ансамбл приближио изузетним светским оркестрима

БЕОГРАД - Славни диригент Зубин Мехта, почасни председник Фондације Београдске филхармоније, изјавио је да ова установа заслужује нову дворану и да јој је потребна подршка и државе и приватног сектора.
- Не желимо подршку владе од 100 одсто, јер то доноси сувише политике, већ је потребна и подршка приватног сектора. У Сједињеним Америчким Државама је велика предност што се свака донација намењена култури, и када се ради о појединцима, одбија од пореза. Можда би Србија могла бити прва земља у Европи у којој би тако нешто постало могуће.
Нова дворана није важна само за БФ, она је важна за Београд и целу земљу, такав догађај у потпуности мења економску слику земље, то би могао да буде културни центар у коме би БФ наступала две вечери, а остатак да буде отворен за камерну музику, за друге људе у земљи - казао је Мехта.
Зубин Мехта је рекао да му је било задовољство да поново наступи с Београдском филхармонијом, оркестром који је, како је оценио, последњих година изузетно напредовао и приближио се изузетним светским оркестрима.
- Већ годинама пратим овај оркестар, сада је сасвим другачији, ови млади талентовани музичари приредили су ми дивно задовољство, знам да је публика уживала на оба концерта, али ја сам био њихов највећи фан, рекао је Мехта.
Маестро је испричао да се у САД, где је класична музика такође у кризи, отварањем Дизни сале у Лос Анђелесу пре четири, пет година створила потпуно нова публика и не могу се наћи карте.
- Тамо нема места, јер сви желе да дођу, испричао је расположени Мехта.
- Изузетно сам везан за бившу Југославију, прва сећања на моју професионалну каријеру почињу овде, али моје колеге неће доћи уколико нису добро плаћене, изјавио је Мехта.
- Први пут сам овде дошао из Ливерпула бос, радио сам као помоћник диригента, због лоше комуникације нико ме није сачекао на железничкој станици, а ја нисам знао ниједну реч осим Југоконцерт, подсетио се маестро свог доласка у Београд 1958. године када му је помогао пријатељ из Беча са којим је студирао, Светолик Пашћан.
Он је рекао да је као млад диригент наступао у Београду, Сарајеву, Љубљани и Скопљу.
- За Загреб тада нисам био довољно добар, позвали су ме неколико година касније, изјавио је Мехта, изразивши наду да ће "доћи до културне размене између Београда и Загреба, што би био први мост пре одласка Београдске филхармоније у Берлин или Беч".


ПРЕМИЈЕРА ДОМАЋЕГ ФИЛМА 31. МАРТА У ЦЕНТРУ "САВА"
"Беса" Срђана Карановића
БЕОГРАД - Премијера новог филма режисера и сценаристе Срђана Карановића "Беса" заказана је за 31. март у Центру "Сава", најављено је из дистрибутерске куће "Так".

Ново остварење Срђана Карановића прича је о неочекиваној и недозвољеној љубави између хришћанке и муслимана која прети да доведе у питање задату реч по цену живота.
На самом почетку Првог светског рата Филип (Небојша Дугалић), Србин, директор гимназије у српској провинцији, добија позив да хитно дође у Београд по ратни распоред. Своју супругу Леу (Ива Крањц), младу и згодну Словенку, наставницу ритмике и плеса коју је упознао на студијама у западној Европи, нема коме да остави. Азем (Мики Манојловић) (на фотографији са Ивом Крањц), неписмени и патријархални Албанац, школски послужитељ, Филипу даје "бесу", која је у албанској традицији: чврста, "тврда" задата реч која се мора одржати по цену части и живота, да ће чувати Леу и да јој се ништа неће догодити у Филиповом одсуству.
Поред Дугалића, Крањцове и Манојловића у овој драми појављује се и Радивоје -  Раша Буквић, који игра једног од Леиних удварача, поручника српске војске.
Режисер серијала "Грлом у јагоде", "Петријиног венца" и филма "Нешто између" Карановић, који је претходно остварење "Сјај у очима" снимио 2003. године, "Бесу" је радио током лета 2008. године у околини Београда, а као продуценти потписују се "Баш челик" и "Вижн тим", у сарадњи са француским кућама "Вертиго" и "А. С. А. П.", као и "Тиволијем" из Мађарске и "Аркаденом" из Хрватске.


Ана Поповић - Блуз концерт у Дому Омладине
уторак, 23 фебруар 2010 13:59

Сигурно најистакнутија представница српског блуза после дужег времена поново наступа у свом родном граду коме је посветила песму "My Hometown". Последњи концерт у Београду Ана је одржала у јуну 2006. године на Voxstock-у. У међувремену је објавила два ЦД-а за издавачку кућу Eclecto Groove из Лос Ангелеса,  учествовала  на веома престижној Legendary Blues Cruise пловидби два пута, на многим америчким и европским блуз фестивалима.
Свира између 150 и 200 концерата годишње и на списку великих имена са којима је поделила бину налазе се BB King, Solomon Burke, Robert Cray  и многи други.
Била је номинована 2003. године за најзначајнију blues nagradu, WC Handy u kategoriji Best New Артист као први извођач из Европе коме је указана таква част. Године 2006. је имала 6 номинација за годишње награде магазина Living Blues, а читаоци Blues Wax-a су је кандидовали за Блуз извођача године уз Joea Bonamassu и Taba Benoita. Њен CD “Still Making History” у децембру 2007. године стигао је до 4. места Billboardове блуз листе.
Промоција најновијег CD-a “Blind For Love” је у току и наша публика ће имати прилику да нове Анине композиције, као и најпознатије старе, чује у Дому омладине, у недељу 14. марта.  
Ана Поповић долази са својим сталним пратећим бандом који чине басиста Ronald Jonker из Холандије, бубњар Stephane Avellaneda из Француске и оргуљаш Michele Papadia из Италије.
Концерт је заказан за недељу, 14. март у Сали Американа, са почетком у 21:00 часова. Карте су у продаји на Благајни ДОБ-а по цени од 1000 динара.
Погледајте снимак са концерта:
nUtcrIozL5o


Лечење без лопате

Црна Река
ПОСЛЕ неколико месеци “застоја”, Духовно-рехабилитациони центар у Црној
Реци, код Тутина, поново “лечи” наркомане и на третман прима нове зависнике из целе Србије.
За разлику од прошле године, Центар је другачије организован: уместо четири, сада раде - две испоставе. Једна је на Церу, где је тренутно 15 зависника, а друга у Црној Реци, где је на одвикавању 50 наркомана.
- У центру је највише бивших зависника који су овде две, три или пет година. Ти људи су, практично, излечени, или су на прагу излечења, и помажу нам да лечимо оне који тек долазе да овде потраже спас од дроге - каже управник Центра, отац Дејан Јаковљевић. Најважније је да духовно очврсну и да немају контакте са средином у којој су почели да се дрогирају и са наркодилерима који их стално гурају у пакао дроге.
За разлику од ранијих година, када су примали свакога ко дође у Црну Реку, у овдашњем духовно-рехабилитационом центру сада добро проверавају сваког новог штићеника и примају само оне за које су уверени да стварно хоће да се лече.
- Све је на добровољној основи и без примене икакве силе - каже Јаковљевић.


Новости: Пилот ЈНА "очи у очи" са НЛО изнад Цреса
22. фебруар 2010. 11:48 > 11:50
Потпуковник авијације у пензији, пилот Трифко Радета (46) први пут јавно сведочи о сусрету авиона ЈНА с "летећим тањиром".
Никада до сада ником није говорио нити писао о мистерији изнад северног Јадрана, блиском сусрету са неидентификованим летећим објектом (НЛО), пишу "Новости".
После 26 година ћутања, потпуковник авијације у пензији, пилот Трифко Радета (46) први пут јавно сведочи о сусрету авиона ЈНА с "летећим тањиром".
Овај мистериозни догађај одиграо се почетком 1985. године. Тада је Радета, као питомац треће године задарске Војне ваздухопловне академије, боравио на аеродрому Пула, који је важио за најбољи центар за праћење и навођење авиона у неповољним метеоролошким условима.
"Једног дана, рано поподне, био сам у кабини авиона “галеб” (Н-60) са легендарним наставником летења Митом, званим Долар. Увежбавали смо фигурно летење и вађење из неправилних положаја под калотом, у зони визуелног летења Раб, на висинама од 2.500 до 4.500 метара. Дан је био прелеп за летење, без иједног облачка, са видљивошћу већом од десет километара", прича Радета
Потпуковник авијације у пензији сведочи да се убрзо оформио ланац и да су авиони један за другим полетали и одлазили ка својим зонама.
Лет је текао без икаквог проблема, каже Радета, све док у пењању ка зони у траверзи Цреса није приметио летећи објекат, цилиндричног облика цигарете, боје алуминијума.
"Проценио сам да је био дужине око 20 а ширине око четири метра. Наставник у другој кабини, кога сам обавестио о објекту, преузео је команде и довео авион у позицију да и сам може добро да види чудну летилицу. Објекат је летео брзином не већом од 100 километара на час, на висини око 1.500 метара, и на ободу наше зоне и зоне Крк", предочава некадашњи војни пилот.
Одмах потом, наставник је обавестио аеродромску контролу летења у Пули да провери да ли у зони летења има и других летилица. Истовремено, прича Трифко Радета, упозорили су колеге које су се налазиле на правцу кретања објекта да не иду испод висина рада у зони, како не би дошло до судара.
"Не скидајући поглед са овог објекта и константно му се приближавајући, доживели смо велико изненађење. Одједном је убрзао лет невероватном брзином, да би за пет-шест секунди изашао из ваздушног простора СФРЈ, на позицији Трста. Тек по изласку НЛО из нашег ваздушног простора, са “дебелим закашњењем”, аеродромска контрола летења обавестила нас је да у дотичној зони нема других летилица", тврди Радета.
Како каже Радета, са аеродрома у Пули јавио се и дежурни за радарско навођење, специјалиста у том послу, који им је узбуђен рекао да на небу изнад северног Јадрана нема ниједног другог летећег објекта осим њихових авиона.
По слетању на аеродором, питомци су коментарисали овај догађај, а наставници су се повукли у своје просторије.
"Најмање осморица пилота учествовала су у овом "виђењу", о којем се до сада није јавно говорило. Нико нам није наредио да ћутимо, али је био присутан страх да те на редовним лекарским прегледима на ВМА прогласе неспособним за даљу службу. А то би био исувише велики ризик, да се толике године одрицања, труда и учења баце у воду због нечега што није никоме шкодило нити угрозило безбедност летења", вели Радета
Трифко Радета недавно је постао члан "НЛО Србија", прве уфолошке организације код нас, чији је слоган "Одсуство доказа није доказ одсуства".
Радета је био и један од 12 пилота који су 1987. борбеним авионима јурили необично светло дуж целе јадранске обале. Како каже, цела ескадрила, коју је предводио командир Милан Перић, није успела да сустигне ту светлост.
После завршене Војне ваздухопловне академије, Радета је до 2002, као пилот борбене авијације, службовао на аеродромима Мостар, Задар, Пула, Подгорица, Ниш и Краљево.
До пензионисања, 2006. године, радио је у Команди Ваздухопловних снага Србије, а исте године је дипломирао на Машинском факултету у Нишу. Сада са породицом живи у Краљеву, пишу "Новости".


Засијаће ризнице
Ђорђе ВУКМИРОВИЋ, 20.02.2010 20:39:07

Манастир Крка
ПУСТОШ на српским имањима, пустош и у добром делу некада раскошних православних храмова широм Хрватске. То је још суморна слика некадашње југословенске републике, у којој, према последњем попису, живи једва 200.000 Срба. Пре само 20 година било их је чак три пута више. Једнако лагано као људи, у српска светилишта враћа се и културно, махом црквено благо, које је, да би било спасено од уништавања и развлачења, евакуисано у првој половини ратних 90-их година.
Тај процес, по речима Зорана Вапе, генералног директора Покрајинског завода за заштиту споменика културе Војводине и стручног консултанта мешовите српско-хрватске комисије за враћање блага, добија убрзање. Поменути завод је, у име Србије, носилац целокупног посла, а враћање иде на два начина - обновом реликвија и самих храмова у оним местима где још има Срба да их посећују и чувају, и формирањем посебних ризница за сачуване и рестауриране реликвије из храмова у чијим седиштима се српски језик више не чује.
- У овом тренутку су у току или се приводе крају радови на ризницама при Саборној цркви у Шибенику, цркви Светог Илије у Задру и манастирима Крки и Крупи за Далматинску, у манастиру Гомирје и при цркви Светог Николе у Ријеци за Горњокарловачку, и, најзад, у Вуковару и Даљу за Епархију осјечко-барањску и пољску - прецизира саговорник "Новости".
Хрватска је, додаје Вапа, преузела обавезу да грађевински уреди простор у којем ће ризнице бити смештене, за шта ће, према проценама, издвојити око пола милиона евра. До сада је потпуно сређена будућа ризница у конаку Крупе,
а сличан посао ће до краја ове или до почетка наредне године бити урађен и у Крки. До завршетка 2011. биће припремљен и простор у оквиру цркве у Задру, а следи исто и у Гомирју, Ријеци, Вуковару и Даљу.
- Цео посао ће бити готов у наредних пет година највише - прецизира Вапа. - У Вуковару и Даљу ризнице би требало да буду смештене у некадашњој Српској веронауковној школи, односно у Српском дому. Њихова здања су после Другог светског рата национализована, али је СПЦ већ затражила да јој буду враћена. Очекује се да ће то сигурно бити учињено.
Што се самог блага тиче, само у депоу војвођанског завода у Сремским Карловцима рестаурацију, конзервацију и враћање на места на којима су храбриле свој народ, чека више од 250 икона насталих махом између 15. и 18. века, десетине јеванђеља изузетне вредности и низ скупоцених реликвија сличне старости, а бар два пута више их је привремено смештено у Музеју СПЦ у Београду. Већину ће за повратак припремити управо стручњаци из Новог Сада.
- Овог тренутка радимо на враћању сјаја раскошном иконостасу цркве Светог великомученика Георгија у Боботи код Вуковара, који је, пет година пошто је храм никао, 1778. осликао Јован Исаиловић старији - каже Вапа. - Саборну цркву у Шибенику смо завршили, слично је и са манастиром Крка, као и црквом у Задру или прелепим храмом у Ријеци, наслоњеним на саму обалу, подно старог града...
У свим црквама које је обнављао или обнавља војвођански завод, богослужења се редовно одвијају и она, заједно са поменутим манастирима, као некада, постају српска сабиралишта и национална спасилишта. Користи, разуме се, има и хрватска држава, јер јој управо она туристичку понуду чине знатно богатијом. Тако је током прошле године само цркве у Шибенику и Задру посетило више од 120.000 страних туриста.

БРЖЕ СА ЈОСИПОВИЋЕМ?
БЕЗ обзира на све сенке које лебде над односима Србије и Хрватске, сарадња самих стручњака за рестаурацију културног блага је, вели Зоран Вапа, до сада била коректна.
Очекује се да ће процес враћања не само културног блага већ, пре свега, прогнаних Срба, убрзати избор Иве Јосиповића за новог председника Хрватске.

НИШТА БЕЗ БЛАГОСЛОВА
НИЈЕДНА реликвија ни у једно српско светилиште у Хрватској не може да буде враћена без посебног одобрења Светог архијерејског синода СПЦ. У априлу би тако благослов за повратак на место на којем су стајале готово четири века требало да добију и четири последње иконе тамошњег иконостаса, чиме ће он, и дефинитивно, бити обновљен.


Грофови у крвавим рововима
Виолета ТАЛОВИЋ, 19.02.2010 20:35:30

У Србију је прво стигло 200 официра под благословом руског цара
У ЖЕЉИ да подсете на историјску улогу руских добровољаца у српско-турском рату, из Москве у Београд, ускоро стижу тројица историчара, сазнајемо у руској амбасади. Вољни су да прекопају по нашим архивима не би ли употпунили историјску грађу о војницима који су, прелазећи Дунав, дошли да помогну својој истоверној браћи. Намера је и да се заинтересују руски и српски продуценти да направе филм о руским официрима из угледних племићких породица који су лагодност аристократског живота заменили српским рововима.
Живот грофа, руског генерал-лејтнанта, једног од најбољих царских коњичких официра Фјодора Едуардовича Келера (1850-1904), који је нераскидиво везан за Србију, окосница је будућег филма за који се тек траже финансијери.
- Да употпунимо „штиво“ о Келеру, иначе верном пријатељу и саборцу пуковника Рајевског, који је Толстоју послужио као прототип за лик Вронског у роману „Ана Карењина“, неопходна нам је помоћ српских колега каже за „Новости“ Николај Исакович, историчар из Москве.
По завршетку Николајевске академије Генералштаба, 1876. године у чину потпуковника, Келер је добровољно приступио у српску
војску. Исте године Србија је објавила рат Турској.
- Борбу за слободу, српска војска почела је бројна, али слабо наоружана - каже Исакович. - Недостајали су јој официри и стратези. У предвечерје устанка, у Србију под благословом цара, уз искусног команданта руских ратова у Азији генерала Черњејева, дошло је 200 официра. Убрзо им се придружио млади и амбициозни Келер, потомак чувеног козачког коњичког војсковође Фјодора Артуровича по којем је и добио име. Са Келером је стигао и пуковник Николај Рајевски носећи српској браћи 50.000 рубаља помоћи.
По подацима руских историчара, међу пристиглим официрима било је и чланова царске династије, а верује се да је нешто касније, у време великих борби, Србију тајно посетио царевић Александар Романов, будући император Александар Трећи.
Од јуна до октобра 1876, Србија је поприште крвавих борби. У помоћ српској војсци која је десеткована хрлила ка слободи, дошло је још пет хиљада руских добровољаца.
- После тешких борби с Турцима под Ђунишем, 17. октобра 1876, од делова српске војске и руског добровољачког одреда оформљена је руска добровољачка дивизија у којој је Келер постављен за начелника - подсећа Исакович.
По наређењу генерала Черњајева, главнокомандујућег српске војске, септембра исте године Келер је са трећим корпусом Српске армије повео војску у одлучујућу борбу за ослобођење Зајечара. Са десет батаљона и коњичким ескадроном разбио је надмоћну војску Осман-паше. За јунаштво, окићен је српском медаљом за храброст.

СПОМЕНИК
У ОВОМ рату изгинуло је много Срба и Руса. Они малобројни преживели, међу њима и гроф Келер, подигли су скроман споменик на Рујевачком пољу поред шуматовачког манастира погинулој браћи, српским храбрим ратницима и руским добровољцима. Са тугом у срцу Келер се вратио у Русију. Имао је 54 године када је умро.

ЗАСЛУГЕ
ЗА заслуге у српско-турском рату, Руси су Келера одликовали орденом светог Владимира и златном сабљом. Цар га је 1879. послао у дипломатију у Константинопољ где је учествовао у формирању балканских граница.


Нигде као код маме
Бојана ЦАРАНОВИЋ, 20.02.2010 20:52:05
ТРИ генерације Новичића, њих тридесет и двоје, станује под једном кровом! Породична кућа Александра и Јордане у Сремчици, из године у годину постајала је све виша и шира, па данас у њој борави десет породица. Петорица браће се оженила и довела снаје у исту кућу, а сада и њихове ћерке и синови имају своју децу. И сви се, кажу, углавном добро слажу.
Стереотипи да свекрви смета што се снаја шминка, или да се јетрве гложу око шпорета, слике су из живота српске породице описане у многобројним филмовима и вицевима. Ипак, „случај“ Новичића није усамљен у Србији. Последњи подаци Републичког завода за статистику, из Анкете о животном стандарду у Србији из 2007. године, показују да је 23,5 одсто домаћинстава у Србији - вишегенерацијско.
Неколико генерација под истим кровом типична је слика сеоских средина, а у Србији је тек нешто више од 50 одсто крајева - урбано. Тако је трећина ових вишегенерацијских породица на селу. Две трећине њих имају најмање пет чланова. У сваком другом најстарији члан старији је од 65 година.
Социолози и психолози, међутим, разликују патријархалне породичне заједнице, које су постојале на селу и бавиле се истим послом, од данашњих вишегенерацијских породица у градовима, које постоје готово искључиво из нужде. Осим тога, на селу је обичај да се у истом дворишту сазида нова кућа, догради спрат на старој, док је у градовима, наравно, слика другачија.
Недавно истраживање Форума младих лидера показало је да више од 50 одсто младих у Србији живи са својим родитељима, а у свом стану или кући станује свега 27,9 одсто. Већина се не осамостаљује јер нема новца. Има и оних који признају да се тешко одричу безбрижног живота код маме и тате зарад слободе коју нуди самосталност.
Психолози подвлаче да живот без сопственог дома може да укочи ментални развој младог човека, проузрокује незадовољство и сукобе.
- Када је лични избор да више генерација живе под истим кровом, онда је то добро - каже Првослав Плавшић, председник Друштва психолога. - Добре стране су да баке чувају
децу, помажу при кувању и сређивању. Дом топао и чист, сви срећни. Међутим, најчешеће се код нас дешава да је такав избор нужан. Млади желе да се осамостале, да оду из породичне куће, али не могу. Незапослени су, не виде начин да обезбеде егзистенцију, да купе или изнајме стан. Одатле фрустрације и конфликти. Овај феномен не може да се посматра изоловано од стања у друштву, а социолошко-психолошки и статистички поглед нису исти.
Иако статистика показује да, у просеку, домаћинства имају по од 2,8 до 3,2 члана, реалност је, због неправилне распоређености, битно другачија. С једне стране, у селима која се деценијама напуштају, куће зврје празне, а у градовима, нарочито престоници, домови су претрпани.
- Тако, често имамо ситуацију да у становима од четрдесетак квадрата станују три генерације - објашњава Плавшић. - Породични конфликти су у порасту. Начини размишљања, односа према стварима и животу разликују се међу генерацијама. Јаз у стиловима живота данас је још већи. Атмосфера са свађама и сукобима у истој кући није добра ни за кога, па када већ друштво не пружа другачији избор, ваља се учити толеранцији.

БРИГА О ПОРОДИЦИ
С ЈЕДНЕ стране, говори се о потреби да се млади осамостале, а, са друге, јавља се проблем усамљености. Многи стари остају да живе сами, умиру напуштени, деца их, правдајући се сопственим проблемима, не позову данима.
- Не видим зашто би млади требало пошто-пото да оду из родитељског дома ако има довољно места за нормалан и самосталан живот - коментар је једног члана Форума на интернету који се бавио овом темом. - Времена када су се моји родитељи бринули о нама су прошла, а долази време када се ја и брат морамо бринути о њима. Знам да је то на Западу другачије, али није све туђе увек и боље. У великим градовима западног света људи умиру неприметно, а ми би баш требало да гајимо те старе породичне присне односе.

УДАРИО СИН НА МАЈКУ
ПРЕМА речима Првослава Плавшића, председника Друштва психолога, некадашња општа места - сукоби снаја и свекрва, ташта и зетова, заова и јетрва, данас су заменили, некада незамисливи у нашој култури, сукоби синова са мајкама.
- Све су чешћи случајеви да је син убио мајку, да се догодило крвопролиће у породичној кући - каже Плавшић. - Разлог је и растућа фрустрација и конфликти због немоћи да се млади одвоје и осамостале.

АНКЕТАРИ НА МУКАМА
ПРЕМА речима Владана Божанића, из Републичког завода за статистику, у Србији је ситуација око дефинисања појма домаћинства - специфична.
- Анкетари имају тежак посао да процене када почиње друго домаћинство, јер је чест случај да под истим кровом живи више породица - каже Божанић. - Узима се економски фактор, па тамо где су чланови несамостални по својим приходима, рачунају се за посебно домаћинство. Праве податке о броју домаћинстава немамо, јер је последњи попис становништва рађен још 2002. године. Нови ће се радити 2011. године, и тада ћемо морати да узимамо многе факторе у обзир.


22. фебруар 2010.
Вински туризам у Србији чека боље дане
У Србији се некада правило добро вино, па се намеће питање зашто је вино изгубило битку са ракијом и пивом и да ли је после глобалне винске „шардонизације“ и „кабернеизације“ сада дошло време да на глас дођу оне ретке врсте вина које се негују у Србији?
Аутор: Боро Солеша
Извор: Данас
Руски јунак Иља Муромец снагу је, кажу, добијао у додиру са „мајчицом земљом“, док су Грци, Римљани и Гали користили специјалне напитке захваљујући којима су правили чуда од јунаштва. И српски јунак Марко Краљевић испијао је јако „рујно вино“ којег је на овим просторима било у изобиљу, толико да је могао „пола да пије, а пола Шарцу да даје“.
У Србији се, дакле, некада добро и јако вино правило, па се, рекло би се логично, намеће питање када је и зашто тај напитак изгубио битку са ракијом и пивом и да ли је после глобалне винске „шардонизације“ и „кабернеизације“ сада, можда, дошло време да на глас (и на цену) дођу оне ретке врсте Бахусовог божанског пића које се негују у Србији? Ово су нека од питања упућених Небојши Марковићу, професору на катедри за виноградарство Пољопривредног факултета у Земуну и једном од најбољих домаћих стручњака за подизање винограда.
- Србија има девет рејона погодних за узгој лозе и производњу квалитетног вина. Реч је о подручју Суботичко-хоргошке пешчаре, затим рејонима у Срему, јужном Банату, Поцерју, Шумадији (уз Велику и Западну Мораву) као и о Крајинском подрејону. На југу Србије су Нишавско-јужноморавски и Косовски рејон. Ова подела направљена је према климатским и топографским карактеристикама терена који се простиру на надморској висини од 80 до 500 метара. Али, упркос дугој традицији у Србији је све мање винограда. Према званичним статистичким подацима виновом лозом засађено је 65.000 хектара, али они који се баве виноградарством знају да се род убира тек са трећине те површине, односно са око 25.000 хектара.
- Ипак, све више се вино пије и у Србији, то је некако постало ноблес. Да ли је то добар знак?
- Могло би се рећи да јесте, мада се некада узгој винове лозе везивао за сиромашније крајеве, тамо где је била сиромашнија земља, са више камена и песка... Али, свакако би требало истрајати у намери да Србија обнови традицију виноградарства. Нарочито тамо где су виногради некада били веома заступљени, мислим пре свега на подручја Фрушке горе, Крчедина, Вршца, Палића, Суботице, Хоргоша, Делиблатске пешчаре, као и на потез од Сремских Карловаца до Беле Цркве. У централној Србији, то су Опленац, Топола, село Зеоке, код Лазаревца и Обреновца. Па Рајачко виногорје и подручје Неготинске Крајине, али и све атрактивнији ваљевски крај, који је познат по ракији шљивовици. Затим ту је и Александровац који, због климе сличне оној у француској покрајини, још зову и „српски Бордо“. Виногради у Жупи александровачкој сада су нападнути фитоплазмом, али чињеница је да са тог подручја долазе одлична вина.
- Раније су се виноградари „борили“ са пероноспором или пепелницом које су се уништавале плавим каменом или модром галицом. Сада се све чешће помиње фитоплазма и још неке нове болести. О чему је реч?
- Те болести су много опасније од пероноспоре, која је нападала само лист и принос. Фитоплазма напада читаву биљку и уништава је. Ипак, није све тако црно и ја верујем да смо на добром путу да Жупу александровачку и њене винограде поново оживимо.
- Занимљива је прича о врстама грожђа и вина. Које су од њих највише заступљене у Србији?
- Најпопуларније врсте у свету, а и код нас су „совињон бели“, „шардоне“, „пино ноар“ (код нас познатија као бургундац црни), „мерло“, „каберне совињон“, рајнски и италијански ризлинг. Занимљиво је, такође, да се у новим виноградима, код Крчедина рецимо, сада све више узгаја и „сира“ или „шираз“. У свету се све више виноградари враћају сортама као што су „мускат фронтињан“, „мускат петитгрен“, „мускат отонел“, „зинфандел“, „небиоло“, „просеко“...
- Мислите на „прошек“?
- Не, то није далматински „прошек“. Реч је о италијанском вину. Радују, међутим, процене да ће све више до изражаја долазити наше „заборављене“ врсте грожђа и вина као што су „прокупац“, „смедеревка“, „пловдина“, па онда „седуша“ из Башког Банаштора или сорте као што су „неопланта“, „петра“ или „сила“. То су веома квалитетне сорте, и по приносу и по снази, које су створили експерти Сима Лазић, Петар Циндрић и професор Лазар Аврамов. Само за Аврамова везује се настанак 23 нове сорте, што винског што стоног грожђа.

Да и унуци науче
Није реткост да се унуци сретну са справама које су у производњи вина користили њихови дедови, а да не знају чему служе. На пример, не знају да се бела вина углавном спремају у тзв. инокс судовима, а црна у инокс посудама и храстовим бурадима од 225 литара која су пре употребе изнутра нагорела. Између храста и вина стварају се полифенолна једињења, што овом пићу даје посебан укус и мирис - каже наш саговорник.

Вински траг Римљана и Грка
Да ли је натпис „Un vignieti chiamato Friuli“, на плакату који стоји на зиду Вашег кабинета, још један од доказа да су Римљани оставили упечатљив траг на развој виноградарства на подручју Србије?
- Утицај је најпре кренуо са грчке стране, а касније су стигли и Римљани. Утицај хеленске културе био је нарочито изражен у грчким колонијама које су настајале у медитеранском појасу. Грожђе је у Сиракузу, Коркиру, Ису... стизало из Грчке. Касније, после освајачких похода Римљана, ојачао је утицај Апенинског полуострва.


На квалитет станова све више жалби
Рекламације за сваки други стан
БОРИС ВУКОВИЋ | 23. 02. 2010. - 08:36х
Све су чешће жалбе Београђана на квалитет нових станова. Више од 60 одсто купаца поднесе инвеститорима захтев за поправку, жалећи се на пуцање малтера у стану, отпадање плочица у купатилу, осипање паркета, али и пуцање водоводних цеви и кварове на електричним инсталацијама.
Само неколико дана пошто је купила стан у поткровљу у Улици војводе Степе, породици Стефановић почео је да прокишњава кров, неколико плочица у купатилу је отпало, а на зидовима су се створиле црте услед пуцања малтера.
- Чули смо за многобројне преваре инвеститора, па смо били пресрећни што смо се уселили у стан у року који је предвиђеним уговором. Међутим, онда су настале нове муке. Кровни прозори су почели да прокишњавају, па су лавори у дневној соби постала свакодневица. Жалили смо се инвеститору, јер имамо гарантни рок, али су нам „између редова“, рекли да је много боље да то сами поправимо, јер ћемо мајсторе дуго чекати. Због тога, за мање поправке, попут пуцања малтера, осипање паркета или загушење канализације, нисмо ни звали инвеститоре, већ смо сами поправљали - прича Марко Стефановић, који се у стан у новоизграђеној згради уселио пре три месеца.

МАТЕРИЈАЛИ ЛОШЕГ КВАЛИТЕТА
Према речима грађевинских стручњака, највећи проблем је што има веома мало занатских радника и што се користе материјали чији квалитет није доказан. Такође, инвеститори често не поштују све процесе градње. Рецимо, дешава се да због уштеде времена, настављају радове на изливеној плочи и пре 21. дана, колико је по грађевинским законима потребно да се бетон слегне. Кад је реч о унутрашњим радовима, најчешће се праве грешке при постављању паркета, који захтева посебне временске услове и веома стручне раднике.
- Има веома мало занатских радника и њихов континуитет у раду је проблематичан. Сви узимамо те мање фирме као извођаче, а деси се да након изградње, док још траје гарантни рок, те фирме буду угашене. Такође, дешава се да на тендерима, пошто су најјефтинији, победе добављачи сумњивих материјала, који се увозе из Кине. Због ових ствари се јављају ти проблеми. Међутим, са друге стране, има инвеститора који „збрзају“ посао. Просечна зграда не може бити завршена пре 18 месеци, јер морате да поштујете све технолошке поступке - прича Доброслав Бојовић, директор „Напреда“.

НЕМА НАДЗОРА
Према речима Ђорђа Бобића, бившег градског архитекте, његова искуства показала су да има неколико ствари које утичу на квалитет новоизграђених станова. Прва је непотпуна пројектна документација, затим лош опис радова који ће бити изведени, неискуство инвеститора, али и неодговоран рад надзора на градилишту.
- Пропуста у пројектној документацији увек има, најчешће инвеститори пројектовање олако схвате, па се дешавају огромне грешке. Затим, занемарује се опис радова, који купци често и не гледају. Рецимо, инвеститори напишу лепком се лепи плочица и то је то, док је у земљама Европе опис тог посла објашњен на две стране. Кад инвеститори ово избегну, са намером да уштеде, онда немате на основу чега да га тужите. Такође, у Београду је пуно инвеститора који се овим послом баве први и последњи пут и циљ им је само да обрну што већи капитал. Међутим, убедљиво највећи проблем праве надзорни органи, који су законом обавезни да штите крајњег корисника. Међутим, они су често на страни инвеститора и свој посао раде врло неодговорно, посете градилиште само неколико пута током изградње - објашњава Бобић.


У ЕВРОПИ ГЛЕДАЈУ СВАКИ ШРАФ
Са друге стране, у земљама Европе, ствар је потпуно другачија. Гарантни рок траје много дуже од две године, колико је у Србији, а професионални надзорни орган веома одговорно штити крајње кориснике, купце станова. Пројекти се враћају по неколико пута на дораду, све док не буде сваки детаљ по пропису. Надзорни орган свакодневно дежура на градилишту, инсистирају на сваком шрафу, сваком детаљу, па се дешава да уколико једна плочица није идеално залепљена, комплетне плочице се скидају и све се ради из почетка.
- Некад није највећи проблем са брзином радова. Велики удео у лошем квалитету имају лоши грађевински материјали и то што се често радови изводе у неадекватним условима. За неке процесе потребна је одређена температура. Рецимо, често се дешава да се малтерише по мразу, што и те како утиче на квалитет - прича Ненад Иванишевић, грађевински инжењер.

Шта купци треба да погледају:
Ако сте пристали да због ниже цене квадрата купите стан у изградњи, уколико сте у могућности, на разговор са инвеститором поведите архитекту и обавезно правника. Обратите пажњу на следеће детаље:
- детаљно проучите опис радова који ће бити извршени и материјале који ће се користити (детаљи пројектне документације)
- каква је статика зграде (да нема клизишта)
- какав је положај стана (да ли је сунчан)
- где се налази кућица за лифт (да ли је уз зид спаваће собе)
- каква је изолација унутрашњости зграде (плафони не смеју бити нижи од 2,60 метара, али инвеститори често желе да добију један спрат више на уштрб висине плафона)
- каква ће бити фасада (термоизолација, хидроизолација)
- каква је грађевинска документација (да ли су плаћене накнаде Дирекцији за градско грађевинско земљиште).
- никако немојте инвеститору одмах исплатити сав новац, већ плаћајте у ратама, по фазама изградње
Нужен перевод?

#278 Зорге

Зорге

    Сакульская деревенщина

  • Администраторы
  • PipPipPip
  • 4 998 сообщений
563
Очень хороший

Отправлено 27 Февраль 2010 - 14:32

петак, 26. феб 2010, 13:17 -> 18:45
Потврђено пријатељство Шпаније и Србије
Блиско пријатељство Србије и Шпаније основа је за даље унапређење економских и укупних билатералних односа две државе, закључили током сусрета у Београду председик Србије Борис Тадић и председник шпанског парламента Боно Мартинес.

Председник Србије Борис Тадић, у разговору са са председником Парламента Краљевине Шпаније Хосеом Боном Мартинесом, изразио је захвалност Шпанији на подршци европским интеграцијама Србије.
Тадић и Мартинес сложили су се да је блиско пријатељство две земље основа за даље унапређење економских и укупних билатералних односа.
Председник Србије је, такође, захвалио Шпанији на непризнавању једнострано проглашене независности Косова и Метохије.
Мартинес је раније данас, после састанка са председницом Народне скупштине Србије Славицом Ђукић-Дејановић, рекао да Мадрид подржава Србију на путу европских интеграција и поздравио напоре које у том циљу улажу српска влада и народ.
"Оно што је сигурно, то је да рад Шпаније у подржавању Србије да приступи Европској унији јесте реалност, којом смо задовољни и на коју смо поносни", рекао је Мартинес.
Мартинес је додао да се нада да ће "Шпанија и Србија врло брзо заједно бити чланице ЕУ".
Председници парламената Шпаније и Србије разговарали су у Београду о унапређењу међупарламентарне и свих других облика сарадње.

Интензивирање односа Шпаније и Србије
"Разговарали смо и о могућностима утицаја посланика на одређене економске токове који се могу и морају одвијати између Шпаније и Србије, као и о многим другим темама, о авиосаобраћају на линији Београд - Барселона и Београд - Мадрид, трговини, о могућностима сарадње на плану одбране, грађевинарства, науке, културе, здравља", изјавила је Ђукић- Дејановић.
Председница српске скупштине истакла је да је ово била прилика да се у име парламентараца, грађана и државе Србије захвали свом колеги на "званичном ставу Шпаније у вези са питањем целовитости наше земље и искреној подршци коју нам чини на путу ка европским интеграцијама".
Мартинес је поздраво српску владу и народ у демократским напорима које улажу и жељи да своје законе и прописе ускладе са законима и прописима ЕУ.
"Мислим да је циљ сваке владе да њен народ буде срећан и ја се искрено надам да ће, после свих мука кроз које је српски народ прошао, његова влада успети да га учини срећним, водећи га путевима демократије, слободе и солидарности", рекао је Мартинес.
Мартинес је изјавио да мисли да су овом посетом продубљени односи између шпанског и српског парламента и позвао српску колегиницу да посети Конгрес Шпаније током председавања те земље ЕУ, вероватно у јуну.
У шпанској делегацији, која је јуче допутовала у Београд, били су и потпредседник и секретар Конгреса, Жорди Хане Гуаш и Селија Виљалобос Талеро.
Шпанија, која до јуна председава ЕУ, није признала једнострано проглашену независност Косова и Метохије и учествовала је у јавној расправи пред Међународним судом правде који, на српски захтев, разматра легалност одлуке власти у Приштини да прогласе независност.

Сарадња Уставних судова Србије и Шпаније
Председница Уставног суда Србије Боса Ненадић и њена колегиница из Шпаније Марија Емилија Касас Баамонде потписаће у Мадриду Уговор о сарадњи два уставна суда.
Циљ посете је размена мишљења и искуства из надлежности рада уставних судова, посебно из домена одлучивања по уставним жалбама, као и могућности будуће сарадње, наводи се у саопштењу српског Уставног суда.


Скупштина Војводине у марту о сукобу интереса
Градоначелници спремили оставке
Т. Спаић - М. Лакетић | 27. 02. 2010. - 00:02х |
Посланици Демократске странке у војвођанској скупштини, који су у сукобу интереса јер су истовремено и градоначелници општина, повиноваће се одлуци странке и задржаће само једну, посланичку функцију, сазнаје „Блиц“ у врху ДС. Одлука је донета зато што ДС не жели да на ванредним изборима, који би били неминовни кад би 16 спорних посланика поднели оставке, ризикује да изгуби сигурну већину у покрајинској скупштини.

У војвођанском парламенту су укупно 53 посланика у сукобу интереса

Скупштина Војводине ће најкасније за две недеље донети одлуку о неспојивости функција, најавио је јуче за „Блиц“ Драгослав Петровић (ДС), шеф посланичке групе „За европску Војводину“, и нагласио да ће сви посланици у складу с тим поступити појединачно и да ће или дати оставку или затражити од Агенције за борбу против корупције сагласност да остану у неком одређеном времену на две функције. Утисак је да Војвођани упоредо са сламањем својих посланика траже и рупе у закону које би могле помоћи да појединци остану на дуплим функцијама. Петровић негира да је странка „сломила“ спорне градоначелнике да се одрекну власти у локалу и каже да ће одлука тек бити донета и да се воде консултације између надлежних у Агенцији, Скупштини Србије и Скупштини Војводине.
- Нико не доводи у питање закон и то да су функције у законодавној и извршној власти неспојиве. Међутим, Устав Србије је непрецизан и говори о сукобу интереса само за одборнике и за републичке посланике, а не помиње посланике Покрајинске скупштине. Такође и сам Закон о Агенцији за борбу против корупције је непрецизан јер каже да функционери треба да обавесте Агенцију до 1. априла коју ће функцију задржати, а не и када треба да то ураде. Верујем да ћемо доћи до разумног решења - каже Петровић за „Блиц“.
Чедомир Чупић, председник Одбора Агенције за борбу против корупције, међутим сматра да посланици-градоначелници аутоматски губе једну од функција уколико до 1. априла не поднесу захтев за сагласност Агенцији.
- Ми нисмо свемоћни и Скупштина Србије може да одлучи другачије. Ми ћемо се држати закона и реаговаћемо у складу с њим. Јасно је да су функције у законодавној и извршној власти неспојиве - каже Чупић за „Блиц“.
Како тврде извори из ДС за „Блиц“, одлуци да се одрекну директорских позиција, функција у управним одборима јавних предузећа, па и градоначелничких места, повиновали су се сви посланици од којих зависи већина владајуће коалиције у Скупштини Војводине. У војвођанском парламенту су укупно 53 посланика у сукобу интереса. Градоначелници који су донедавно тврдили да ће се жалити Уставном суду сада то више не помињу и мирно прихватају став странке осим Горана Јешића, градоначелника Инђије, који је, како незванично тврде, на прагу да поклекне.
Ово одговара и Агенцији за борбу против корупције јер ће њен углед бити сачуван, неће морати да прави изузетке и образлаже зашто неки функционери могу да остану у сукобу интереса. Зато Војвођани нису још затражили никакво мишљење од Агенције, већ су решили да сами донесу одлуку и Агенцију поштеде тога да пресеца компликовану ситуацију. Директорка Агенције Зорана Марковић каже за „Блиц“ да „за разлику од осталих председника општина по Србији, који су тражили тумачење закона, нико од војвођанских посланика до данас није с нама контактирао, послао писмени захтев, нити нас посетио“ .
- Закон јасно прописује да политички функционери могу да обављају само једну јавну функцију, а они који обављају више мораће да се до 1. априла изјасне за коју ће се определити. То важи и за посланике из војвођанског парламента - каже директорка Агенције за борбу против корупције Зорана Марковић.
Зоран Стојиљковић, члан Одбора Агенције, објашњава за „Блиц“ да Војвођани имају право да траже сагласност од Агенције да обављају више функција, поготово зато што „имају добар аргумент“ да су изабрани по већинском систему, као и да треба узети у обзир да су се нашли у затеченом стању и да су могућа прелазна решења.

Спорни градоначелници
Горан Јешић (ДС) Инђија
Игор Павличић (ДС) Нови Сад
Томислав Богуновић (ДС) Бач
Миленко Филиповић (ДС) Срем. Карловци
Бранко Гајин (ДС) Србобран
Синиша Лазић (ДС) Сомбор
Жељко Видовић (ДС) Врбас
Коста Стакић (ДС) Бачка Паланка
Мирослав Кришанин (ДС) Ковачица
Живко Марковић (ДС) Пећинци
Светозар Буквић (ДС) Кула
Ненад Боровић (ДС) Рума
Жика Смиљанић (СПС) Апатин
Миша Врбалов (ЛДП) Нови Бечеј

Рок за доставу рачуна до понедељка
Странке до понедељка Агенцији за борбу против корупције треба да доставе завршни рачун за 2009, извештај о имовини и извештај о прилозима преко 6.000 динара. Председник организације „Транспарентност Србије“ Владимир Гоати оценио је да ће Агенција, која је преузела надлежност од Одбора Скупштине Србије за финансије, наићи на снажан отпор.


петак, 26. феб 2010, 14:15 -> 19:19
Интервју: Питер Фејт
Аутор: Милош Милић
И Србија и Косово имају европску перспективу, а ја желим да радим на стварању услова да се крене напред, за шта је неопходан минимум регионалне сарадње не само због стабилности у региону, већ и због подршке процесу стабилизације и придруживања, све до статуса кандидата, на чему Србија ради успешно, рекао у интервјуу за РТС Питер Фејт.
Специјални представник ЕУ на Косову Питер Фејт у ексклузивном интервјуу за РТС каже да ће у будућности његове активности бити све више усмерене ка ЕУ, а мање ка Канцеларији међународног цивилног представника.
"Много од онога што смо као та канцеларија желели да постигнемо је урађено, и у наредним месецима се окрећемо новој фази. Та фаза ће уследити после саопштавања одлуке МСП у вези са Косовом", рекао је Фејт у интервјуу новинару РТС-а Милошу Милићу.
*   Говорићемо и о тој одлуци, али ако добро разумем изјаву Мирослава Лајчака, Ви до сада ипак нисте радили у интересу свих држава чланица, јер се у наставку каже да сте и сами схватили да треба да радите у интересу свих 27 земаља?
"Мислим да треба да погледамо и у будућност, и да узмемо у обзир оно што је баронеса Ештон рекла и у Београду и у Приштини. Она је веома јасно рекла да Косово припада ЕУ. Србија има европску перспективу, и Косово има европску перспективу. Ја желим да радим на стварању услова да се крене напред. А за то је неопходан минимум регионалне сарадње. Не само због стабилности у региону, већ и због подршке у процесу стабилизације и придруживања, све до статуса кандидата, на чему Србија ради веома успешно. А надам се да ће и Косово у некој каснијој фази, уз извесна закашњења следити тај пут. На то сам се фокусирао".
*   Кажете да сте окренути будућности, али да ли је то могуће када немате јасне смернице из Брисела?
"Ја радим за Брисел, за баронесу Ештон и у свом раду истичем све оно што чланице ЕУ желе да постигну на Косову. А, као што знате, пре две године је договорено да ЕУ подржи економски и друштвени развој Косова, и то такође покушавамо да постигнемо, јер радимо на успостављању владавине права кроз мисију Еулекс. То су елементи које константно координирам са шефом Еулекса Ивом де Кермабоном, и са Европском комисијом, и надам се да ће се то проширити и на север Косова".
*   Ипак, не мисле све земље ЕУ исто. И мислим да је важно да се разјасни тај дуализам функција које имате. Ви, са једне стране сваког јутра долазите на посао као представник 25 земаља које су признале Косово, и које су вас овде послале да радите у складу са Ахтисаријевим планом и помогнете тој косовској независности. Али, такође сте овде сваког дана и као представник друге групе земаља ЕУ, где Вам они кажу да треба да подржите независно Косово. Имате ли неки проблем са тим, са том двоструком улогом коју имате на Косову?
"Слажем се да је то веома комплексно питање. Не поричем да је статус Косова одређен консензусом пре две године, и да је то одобрену о СБ, и да је УН одобрила мандат, ствар би овде ишла много лакше. Нема сврхе порицати да је та ставр веома сложена. Али, да, ја верујем да је могуће да наставим да радим и испуњавам обе своје дужности, док год могу да избегнем било какве противречности. Могу да Вам дам много примера где ћете видети да се моја два мандата у потпуности поклапају. Ако на тренутак оставимо питање статуса по страни, и избегнемо политизацију свега што се тиче свакодневног живота људи на Косову..."
*   Да ли је то заиста могуће?
"Ако покушамо да избегнемо политизацију, могуће је.. Ако питање побољшавања положаја свих заједница и других грађана на Косову третитамо као техничко, а не као политичко...Хоћу да кажем да у савременом свету мора бити могуће да две заједнице живе заједно, без обзира на статус Косова, и надам се да ће саветодавна одлука МСП на лето омогућити да се окрене нова страна, и крене ка следећој фази, а то је убрзани пут ка ЕУ".
*   Кажете да је могуће радити на оба колосека, не улазећи у конфронтацију са практично два посла која овде обављате. Али, Ви одете и поднесете извештај о својим активностима на Косову земљама чланицама ЕУ, од којих 5 не мисле да Косово треба да буде независно, и да треба да спроводите Ахтисаријев план. Шта Вам они кажу. Да ли је, дакле заиста могуће да будете и статусно неутрални, како то налазе у ЕУ, и да спроводите Ахтисаријев план?
"Па, судећи по управо тих пет чланица које сте поменули могуће је. Сви су се врло лако договорили о продужетку мог боравка на Косову. А они управо имају у виду све тешкоће које сам имао у протеклом периоду балансирајући између два мандата која имам. Можда пет земаља није признало Косово, али 22 јесу. Али, на крају, оно око чега се сви слажемо јесте успостављање владавине права, социјални и економски развој и европска перспектива. А ја нисам сувише забринут, мислим да ћемо у будућности видети Београд и Приштину да отпочну најпре техничке, а потом и политичке разговоре без предрасуда о супротним позицијама у вези са статусом, или без временских ограничења. Мада, имајући у виду аспирације Београда и српског народа ка брзој европској интеграцији, као и интереса овдашње владе и становништва да побољшају услове живота, чини ми се да ипак постоји извесна потреба за брзином, зашто одлагати..Чуо сам изјаве из Београда које кажу да ће 2010. бити година у којој ће се ствари убрзано одвијати и побољшавати, и то ми се допада".
*   Мислим да не говорите о истој ствари као и Београд?
Не знам, говорим о намерама Београда да се брзо прикључи ЕУ.
*   Београд, две године од када сте Ви овде дошли, нема ни једну лепу реч за Вас. Влада Војислава Коштунице Вас је практично прогласила персоном нон грата, али ни председник Тадић, ни Влада Србије немају много тога доброг да кажу о Вама. Чак тврде да угрожавате и регионалну стабилност?
"Знате, нисам овде дошао зато што сам очекивао да ће бити лако. Супротно, прихватио сам се посла јер сам и мислио да ће бити тежак. Али, на другој страни, мислим да треба мало да смањимо реторику. Ја овде нисам дошао да подстичем насиље, нити да угрожавам стабилност. Моја намера и намера оних који ме подржавају, укључујући ту и ЕУ и баронесу Ештон, јесте да промовишем стабилност на један дугорочан и одржив начин. То је једини пут ка помирењу у региону. Радио сам у Босни од 1995., био сам и на југу Србије, можда се сећате, 2001. године, и немам ништа против било кога овде. Покушавам да промовишем европске вредности и тачно је, ја подржавам косовске институције од проглашења независности, слагали се ви са тим или не".
*   А подржавате и независност?
"Да, и независност, слагали се ви са тим или не. Мада мислим да је боље да видимо где можемо да се нађемо и да напредујемо, да оставимо по страни, колико год је то могуће, статусно питање, и да смањимо реторику. Ја сам још увек и представник ЕУ на Косову, и рећи да угрожавам регионалну стабилност, знате, мало је превише".
*   Ово помињем због тога што су ти коментари стигли када је обелодањен Ваш план, стратегија за север Косова. Хајде да поново цитирам господина Лајчака: "Не знам ништа о таквој стратегији, али знам да је ЕУ није разматрала, а још мање одобрила." Па шта је истина?
"То је тачно, стратегија... Мада ми то не зовемо стратегијом, већ свеобухватним приступом, стратегија је више војни термин".
*   Видео сам нацрт на коме пише стратегија.
"Добро, назовите то како год хоћете. То је покушај да се повежу различите нити за које многи у ЕУ и изван ње мисле да ће помоћи северу Косова. Намера је да допремо до грађана, да покушамо да нађемо људе који ће бити легитимни представници и народа са севера, да сазнамо шта је то тачно што они желе да виде, каква су очекивања у вези са економским и социјалним статусом, како да побољшамо информисае, и свест о ЕУ. Не мислим да ово може бити претња било коме. А све се заснива на једном принципу, то је прихватање од стране локалног становништва. Ако се људи са севера Косова не слажу, или не желе да буду део наше понуде, ми ћемо онда морати да размотримо шта даље. Али, важно је рећи, и дајте то да погледамо уз најшире могуће перспективе: Србија има европску перспективу, и Косово има европску перспективу, они ће напрдовати ка Бриселу и статусу кандидата, можда не баш једнаком брзином. Али, не смемо да дозволимо да север Косова остане замрзнут конфликт, а не желимо ни поделу Косова. О томе се сви слажу и верујем да је то и даље позиција Београда. Хоћу да се становништво на северу изјасни о својој позицији, то је све".
*   Мислим да је став људи са севера више него добро познат, мислим да су они веома јасни када кажу да неће прихватити ништа што долази из Ваше канцеларије, тако да знате одговор на Ваше још непостављено питање.
"Да ли заиста знам? Ја сам чуо бучне протесте од Милана Ивановића и Марка Јакшића.., и од неких других..."
*   И од Бориса Тадића..
"..дежурних сумњичаваца. Добро, ја говорим прво о реакцијама са севера. Осим тих сумњичаваца, нисам чуо шта каже обичан народ. Шта мислите, зашто се 90 младих људи са севера прикључило нашим општинским припремним тимовима за успостављање нове општине Северна Митровица. Деведесет људи. А прошлог лета их је било само петнаест, сад их је деведесет, па бих волео да чујем  нешто више о томе. То је део онога што називамо европским вредностима и принципима, када имате јавну расправу. Тачно је, и председник Тадић је говорио о плану, али се и даље надам да ће се он сложити да је неопходно да се неким стварима и проблемима на северу коначно позабавимо, нарочито оним који постоје већ десет година. Статус кво, по мом мишљењу није оџив, владавина права мора бити успостављена, мора постојати већа сарадња свих страна са Еулексом, желимо да видимо да поново ради суд у Северној Митровици, и да судије и тужиоци почну да раде, и Срби, и Албанци, хоћемо да поново буду отворене царине. То су захтеви за које мислим да су крајње умерени, и да их подржавају све чланице ЕУ".
*   Желим да то чујем од Вас, дакле, Ви органе управљања који тренутно постоје у Северној Митровици називате паралелним, и желите да се они расформирају?
"Да. Нисам ја тај који каже да је то у супротности са Резолуцијом 1244. То кажу УН. Специјални представник генералног секретара УН, као и сви његови претходници у последњих 10 година кажу да су паралелне структуре те које крше Резолуцију. То је једна ствар. Друга је, а погледајмо то из европске перспективе, да ли је реално да се одрже паралелне структуре у земљи која себе види као независну, и која жели да уђе у ЕУ. Другим речима, како да побољшате управљање земљом ако постоје паралелне структуре где се одлуке доносе на недоследан начин, и где заједнице не живе на начин на који би требало. Томе треба да се посветимо. Не кажем да не треба да постоје привилеговане везе косовских Срба са Београдом, мислим да много тога може да се постигне ако се омогући да те везе буду јавне и проверљиве. То је нешто што ЕУ веома жели да види. Тако да ја распуштам паралелне стрзктуре, али желим да их замене јасне и проверљиве везе са Београдом".
*   Ово је прилика да из прве руке чујемо нешто о том члану, односно шта тачно нудите Србима, и шта ће они добити тзв. Привилегованим везама?
"Да ли сте били на северу Косова?"
*   Да.
"Били сте.. Шта вас погађа тамо..? Оно што мене погађа, а ја сам такође био тамо, јесте да људи морају да поправе свој економски полоћај, многи живе у веома тешким условима. Практично, нема владавине закона. Чак се и саобраћај више не контролише. Мислим да становништво свера Косова захтева да се успостави владавина права, да они желе да виде полицију тамо, мултиетничку полицију коју надзире и контролише Еулекс, судије и тужиоце..Оно што ми нудимо је и више од тога, Косовски Срби моћи ће да наставе да живе уобичајеним животом, цркве ће им бити заштићене. Да поменем да сам иницирао именовање грчког амбасадора да буде координатор за верско и културно наслеђе. То сам извукао из Ахтисаријевог плана, јер сам знао да неће бити прихватљив за СПЦ. Ипак, слушајући шта кажу локални црквени представници, ми смо одлучили да то буде пројекат ЕУ, и постављен је грчки амбасадор да се тиме бави у име ЕУ..То је један пример практичног, неполитичког, неполитизованог решења, и мислим да ћемо моћи да нађемо још пуно таквих примера".
*   Можда сте и у праву када говорите о потребама Срба са севера Косова. Али мислим да они то не желе од Вас, него од Србије.
"Хајде да их пустимо да сами кажу, мислим да постоји генерална сагласност да поделе не сме бити, без обзира шта ко мислио о статусу Косова, територијални интегитет Косова мора бити сачуван. Не мислим да ће подела бити привлачна за Србе и Београд, јер би подела оставила југ, и велики број српских цркава и споменика незаштићене. Мислим да није паметно поново цртати границе, и то сам рекао када су се одавде чули гласови да би Прешевска долина могла да се припоји Косову. Рекао сам да то није продуктивна изјава. Када МСП објави своју одлуку, можемо да разговарамо о томе како побољшати живот косовских Срба. Мимо онога што је већ речено о Ахтисаријевом плану, о њему можете свашта рећи, и разумем да изазива контроверзе због предлога статуса, али када су питању права заједница, посебно косовских Срба, мислим да то уопште није лоша понуда, и верујем да се многи слажу да је то добра основа за модерно, демократско и мултиетничко Косово".
*   Ако сам Вас добро разумео, оно што покушавате да побољшате је безбедност Срба, да успоставите демократске институције, правосуђе, једном речју да успоставите правну државу. Али, зар није било једноставније да чујете и жеље и потребе Срба са Косова, који осим економских питања траже и да се, рецимо открију, ухапсе и осуде убице путника из аутобуса Ниш експрес, или убице деце из Гораждевца. Зашто то нисте урадили, уместо да им намећете управу?
"Потребно је много посла да се уради, и много стрпљења, да би се постигао ниво поверења који нам је потребан. А постоји и веома насилна историја, то је наслеже са којим морамо да се суочимо, али верујте ми, можда то не примећујете, али ја још више свог времена трошим да обезбедим да актуелна влада у Приштини побољша свој рад, да се супротстави организованом криминалу и корупцији. А мораћемо да се суочимо и са ратним злочинима, нема никакве сумње.
*   Две хиљаде Еулексових стручњака је од стране ЕУ послато управо због тога, и ми ћемо то урадити. Али, где год могу да погурам ствари, нестале особе, убрзање процеса повратка, питање имовине, ја то радим. Управо сада покушавамо да решимо проблем имовине у Београду, и да то покренемо, да би прави власници дошли у посед своје имовине. Има пуно посла који није видљив, и можда мислите да то иде само по себи, али је потребан велики напор".
*   Знате зашто Вас ово питам? У Србији се многи буне, али ми смо имали прилику да чујемо и видимо на десетине албанских сведока, жртава злочина, како сведоче у Хагу на суђењу Милошевићу и другима за злочине на Косову. И они су говорили о злочинима и злочинцима. А овде, од 1999. године имамо само жртве, а не и злочинце. Зашто би неко веровао косовском правосудном систему?
"Ваше питање иде много даље од правосудног система који успостављамо, да ли Ви то доводите у питање непристраност међународног правосудног система?"
*   И ранијег и садашњег правосуђа. Нису се тиме бавили на прави начин.
"Нико није изнад закона, и то понављамо властима овде сваког дана, волео бих да видим, а сигуран сам да и Ив де Кермабон исто жели, да се точкови правде окрећу брже. Али, то је тешко, јер је потребно много времена за истрагу, и подизање оптужнице. Али да будем потпуно искрен, ми радимо у албанском друштву које веома тајновито. Веома тајновито. Веома је тешко наћи сведоке. Прошле недеље смо имали ужасан инцидент, неко је оскрнавио гроб једне српкиње. Ужасан инцидент. Али то није крај приче. Овде није као у многим другим срединама, где одмах можете ухапсити неког криминалца. Није лако, али ако је Ваша намера да ме натерате да признам да имам  дупле стандарде, онда ћу то одлучно одбити. То није лако. Молим Вас да поитате Де Кермабона колико ће људи Еулекс да оптужи за ратне злочине у скорој будућности, то ће бити велики подухвта, који ће бити настављен. Али, хајде да погледамо у будућност, и не останемо фиксирани на злочине и насиље из прошлости. Видео сам много тога на Балкану на разним странама, и био бих више него срећан ако бисмо могли да окренемо страну и кренемо ка помирењу и будућности".
*   Знате, када се у Србији користи тај аргумент који Ви сада употребљавате, кажу нам да морамо да се суочимо са злочинима из прошлости који су почињени у наше име, а Ви нам сада кажете да све то оставимо по страни.
"Не. Ја то исто кажeм и Албанцима овде. Верујте ми, зашто мислите да имам дупле стандарде?"
*   Не кажем да их Ви имате, али је очигледно да је негде правда брза и достижна, а негде је нема ни после десет година.
"Ох, али мислим да ћемо је видети, надам се, и не кажем то зато што сам из Холандије, да ће Младић бити ухапшен и изручен Трибуналу у Хагу. Мислим да би то било одлично за Србију и да би помогло да се крене убрзано напред. Ја исто тако хоћу да видим и ратне злочинце из ОВК да одговарају за своја злодела, да их правда сустигне, и то што је пре могуће. И радим на томе са Ивом де Кермабоном. Али, мислим да бисмо сви морали да избегнемо узајамно оптуживање, ко је први почео и које починио више злочина. А мислим и да би за овај разговор било много интересантније ако бисмо причали о ономе што нас очекује. Али, могу да Вас уверим да људи са којима радим као и они којима одговарам у Бриселу мисле исто, а то је да нико ниј изнад закона и сви ће пред њим бити једнаки. Сви злочини из прошлости морају бити кажњени".
*   Онда да Вас питам и неколико питања о ономе што нас очекује, како сте рекли:читајући нацрт стратегије за север Косова, а верујем да ће највећи део остати у завршном документу".., шта је тачно то што називате привилегованим везама Срба са Београдом, јер север већ сада има најбољу могућу комуникацију са Београдом?
"Мислите? Ако је то тако, онда смо близу раја, зар не? Али, ако могу да пошаљем поруку грађанима севера то би било од велике користи, зашто се ускоро не сртенемо у Северној Митровици, и поново разговарамо на исте теме? Али, озбиљно, мислим да много тога може бити учињено за Србе на Косову, да живе у сигурности, да имају могућности за економски развој, да могу слободно да путују, изражавају верска осећања, и, дозволите ми да сада кажем да, што се нас тиче, нема никаквих препрека да се оставри намера да се патријарх устоличи у Пећкој патријаршији 25. априла, и то на најбољи могући начин, без политизације, већ као један велики тренутак толеранције и помирења. Учинићемо све да то омогућимо, а сигуран сам да ће слини напори бити уложени у Београду".
*   Када смо пре две године разговарали рекли сте ми да је једна од намера да се међународно присуство прошири на цело Косово, а тврдили сте да ћете на северу бити за 120 дана. Ја сам Вас питао тада поново и Ви сте одговорили "видећете шта ће се десити за тих 120 дана". Зашто мислите да ћете сада успети?
"Знате, остарио сам у последње две године, омекшао сам, а вероватно сам и мање амбициозан, али и даље верујем да ће се то догодити, да ћемо пре или касније остварити приступ северу, и то у интересу европске перспективе и стабилности. Колико времена ће нам бити потребно? Сада више нисам спреман да дајем прогнозе, све зависи од простанка локалног становништва. Али, мора бити могуће да бар разговарамо са становништвом севера. 120 дана о којима сам тада говорио било је везано за пренос надлежности са УНМИК-а, и сви смо схватили да ће бити једноставно и брзо, али то није био случај. Тако да, сада чекамо одлуку МСП, и верујем да ће после тога стање ствари бити потврђено. А мислим и да ће се схватити да ако Београд и има добре аргументе други такође могу имати добре аргументе".
*   У том нацрту постоји и реченица која је звучала занимљиво, јер сте констатовали, а исправићете ме ако грешим, да нисте, нити ћете бити устању да плаћате грађане севера на начин на који то сада чини Београд, да немате та средства. Какве су Ваше намере у том смислу, очигледно је да се становништво севера већ осећа као да живи у Србији, тамо има много српских компанија, и других институција Србије?
"Тачно је, не можемо да пратимо то како Београд сада плаћа Србе на северу, али искрено, не мислим ни да ће Београд још дуго моћи то да ради, да плаћа паралелне структуре, и обезбеђује образовање и здравствено осигурање на пример. А управо су то области у којима можемо да се нађемо, у којима се управо остварују те привилеговане везе. Болницама ће управљати Срби, од српских средстава, образовање исто тако треба да буде реформисано да деца могу да се школују на свом језику, иако се на томе већ ради у Приштини, могу да кажем да ћемо врло брзо имати конкретне предлоге за образовање на српском језику, и то за ниже, средње и високо образовање. Да додам да је још једна моја иницијатива била да немачки амбасадор помигне у успостављању ТВ канал на српском, на Радио-телевизији Косово. Радимо оно што можемо, и мислим да о овоме можемо да се договоримо, једном када се по страни остави статусна тема".
*   Кажите ми, видео сам то и у нацрту стратегије, помињете повећано присуство ДС на северу и кажете да је то један од већих проблема, ако сам добро разумео?
"Не заузимам ставове у вези са политичком ситуацијом у Србији, и без обзира да ли се то прелива и на север, да ли је ДС, ДСС, НС, немам став о томе. Могу ли да кажем да жалим што је било покушаја претњи и застрашивања људима који су храбро иступили и учланили се у наше припремне тимове на северу, то је стварно за жаљење. Сви бисмо волели да видимо да председник Тадић успе у напорима да земљу прикључи ЕУ, али сам сигуран да ће и он да се сложи да са свим проблемима које имамо на Косову можемо да се суочимо на демократским основама, и да тежимо слободном и мултиетничком суживоту, и  да су претње и застрашивања део старго начина размишљања".
*   О каквим претњама говорите?
"Не бих о детаљима, јер не смем да откривам имена тих људи управо због њихове безбедности, и има разних начина, обично су то вербалне претње. Нећу од тога да правим велики проблем, али хоћу да кажем да ако желимо да напредујемо, то не може бити на основама застрашивања, људи морају слободно да одлучују".
*   Неколико пута сте поменули током интервјуа одлуку МСП-а, и да са тиме и завршимо. Србија очекује мишљење у сопствену корист, а Ви очекујете да ће она ићи у корист независности Косова?
"Да завршимо великим речима, не мислим да ће бити 1:0 за Косово, или 1:0 за Србију, вероватно ће бити нерешено. Не могу да знам шта ће уважене судије одлучити, али мислим да ће у мишљењу бити понешто за свакога, а то је управо најбоља основа за напредак ка ЕУ, а тои је следећа фаза".
*   Моје последње питање је, када МСП донесе мишљење, Београд жели да отпочне стaтусне преговоре, а Ви кажете да ће они бити технички. Постоји ли шанса за нове преговоре о статусу?
"Не мислим да је то реално. Зар заиста мислите да ће после две године влада овде рећи: Ок, извините, ово је билагрешка. враћамо се под српски суверенитет. Ја не мислим да ће се то догодити. Тако да, било шта да буде на крају, једна ствар мора да буде јасна, независност, а да будем јасдан овде говорим као специјални цивилни пресдтавник, независност је неповратна. А разговора свакако мора бити, и то што пре, о техничким питањима као што су енергија, саобраћај, и то све у регионалном контексту, па тек онда можемо о политичким питањима. Али да неко мисли да можемо да наставимо тамо где смо били пре две и по године, и отворимо преговоре о статусу, то није могуће. Нити ће овдашњи лидери то урадити, нити ће и х на то терати земље које су признале Косово. Али не мислим да је то трагедија, има много важног посла да се уради, и надам се да ће Београд радије да се фокусира ка ЕУ, него ка Косову. Не можете предуго те две ствари држати одвојено, јер ће у неком тренутку доћи до поклапања. Нико не тражи од Србије да призна Косово, то није услов за чланство у ЕУ, али у неком тренутку регионална сарадња ће бити неопходан услов за процес придруживања, и то одржива регионална сарадња".


РАЗГОВОР - Ђани де Микелис, бивши шеф италијанске дипломатије, говори за Данас
Косово највећа препрека за Београд на путу ка Европи
* Косовски проблем много компликованији од Хага * Неулазак Србије у ЕУ био би катастрофа за Италију * После чланства Хрватске, предах у проширењу Уније
Аутор: Лидија Валтнер

Београд - Косово је највећи проблем за Србију у њеној европској интеграцији, док ће питање сарадње с Хашким трибуналом пре или касније свакако бити успешно решено. Београд ће једног дана морати да прихвати постојање Косова, јер то је неповратна ситуација. На самом почетку, морају се обезбедити сва права косовским Србима, а Београд и Приштина би требало да дођу до компромиса око учешћа Косова на међународним и регионалним скуповима.
Србија би требало да схвати реални временски оквир за чланство у ЕУ. После уласка Хрватске у Унију свакако ће уследити предах од проширења, али који не би смео предуго да траје, наводи у разговору за Данас бивши министар спољних послова Италије Ђани де Микелис, председник утицајног института ИПАЛМО из Рима, који је у Београду учествовао на конференцији италијанске владе о уласку Србије у Европску унију.
*   Који су главни политички проблеми на путу европске интеграције Србије?
- Главни проблем је ново расположење у европским земљама. Глобални догађаји протеклих година су имали негативан утицај на расположење у земљама ЕУ када је реч о њеном проширењу. Референдуми у Француској, Холандији и Ирској и проблем с ратификацијом Лисабонског уговора утицали су на европску јавност. Расположење није сада као што је било.
*   То су проблеми с којима се сусреће Унија, али који је главни проблем Србије? Шта ће бити теже решити - Хаг или Косово?
- Пре свега, Брисел и остали главни градови Европе морају да препознају напредак који је у Србији постигнут и то не само у политичком смислу, већ и на нивоу цивилног друштва. Сада се ситуација знатно разликује у односу на ону од пре неколико година. Сада је велика већина политичких партија у вашој земљи за европску интеграцију. Има пуно проблема који су последица прошлости и тешких времена трансформације некадашње Југославије. Хашки трибунал и Косово0 су последица тих дешавања. Питање Хага ће, пре или касније, бити решено у добром правцу. Косово је много компликованији проблем. Пре свега, то је неповратна ситуација. Србија ће једног дана морати да прихвате постојање Косова. У исто време, прављене су многе грешке у решавању тог питања и сада морамо да нађемо начин да то бар делимично исправимо. На почетку морају бити створени сви услови да косовски Срби имају сва права и очувају етнички идентитет.
*   Постоји ли практичан начин који би омогућио да делегације Београда и Приштине на међународним и регионалним скуповима седе за истим столом?
- То је још један проблем. Ускоро следи велики регионални састанак на Брду код Крања. Очигледно је да ће Србија учествовати, али у исто време биће немогуће организовати овај састанак без позива представницима Косова. Не знам како то решити, али ако постоји политичка воља, решења су увек могућа уз дипломатске компромисе.
*   Има ли политичке воље?
- С моје тачке гледишта, дакле као неког ко није директно укључен, мислим да те воље има. Надам се да ће је бити с обе стране, јер се тиме постижу наставак европских интеграција и стабилизује регион. А стабилност је предуслов и економског развоја и побољшавања стандарда живота младих генерација.
*   Шта би значила пуна сарадња Београда и Приштине, на којој инсистира ЕУ?
- Основни предуслов да српска страна прихвати сарадњу јесте решавање проблема Срба на Косову. Понављам да су, бар теоретски, решења могућа и то уз помоћ европских правила. Италија је пре 20 година имала сличну ситуацију око Тирола. То би могао бити пример за проблеме косовских Срба.
*   Колико снажно ће ЕУ и Италија сугерисати Србији да би север Косова требало да се интегрише у косовски систем?
- Кључно је да се проблеми решавају у оквиру постојећих граница. Јасно се сећам ситуације у БиХ. Био сам тамо као министар спољних послова Италије и у једном тренутку је настао успешни Дејтонски споразум. Две године пре тога, подједнако добар Кутиљеров план није успео. Једноставно, постоје ситуације у којима се циљ не може постићи одмах. У овом тренутку, боље је избећи интеграцију српских институција у косовске.
*   Када би Србија могла добити статус кандидата за ЕУ и да постане чланица?
- Основно за Србију је да покуша да разуме начине за испуњавање свих европских услова у реалном временском оквиру, а то значи неколико година. Што се тиче чланства, то није 2014, али ни много година после тога, већ негде између. Мора се разумети да ће, после проширења на Хрватску, Унији требати неколико година предаха узимајући у обзир последице економске кризе која ју је захватила. Дакле, треба повезати даље интеграције Западног Балкана с новом ситуацијом у ЕУ. Мислим да једини начин да Европа преброди кризу јесте да се она шири на исток према Русији, према југу и другим крајевима. То је спас за ЕУ и њене интересе, као и за интересе Италије. У том случају, Западни Балкан неће бити последњи корак у процесу проширивања, него први корак у новој фази интеграција. При томе, веома је важно да се промени мишљење јавног мњења у земљама Уније према проширењу.
*   Зашто Италија снажно подржава улазак Србије у ЕУ?
- Због интереса. Уколико Европа изабере дефанзивни став у односу на проширење, то ће значити катастрофу не само за Србију, већ и за Италију, јер ће Италија остати на периферији. Из наших себичних интереса ми се залажемо за што бржу интеграцију Србије у ЕУ.


Који осумњичени Црногорци су добили српско држављанство
Током последњих неколико година више осумњичених за ратне злочине и убиства добило је држављанство Србије, избегавши тако судске процесе који се воде против њих у Црној Гори. Међу тим особама налазе се петорица осумњичених за ратни злочин против цивилног становништва Бошко Бојовић, Милисав Марковић, Радоје Радуновић, Душко Бакрач и Милорад Ивановић, затим Веселин Веско Вукотић, као и Жарко Лаушевић.
Подсетимо, црногорски премијер Мило Ђукановић поручио је да ће „више веровати порукама ако Србија престане да даје држављанства особама које су у Црној Гори оптужене за ратне злочине и осуђене за тешка кривична дела.
О којим је процесима реч?
Петорицу бивших припадника Службе државне безбедности, оптужница црногорског Врховног државног тужилаштва терети да су током маја 1992. године у Подгорици, Херцег Новом, Бару и Улцињу, „незаконито преселили цивилно становништво, држављане Босне и Херцеговине, муслиманске и српске националности који су имали статус избеглица”.
Осим бивших припадника црногорске тајне службе, одговарања пред судом, због добијања српског држављанства, спасио и Веселин Веско Вукотић, који пред правосудним органима наше земље одговара због сумње да је 1990. године у клубу „Нана” убио Андрију Лаконића. Вукотић је 2008. године домаћим истражним органима, испоручен из Белгије где је у затвору провео две године због оптужби да је по налогу службе Државне безбедности у Бриселу убио политичког емигранта Енвера Хадрија.
Поред потернице коју су за њим расписали српски истражни органи, Вукотић се налази и на Интерполовој потерници Црне Горе због убиства которског поморца Душка Бошковића.
Последњи случај десио се крајем прошле године када је познати глумац Жарко Лаушевић добио држављанство Србије, после хапшења у САД. Лаушевића у Црној Гори терете за двоструко убиство почињено почетком деведесетих.
М. Д. [Политика: 27/02/2010]
Нужен перевод?

#279 Зорге

Зорге

    Сакульская деревенщина

  • Администраторы
  • PipPipPip
  • 4 998 сообщений
563
Очень хороший

Отправлено 27 Февраль 2010 - 14:35

Роми неће да се селе, а Срби неће да их терају
Ја не смем да причам на свом ромском језику у Приштини или јужној Митровици, него искључиво на албанском, каже Скендер Гушани

Путоказ у јужном делу Косовске Митровице (Фото Фонет)
„Свој матерњи језик, ромски, у којем има много српских речи, ја не могу да говорим у јужној Митровици или када идем по Косову. Зашто? Зато што нисам безбедан. Када одем у Приштину, Урошевац или Призрен морам искључиво да говорим албански језик, осим са оно мало Рома које сретнем, с којима могу кришом да причам на свом језику”, објашњава за „Политику” расељени Ром Скендер Гушани, који је с породицом 1999. године избегао из јужног дела Косовске Митровице у Лепосавић.
Гушани, који је председник ромске заједнице за Косовско-митровачки округ, с још око 300 Рома и неколико породица Египћана и Ашкалија живи у „хангару”, на месту где је некада била стационирана Војска Југославије. Он каже да оно мало Рома што их има по Косову нема елементарне услове за живот, а првенствено нема сигурност. „Стално страхују од Албанаца, не иду у школе, тешко долазе до личних докумената, а лече се уколико имају пара да плате”, прича Гушани и објашњава да су се до рата Ашкалије и Египћани изјашњавали као Роми, а да су се сада силом прилика интегрисали у албанско друштво. „Они сада говоре албанским језиком, а старији Египћани и Ашкалије међу собом говоре ромски, али када су на улици, то себи не смеју да дозволе јер се плаше да неће осванути”, каже Гушани.
Овај Ром прича да је некада живео у насељу Расадник, у јужном делу Митровице, које је важило за једно од највећих ромских насеља на Балкану. Сада тамо у новоизграђеним објектима има нешто више од 70 ромских породица које су се у последње две године вратиле.
„Поједина наша деца из јужног дела града иду у северни део Косовске Митровице, где похађају наставу. Довозе их и одвозе комбијем”, прича Гушани.
На северу Косова, поред кампа у Лепосавићу, постоје још два: Чесмин луг и Остероде, и то су једини ромски кампови на целој територији Космета у којима борави већ десету годину око хиљаду Рома и нешто мање Египћана и Ашкалија.

Панорама Косовске Митровице (Фото Танјуг)
Због контаминираности оловом воде и земљишта у последња два кампа, комесар за људска права у Савету Европе (СЕ) Томас Хамарберг у свом извештају је затражио обуставу насилног повратка Рома из европских земља на Косово због тога што „не постоје услови за повратак”.
У канцеларији комесара за људска права СЕ у Стразбуру, јуче је „Политици” појашњено да је, поред лоших услова живота, који су одређени непостојањем адекватне инфраструктуре и смештаја, и безбедносна несигурност одлучујући фактор који отежава и одлаже повратак избеглица на Косово.
„Постоји страх да би они поново могли бити принуђени да оду, уколико опет буду изложени притиску и застрашени претњама. Такође, 50 одсто косовске популације је незапослено, што даје веома мало наде повратницима да ће негде радити”, навео је Стефано Монтарио, шеф кабинета комесара за људска права и објаснио да су то све разлози због којих смо позвали државе ЕУ да одложе повратак Рома. Он је додао да је у извештају затражено да се људи који живе у постојећим камповима хитно евакуишу и сместе у одговарајуће услове.
Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију објаснио је да се на северу Космета Унхцр све мање бави овим проблемом, а да је један од разлога вероватно и то што је њихов буџет све мањи. Што се тиче остатка територије КиМ УН администрација је те надлежности пребацила на Министарство за повратак и заједнице владе у Приштини. Јуче је у надлежном министарству у Приштини било немогуће добити податке о томе какве услове обезбеђују за Роме повратнике, пошто се спремају за обележавање годишњице проглашења независности.
Што се тиче кампова на северу Митровице, државни секретар каже да „Роми неће да се селе, а Срби неће да примењују силу”. „Ја сам више пута разговарао с Ромима у тим насељима, али они неће да се селе у јужни део Митровице зато што се тамо не осећају сигурно. Осим тога, они у северном делу примају социјалну и хуманитарну помоћ, дечије додатке и поред тога што смо им гарантовали да неће изгубити те приходе, они нису желели да оду”, каже Ивановић за „Политику”.
Комесар за људска права СЕ тражио је да се за око 600 становника ових кампова хитно нађе нов, безбедан смештај и медицинска нега, како би кампови могли да се затворе. „Чињеница да су ти кампови били насељени читаву деценију прави је скандал. Међународна заједница сноси део одговорности за ту ситуацију”, нагласио је Хамарберг и упозорио да контаминација оловом озбиљно угрожава становнике, посебно децу.
Председник ромске заједнице за косовско-митровачки округ подсећа да су Роми недавно имали разговоре са амбасадорима европских канцеларија у Приштини и да је немачки амбасадор тражио да се годишње око 5.000 Рома врати из Немачке. „Ми смо и тада рекли да нема услова да Роми поново буду на својим огњиштима, јер су им куће попаљене”, каже Гушани и набраја да данас у Пећи и Урошевцу више нема Рома, осим оних који се изјашњавају као Ашкалије. Најбезбеднији су они који живе Племетини, где је већински српски живаљ, као и у једној од највећих српских енклава у Прилужју. У Приштини у Моравском насељу живи седам породица, док у Вучитрну нема ни једне.
Б. Радомировић
В. Јокановић
Б. Митриновић
[Политика: 22/02/2010]


ДАНАС САЗНАЈЕ
Кушнер у Београду пре свега због Косова
Аутор: Н. Томић

Београд - Централна тема разговора, које ће у понедељак, 1. марта у Београду, министар спољних послова Француске Бернар Кушнер имати с највишим српским званичницима, биће регионална сарадња као један од кључних предуслова за наставак европских интеграција свих земаља Западног Балкана, па и Србије.
А, у овом случају, синоним за регионалну сарадњу је однос Београда према Косову, сагласни су добро обавештени саговорници Данаса из француских и српских кругова који су, због осетљивости теме, желели да остану анонимни.
Кушнер ће својим саговорницима - председнику Борису Тадићу, шефу дипломатије Вуку Јеремићу и вицепремијеру Божидару Ђелићу - пренети да је неопходна већа флексибилност и кооперативност Србије у односу на власти у Приштини и да би свакако допринела да у престоницама кључних земаља ЕУ буде још више добре воље за убрзање српске кандидатуре за чланство, коју је за централни политички приоритет Србије у 2010. поставио лично председник Тадић.
Шеф француске дипломатије ће затражити да званични Београд „обузда реторику“ када је реч о Косову, али и да не вуче драстичније потезе који би били у супротности са интересима Француске, као и осталих кључних европских држава које су признале једнострано проглашену независност. Ово се пре свега односи на евентуалне нове иницијативе Србије у УН, након што Међународни суд правде у току ове године донесе саветодавно мишљење. Кушнер би тиме у суштини поновио оно што је заједнички став САД, Велике Британије, Немачке, Италије и Француске и с којим је, према још званично непотврђеним сазнањима медија, представнике српских власти недавно упознао француски амбасадор у Београду Жан-Франсоа Терал.
Следећи приоритет поменутих чланица ЕУ, али и Брисела, односно високе представнице за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, јесте несметано учешће Косова у регионалним иницијативама и међународним скуповима посвећеним Западном Балкану. Србија, као што је прекјуче поновио и председник Тадић, не одустаје од тога да Приштина наступа под ознаком „Унмик- Косово“, косовске власти се томе снажно опиру, а ЕУ покушава да изнађе компромисно решење. Кушнер ће покушати да од српских саговорника затражи помоћ у проналажењу излаза из те ситуације, али може се очекивати је да ће му они пренети да је у вези с тим одговорност за „креативна решења“ пре свега на европској страни.
Ипак, како упозоравају извори блиски званичном Паризу, од степена Кушнеровог задовољства овом посетом у великој мери зависе долазак председника Француске Николе Саркозија у Београд, реализација најављеног споразума о стратешком партнерству две земље, као и интензитет француске подршке српској апликацији за приступање ЕУ.


Тома и Воја на слави код Веље
На крсној слави Нове Србије виђени лидери Српске напредне странке и Демократске странке Србије

БЕОГРАД - Велимир Илић коначно је успео јавно да споји Томислава Николића и Војислава Коштуницу!Нова Србија обележила је јуче крсну славу - Светог Симеона Мироточивог, којој су, поред партијског руководства и чланства, присуствовали председници и највиши функционери све три странке.
Илић је СНС и ДСС назвао "братским странкама", нагласио да би требало да се сложе и поставе здраве темеље Србије, "онакве какву је Немања стварао".
- То је оно што народ од нас тражи. У држави има много проблема, а она никако да крене на прави пут - пут светосавља, једини пут који ће Србију извући из свих проблема - рекао је Илић.
Николић је изјавио да му је циљ добра сарадњу са НС и ДСС, како би се власт натерала на ванредне парламентарне изборе.


Тејер: Толимир изабрао да изда свету дужност
Тужилац терети српског генерала за геноцид над муслиманима из Сребренице 1995.

ХАГ - Суђење пензионисаном генералу Војске Републике Српске Здравку Толимиру почело је јуче пред Хашким трибуналом уводном речју оптужбе која је Толимира означила као једног од организатора и надзорника геноцида над муслиманима у Сребреници у лето 1995. Толимир је у осам тачака оптужен за геноцид, удруживање ради почињења геноцида, истребљење, убиства, прогон, присилно премештање и депортацију муслимана из Сребренице из Жепе од јула до новембра 1995. У то време, Толимир је био помоћник за обавештајно-безбедносне послове команданта Главног штаба ВРС Ратка Младића.
У уводној речи тужилац Нелсон Тејер (Тхаyер) нагласио је да је Толимир, као школован официр, "изабрао" да "изда свету дужност" поштовања ратних закона и, уместо тога, предводи "организовану бруталност, за коју је знао да ће водити злочинима против човечности", у циљу стварања "једнонационалне српске државе".
Тужилац Тејер подвукао је да је Толимир, као најближи сарадник и човек од поверења генерала Младића, одговоран због учешћа у заједничком злочиначком подувхату чији је циљ било трајно уклањање муслиманског становништва из Сребренице и Жепе, те зато што је "помагао, одобрио и надзирао организовано притварање, погубљење и покопавање 7.000 муслиманских дечака и мушкараца".
- Докази ће показати да је Толимир издавао наређења и надгледао официре који су на терену спроводили операцију заробљавања, притварања, организованог стрељања и закопавања хиљада сребреничких муслимана.
Убиство хиљада сребреничких муслимана и протеривање десетина хиљада чланова њихових породица, по оптужби, део је плана уништења енклаве и становништва чији је заметак био у стратешким циљевима које је Скупштина Републике Српске, на предлог Радована Караџића, усвојила у мају 1992. Међу тим циљевима било је раздвајање Срба од муслимана и Хрвата у БиХ и "уклањање Дрине као границе међу српским државама", нагласио је тужилац Тејер.
Та два циља, према његовим речима, као "бакље етничке мржње" - распламсане у "пожар који је прогутао 7.000 муслимана" - носили су политички лидер РС попут Радована Караџића и Момчила Крајишника, који су циљеве и поставили, као и највиши официри ВРС, генерали Младић, Милан Гверо, Радислав Крстић и Толимир.


Извини, брате, грешка
Револвераши ранили Владимира К. (25), који је седео за воланом аута у центру Београда, а онда му се извинили јер су пуцали у погрешног

БЕОГРАД - Тек пошто су Владимира К. (25) упуцали у стомак и руку, непознати нападачи схватили су да је у питању „погрешан човек“ и рекли: „Извини, брате, грешка!“
Револвераши су јуче око 15 часова упуцали Владимира К. (25) са два хица док је у свом аутомобилу чекао да се упали зелено светло на семафору у улици Војислава Илића. После рањавања безочни насилници утрчали су у „рено шафран“, паркиран десетак метара даље, и побегли у правцу центра града. Рањени младић смогао је снаге да се одвезе до улице Пиве Карамантијевића, где станује, и ту сачека Хитну помоћ.
Како је рањени младић успео да исприча лекарима Хитне помоћи и полицији пре него што је изгубио свест, његовом аутомобилу пришла су два момка. Они су му покуцали на прозор и рекли: „Комшија, отвори на минут“. Када је то и учинио, један од њих извадио је пиштољ и запуцао. Нападач је испалио укупно четири хица, од којих су два погодила Владимира у стомак и руку. Тек што је испалио хице, нападач је, како Владимир тврди, застао, боље га погледао, а потом се извинио и рекао да је у питању грешка.
- Када се некако довезао аутомобилом, Влада је телефоном најпре позвао мајку, која је контактирала и с полицијом и Хитном помоћи. Све ово је заиста страшно, ранили су најбољег момка у комшилуку, вредног, љубазног и толико племенитог. Још не могу да верујем да је неко у стању да направи такву грешку - рекла је једна од Владимирових комшиница.
До закључења овог издања Владимир је био на операционом столу у Ургентном центру и лекари нису давали никакве прогнозе.  


РАЗГОВОР - Димитрис Друцас, заменик министра спољних послова Грчке
Србија може 2014. у ЕУ
Агенда 2014. амбициозна, али и остварива * Београд мора да испуни све услове, а Унија да се не „одмара“ од проширења * Брисел да подржи кандидатуру што пре
Аутор: Игор Живановић

Атина, Београд - Иницијатива Грчке за чланство земаља Западног Балкана у ЕУ 2014. је и симболична и суштинска, амбициозна и остварива. Коначни резултат пре свега зависи од тога којом брзином државе буду испуњавале неопходне услове, али изузетно је важно и да воља ЕУ за проширење буде видљива - истиче у разговору за Данас заменик шефа грчке дипломатије Димитрис Друцас.
*   Како објашњавате план званичне Атине да земље Западног Балкана, а можда пре свих Србија, 2014. постану чланице ЕУ?
- Циљ Грчке је чланство земаља Западног Балкана у Европској унији, на основу критеријума и предуслова које поставља Унија. Искуство је, до данас, показало да проширење ЕУ представља једно од најефикаснијих оруђа за успостављање мира, стабилности и просперитета. Међутим, због низа разлога, који се односе између осталог и на такозвани „замор од проширења“, али и на тренутну општу економску кризу, почетна динамика коју је дала Солунска стратегија, донета на иницијативу Грчке током њеног председавања ЕУ 2003, а која је профилисала европску перспективу Западног Балкана, треба да се обнови. Имајући то у виду, премијер Јоргос Папандреу је најавио, неколико дана након преузимања дужности у октобру 2009, грчку иницијативу под називом „Агенда 2014“. Наш циљ је да удахнемо нову снагу европској перспективи земаља Западног Балкана, постављајући као симболичан циљ за њихово учлањење у Европску унију 2014. годину. Значење иницијативе је очигледно - европска перспектива, уз испуњење неопходних предуслова, жива је и углавном остварива. Европа је будућност свакога грађанина нашег осетљивог региона. Будућност која је у његовим рукама.
*   Да ли је ова иницијатива само охрабрење државама Западног Балкана да наставе с реформама или има значајнију улогу у процесу европских интеграција?
- Суштински, наш циљ је двострук. Прво, да се обнови интересовање Уније за регион, а друго, да циљани датум 2014, са својим огромним симболизмом, послужи као подстрек за земље у региону при интензивирању њихових тежњи ка ЕУ. То обухвата и решавање нерешених питања у региону, на бази добросуседских односа, који иначе представљају предуслов постојећег Процеса стабилизације и придруживања. Иницијатива је, дакле, и симболична и суштинска, она је амбициозна, али и остварива. Коначни резултат, наравно, наставља да зависи од самих заинтересованих страна. Али, подједнако је важно да воља ЕУ буде видљива.
*   Да ли се ваша иницијатива за Западни Балкан односи и на Косово и како видите европску перспективу Косова?
- Став Грчке поводом статуса Косова је познат и он је дефинисан уз потпуно поштовање међународног права. Истовремено, дужни смо да гледамо напред и не треба да допустимо да Косово буде извор тензија у Европи. Управо из тог разлога сматрамо да наша иницијатива „Агенда 2014“ има додатну вредност, јер може да буде катализатор који ће дати динамику дијалогу за дипломатски излаз. Може да постане канал за истицање улоге Европе.
*   Очекујете ли позитиван одговор ваших колега у Унији, будући да се неке државе противе ратификацији ССП и прелазак на наредну фазу док се не оконча сарадња с Трибуналом у Хагу?
- Грчка, као најстарија држава чланица ЕУ у региону, представила је свој предлог својим европским партнерима. Низ њих је прихватио дух иницијативе, а уз то ту је и писмо које сам потписао заједно са аустријским министром спољних послова Михаелом Шпинделегером, које приказује приоритете европског пута Западног Балкана. Уследиће и друге иницијативе, тако да сам уверен да све више европских партнера схвата да питање чланства Западног Балкана није питање „замора од проширења“ и „одмарања“, већ остварења саме визије ЕУ о миру, стабилности и просперитету и добрим односима у целој Европи.
*   Да ли ће се о српској кандидатури за чланство расправљати наредних месеци у европским институцијама?
- Грчка је одиграла главну улогу у усвајању скорашње одлуке Савета ЕУ да се одмрзне Прелазни трговински споразум. Надамо се еквивалентној одлуци која би омогућила ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању. Што се тиче недавног подношења кандидатуре Србије за чланство у ЕУ, наш став је јасан - треба га размотрити што је раније могуће и то, као и у случају осталих земаља Западног Балкана, на правичан и суштински начин. Србија припада европској породици и што пре добије место које заслужује то ће бити боље и за њу и за целу Европу.


Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине
Младићу не одузимамо имовину
Тања Николић-Ђаковић | 27. 02. 2010. - 00:02х | Фото: БЕТА |
Знамо за кретање Ратка Младића до пре три године и знамо да је тада био у Србији. Од тада примењује другу тактику скривања. Узнемирен је због јасно изражене политичке воље да се он и Хаџић нађу у Хагу, изјавио је за „Блиц“ Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине.
Вукчевић је рекао да су у току финансијске истраге у три велика предмета ратних злочина, да се сумња да су се многи обогатили пљачком и да ће у буџет Србије бити враћена имовина и новац стечен вршењем кривичних дела ратних злочина. Имовина Ратка Младића, међутим неће бити одузета, јер „Младић није предмет који се води пред нашим судом“.
*   На питање да ли Младић има подршку неке политичке партије Вукчевић одговара:
- Нема. Политички циљеви одређених партија подударају се с циљевима политике деведесетих која је створила лудило на простору бивше Југославије. Међутим, то не значи да политичке странке конкретно помажу Младићу.
*   Да ли је одлука о претресу стана Ратка Младића донета ноћ раније, када се Дарко Младић појавио са коферима у кући?
- Ни тај детаљ из акционог плана не могу да поделим са вама. Свака акција је планирана и има своју логику.
*   Да ли су вам сумњива путовања Младићевог сина у Русију?
- Свако моје изјашњавање и процена по таквим питањима могла би да буде контрапродуктивна за спровођење коначног циља - хапшење Младића и Хаџића.
*   Да ли су га тамо пратиле службе безбедности?
- О детаљима ћемо причати онда када завршимо хашку причу.
*   Зашто су мерени дебљина зидова, узимани отисци прстију, ако је кућа Младића под присмотром 24 сата? Да ли се сумња да је био тамо или неко ко му директно помаже?
- То су регуларне оперативне мере које се спроводе. Циљ су били документи и спречавање финансијске подршке.
*   Хашки тужилац је изјавио да нема разлога да не верује да је Младић у Србији. Делите ли његово уверење?
- Свака прогноза је контрапродуктивна и може бити погрешно протумачена.
*   Да ли је нешто договорено на састанку у Хагу о наслеђу хашког Трибунала и шта ће бити са документацијом?
- За нас је нај прихватљивије да архив Трибунала остане под окриљем УН, у Њујорку или Хагу као симболима ове организације. Наравно, уз могућност да користимо грађу за предмете које водимо пред националним правосуђима. Све друго би могло да произведе нову подељеност, сумњу да би овај материјал мога бити злоупотребљен, и то би нас удаљило од заједничког циља - помирења у региону.

Декларација не доноси нову тужбу
*   Ако се у декларацији помене реч геноцид може ли БиХ поново да тужи Србију и тражи одштету?
- Босна може да покуша, али нема никаквих додатних елемената који би променили и издејствовали другачију одлуку МСП-а. Не постоји могућност да осуда злочина квалификованог од стране МСП-а као геноцид, буде искоришћен против нас. Напротив, осуда злочина, извињење и поштовање жртава могу да нам донесу само спољнополитички бенефит.


Посебан бирачки списак још збуњује мањине
Непосредни избори за сада извесни само за пет од 19 националних савета, иако рок за упис бирача истиче 9. марта

Потписивање протокола о сарадњи националних савета Бугара, Влаха и Бошњака (Фото Танјуг)
Припадници египатске, ашкалијске, мађарске, украјинске и бошњачке националне мањине у Србији већ су обезбедили непосредне изборе за своје националне савете, а да ли ће осталих 14 националних савета крајем маја или почетком јуна бирати грађани или електорске скупштине зависи од тога колико ће се у самој завршници повећати интересовање припадника мањина за упис у посебан бирачки списак. Рок за упис истиче 9. марта, а према подацима Министарства за људска и мањинска права до средине прошле недеље је уписано укупно 206.289 грађана, што није велики број јер се на последњем попису више од 1,2 милиона људи изјаснило да припада некој од мањинских заједница. Државни секретар Анико Мушкиња Хајнрих каже да је интересовање било веома различито и да су најзаинтересованији за изборе били Мађари, а најмање заинтересовани Словенци који први пут оснивају свој савет.
По Закону о националним саветима националних мањина, усвојеном крајем августа прошле године, потребно је да се на посебан бирачки списак националне мањине упише више од 50 одсто укупног броја њених припадника према последњем попису становништва, умањеног за 20 одсто да би избори за савет били непосредни. У супротном, бираће их електорске скупштине, а сваки електор мора да прикупи најмање 100 потписа припадника мањина.
Мушкиња Хајнрих каже да посебних тешкоћа у току предаје захтева за упис у посебна бирачки списак није било, осим почетних недоумица да ли се захтеви подносе лично, поштом или преко активисте. Она додаје да је наравно требало да прође неко време па да се ли локалне самоуправе “уходају”, посебно у управама као што је, рецимо, суботичка где је дневно подношено и више стотина захтева
Председник Извршног одбора Националног савета Бошњака Есад Џуџевић каже, међутим, да је било извесних проблема, пре свега организационих . „Службеника у локалним самоуправама који су обучени да уносе те захтеве у готово свим општинама у Санџаку није било довољно, па су повремено морали да укључују и неке друге запослене који, опет нису, прошли обуку, тако да је све било доста споро. Осим тога, изостала је и медијска подршка, пре свега јавног сервиса, али и регионалних медија који су врло слабо пратили овај процес”, наводи он.
На проблеме указује и Ана Томанова-Маканова, потпредседница Владе Војводине и председница Националног савета Словака. „Можда се сви заједно нисмо добро организовали, јер ово се ипак први пут ради у Србији. Свакако је била потребна јача медијска подршка и то свих медија. Јер, постојао је и проблем у самим етничким заједницама. Људи су били збуњени свим тим и најчешћа питања која су постављали била су: зашто се праве посебни бирачки спискови, да ли ће бити избрисани из општег бирачког списка, да ли ће спискови бити добро чувани”, истиче Томанова-Маканова. Она каже да је Словацима потребно још око четири хиљаде бирача да би били одржани непосредни избори и да очекује да ће у томе успети до 9. марта, као и да ће, колико је њој познато потребан број људи у посебан бирачки списак успети да упишу и Румуни.
Џуџевић такође каже да код једног броја припадника мањина постоји страх од уписа на посебан бирачки списак и уопште од изјашњавања о националној припадности, док је према речима Ивана Васића, портпарола Националног савета Рома то вероватно главни разлог што ова мањина по свему судећи неће имати непосредне изборе за свој савет.
„За непосредне изборе је потребно да се у бирачки списак упише 43.277 Рома, а ми смо до сада прикупили само око 15.000 потписа. Било би много боље да се савет не бира на електорској скупштини јер је могућност злоупотреба и манипулација много мања на непосредним изборима. Али, Роми су најсиромашнији део друштва, слабо образовани, недовољно информисани и њима је лако манипулисати. Када је томе дода и сталан страх од тога да се изјасне као Роми, због лошег историјског искуства, јасно је зашто је одзив овакав”, каже Васић.
-----------------------------------------------------------
Избори за 19 националних савета
На попису 2002. године 1.285.163 грађана изјаснило се да припада једној од мањинских заједница. Савете ће овога пута посредно или непосредно бирати Албанци, Ашкалије, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Грци, Египћани, Мађари, Македонци, Немци, Роми, Румуни, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци, Хрвати и Чеси.
Г. Новаковић
А. Поповић
[Политика: 27/02/2010]


Роми, Албанци и Срби у тинејџерском поп-шоуу
Средњошколци са југа Србије у представи „Ти и ја смо ми”, након премијере у Бујановцу и Београду, гостовали у Кикинди, чиме је започела турнеја по војвођанским местима

Детаљ са представе „Ти и ја смо исти” (Фото С. Милетин)
Кикинда – „Када сам дошла на аудицију, Срби, Роми и Албанци су стајали у посебним групама. Нисмо се обраћали једно другом. Али, како је време пролазило, упознали смо се и схватили да смо исти. Сада имам најбољу другарицу Албанку Дафину, што је раније било потпуно незамисливо!“, рекла је за „Политику“ Милена Андрејевић из Бујановца. Она је у друштву четрнаест средњошколаца са југа Србије учествовала у припреми аматерске представе „Ти и ја смо ми“.
Представа, у којој играју млади албанске, ромске и српске националности из Бујановца, Прешева и Медвеђе, након премијере у Бујановцу и Београду, прексиноћ је одиграна и у Кикинди, чиме је започела турнеја по војвођанским местима.
Представа је окарактерисана као тинејџерски поп-шоу, у којем млади о својим свакодневним проблемима и толеранцији говоре шаљиво на свом матерњем језику, али и на енглеском.
– На кастинг се пријавило шездесетак средњошколаца од којих смо одабрали четрнаест. Током проба, са њима смо обавили четворочасовне интервјуе. Причали су нам о свом интимном поимању света, тако да је комад заправо саткан од њихових истинитих прича. Могу да је одиграју било где, од Америке до Африке, јер причају о универзалним проблемима које сваки средњошколац на свету има – каже за наш лист редитељ Александар Лазић, наглашавајући да су на представи радили и глумица Тиња Дошен и драматург Милена Богавац.

Дафина Алију(лево) и Милена Андрејевић. Сада најбоље другарице
Албанка Дафина Алију из Прешева каже да је био потребан овакав мултиетнички пројекат:
– Ми се, иако живимо у истом месту, нисмо дружили међу собом. А сад, видите да смо заједничким радом успели да научимо много једни о другима и да смо нераздвојни – каже Дафина
Средњошколце са југа Србије обрадовао је топао дочек вршњака из кикиндске гимназије „Душан Васиљев“, код којих су и преспавали:
– Никада раније нисам на тај начин била нечији гост. Код нас то није уобичајено. Показали су нам град, имали смо заједничке активности, изашли у кафић. Кикинда је исто мултиетничка средина, али се овде сви друже – преноси нам своје утиске Ромкиња Несибе Османи.
– Да бисмо схватили значај овог пројекта, треба да разумемо тензију која постоји тамо доле. Уколико познајете особу супротног пола, а друге вероисповести, не можете јој ни прићи! О везама, односима, дружењима да и не причамо! То треба променити – закључује редитељ Лазић.
Након турнеје по Војводини, представа ће бити одиграна и у Словенији. Пројекат је финансирало Координационо тело Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.
Силвија Милетин
[Политика: 27/02/2010]
Нужен перевод?

#280 Зорге

Зорге

    Сакульская деревенщина

  • Администраторы
  • PipPipPip
  • 4 998 сообщений
563
Очень хороший

Отправлено 27 Февраль 2010 - 14:36

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СПЦ ОДЛУЧИО ДА ОДЛОЖИ ЦЕРЕМОНИЈУ У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ, ЗАКАЗАНУ ЗА 25. АПРИЛ
Устоличење патријарха тек у октобру?
Разлог за одлагање је чињеница да је крај априла исувише близу да би све могло да се организује на прави начин, јер су интересовање за долазак показале многе угледне званице из света, међу којима и председник Руске Федерације Дмитриј Медведев

БЕОГРАД - Патријарх српски Иринеј, по свему судећи, неће бити устоличен у Пећкој патријаршији 25. априла, већ највероватније тек у октобру. Одлука о одлагању церемоније донета је на седници Светог архијерејског синода у четвртак, између осталог и на иницијативу монахиња из Пећке патријаршије.
Према речима нашег извора блиском врху СПЦ, разлога за овакву одлуку Синода је више.
- Крај априла, за кад је првобитно заказано устоличење патријарха, сувише је близу да би све могло да се организује на прави начин. Интересовање за долазак у Пећку патријаршију показале су многе угледне званице из целог света, а међу њима и државници који већ имају план обавеза за ову годину - каже наш саговорник и додаје:
- Постоје веома озбиљне најаве да је и председник Руске Федерације Дмитриј Медведев пожелео да присуствује устоличењу патријарха. Међутим, то није једини разлог. Монахиње из Пећке патријаршије су, такође, апеловале да се церемонија одложи, како би имале довољно времена да припреме манастир за тако велики догађај.
Како каже наш извор, датум устоличења биће накнадно одређен, тачније на следећој редовној седници Синода, али се очекује да ће то бити у октобру, када се још може рачунати на лепо време.
Наш извор истиче да померање датума за устоличење патријарха нема везе с тренутном ситуацијом у Епархији рашко-призренској и наводним незадовољством појединих монаха у тамошњим манастирима.
- Много је спекулација и подметања последњих дана. Има покушаја да се унесе немир у Епархију, али упркос томе, ситуација се смирује и нема речи о томе да се устоличење одлаже због тога - закључује наш извор.

Антоније у редовној процедури
Синод на прекјуче одржаној седници није расправљао о случају црноречког монаха Антонија, који је недавно изнео оштре критике на рачун "црквене владе" и патријарха. Одлука о његовом разрешењу донета је још за живота патријарха Павла, али није спроведена, тако да ће "случај Антоније" бити разматран у редовној процедури.

Отац Лука Новаковић није сумњив
Бивши старешина храма Светог Саве на Врачару отац Лука Новаковић није предмет истраге синодске комисије, која испитује детаље у вези с изградњом храма, тврди владика Григорије.
- Контрола изградње храма иде редовним путем, а отац Лука није предмет истраге. Он је давно отишао одатле и нема никакве везе с изградњом - каже владика Григорије.
Н. Поповић


Сељаци не дају Корманско поље „Фијату”
Мештани Маршића, Кормана и Јовановца нису против експропријације, али њихова „минимална цена” је 4.000 евра за ар и „неће ни да чују за Динкићевих од 300 до 350 евра”

Протестни збор у Дому културе у Маршићу
Крагујевац – Да је знао како ће мештани Маршића, Кормана и Јовановца реаговати на изјаву министра економије и регионалног развоја Млађана Динкића да цена земљишта које треба да буде експроприсано „не може бити виша од 300 до 350 евра за ар“, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић вероватно никад не би изговорио следећу реченицу: „Очекујем само мање проблеме“. Ово је био његов одговор министру Динкићу, који је на прошлонедељном радном састанку „из прве руке“ хтео да чује како ће реаговати власници парцела када им локална управа саопшти да њихове њиве на Корманском пољу морају бити експроприсане за потребе „Фијата“ и његових петнаестак коопераната.
Мештани три села на ободу Крагујевца, који поседује око 20 хектара земљишта на Корманско пољу, једногласно су одбацили Динкићеву понуду и „чврсто решили“ да своју дедовину не дају будзашто.
– Којом математиком је Динкић дошао до цене од 300 до 350 евра за ар!? Ако му је то цена, онда ћу ја да му дам 400 евра за сваки ар његове очевине – предложио је један кршни Маршићанац на збору незадовољних мештана, одржаном у сеоском дому културе.
Осим што су формирали иницијативни одбор за заштиту права власника земљишта и ангажовали адвоката који ће их, злу не требало, заступати на суду, око 200 огорчених домаћина донело је и неке, рекло би се, „историјске закључке“.
„Не дамо земљу испод 4.000 евра, а у супротном ћемо блокирати аутопут ка Баточини и Лапову, разапећемо шаторе на Корманском пољу и, ако треба, телима бранити нашу дедовину.“ Овај закључак прихваћен је акламацијом.
– Хоће држава земљу да нам узме џабе. Е, неће моћи. Свака част „Фијату“, и нисмо ми против да дође, али нека нам се земља плати колико вреди. Мом су мужу пре четири месеца нудили 2.000 евра за ар, па нисмо пристали. Зна се колика је тржишна цена. Четири хиљаде и тачка – одбрусила је Цица Спасић, једна од најгласнијих на збору мештана.
– Експропријација мора да се изврши, будући да је Влада Србије донела одлуку да је Корманско поље од општег интереса за државу. Процену цене земљишта траба да изврши Пореска управа. Свако ко не буде био задовољан моћи ће да се обрати суду и на тој инстанци решава спор, али је важно напоменути да нико неће моћи да блокира експропријацију. По закону, после одлука о проглашавању општег интереса и експропријацији, земљиште аутоматски прелази у руке оснивача бесцаринске зоне на Корманском пољу, а то су држава и „Фијат“, односно „Фијат аутомобили Србија“ – објаснио је недавно новинарима Небојша Васиљевић, члан Градског већа за инвестиције.
Корманско поље је већ једном било „мета државе“. Пре тридесетак година, тачније 1978, тадашња власт је експроприсала земљу за потребе „Заставе“. Међутим, како „трећа фаза“ развоја фабрике аутомобила није заживела, власници парцела су добили могућност да поврате земљу. Неки су то и учинили за, како кажу, 70 евра по ару. Касније је цена подигнута на 600, односно 1.000 евра за ар, па су многи одустали.
Сада су, међутим, сви решени да не прихвате „понижавајуће услове“. А да је тако, говори и податак о броју оних који су спремни да се договоре са крагујевачком управом, којој је Влада Србије предала у руке овај „врућ кромпир“.
Наиме, од 35 власника земљишта, чије су „предмете“ обрадиле надлежне службе, прошлог четвртка, на први састанак о експропријацији, у Зграду града је дошло свега њих двоје.
Дакле, ни „фронт“ мештана села Маршић, Корман и Јовановац није тако чврст, како се на први поглед могло закључити. То оставља простор за договоре, исте оне који су „пали“ прошле године, када је, и поред гунђања, извршена експропријација земљишта на траси аутопута ка Коридору 10.
Бране Карталовић
[Политика: 26/02/2010]


ПОПЛАВЕ НЕ ЈЕЊАВАЈУ
Србија под водом
Водостаји Дунава, Тисе и Саве расту, док се на Колубари очекује већи пораст нивоа воде. На подручју Крушевца, поплаве су активирале 16 клизишта

Због кише која је у последња два дана падала у Србији, житељи појединих крајева поново брину од могућих поплава. На Сави је водостај у стагнацији до Шапца, низводно у мањем порасту, док ниво воде у Великој Морави и банатским водотоцима опада.
Због топљења снега и нових падавина порастао је и ниво река у ваљевском крају, а најозбиљнија ситуација је у Убу.
- Што се тиче осталих локалитета у Србији, имамо забележен пораст водостаја без директног угрожавања објеката и живота људи у овом тренутку, али ћемо пратити ситуацију до даљег - каже представник Кризног штаба за Зајечар Милко Тодоровић.
Водостај Дрине је нешто мањи у односу на јучерашњи, будући да је у последња 24 сата уследило благо сманивање дотока воде у Дринско језеро, тако да низводно нема опасности од поплаве.
Према службеним прогнозама, доток воде у Дринско језеро код Малог Зворника неће се значајније мењати, што значи да је искључена могућност да се Дрина низводно излије.
Искуство је потврдило да тек са протоком воде од 1.500 кубних метара у секунди на брани у Малом Зворнику, уз тенденцију даљег повећања, низводно почиње местимично изливање Дрине и тада почиње предузимање мера ради заштите од поплаве.
Због наглог отапања снега и великих количина кише, у Ивањици су се појавила клизишта на неколико места, а Моравица угрожава куће у приобалном појасу.
Према извештају општинског штаба за праћење ситуације изазване временским непогодама, поплављено је неколико дворишта и приземних кућа.
Ситуација се прати из часа у час и ако буде било потребе, станари ће бити исељени из својих кућа.
Велике количине воде очекују се од отапања снега са Голије, Јавора и других виших предела у тој општини.

Водостај Ветернице и Јабланице у знатном је порасту.
Према незваничним подацима у последња 24 сата пало је преко 30 литара кише по квадратном метру, што је, због повећаних дневних температура и убрзаног топљења снега са брдско-планинског подручја, проузроковало плављење ораница.

У Зајечару упозоравају на могуће нове поплавне таласе
јер водостај Белог и Црног Тимока поново расте, па је командир ватрогасне спасилачке чете Бранислав Матић упозорио грађане на опрез због могућих нових поплавних таласа на угроженим подручјима у Зајечару.


Београд  27. 02. 2010 Пресс
Скупљи струја, бензин, уље...
Од понедељка струја поскупљује 11 одсто, ускоро следе и нове цене горива, уља, лекова, месних прерађевина, слаткиша, тестенина, кабловске телевизије...

Креће талас поскупљења... Очекују се више цене у трговинама
Струја ће у Србији од понедељка поскупети 11 одсто! Мартовски рачуни домаћинстава биће за толико увећани, док ће привреда електричну енергију плаћати девет одсто скупље него до сад. Удар на кућни буџет грађана у следећих месец дана представљаће и нови раст цена горива, уља, лекова, меса и месних прерађевина, кабловске телевизије, телефонске претплате...
Најјефтинији киловат у зеленој зони коштаће од 1. марта 4,4 динара, док ће најскупљи киловат у црвеној и дневној зони коштати чак 13,2 динара. Ово поскупљење највише ће погодити оне који се греју на струју. Домаћинства која користе ТА пећи до сада су у просеку за грејање стана од 50 квадрата издвајала око шест хиљада динара, а сада ће им рачун бити већи за око 600 динара.
Министарство енергетике најављује за следећу недељу поскупљење горива за 93 пара по литру. То ће са ценом струје и падом вредности динара, по речима економиста, погурати и друге цене у малопродаји за пет до 10 одсто. Засад је сигурно да ће већ од понедељка своје цене на штету потрошача кориговати и уљари.

Енергенти пумпају цене
Гориво на пумпама у Србији поскупеће по четврти пут од почетка године. Литар бензина који је 13. јануара коштао 106,60 динара сада ће износити 111,9, док ће литар евродизела коштати 110 динара. Поскупљења ће бити настављена и у априлу, јер је Републичка агенција за телекомуникације одобрила и нове цене телефонске претплате са 230 динара на 458. Биће увећани и мартовски рачуни за СББ кабловску телевизију. Уместо 745, она ће коштати 820 динара.

Мењаће се и ценовници у трговинама. Трговци кажу да ће уље од следеће недеље бити скупље. После уља, очекује се поскупљење увозне робе због скока курса евра, каже директорка маркетинга трговинског ланца „Јабука" Милена Радуловић.
- Поскупеће бар до пет одсто слаткиши, зачини, нес кафа, тестенине и хемија, јер је то логично при скоку евра код оних производа код којих постоји увозна супстанца у производњи. Што се домаћих произвођача тиче, сви чекају да се повећају цене енергената и свих релевантних чинилаца који утичу на крајњи производ. У том случају могућа су поскупљења између пет и седам процената - каже Радуловићева.
Да произвођачи чекају како ће се на њихов посао одразити ново поскупљење струје потврдио нам је и директор пекаре „Клас" Момир Лазић.
- Сачекаћемо бар један рачун како бисмо видели колико то реално увећава цену наших трошкова - рекао је Лазић.

Угрожен кућни буџет
Економисти кажу да ће талас поскупљења који Србију тресе од почетка године још више утицати на пад животног стандарда грађана. Сарадник Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић каже за Пресс да је за све крива држава, која је као и прошле године, главни иницијатор инфлаторних токова.
- Држава је повећала акцизе на гориво, струју и пића, одобрила поскупљење струје, претплате... Трошкови живота скачу, а стандард грађана је низак и биће још нижи. Куповна моћ становништва ће падати до краја године. За то је све крива и економска политика која је вођена у преткризном периоду. Тада је становништво заваравано да живимо у једној стабилној држави у којој смо поставили здраве темеље за развој економије, што се види да није тачно - оценио је Ђоговић.

Према његовим речима, због поскупљења струје и горива, као и кретања девизног курса, поскупеће и поједини прехрамбени производи, али ће због ниске куповне моћи трговци и произвођачи бити обазриви.
Од почетка године због већих акциза већ су поскупели цигаре, пиво, алкохолна пића, али и млеко и млечни производи.  
Љ. Рачић


Жене у мировним мисијама
Израда Националног акционог плана за примену Резолуције 1325 СБ УН о женама, миру и безбедности

Жене имају све значајнију улогу у сектору безбедности (Фото Танјуг)
Београдски фонд за политичку изузетност (БФПЕ) у партнерству са Министарством одбране почео је нову праксу, па је израдом препорука за Национални акциони план за примену Резолуције 1325 СБ УН о женама, миру и безбедности на путу да примену једне обавезујуће резолуције преточи у домаћу праксу. Наиме, за десетак дана ће препоруке за израду НАП, које су настале вишемесечним радом представника владиног савета за родну равноправност, скупштинског одбора за одбрану и безбедност, Министарства одбране, МУП-а, Управе царина и других ресорних министарстава, као и невладиних организација, бити предате Министарству одбране, а потом Влади Србије на усвајање.
Председница БФПЕ Соња Лихт каже да су овим пројектом и укључивањем широког спектра представника безбедносног сектора, владиних и невладиних представника желели да покажу како друштво може да утиче на државу. „Овај пројекат се неће завршити када Влада усвоји НАП, него ће опет сви учесници у његовом настајању наставити да прате како држава спроводи овај документ”, каже Соња Лихт.
Министарство одбране је учешћем и имплементацијом ове резолуције одлучило да применом вредности и стандарда и формално уважи реалност у безбедносном сектору, односно равноправно учешће жена у мировним процесима, али и у области смањења насиља над женама. После својеврсне јавне расправе у Скупштини у децембру прошле године, у четвртак је уз помоћ Савета за равноправност полова настављена јавна расправа о препорукама за овај НАП.
Резолуција 1325 СБ УН усвојена је 2000. године уважавањем последица ратних конфликата на жене, али и као намера да се посебна пажња у изградњи мира и постконфликтном опоравку земаља поклони женама. Ова резолуција је правно обавезујућа за све земље чланице УН, те је СБ подстакао чланице, цивилно друштво и друге релевантне актере да развију стратегије и акционе планове са јасним циљевима и временским одредницама за интеграцију родне перспективе у мировне операције и програме опоравка и реконструкције.
Очекује се да би примена Резолуције 1325 довела до увећања броја жена у сектору безбедности, побољшала њихов положај на местима одлучивања, као и продубила међусекторску сарадњу у борби против различитих видова насиља над женама.
Б. Митриновић [Политика: 27/02/2010]


Артемије: Нико ме не може натерати да правим раскол у СПЦ
„Објаснио ми је да није заточеник у манастиру као и да поштује одлуке Сабора и Синода” каже за „Политику” владика Григорије који је јуче са министром вера боравио у Грачаници

Епископ липљански Теодосије, Кристофер Дел, амерички амбасадор у Приштини и Стјуарт Џонс, заменик помоћника државног секретара САД јуче у Грачаници (Фото Бета)
Владика рашко-призренски Артемије позвао је јуче у Грачаници све оне који га поштују и воле да следе његов пример и да, као и он, остану у послушности Српској православној цркви и тиме покажу солидарност и љубав према њему, а пре свега према српској Цркви.
У изјави за „Политику”, епископ захумско-херцеговачки Григорије, који је јуче, заједно са министром вера Богољубом Шијаковићем, посетио Грачаницу, објаснио је да се састао са владиком Артемијем и сазнао од њега да епископ рашко-призренски не подржава метеж који је настао у јавности после одлуке да он буде привремено разрешен.
– Разговарао сам са владиком два-три сата и рекао му да има много дезинформација, много погрешних, лажних информација у медијима. Он је објаснио да не жели да учествује у томе и да неће никакав немир. Упознао сам епископа и са тим да људи који наводно штите њега и његове интересе, стварају утисак у јавности да је он ту у манастиру као заточеник. Владика Артемије ми је објаснио да је његов живот у манастиру сасвим нормалан, као и да поштује одлуке Сабора и Синода, после чега сам му предложио да то каже јавно и да заједно упутимо једну поруку мира, што је он и прихватио – каже владика Григорије.
У обраћању јавности, првом после одлуке Синода да га привремено разреши управљања епархијом, владика Артемије је поручио да је за њега јединство Цркве најважније.
„Спреман сам да прихватим одлуке Синода, као што сам их и прихватио, иако се са њима не слажем и не морам увек да се слажем, али их прихватам. Нико ме не може натерати да цепам хитону светосавске цркве, односно да правим раскол. Зато сматрам да ова порука треба да буде путоказ и свима онима који, користећи наше име и положај у коме се налазимо, стварају утисак како владика Артемије са неким својим присталицама ствара раскол у СПЦ. То једноставно није тачно и никада на то не бих пристао, нити ћу пристати”, рекао је владика Артемије у изјави за „Глас југа” и КиМ радио.

Министар вера Богољуб Шијаковић, владика Григорије и владика Теодосије јуче у Грачаници (Фото Бета)
Епископ рашко-призренски додао је да верује да ће проблем који је настао бити легитимно решен на предстојећем заседању Светог архијерејског сабора.
„До тада нека се у миру, без халабуке, ствари испитају, државни органи нека испитају све чињенице, а онда ће Сабор на основу својих сазнања и канона и Устава СПЦ донети и најцелисходније решење”, рекао је владика Артемије.
Владика Григорије састао се јуче и са привременим администратором епархије-рашко призренске, епископом Атанасијем, а сусрео се и са викарним епископом липљанским Теодосијем.
– И ти разговори прошли су у одличној атмосфери, владика Атанасије је доста тога доброг већ урадио у епархији, обишао људе, свештенике. Мислим, ипак, да је најзначајнија изјава владике Артемија који је показао да му је Црква и њено јединство изнад свега – рекао је владика Григорије.
Министар вера, Богољуб Шијаковић, који је јуче заједно са владиком Григоријем посетио манастир Грачаницу, где се налази привремено седиште епархије рашко- призренске, рекао је новинарима да је држава обавезна да поштује одлуке надлежних црквених власти, као и да верује да углед српске Цркве ништа не може да наруши.
Манастир Грачаницу јуче су обишли и Стјуарт Џонс, заменик помоћника државног секретара САД и Кристофер Дел, амбасадор САД у Приштини.
„Манастир Грачаница је живо сведочанство присуства Србије на тлу Косова и ми смо дубоко посвећени заштити оваквих манастира, култура и вере”, изјавио је Дел, додајући да ће се наставити и појачати напори да се Унеско поново ангажује на Космету „на много јачи начин”. Амерички амбасадор у Приштини објаснио је, такође, новинарима да је случајност то што су они дошли у обилазак манастира у исто време када су у њему боравили и владика Григорије и министар Шијаковић.
Ј. Беоковић [Политика: 27/02/2010]
Нужен перевод?



Ответить



  


Количество пользователей, читающих эту тему: 3

0 пользователей, 3 гостей, 0 скрытых пользователей